Strane kompanije i otpuštanja radnika: "Naša strategija privrednog razvoja praktično ne postoji"

Autor: Danas (Suzana Peljto)

Info
16.11.2025.
22:00
Gotovo da od početka oktobra nije prošla nedelja bez vesti da je neka fabrika u Srbiji zatvorena, a pojedine kompanije su navele da su razlozi visoki troškovi povećanja minimalca.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Od januara minimalna zarada biće veća za još 10,1 odsto, odnosno porašće sa 500 na oko 550 evra, te ekonomisti upozoravaju na još veći talas zatvaranja fabrika i otpuštanja, piše "Danas".
 
Minimalna zarada u Srbiji najviše je porasla u poslednjih pet godina, odnosno može se zaključiti da je najviše, najbrže, pa čak i vandredno rasla u vreme najvećeg nezadovoljstva i protesta građana, ali i inflacije.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović objašnjava za Danas da je cilj nedavnog skupa tog sindikata ispred Vlade Srbije bio da ukažu na potrebu da se sve zarade u Srbiji povećavaju, ali na proporcionalan način, kako bi se izbegla pojava tzv. "kompresije plata".
 
"Poslednjih godina minimalna zarada je rasla znatno brže od ostalih plata, što dovodi do zbijanja plata. Po zakonu o radu, minimalna zarada se isplaćuje u firmama koje imaju poslovne poteškoće, tako da to nije primarni problem, ali je problem što se sve veći broj zaposlenih nalazi na minimalcu."
Navodi da u javnoj upravi sada 32 odsto zaposlenih prima minimalac, a da će taj procenat od naredne godine porasti na 45 odsto.
 
"To znači da će skoro polovina ljudi u državnim organima raditi za minimalnu zaradu, tako da ćemo svake godine imati sve veću armiju ljudi koji primaju minimalnu zaradu."
 
Sindikat podržava povećanje minimalne zarade za 20 odsto, ali istovremeno smatra da i ostale plate treba da rastu u istom procentu kako bi se obezbedila pravedna raspodela.
Mihajlović takođe ističe druge izazove sa kojima se suočavaju firme u Srbiji.
 
"Zabrana izvoza municije i naoružanja u druge zemlje ozbiljno ugrožava namensku industriju, koja je uglavnom orijentisana na izvoz. To dovodi do nakupljanja zaliha i mogućih zastoja u proizvodnji, što ugrožava opstanak tih firmi, tako da smo i sa te strane zabrinuti."
 
Dodatni problem predstavlja, ističe on, odlazak stranih kompanija u oblasti automobilske industrije, kako zbog povećanja minimalca, tako i zbog recesije u toj industriji u Evropi.
 
"Strani investitori koji isplaćuju minimalnu zaradu uvećanu za 20 odsto sada ne mogu da izdrže dodatno opterećenje. Uz to, gube poslove u Evropi zbog recesije u autoindustriji. Zbog toga sada se mogu odlučiti ili da smanje broj radnika ili da se presele u zemlje sa jeftinijom radnom snagom."
 
Sarita Bradaš, psihološkinja i istraživačica u Centru za dostojanstven rad, ističe za Danas da naglo povećanje minimalne zarade samo po sebi nije uzrok kompresije plata. Ona objašnjava da problem nastaje kada se ostale zarade ne povećavaju proporcionalno, pa razlika između jednostavnih i složenijih poslova ostaje mala.
 
Bradaš odbacuje strahove da će povećanje minimalne zarade izazvati masovna otpuštanja.
 
"Kada je Nemačka 2015. uvodila obaveznu minimalnu zaradu, koja je mnogo veća nego kod nas, tada je i tamo postojala priča da će doći do otpuštanja radnika. Međutim, istraživanja pokazuju da se ništa od toga nije desilo. Kada pogledate koliki su profiti u firmama, vidi se da postoji mogućnost za povećanje zarada."
 
Postavlja se pitanje, dodaje, da li se može reći da neka kompanija uspešno posluje ako ne može da ostvari prihod i isplati radnicima dostojanstvene zarade.
 
Bradaš podseća da minimalna zarada u Srbiji trenutno nije dovoljna da pokrije osnovne potrebe tročlane porodice, dodajući da za to nije dovoljna ni medijalna zarada.
 
"Suština je u tome da idemo u pravcu toga da se poveća životni standard radnika i radnica. Odgovoran poslodavac će na ovaj način razmišljati: 'Ja hoću zadovoljnu radnicu i radnika, oni će mi biti motivisani, oni će biti produktivni', a osnova toga jeste da oni mogu da podmire svoje egzistencijalne potrebe."
 
Prema njenim rečima, minimalna zarada u Srbiji više olakšava poslodavcima nego radnicima, jer se, po zakonu, isplaćuje kada firme naiđu na poslovne teškoće, a to se, dodaje, potpuno zaboravlja u ovoj priči.
 
"Ako oko 100.000 ljudi prima minimalac, to je manje od pet odsto zaposlenih. Hoće li to sada srušiti privredu? I u ukupnim zaradama njihov udeo je mali. Ne znam da li su te firme koje sada odlaze iz Srbije dobile subvencije za zapošljavanje, ali meni se čini da oni odlaze, jer im više nije dobro kao što je bilo, jer ih je država subvencionisala, dala zemljište, infrastrukturu…"
 
Ona takođe kritikuje dosadašnju strategiju privlačenja stranih investitora, dodajući da umesto da privlačimo kompanije koje doprinose razvoju tehnologija, istraživanja i inovacija, dolazili su investitori koji rade jednostavne poslove, poput montaže kablova ili šivenja.
 
"Naša strategija privrednog razvoja praktično ne postoji", ističe Bradaš.
 
S druge strane, ukazuje ona, ako ove kompanije tako lako otpuštaju radnike, zašto onda Srbija uvozi strane radnike.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

minimalac strane investicije strane kompanije

Komentari 16

Hronološki Najpopularniji

  • /

    18.11.2025 • 11:40
    /
    ...a to sa subvencijama je vrsta expo-a.
    kako to sa 300e prosecna plata odjednom skace na 1.000e u subvencisanoj firmi.
    otud bum itijevaca i silnih managerhrregruter parazita iz privatnih poslovnih skola u njima. do tada su i oni preko interneta vijali tezge za 300$

    svaka strana firma je registrovana u srbiji. imate vi slucaj da je strani ilbes /kada se vec prvobitno ime i..volino cenzurise zbog umesanosti uglednih aktera/ ugasen uz veliku italijansku aferu ali ilbes srbija jos uvek nije zatvoren.

    spi.kali su srbi 20g na urodjenu kleptomaniju a sada im je jao-mjao.
    smesi im se paralija ponovo. za bolje nisu

  • @1069

    17.11.2025 • 11:46
    Potrebno je zato da ponudite tim radnicima zaposlenje, a podrazumeva se i visoke plate. Za sada im nudite samo nezaposlenost.

  • 1069

    17.11.2025 • 08:26
    Po meni, strategija privrednog razvoja ne može više da se bazira na dovođenju stranih kompanija. Srbija njima daje besplatno zemljište, 10.000 evra po zaposlenom, subvencije i olakšice, a oni uzmu pa zatvore firmu kroz par godina, i to samo zato što treba da podignu plate radnicima. Takvim kompanijama, evidentno, nisu potrebni radnici već ROBOVI koje ne moraju da plaćaju. Stoga nam oni nisu potrebni niti ih više treba dovoditi.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 16 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Decenija od uvođenja profesionalnih upravnika u zgrade:
Decenija od uvođenja profesionalnih upravnika u zgrade: "Ne može upravljanje da bude 200 do 300 dinara"
Kreni-Promeni: Više od 30.000 građana potpisalo peticiju za zabranu prenamene izgorelih šuma
Kreni-Promeni: Više od 30.000 građana potpisalo peticiju za zabranu prenamene izgorelih šuma
Jovana Subotića od ponedeljka postaje
Jovana Subotića od ponedeljka postaje "slepa ulica"

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Poskupelo gorivo

Poskupelo gorivo

21.08.2026.• 12
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Američki dug premašio 40 biliona dolara

Američki dug premašio 40 biliona dolara

20.08.2026.• 8
Ukupan javni dug Sjedinjenih Američkih Država prvi put je premašio 40 biliona dolara, pokazuju najnoviji podaci američkog Ministarstva finansija, što je obnovilo upozorenja o sve većem pritisku na javne finansije.
Najkomentarisanije