Stručnjaci o novom zakonu SAD u kom je istaknuta Srbija: Priprema terena za konkretnije poteze
Predsednik SAD potpisao je Zakon o autorizaciji nacionalne bezbednosti (NDAA), čiji je sastavni deo i Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana.
Foto: Screenshot (Youtube/Bloomberg Television)
Time je zakon, koji je izglasan u oba doma američkog parlamenta, zvanično stupio na snagu. Stručnjaci kažu da je jasno da će sve to imati značajan efekat i da će predstavljati ozbiljan izazov za vladajuće političare, piše Insajder.
U zakonu, u delovima koji se odnose na Zapadni Balkan i Srbiju, kao zabrinjavajuće ocenjene su i optužbe zvaničnika Srbije da mirni demonstranti, opozicione stranke i civilno društvo "pokušavaju da destabilizuju vladu".
U odeljku zakona pod nazivom "Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana", Srbija je jedina zemlja regiona u kojoj se stanje eksplicitno analizira.
"Parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. godine i njihove neposredne posledice razlog su za duboku zabrinutost za stanje srpske demokratije, između ostalog i zbog konačnog izveštaja Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR)", navodi se u tom aktu.
Kontinuitet američke politike i uloga OEBS-a
Ambasadorka u penziji Branka Latinović ocenjuje za Insajder da sama činjenica da je Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana izglasan i u Predstavničkom domu i u Senatu govori o ozbiljnosti ovog dokumenta i pokazuje kontinuitet američke spoljne politike kada je u pitanju region Zapadnog Balkana.
"Sjedinjene Američke Države ovim pokazuju da i dalje na Balkan gledaju kao na područje u koje su mnogo uložile, pre svega kroz Dejtonski mirovni sporazum, a zatim i preko snaga KFOR-a na Kosovu i Metohiji, kao i kroz druge mirovne misije i pregovaračke aktivnosti. Prostor bivše Jugoslavije je definitivno područje na kojem Amerika ima spoljnopolitički kontinuitet", kaže Latinović.
U tekstu zakona se podseća da je posmatračka misija ODIHR-a utvrdila da su izborni uslovi 2023. godine bili nepravedni i da su otkriveni "brojni proceduralni nedostaci, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja glasova, česte slučajeve preopterećenosti biračkih mesta, povrede tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja", a istaknuto je i da glasanje "mora da se ponovi" na određenim biračkim mestima.
Latinović podseća da su inicijatori ovih aktivnosti ODIHR-a bile upravo SAD.
"SAD su bile inicijatori ovih aktivnosti, kao i osnivanja ODIHR-a kao posebne institucije koja se bavi izborima i demokratijom na prostoru OEBS-a, posebno u tada novom i izazovnom području Jugoistočne Evrope. To pokazuje da ne treba očekivati da je OEBS nešto zaboravio ili previdio; naprotiv, postoji jasna konstanta u njihovom delovanju. Nakon ovih događaja jasno je da će ove aktivnosti imati značajan efekat i predstavljati ozbiljan izazov za vladajuće političare", navodi Latinović.
Sankcije, korupcija i poruka Vašingtona
U zakonu se navodi i da vlada SAD neće voditi politiku koja zagovara razmenu teritorija, podelu ili druge oblike prekrajanja granica duž etničkih linija na Zapadnom Balkanu kao sredstvo za rešavanje sporova između nacionalnih država u regionu, a Latinović ovaj deo smatra posebno važnim.
"To je refleksija onoga što se dešavalo tokom prvog Trampovog mandata, odnosno razgovora između Prištine i Beograda o mogućoj razmeni teritorija, koji nisu bili prihvaćeni, pre svega od tadašnje nemačke kancelarke Merkel i SAD. Time se potvrđuje princip poštovanja teritorijalnog integriteta država i poručuje da se ne mogu očekivati nove razmene", objašnjava Latinović.
Poseban odeljak zakona odnosi se na sankcije prema zemljama Zapadnog Balkana i propisuje da predsednik SAD uvodi sankcije "svakom stranom licu za koje se utvrdi da je uključeno ili da je pokušalo da se uključi u korupciju povezanu sa Zapadnim Balkanom", najkasnije 90 dana od stupanja zakona na snagu.
"Amerika ima poseban sistem sankcija koji je rezultat njene političke, ekonomske i finansijske moći. Vidimo da Trampova administracija u velikoj meri koristi sankcije i carine kao moćna sredstva za ostvarivanje spoljnopolitičkih ciljeva", kaže Latinović.
Prema njenim rečima, to pokazuje da su SAD identifikovale korupciju kao jedan od najvećih problema regiona Zapadnog Balkana.
"Američka administracija će vrlo pažljivo pratiti slučajeve korupcije, ali i šire poslovne aktivnosti. To nije novo u praksi SAD, ali se sada direktno vezuje za region i targetira korupciju kao problem koji se mora suzbiti, budući da politički apeli očigledno nisu bili dovoljni", navodi Latinović.
Dvopartijska saglasnost dodatno pojačava poruku zakona
Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put ocenjuje da ugradnja Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana u NDAA daje ovom aktu znatno veću političku težinu nego da je donet kao zaseban ili simboličan dokument.
"Iako je NDAA pre svega bezbednosni akt, činjenica da se Srbija izdvaja zbog izbornih nepravilnosti, odnosa vlasti prema protestima i sistemske korupcije znači da Kongres ta pitanja povezuje sa američkim bezbednosnim interesima. Demokratija u Srbiji se time više ne posmatra samo kao vrednosno pitanje, već kao faktor regionalne stabilnosti i otpornosti institucija", kaže Kostić.
On ističe da je Srbija jedina zemlja Zapadnog Balkana kojoj je u zakonu posvećena zasebna i detaljna analiza, što, prema njegovim rečima, ukazuje na to da je Vašington vidi kao ključnu tačku oslonca u regionu, ali i kao prostor snažnog preplitanja zapadnih, ruskih i kineskih interesa.
"Fokus na izborima iz decembra 2023. godine i protestima koji su obeležili 2025. godinu pokazuje da su se SAD po prvi put ozbiljnije zainteresovale za unutrašnja pitanja Srbije. Više nije dovoljno samo geopolitičko distanciranje od Rusije – sada se insistira i na konkretnim demokratskim reformama kako bi Zapadni Balkan bio i vrednosno i geopolitički usklađen", navodi Kostić.
On dodaje da dvopartijska saglasnost oko ovog zakona dodatno pojačava njegovu poruku.
"Zakon deluje istovremeno kao političko upozorenje i kao priprema terena za konkretnije poteze, od ciljanih sankcija do tvrđeg diplomatskog pristupa. Dugoročno, poruka Beogradu je jasna - prostor za balansiranje se sužava, a izbor između ubrzanih demokratskih reformi i restriktivnijeg odnosa SAD postaje sve eksplicitniji", zaključuje Kostić.
Šta piše u zakonu?
U Zakonu o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana navodi se da je "u Srbiji stanje demokratije zabrinjavajuće, a uslovi za održavanje izbora nepravedni".
Od svih zemalja regiona, jedino se Srbija eksplicitno spominje.
U nalazima Kongresa kaže se da "parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. godine i događaji koji su usledili izazivaju duboku zabrinutost u pogledu stanja demokratije u Srbiji". Za ovu ocenu, SAD se pozivaju na konačni izveštaj Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava.
Zemlje Zapadnog Balkana definišu se kao "ključne za mir, stabilnost i prosperitet evropskog kontinenta".
Kao jedna od pretnji tome, istaknuta je korupcija, "uključujući i među ključnim političkim liderima", kao i "kampanje dezinformacija" za koje se kaže da "potkopavaju kredibilitet demokratskih institucija, uključujući integritet izbora".
Za korupciju se kaže da i dalje opterećuje Zapadni Balkan i predstavlja jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju regiona.
Predviđeno je da "predsednik SAD uvede sankcije najkasnije 90 dana od datuma stupanja na snagu ovog zakona, protiv svakog za koga se utvrdi da je uključen ili je pokušao da se uključi u korupciju povezanu sa Zapadnim Balkanom".
Sankcije su takođe predviđene za osobe iz politike koje ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost ili teritorijalni integritet bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu.
Sankcije mogu da se uvedu i protiv osoba koje podrivaju demokratske procese ili institucije, kao i zbog ozbiljnih kršenja ljudskih prava.
Sankcije mogu da uključe blokadu imovine i ukidanje viza.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Aptiv zatvara fabriku u Zaječaru u prvom kvartalu 2026.
20.12.2025.•
3
Kompanija Aptiv zatvoriće fabriku u Zaječaru u prvom kvartalu 2026. godine, potvrđeno je za "Vreme" u toj kompaniji.
Direktor Spoljnoobaveštajne službe Rusije: Zapad nije odustao od planova da organizuje "majdan" u Srbiji
20.12.2025.•
2
Zapad nije odustao od planova za organizovanje takozvanog "majdana" u Srbiji i trenutno pojačava pritiske na političko rukovodstvo zemlje, izjavio je direktor Spoljnoobaveštajne službe (SVR) Rusije.
Nemački dnevnik o slučaju "Generalštab": Vučić bi mogao da potone zajedno sa Trampovom kulom
20.12.2025.•
0
Mnogo zaludno uloženih para - američki tajkun Džared Kušner, zet Donalda Trampa, povlači se iz velikog projekta izgradnje hotela na mestu Generalštaba u Beogradu, piše dnevnik Junge velt.
EU: Sa žaljenjem konstatujemo da Srbija i dalje ostaje bez funkcionalnog Saveta REM-a
19.12.2025.•
0
Evropska unija (EU) sa žaljenjem konstatuje da Srbija i dalje ostaje bez funkcionalnog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), posle ostavki članova koji su ukazali na neregularnosti u izbornom procesu.
Izvestiteljka UN o Generalštabu: Investitori da izbegavaju projekte koji ne poštuju vladavinu prava
19.12.2025.•
4
Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija (UN) za kuturna prava Aleksandra Ksantaki pozdravila je povlačenje projekta kojim bi se uništio kompleks Generalštaba u Beogradu, saopštio je UN.
Ministarstvo: Ministar Bratina se izvinio zbog izjave o Hrvatskoj i Ukrajini
19.12.2025.•
5
Ministar informisanja Boris Bratina uputio je javno izvinjenje zbog izjave da Hrvatska i Ukrajina treba da plate gubitkom teritorija zbog svojih ranijih ponašanja, saopštilo je ministarstvo.
UNS: Nedopustivo utišavanje mikrofona novinarki u Skupštini Srbije
19.12.2025.•
0
Udruženje novinara Srbije protestuje jer je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije utišan mikrofon novinarki N1 Žaklini Tatalović, kada je želela da postavi potpitanje predsednici parlamenta Ani Brnabić.
Vozio 200 km/h na putu Loznica - Šabac gde je ograničenje 100 km/h
19.12.2025.•
3
Saobraćajna policija je, za četiri dana, otkrila više od 13.000 prekršaja, a gotovo 900 vozača je isključeno iz saobraćaja zbog vožnje pod dejstvom alkohola, saopštio je MUP.
Ministarstvo: Krajnji rok da fakulteti dostave podatke o plaćenim školarinama je 23. decembar
19.12.2025.•
0
Ministarstvo prosvete saopštilo je danas da je do sada 49.911 samofinansirajućih studenata dobilo sredstva na ime povraćaja 50 odsto plaćene školarine za školsku 2024/2025. godinu.
Kamioni čekaju 14 sati na Batrovcima
19.12.2025.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da se danas može očekivati više zastoja na putevima zbog većeg broja vozila.
Analitičari: Uskoro ćemo saznati prva imena iz vrha vlasti kojima će SAD uvesti sankcije
19.12.2025.•
10
Bivši diplomata Nebojša Vujović kaže da će danas potpisanim zakonom predsednik SAD dobiti pravni osnov za kažnjavanje srpskih političara i biznismena koji ugrožavaju vladavinu prava i koji su umešani u koruptivne radnje.
SNS mora da plati Vukašinu Obradoviću zbog povrede časti i ugleda
19.12.2025.•
1
Treći osnovni sud u Beogradu delimično je usvojio tužbeni zahtev novinara Vukašina Obradovića protiv Srpske napredne stranke.
Češki premijer: Treba da primimo Srbiju u Evropsku uniju i Šengenski prostor
19.12.2025.•
3
Novi češki premijer Andrej Babiš rekao je danas da je važno da Evropska unija primi Srbiju kao svoju punopravnu članicu, ali i u Šengenski prostor.
Fon Bekerat podsetio ministra pravde da EU traži manje mešanje politike u srpsko pravosuđe
19.12.2025.•
1
Šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat razgovarao je sa ministrom pravde Nenadom Vujićem o izveštaju Evropske komisije, u kom se od Srbije traži smanjenje političkog i neprimerenih uticaja na pravosuđe.
Država proglasila tajnom informacije o izvozu borbenih dronova firme Željka Mitrovića
19.12.2025.•
6
Podaci o izvozu borbenih dronova kompanije u kojoj većinsko vlasništvo ima Željko Mitrović, proglašeni su tajnom.
Dačić u Nigeru: Vezuju nas prijateljski odnosi još od Pokreta nesvrstanih
19.12.2025.•
1
Ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade Ivica Dačića sastao se sa predsednikom Vlade Nigera, prilikom zvanične posete ovoj afričkoj državi.
Potpredsednica Skupštine : Srbija nema obavezu da se sada uskladi spoljnom politikom EU
19.12.2025.•
7
Potpredsednica Skupštine Srbije Marina Raguš izjavila je danas da Srbija nema obavezu da uskladi svoju politiku sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, i dodala je to postaje obavezno "tek pred neposredan ulaz".
_uklonjen_veliki_reklamni_pano_vojske.jpg "Skinut veliki reklamni pano Vojske Srbije sa zgrade Generalštaba")
Skinut veliki reklamni pano Vojske Srbije sa zgrade Generalštaba
19.12.2025.•
10
Veliki reklamni pano Ministarstva odbrane, koji se nalazio celom dužinom jedne od bombardovanih zgrada Generalštaba u centru Beograda, uklonjen je u četvrtak nakon što je to najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Četiri člana Saveta REM-a podnela ostavke
19.12.2025.•
7
Dubravka Valić Nedeljković, Rodoljub Šabić, Ira Prodanov Krajišnik i Mileva Malešić i zvanično su podneli ostavke na mesto člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Komentari 3
Ma sel(j)akovic
Nele
Vesna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar