Kako prenosi
N1, sociolog
Vladimir Ilić ocenjuje da priča o ekstremnim organizacijama služi za prikrivanje ekstremizma države i društva, dok istoričar
Hrvoje Klasić upozorava da mladi danas imaju veću trpeljivost prema ekstremnim idejama.
Urednik BIRN-a Denis Džidić za N1 objašnjava da se u BiH uglavnom radi o grupama koje imaju uporište u prošlosti, pa tako "postoje neoustaške, neočetničke, pa čak i jedna probosanska desničarska organizacija koja nije na religijskoj osnovi".
Podaci govore da narativi jednih povećavaju narative drugih, ukazuje Džidić i ističe da se vesti o incidentima u jednoj državi zloupotrebljavaju kako bi se mobilisala sopstvena etnička zajednica.
"Koriste jako vesti da se plašimo jedni drugih, da se štiti 'naše'", dodaje. Istraživanje, kako kaže, nije pokazalo direktnu vezu političkih elita sa ekstremnim organizacijama, ali je vidljivo da su te grupe jako vezane za političku retoriku nacionalističkih stranaka.
"Oni se hrane nacionalizmom koji je dominantan u politici. Jasno se može uvideti sprega", kaže Džidić.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Ilić ekstremizam posmatra iz šireg ugla i ocenjuje da se taj pojam koristi da se sakrije pravi ekstremizam – ekstremizam države i društva. Nereagovanje države i javnih servisa u slučaju rušenja objekata u Savamali, Ilić vidi kao ekstremizam, kao i siromaštvo u koje građani sve dublje tonu.
"Ekstremistička je država, ekstremističko je društvo, a ne neke marginalne grupe koje bi država mogla lako da likvidira", ocenio je Ilić i dodao da država toleriše neonacističke grupe kako bi sebe predstavila kao neekstremnu.
"Desne ekstremne organizacije su deo državne uprave, samo bez fiksnih plata", tvrdi Ilić i ocenjuje da nisu ugroženi samo pojedini novinari, već svih sedam miliona građana Srbije. Na pitanje kakva nas onda budućnost čeka i ima li svetle tačke, Ilić je rekao da je "realno nema", ističući da je sociolog i da njegov posao nije da laže.
Istoričar Hrvoje Klasić koji je govoreći o pretnjama upućenim redakciji portala Indeks zbog teksta o liderima Herceg-Bosne koji su u Hagu osuđeni zbog ratnih zločina u BiH, rekao da su se svi koji su ikada doveli u pitanje službeni narativ hrvatske istorije, bar jednom suočili sa pretnjama.
Klasić ističe da hrvatska politička elita jedno govori javno, a drugo tajno, te da je nažalost tajno razmišljanje dominantno. Podseća da reustašizacija nije počela sada, ali da je 90-ih na čelu države bio antifašista i bivši partizan, dok su se u praksi ulice nazivale po ustašama, a u upotrebu se vraćao pozdrav "Za dom spremni".
Takva situacija je, prema Klasićevoj oceni, zbunila javnost i stvorila plodno tlo za ekstremne poruke, što je na kraju i pomerilo granicu toga šta je uopšte ekstremno. Kaže da mu kao istoričaru nikada nije padalo na pamet da će se jednog dana baviti pitanjem da li je Jasenovac uopšte postojao, a to se danas nažalost dešava.
"Pitanje je šta je nama u studiju ekstremno? Nama je možda jedno, ali onima koji su rođeni 90-ih i koji su u udžbenicima istorije čitali o tim Srbima, Hrvatima, Šiptarima… Njima je granica viša", upozorava on.
Sreća u nesreći je, kako kaže, što više nisu ni ti udžbenici, ni ta škola ključni u odgoju mladih, ali je loše što na mlade utiče društvo u celini. U susretu sa njima, kako kaže, čuje "stravične stvari", ne samo po nacionalnom pitanju, veći po pitanju izbeglica, seksualnih manjina i svih drugih razlika.
Komentari 12
dzoni
Tako je a i jedni i drugi su ustvari ništa drugo već korisne budale.
Mile
021
Da, postoje. I sta sad? Kako to opravdava desne ekstremne organizacije? Budale ste i jedni i drugi, palamudite ceo dan ispred dragstora i jedino sto imate da kazete je "a sta je sa onim drugima". Nemoj se truditi da mi odgovoris, opet ces ispasti smesan. Ako ste vec jedni drugima svrha, idite na neku poljanu, do poslednjeg coveka. Pobednika poslati negde u sto dalje krajeve i da mozemo vise da zivimo bez budala i vucibatina.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar