Kako prenose
"Novosti", profesionalna bolest se u Srbiji teško i retko dokazuje, u svega pet do sedam slučajeva godišnje. Tako su ova oboljenja kod nas zvanično ređa nego retke bolesti, koja odrednicu "retka" dobijaju po kriterijumu - do pet obolelih na 100.000 stanovnika. S druge strane, u Srbiji je sa oko dva miliona zaposlenih 2016. profesionalno oboljenje dokazano samo u sedam slučajeva.
Ministarstvo zdravlja je svojevremeno okupilo tim koji bi radio na izmeni liste, na kojoj je već decenijama istih 56 oboljenja, i planiralo i obuku lekara da bi lakše prepoznali ova oboljenja. Prodekan za kliničku nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu Petar Bulat kaže za "Novosti" da sama lista nije toliko velik problem.
"Lista jeste preširoka, pa i zastarela, ali je problem u neprijavljivanju profesionalnih oboljenja i nedostatku procedura, čak toliko da se ne zna ni da li lekar pojedinac ima pravo da utvrdi profesionalno oboljenje", objašnjava Bulat.
On je za koncept koji se primenjuje u razvijenim zemljama, i za to da se sadašnja lista sa 56 svede na 46 profesionalnih bolesti, sa jednim dodatkom koji bi omogućavao da se i neka oboljenja mimo ove liste, na osnovu naučno dokazive veze između uslova rada i pojave bolesti, utvrde kao profesionalna bolest.
Iako su još u domenu teorije, kod nas i rasprave o profesionalnim bolestima "idu" u krajnosti, pa recimo ima zagovornika ideje da se među profesionalne uvrsti i menadžerska bolest, kao posledica dugotrajnog izlaganja stresu na poslu. Drugi bi, opet, hteli da se i bolovi u kičmi podvedu pod profesionalna oboljenja zbog dugog sedenja.
"Svi smo mi svedoci rasta malignih bolesti, i naša lista je u tom delu možda i najbolja u Evropi, jer se sve nove kancerogene supstance sa spiska Svetske zdravstvene organizacije automatski upisuju, bez promene pravilnika. Ipak, nijedan slučaj raka pluća nije dokazan kao profesionalno oboljenje, iako bi, uzimajući u obzir svetsku statistiku, godišnje samo zbog izloženosti azbestu trebalo oko 200 slučajeva karcinoma pluća da se poveže sa uslovima rada", dodaje Bulat.
Predsednik Konfederacija slobodnih sindikata Ivica Cvetanović poručuje da su liste zastarele.
"Primera radi, godišnje zahtev za invalidsku penziju podnese između 30.000 i 40.000 ljudi, a odobri se tek oko 200. To dovoljno govori koliko su liste zastarele i uslovi rigorozni", navodi on.
Cvetanović dodaje da se kod privatnih poslodavaca dešava da se često i ne prijavljuju profesionalna oboljenja, već gazde nude novčanu nagodbu sa radnikom i oni nastave da rade još pet ili šest godina.
U Asocijaciji slobodnih nezavisnih sindikata Srbije poručuju da postojeću listu treba izmeniti, ali da to nije na sindikatima, već na lekarskoj struci i praksi.
Komentari 4
e
Radnik
wostok
Znam ljude koji su 100% oboleli od prof.bolesti, ali komisija i nakon uvida u lekarsku dokumentaciju ne misli tako....
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar