Anketa je sprovedena u jedanaest evropskih zemalja: Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Poljskoj, Rusiji, Španiji, Švedskoj, Srbiji i Velikoj Britaniji.
"Sličan trend je prisutan u čitavoj Evropi jer najmanje tri od četiri ispitanika kaže da je njihovo društvo veoma ili prilično podeljeno", kaže Morija Glen Gotfrid iz Ipsos Morija, britanskog ogranka globalnog preduzeća za istraživanje javnog mnjenja.
Gotfrid kaže da Evropljani veruju da su razlike postale izraženije.
"Ovo može da bude posledica političke klime i zaokreta ka desnici kome svedočimo na delu kontinenta, ili je politička klima rezultat većih tenzija u društvima. Ove dve stvari su povezane", kaže on.
Većina Evropljana smatra da su podele u njihovim zemljama izraženije nego pre deset godina, a 47 odsto vidi svoja društva kao manje tolerantna, pokazuje istraživanje
BBC-ja.
U istraživanju koje je u 27 zemalja sveta preko interneta sproveo Ipsos Mori, 66 odsto Evropljana smatra da su njihovi narodi "više podeljeni" nego ranije, što je najviši procenat na svetu.
Polovina Britanaca kao primer navodi podele između imigranata i domaćeg stanovništva. To je najrasprostranjenija podela u Velikoj Britaniji, a slede religijske razlike (47 odsto), nacionalnost (41 odsto) i politički stavovi (40 odsto).
Podeljena Evropa
Kao i u Velikoj Britaniji, ispitanici u Nemačkoj i Francuskoj često ističu podelu na migrante i domaće. Gotfrid dodaje da opstaju i tradicionalne podele.
"Tenzije koje se zasnivaju na klasnoj pripadnosti i razlici u zaradama i dalje postoje. U Britaniji, na primer, trećina primećuje tenzije između bogatih i siromašnih, dok u Mađarskoj više ispitanika primećuje tenzije između bogatih i siromašnih nego između imigranata i domaćeg stanovništva."
Oko 80 odsto populacije čine pravoslavni hrišćani, pa nema uslova za snažne nacionalne ili verske podele.
Ipak, Srbija je rekorder u nejednakostima u primanjima među evropskim zemljama, što pokazuje prošlogodišnji GINI indeks nejednakosti. Četvrtina stanoviništva živi ispod granice siromaštva, dok najbogatijih 20 odsto zarađuje deset puta više nego najsiromašnija petina. U Evropskoj uniji, ovaj odnos je pet-prema-jedan. Razlika među onima koji imaju i koji nemaju porasla je u prethodnih pet godina.
U sferi politike postoje oštre podele oko Kosova koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije. Prihvatanje nezavisnosti (bez formalnog priznanja) jedan je od preduslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Iako većina građana Srbije želi u EU, većina želi i da se Kosovo vrati. Debata je uvek žustra.
Svet kome nedostaje tolerancija?
Gotfrid kaže da je istraživanje otkrilo i neke pozitivne trendove. Dve trećine ispitanika saglasno je da ljudi širom sveta imaju više sličnosti nego razlika.
"Samo mali broj ljudi veruje da mešanje sa ljudima različitog porekla, kulture ili pogleda na svet izaziva sukobe", kaže Gotfrid.
Trećina smatra da ti kontakti mogu ponekad da vode nerazumevanju koje se najčešće može izgladiti, dok 40 odsto veruje da oni mogu voditi boljem razumevanju i poštovanju.
Komentari 6
Milan
Ljudi su devedesetih navikli na to i zato i sada pristaju da rade za 20.000, a za ostalo se "snalaze"...
Joso
veliki maestro
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar