Menu 021

Ukradeni delovi Titove Knjige žalosti uskoro na aukciji

Iz Knjige žalosti u Kući cveća isečeno je i ukradeno 40 strana na kojima su zapisi i potpisi poznatih svetskih državnika povodom smrti Josipa Broza Tita, iz 80-tih godina prošlog veka, a deo tih "eksponata" naći će 3. juna na aukcijskoj prodaji u Malagi, Španija.
Zabava 25.05.2017. | 14:16
Kako je objavila Medijska mreža Antidot, reč je o 12 autografskih strana (lotova) Knjige žalosti, koja je u Kući cveća bila otvorena za strane državnike. Pomenuti lotovi, kako navodi ova medijska mreža, predstavljaju samo deo znatno veće kolekcije od 40 strana koje su isečene iz Knjige žalosti i ukradene iz Muzeja istorije Jugoslavije. 
 
Krađa delova Titove Knjige žalosti nikada nije prijavljena nadležnim organima, jer, kako se tvrdi, nikome u Muzeju i Ministarstvu kulture nije bilo poznato da ih nema. 
 
Inače, prikupljanje autograma i zapisa značajnih istorijskih ličnosti danas predstavlja jednu od izuzetno važnih i cenjenih grana kolekcionarstva što pokazuju i primeri aukcija na kojima su pojedini autografi prodati za astronomske cifre. Primera radi, jedan od najpoznatijih slučajeva predstavljalo je pismo Džordža Vašingtona, koje je u decembru 2009. godine prodato za fantastičnih 3,2 miliona dolara. 
 
Među "našim" eksponatima tog tipa, koji se najavljuju za aukciju u Malagi, nalazi se i posveta Titu generalnog sekretara KPP SSSR Mihaila Gorbačova, koji je u poseti bivšoj Jugoslaviji boravio 15. marta 1988. Tu su i izrazi žaljenja i reči posvećene Titu Norodoma Sihanuka, bivšeg kralja Kambodže, koji je u Beogradu boravio 12. avgusta 1982, zatim Hu Jaobinga, generalnog sekretara Komunističke partije Kine koji je u poseti SFRJ boravio 11. maja 1983, zatim Indire Gandi, premijerke Indije, koja je u Beogradu boravila 8. juna 1983, Nikolae Čaušeskua, predsednika Rumunije koji je u poseti jugoslovenskom rukovodstvu boravio 12. novembra 1987, kao i Hafeza al Asada, predsednika Sirije koji je u Beogradu boravio 28. aprila 1982. 
 
Među njima su i posvete Arafata, lidera Palestinske oslobodilačke organizacije koji je Kuću cveća posetio 21. decembra 1988, Alija Hamneija, vrhovnog vođe Irana koji je povodom samita Pokreta nesvrstanih u jugoslovenskoj prestonici boravio 3. septembra 1989, Mobutu Sese Sekoa, lidera nekadašnjeg Zaira (danas DR Kongo) koji je Titov grob posetio 31. marta 1988, Roberta Mugabea, predsednika Zimbabvea koji je u poseti bivšoj Jugoslaviji bio 25. maja 1985, Ulofa Palmea, švedskog premijera koji se u Titovu spomen knjigu upisao 21. juna 1983. i Džordža Buša starijeg, koji je u svojstvu potpredsednika SAD u poseti Beogradu boravio 17. septembra 1983. godine.
Autor: Tanjug
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Đura
    26.05.2017 10:58
    I titova knjiga žalosti vredi više od onoga što su političari koji su došli posle njega doprineli ovom narodu.
  • Miloš
    25.05.2017 18:08
    Kriminal
    Ovo ima samo u državi Srbiji. Umesto da te stranice koriste u turističke svrhe i kao istorijsku građu, zbog ovoga niko neće odgovarati, a neki će napuniti džepove parama.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest