Strane kompanije i otpuštanja radnika: "Naša strategija privrednog razvoja praktično ne postoji"
Gotovo da od početka oktobra nije prošla nedelja bez vesti da je neka fabrika u Srbiji zatvorena, a pojedine kompanije su navele da su razlozi visoki troškovi povećanja minimalca.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Od januara minimalna zarada biće veća za još 10,1 odsto, odnosno porašće sa 500 na oko 550 evra, te ekonomisti upozoravaju na još veći talas zatvaranja fabrika i otpuštanja, piše "Danas".
Minimalna zarada u Srbiji najviše je porasla u poslednjih pet godina, odnosno može se zaključiti da je najviše, najbrže, pa čak i vandredno rasla u vreme najvećeg nezadovoljstva i protesta građana, ali i inflacije.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović objašnjava za Danas da je cilj nedavnog skupa tog sindikata ispred Vlade Srbije bio da ukažu na potrebu da se sve zarade u Srbiji povećavaju, ali na proporcionalan način, kako bi se izbegla pojava tzv. "kompresije plata".
"Poslednjih godina minimalna zarada je rasla znatno brže od ostalih plata, što dovodi do zbijanja plata. Po zakonu o radu, minimalna zarada se isplaćuje u firmama koje imaju poslovne poteškoće, tako da to nije primarni problem, ali je problem što se sve veći broj zaposlenih nalazi na minimalcu."
Navodi da u javnoj upravi sada 32 odsto zaposlenih prima minimalac, a da će taj procenat od naredne godine porasti na 45 odsto.
"To znači da će skoro polovina ljudi u državnim organima raditi za minimalnu zaradu, tako da ćemo svake godine imati sve veću armiju ljudi koji primaju minimalnu zaradu."
Sindikat podržava povećanje minimalne zarade za 20 odsto, ali istovremeno smatra da i ostale plate treba da rastu u istom procentu kako bi se obezbedila pravedna raspodela.
Pročitaj još
Mihajlović takođe ističe druge izazove sa kojima se suočavaju firme u Srbiji.
"Zabrana izvoza municije i naoružanja u druge zemlje ozbiljno ugrožava namensku industriju, koja je uglavnom orijentisana na izvoz. To dovodi do nakupljanja zaliha i mogućih zastoja u proizvodnji, što ugrožava opstanak tih firmi, tako da smo i sa te strane zabrinuti."
Dodatni problem predstavlja, ističe on, odlazak stranih kompanija u oblasti automobilske industrije, kako zbog povećanja minimalca, tako i zbog recesije u toj industriji u Evropi.
"Strani investitori koji isplaćuju minimalnu zaradu uvećanu za 20 odsto sada ne mogu da izdrže dodatno opterećenje. Uz to, gube poslove u Evropi zbog recesije u autoindustriji. Zbog toga sada se mogu odlučiti ili da smanje broj radnika ili da se presele u zemlje sa jeftinijom radnom snagom."
Sarita Bradaš, psihološkinja i istraživačica u Centru za dostojanstven rad, ističe za Danas da naglo povećanje minimalne zarade samo po sebi nije uzrok kompresije plata. Ona objašnjava da problem nastaje kada se ostale zarade ne povećavaju proporcionalno, pa razlika između jednostavnih i složenijih poslova ostaje mala.
Bradaš odbacuje strahove da će povećanje minimalne zarade izazvati masovna otpuštanja.
"Kada je Nemačka 2015. uvodila obaveznu minimalnu zaradu, koja je mnogo veća nego kod nas, tada je i tamo postojala priča da će doći do otpuštanja radnika. Međutim, istraživanja pokazuju da se ništa od toga nije desilo. Kada pogledate koliki su profiti u firmama, vidi se da postoji mogućnost za povećanje zarada."
Postavlja se pitanje, dodaje, da li se može reći da neka kompanija uspešno posluje ako ne može da ostvari prihod i isplati radnicima dostojanstvene zarade.
Bradaš podseća da minimalna zarada u Srbiji trenutno nije dovoljna da pokrije osnovne potrebe tročlane porodice, dodajući da za to nije dovoljna ni medijalna zarada.
"Suština je u tome da idemo u pravcu toga da se poveća životni standard radnika i radnica. Odgovoran poslodavac će na ovaj način razmišljati: 'Ja hoću zadovoljnu radnicu i radnika, oni će mi biti motivisani, oni će biti produktivni', a osnova toga jeste da oni mogu da podmire svoje egzistencijalne potrebe."
Prema njenim rečima, minimalna zarada u Srbiji više olakšava poslodavcima nego radnicima, jer se, po zakonu, isplaćuje kada firme naiđu na poslovne teškoće, a to se, dodaje, potpuno zaboravlja u ovoj priči.
"Ako oko 100.000 ljudi prima minimalac, to je manje od pet odsto zaposlenih. Hoće li to sada srušiti privredu? I u ukupnim zaradama njihov udeo je mali. Ne znam da li su te firme koje sada odlaze iz Srbije dobile subvencije za zapošljavanje, ali meni se čini da oni odlaze, jer im više nije dobro kao što je bilo, jer ih je država subvencionisala, dala zemljište, infrastrukturu…"
Ona takođe kritikuje dosadašnju strategiju privlačenja stranih investitora, dodajući da umesto da privlačimo kompanije koje doprinose razvoju tehnologija, istraživanja i inovacija, dolazili su investitori koji rade jednostavne poslove, poput montaže kablova ili šivenja.
"Naša strategija privrednog razvoja praktično ne postoji", ističe Bradaš.
S druge strane, ukazuje ona, ako ove kompanije tako lako otpuštaju radnike, zašto onda Srbija uvozi strane radnike.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Samsung će investirati 310 milijardi dolara za razvoj AI
16.11.2025.•
0
Južnokorejski konglomerat Samsung predstavio je petogodišnji investicioni plan od 310 milijardi dolara (267 milijardi evra) kako bi zadovoljio rastuću potražnju podstaknutu globalnim usponom veštačke inteligencije (AI).
Radosavljević: Odluka koja treba da se donese o NIS-u nije teška za državu, nego za vlast
16.11.2025.•
9
Na današnjoj sednici Vlade poručeno je da rešenje za NIS mora da se nađe u narednih sedam dana i da je država spremna da preplati NIS ukoliko pregovori Rusa sa trećom stranom propadnu, da bi izbegla nacionalizaciju.
Fiskalni savet o budžetu: Nejasno poskupljenje velikih projekata i smanjenje troškova za rezerve nafte i gasa
16.11.2025.•
1
Predsednik Fiskalnog saveta, Blagoje Paunović rekao je da će fiskalni deficit Srbije prema predloženom budžetu za 2026. godinu iznositi 337 milijardi dinara ili 2,9 milijardi evra.
Gugl će investirati 40 milijardi dolara u Teksas
16.11.2025.•
0
Kompanija Gugl saopštila je da će do 2027. godine investirati 40 milijardi dolara u Teksas kako bi izgradio novu infrastrukturu za "dematerijalizovanu informatiku" (Cloud) i veštačku inteligenciju (AI).
Juroklir ne isključuje mogućnost da tuži EU u slučaju konfiskacije ruskih sredstava
16.11.2025.•
0
Juroklir, institucija koja upravlja ruskom imovinom zamrznutom u Evropi, nije isključio mogućnost tužbe protiv Evropske unije (EU) u slučaju konfiskacije ruskih sredstava, preneo je pariski list Mond.
Vučić i ministri na vanrednoj sednici Vlade o sankcijama NIS-u
16.11.2025.•
10
Vlada Srbije održaće danas sednicu u Palati Srbija, na koju su pozvani i svi direktori javnih preduzeća.
Ukoliko se u Srbiji poremeti snabdevanje naftom: Koraci koji prethode proglašenju krizne situacije
16.11.2025.•
40
Za razliku od početka oktobra, kada su tek stupile na snagu sankcije NIS-u, sada je poznato da SAD nisu odobrile nastavak poslovanja ni toj kompaniji ni Rafineriji u Pančevu.
Kineske investicije u Srbiji ove godine značajno opale
16.11.2025.•
6
Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji za sedam meseci ove godine, prema biltenu javnih finansija Ministarstva finansija, iznosio je 1,258 milijardi evra.
Država želi veće prihode od akciza u 2026, stručnjaci se slažu - moguće poskupljenje goriva
16.11.2025.•
35
U državnu kasu će, kako je isplanirano budžetom, naredne godine biti uplaćeno više od tri milijarde evra na ime akciza.
Savić: Na jugu Srbije 5.000 ljudi ostalo bez posla, dovođenje investitora bilo neselektivno i koruptivno
15.11.2025.•
7
Samo ove godine oko 5.000 ljudi na jugu Srbije ostalo je bez posla, talas otpuštanja i zatvaranja je tek počeo, iz čega će proisteći veliki socijalni problemi, ocenila je Ranka Savić iz ASNS.
U Kini otkriveno najveće nalazište zlata u poslednjih 80 godina
15.11.2025.•
3
Kina je otkrila svoje najveće nalažište zlata u poslednjih gotovo osam decenija, objavilo je Ministarstvo prirodnih resursa te zemlje.
Australijski medij: Rio Tinto stavio projekat Jadar u stanje mirovanja zbog mera štednje
15.11.2025.•
4
Rio Tinto će prestati da radi na razvoju litijumskog rudnika u Srbiji, dve decenije nakon što je prvi put otkrio ležište na tom mestu, piše australijski Fajnenšal rivju.
"Tesla" izbacuje kineske delove iz svojih automobila
15.11.2025.•
0
Automobilska kompanija Tesla zatražila je od svojih dobavljača da izbace kineske komponente iz proizvodnje auto delova u SAD-u, objavio je Vol strit žurnal.
Đedović Handanović: SAD odobrio pregovore o vlasništvu NIS-a na tri meseca, ali ne i da rafinerije posluju
15.11.2025.•
82
Sjedinjene Američke Države (SAD) odobrilo je pregovore o vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS), koje važi do 13. februara, rekla je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.
Glamočić: Više od polovine svih subvencija u državi usmereno u poljoprivredu
15.11.2025.•
7
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić ocenio je da Predlog zakona o budžetu za narednu godinu jasno pokazuje da država poljoprivredu ne doživljava kao trošak, već kao stratešku investiciju.
SAD produžile licencu Lukoilu do 13. decembra
15.11.2025.•
0
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD izdala je licencu kojom se dozvoljava da se transakcije vezane za prodaju međunarodne imovine kompanije Lukoil nastave do 13. decembra.
Da li od zabrane izvoza oružja iz Srbije Ukrajini zavisi novi gasni aranžman sa Rusijom?
15.11.2025.•
6
Priznanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Evropskoj uniji ponudio da otkupi svu srpsku municiju, te da, nakon što je preuzme, može s njom da radi šta hoće, ponovo je zakomplikovala odnose Moskve i Beograda.
Britanija odložila primenu sankcija bugarskom ogranku Lukoila
14.11.2025.•
0
Velika Britanija je saopštila da će na tri meseca odložiti sankcije za podružnice ruskog naftnog giganta Lukoil u Bugarskoj, javila je bugarska novinska agencija BTA.
Lukoil: Pregovaramo o prodaji imovine sa nekoliko potencijalnih kupaca
14.11.2025.•
1
Kompanija Lukoil saopštila je da pregovara o prodaji svoje međunarodne imovine sa nekoliko potencijalnih kupaca a transakcija će biće objavljena kada se postignu konačni sporazumi i dobiju potrebna regulatorna odobrenja.
Delez do kraja godine zatvara 25 prodavnica u Srbiji: Navode da je razlog uredba o ograničenju marži
14.11.2025.•
39
Kompanija "Delez" planira da do kraja godine zatvori 25 prodavnica u Srbiji, navodi se u dokumentu koji je izvršni odbor te firme poslao zaposlenima, a koji je objavio nedeljnik Vreme.
Komentari 2
*
Lucifer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar