Stručnjaci o novom zakonu SAD u kom je istaknuta Srbija: Priprema terena za konkretnije poteze
Predsednik SAD potpisao je Zakon o autorizaciji nacionalne bezbednosti (NDAA), čiji je sastavni deo i Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana.
Time je zakon, koji je izglasan u oba doma američkog parlamenta, zvanično stupio na snagu. Stručnjaci kažu da je jasno da će sve to imati značajan efekat i da će predstavljati ozbiljan izazov za vladajuće političare, piše Insajder.
U zakonu, u delovima koji se odnose na Zapadni Balkan i Srbiju, kao zabrinjavajuće ocenjene su i optužbe zvaničnika Srbije da mirni demonstranti, opozicione stranke i civilno društvo "pokušavaju da destabilizuju vladu".
U odeljku zakona pod nazivom "Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana", Srbija je jedina zemlja regiona u kojoj se stanje eksplicitno analizira.
"Parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. godine i njihove neposredne posledice razlog su za duboku zabrinutost za stanje srpske demokratije, između ostalog i zbog konačnog izveštaja Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR)", navodi se u tom aktu.
Kontinuitet američke politike i uloga OEBS-a
Ambasadorka u penziji Branka Latinović ocenjuje za Insajder da sama činjenica da je Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana izglasan i u Predstavničkom domu i u Senatu govori o ozbiljnosti ovog dokumenta i pokazuje kontinuitet američke spoljne politike kada je u pitanju region Zapadnog Balkana.
"Sjedinjene Američke Države ovim pokazuju da i dalje na Balkan gledaju kao na područje u koje su mnogo uložile, pre svega kroz Dejtonski mirovni sporazum, a zatim i preko snaga KFOR-a na Kosovu i Metohiji, kao i kroz druge mirovne misije i pregovaračke aktivnosti. Prostor bivše Jugoslavije je definitivno područje na kojem Amerika ima spoljnopolitički kontinuitet", kaže Latinović.
U tekstu zakona se podseća da je posmatračka misija ODIHR-a utvrdila da su izborni uslovi 2023. godine bili nepravedni i da su otkriveni "brojni proceduralni nedostaci, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja glasova, česte slučajeve preopterećenosti biračkih mesta, povrede tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja", a istaknuto je i da glasanje "mora da se ponovi" na određenim biračkim mestima.
Latinović podseća da su inicijatori ovih aktivnosti ODIHR-a bile upravo SAD.
"SAD su bile inicijatori ovih aktivnosti, kao i osnivanja ODIHR-a kao posebne institucije koja se bavi izborima i demokratijom na prostoru OEBS-a, posebno u tada novom i izazovnom području Jugoistočne Evrope. To pokazuje da ne treba očekivati da je OEBS nešto zaboravio ili previdio; naprotiv, postoji jasna konstanta u njihovom delovanju. Nakon ovih događaja jasno je da će ove aktivnosti imati značajan efekat i predstavljati ozbiljan izazov za vladajuće političare", navodi Latinović.
Sankcije, korupcija i poruka Vašingtona
U zakonu se navodi i da vlada SAD neće voditi politiku koja zagovara razmenu teritorija, podelu ili druge oblike prekrajanja granica duž etničkih linija na Zapadnom Balkanu kao sredstvo za rešavanje sporova između nacionalnih država u regionu, a Latinović ovaj deo smatra posebno važnim.
"To je refleksija onoga što se dešavalo tokom prvog Trampovog mandata, odnosno razgovora između Prištine i Beograda o mogućoj razmeni teritorija, koji nisu bili prihvaćeni, pre svega od tadašnje nemačke kancelarke Merkel i SAD. Time se potvrđuje princip poštovanja teritorijalnog integriteta država i poručuje da se ne mogu očekivati nove razmene", objašnjava Latinović.
Poseban odeljak zakona odnosi se na sankcije prema zemljama Zapadnog Balkana i propisuje da predsednik SAD uvodi sankcije "svakom stranom licu za koje se utvrdi da je uključeno ili da je pokušalo da se uključi u korupciju povezanu sa Zapadnim Balkanom", najkasnije 90 dana od stupanja zakona na snagu.
"Amerika ima poseban sistem sankcija koji je rezultat njene političke, ekonomske i finansijske moći. Vidimo da Trampova administracija u velikoj meri koristi sankcije i carine kao moćna sredstva za ostvarivanje spoljnopolitičkih ciljeva", kaže Latinović.
Prema njenim rečima, to pokazuje da su SAD identifikovale korupciju kao jedan od najvećih problema regiona Zapadnog Balkana.
"Američka administracija će vrlo pažljivo pratiti slučajeve korupcije, ali i šire poslovne aktivnosti. To nije novo u praksi SAD, ali se sada direktno vezuje za region i targetira korupciju kao problem koji se mora suzbiti, budući da politički apeli očigledno nisu bili dovoljni", navodi Latinović.
Dvopartijska saglasnost dodatno pojačava poruku zakona
Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put ocenjuje da ugradnja Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana u NDAA daje ovom aktu znatno veću političku težinu nego da je donet kao zaseban ili simboličan dokument.
"Iako je NDAA pre svega bezbednosni akt, činjenica da se Srbija izdvaja zbog izbornih nepravilnosti, odnosa vlasti prema protestima i sistemske korupcije znači da Kongres ta pitanja povezuje sa američkim bezbednosnim interesima. Demokratija u Srbiji se time više ne posmatra samo kao vrednosno pitanje, već kao faktor regionalne stabilnosti i otpornosti institucija", kaže Kostić.
On ističe da je Srbija jedina zemlja Zapadnog Balkana kojoj je u zakonu posvećena zasebna i detaljna analiza, što, prema njegovim rečima, ukazuje na to da je Vašington vidi kao ključnu tačku oslonca u regionu, ali i kao prostor snažnog preplitanja zapadnih, ruskih i kineskih interesa.
"Fokus na izborima iz decembra 2023. godine i protestima koji su obeležili 2025. godinu pokazuje da su se SAD po prvi put ozbiljnije zainteresovale za unutrašnja pitanja Srbije. Više nije dovoljno samo geopolitičko distanciranje od Rusije – sada se insistira i na konkretnim demokratskim reformama kako bi Zapadni Balkan bio i vrednosno i geopolitički usklađen", navodi Kostić.
On dodaje da dvopartijska saglasnost oko ovog zakona dodatno pojačava njegovu poruku.
"Zakon deluje istovremeno kao političko upozorenje i kao priprema terena za konkretnije poteze, od ciljanih sankcija do tvrđeg diplomatskog pristupa. Dugoročno, poruka Beogradu je jasna - prostor za balansiranje se sužava, a izbor između ubrzanih demokratskih reformi i restriktivnijeg odnosa SAD postaje sve eksplicitniji", zaključuje Kostić.
Šta piše u zakonu?
U Zakonu o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana navodi se da je "u Srbiji stanje demokratije zabrinjavajuće, a uslovi za održavanje izbora nepravedni".
Od svih zemalja regiona, jedino se Srbija eksplicitno spominje.
U nalazima Kongresa kaže se da "parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. godine i događaji koji su usledili izazivaju duboku zabrinutost u pogledu stanja demokratije u Srbiji". Za ovu ocenu, SAD se pozivaju na konačni izveštaj Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava.
Zemlje Zapadnog Balkana definišu se kao "ključne za mir, stabilnost i prosperitet evropskog kontinenta".
Kao jedna od pretnji tome, istaknuta je korupcija, "uključujući i među ključnim političkim liderima", kao i "kampanje dezinformacija" za koje se kaže da "potkopavaju kredibilitet demokratskih institucija, uključujući integritet izbora".
Za korupciju se kaže da i dalje opterećuje Zapadni Balkan i predstavlja jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju regiona.
Predviđeno je da "predsednik SAD uvede sankcije najkasnije 90 dana od datuma stupanja na snagu ovog zakona, protiv svakog za koga se utvrdi da je uključen ili je pokušao da se uključi u korupciju povezanu sa Zapadnim Balkanom".
Sankcije su takođe predviđene za osobe iz politike koje ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost ili teritorijalni integritet bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu.
Sankcije mogu da se uvedu i protiv osoba koje podrivaju demokratske procese ili institucije, kao i zbog ozbiljnih kršenja ljudskih prava.
Sankcije mogu da uključe blokadu imovine i ukidanje viza.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Šapićev advokat demantuje tvrdnje pokreta Kreni-promeni o sudskom veštaku
13.11.2026.•
0
Advokat Aleksandra Šapića demantovao je navode pokreta Kreni-promeni, koji je saopštio da je sudski veštak "potvrdio da je gradonačelnik naneo teške telesne povrede odbornici Tatjana Mićić".
Sinani: Zadovoljni smo prvim nalazima Komisije VJT o pretresima Filozofskog fakulteta i Rektorata
13.11.2026.•
0
Dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani kaže, povodom izveštaja Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva o pretresima tog fakulteta i Rektorata Univerziteta u Beogradu, da su zadovoljni prvim nalazima.
Obustavljen tender za jarbol na beogradskom Ušću
13.11.2026.•
0
Sekretarijat za investicije Grada Beograda obustavio je postupak javne nabavke za izgradnju 80 metara visokog jarbola sa zastavom Srbije u parku Ušće, piše Nedeljnik.
Asocijacija sudijskih pomoćnika: Nedopustivo mešanje Ministarstva pravde u unutrašnji nadzor tužilaštva
13.11.2026.•
0
Asocijacija sudijskih pomoćnika ocenjuje da je saopštenje Ministarstva pravde, kojim se osporavaju rad i izveštaj Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva, nedopustivo mešanje izvršne vlasti u unutrašnji nadzor tužilaštva.
Kandidatkinja Studentske liste: Generalštabu moramo da vratimo status kulturnog dobra i obnovimo ga
13.11.2026.•
0
Kandidatkinja Studentske liste i bivša zamenica direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Estela Radonjić Živkov kaže da se kompleks bivšeg Generalštaba u Beogradu nalazi u programu Studentske liste.
Međak: EPP sada tek nema nijedan razlog da zadrži SNS kao pridruženu članicu
13.11.2026.•
1
Vladimir Međak ocenjuje da Evropska narodna partija sada tek nema nijedan razlog da zadrži SNS kao pridruženu članicu, pošto je ozbiljan reputacioni rizik po tu najveću političku grupu u Evropskom parlamentu.
Hapšenje na beogradskom aerodromu zbog davanja mita
13.11.2026.•
2
Policija je uhapsila državljanina Uzbekistana S. I. (21), osumnjičenog za davanje mita.
Milić podržao Šarovićevu deklaraciju o novom društvenom dogovoru
13.11.2026.•
0
Predsednik PODES-a Dragan Milić podržao je Deklaraciju "Novi društveni dogovor za budućnost Srbije" koju je inicirao Nemanja Šarović, predsednik Pokreta "Ljubav, vera, nada".
Zagrađanin o tvrdnjama da upravlja SPS-om: Partija ima svoje organe, ni Dačić je ne vodi samostalno
13.11.2026.•
1
Predsednik IO Glavnog odbora SPS-a Vladan Zagrađanin izjavio je, povodom tvrdnji da on rukovodi strankom, da SPS ima svoje organe koji donose odluke, odnosno da partiju ne vodi samostalno ni njen predsednik Ivica Dačić.
Studenti podneli prijavu protiv dvojice sudija zbog učešća na skupu SNS u Novom Pazaru
13.11.2026.•
3
Studenti u blokadi Univerziteta u Novom Pazaru podneli su prijavu protiv vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda i predsednika Prekršajnog suda zbog prisustva na predizbornom skupu Srpske napredne stranke u tom gradu.
Danas konsultacije pred konstitutisanje Skupštine Srbije
13.11.2026.•
3
Konsultacije predstavnika izbornih lista zakazane su za danas, 13. novembar u podne pred konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije u novom sazivu.
Novi rasporedi TV kanala, Informer "zabačen"
12.11.2026.•
23
Na novom rasporedu TV kanala na EON platformi Informer se našao na 402. poziciji, dok je N1 na desetom, a Insajder na 11. mestu
Reljanović i Čupić sa Studentske liste sutra na konsultacijama u Skupštini Srbije
12.11.2026.•
12
Predstavnici "Studentske liste - Studenti pobeđuju", Mario Reljanović i Aleksandar Čupić, učestvovaće sutra na konsultativnom sastanku s predstavnicima ostalih lista koje će činiti novi saziv Narodne skupštine Srbije.
KVIZ: Poklon za pravi odgovor
12.11.2026.•
12
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Stefanović: Neki posle izbora peru biografije, mene targetiraju da bih podneo ostavku
12.11.2026.•
42
Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu Nenad Stefanović rekao je večeras, povodom optužbi da je stvorio paratužilački sistem, da mu izgleda kao da neki posle izbora pokušavaju da peru biografije.
Predstavnici Studentske liste sastaju se sa delegacijama SAD i Italije
12.11.2026.•
5
Predstavnici Studentske liste sastaju se sa predstavnicima diplomatskih delegacija Sjedinjenih Američkih Država i Italije.
Komentari 19
Predrag
Particulare matter
Plaćač poreza
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar