Od postrojenja za uništavanje nuklearnog otpada do lokacija atomskih katastrofa - postoji nekoliko mesta koja neće biti bezbedna za posetu ni u daljoj budućnosti.
Ljudi u iranskom gradu Ramsaru dobijaju godišnju dozu radioaktivnog zračenja od 260 milisiverta, što je znatno više od 20 milisiverta, koliko iznosi dozvoljena godišnja doza za zaposlene u nuklearnim elektranama. Prosečna osoba godišnje primi 3,1 milisivert. Uzrok zračenja su prirodni izvori koji tope stene bogate uranijumom ispod površine, a zatim voda ulazi u krečnjak od kojeg su izgrađene kuće. Uranijum se može naći i u usevima, kao i u pitkoj vodi, tvrdi "IFLSajens".
U brazilskom mestu Đoanija 1987. godine dva lopova opljačkala su napuštenu bolnicu u potrazi za metalom. Pronašli su i malu kapsulu visoko radioaktivnog cezijumovog hlorida, koji se koristio u uređaju za radioterapiju. Poneli su materijal sa sobom, što je uzrokovalo smrt četvoro ljudi. Mediji su javljali kako su deca, privučena plavkastim sjajem, dirala opasan materijal i trljala ga po koži. Nekoliko gradskih blokova bilo je toliko kontaminirano da je moralo biti uništeno. Na kraju, 300 ljudi je zadobilo radioaktivnu kontaminaciju, ali "radiofobija" je obuhvatila ceo grad. Sa nekoliko mesta je uklonjen gornji sloj zemljišta, a na nekim lokacijama pronađeno je i zračenje jačine dva siverta na čas.
Mailu Su, grad u južnom Kirgistanu, još uvek snosi posledice hladnoratovskog nuklearnog programa. U njemu se vadila i obrađivala ruda uranijuma od 1946. do 1967. godine, ali je područje kontaminirano i danas. Većina otpada od rudarenja zakopana je duž reke koja teče kroz grad. Izveštaj iz 2010. godine naveo je kako je potrebno hitno čišćenje zbog velikog procenta obolelih od karcinoma i oslabljenog imuniteta lokalnog mladog stanovništva.
Selafild na zapadu Velike Britanije je lokacija za uništavanje nuklearnog otpada na kojoj su i dalje visoke količine radijacije. To je mesto gde se skladišti većina radioaktivnog otpada iz 15 operativnih britanskih nuklearnih reaktora, kao i prekomorsko nuklearno gorivo. Otpad stvara stepen radijacije do 280 siverta dnevno, što je za 60 odsto više od smrtonosne doze. Rastopljeno radioaktivno gorivo čuva se u ogromnom podzemnom bazenu, kome pristup imaju samo roboti.
Američki Hanford, takođe, predstavlja opasno mesto. Kompleks za odlaganje nuklearnog goriva u tom mestu smatra se najradioaktivnijom lokacijom u SAD. Nekada se na tom mestu proizvodio plutonijum za projekat "Menhetn", a danas se tamo nalazi oko 65 odsto američkog nuklearnog otpada. U maju 2017. godine urušio se tunel, što je izazvalo veliku zabrinutost i evakuaciju radnika. Tunel je blokiran sipanjem ogromnih količina zemlje. Tragovi kontaminacije pronađeni su i do 16 kilometara od Hanforda.
Černobiljska katastrofa iz 1986. godine prouzrokovana kvarom na jednom od reaktora. Raznesen je krov, te je iscurila velika količina radijacije, čiji se veći deo proširio na Belorusiju, Ukrajinu i severnu Evropu. Preseljeno je 116.000 ljudi, uključujući one iz obližnjeg grada Pripjata. I danas oko Černobilja postoje džepovi radijacije. I bolnica Pripjat, u Ukrajini, nekoliko kilometara od elektrane u Černobilju, još uvek sadrži jedan od najviših stepeni radijacije na svetu. U nju su dovedeni vatrogasci nakon što su gasili požar u reaktoru Černobilja. Nakon što je postalo jasno koliko im je ozračena odeća - bačena je u podrum. Stvari su još uvek izrazito radioaktivne, te je dovoljno samo par časova u prostoriji da bi se primila godišnja doza pozadinske radijacije.
Godine 2011. cunami je pogodio nuklearnu elektranu Fukušima u japanskom gradu Okumi, što je prouzrokovalo topljenje jezgra tri od šest nuklearnih reaktora. Stepen radijacije unutar elektrane je do 430 siverta na čas, što je i više nego dovoljno da ubije čoveka, a prouzrokovalo je čak i kvarove brojnih robota koji rade unutra. Japan pokušava pomoću robota da izvuče gorivo, koje je prošle godine locirano u dva od tri rastopljena reaktora. Nakon što sve gorivo bude pronađeno, počeće proces vađenja. Očekuje se da će postupak trajati četiri decenije, uz cenu od 188 milijardi dolara. Fukušima još dugo neće biti bezbedno mesto za život.
.jpg "Preturao po tuđoj kanti i pronašao zlato i dolare - pa ih vratio vlasniku")
Komentari 2
Johny O.
Prke
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar