Izmenu je, kao i prošlog puta, u junu, predložio narodni poslanik iz Niša, doktor Dušan Milisavljević, igrom slučaja poslanik opozicione partije (DS). Iako ovakav predlog podrazumeva konsenzus svih poslanika, bez obzira na partiju, očigledno je da vladajućoj većini nije interesantan, te 133 poslanika nije uopšte ni glasalo da uđe na dnevni red.
Da je u junu ovaj predlog makar razmatran, a u najboljem slučaju i usvojen, onkološka pacijentkinja iz Beočina Tanja Drljača ne bi mogla da dobije otkaz sa svog radnog mesta, u Centru za kulturu, sport i turizam opštine Beočin. Kao tehnološki višak, Drljača je dobila otkaz 13. novembra, pošto je njeno radno mesto referenta za administrativne poslove ukinuto. Ona je u Centru radila od 2000. godine - prvo kao honorarna saradnica, a na kraju i kao zaposlena na neodređeno. Ova žena dva puta je operisana zbog kancera dojke, a zbog kompleksnosti oboljenja, još dve godine moraće da prima terapiju u vidu tableta i jednomesečnih injekcija u Institutu za onkologiju Vojvodine.
Da situacija bude još teža, Tanja Drljača je samohrana majka, koja je u ovom trenutku bez prihoda da izdržava dete. Nakon što je od direktorice Centra Sofije Martinović dobila odluku o otkazu, obratila se na adrese svih organa kojih se setila. Za početak, predsednik opštine Beočin Mitar Milinković odbio da pokaže bilo kakvo interesovanje. Ministarstvo državne uprave dalo joj je mišljenje o zakonitosti otkaza, a iz kabineta predsednika države dobila je uverenje da će njenu predstavku rešavati po hitnom postupku i za nekoliko dana je kontaktirati, što se nije dogodilo. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo uputio ju je na inspekciju rada, što je bio odgovoran potez ovog organa. Pokrajinski zaštitnik građana pokazao je volju da pomogne, ali nije nadležan, a republički Zaštitnik građana nije se udostojio odgovora.
Dobre vesti su da je inspekcija rada pokrenula postupak, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ohrabrio ju je da podnese pritužbu za diskriminaciju, a Drljača kaže za 021 da će sigurno tužiti poslodavca, po osnovi da joj je učinjena teška nepravda i da je oštećena kako bi neko drugi imao benefite. O tome, kako kaže, ne može da priča zbog postupka.
Oboleli od raka na periferiji
"U septembru 2014. godine sam imala prvu operaciju raka dojke, a tek tada sam shvatila kakav me je šok obuzeo, šta mi se dešava. Potom saznajem da ću ponovo morati na operaciju, nakon koje sam dobila malo pozitivnije prognoze. Za dlaku sam izbegla najcrnji scenario. Nije bilo lako saznati da sledi godinu dana hemoterapije i zračenja, odnosno šest meseci najagresivnije hemioterapije, upotrebom taksola. Nakon toga sam još 33 dana išla na zračenje. Sve promene koje su mi se dešavale tokom lečenja mogu najbolje da razumeju oni koji su kroz ovo prošli ili im bližnji kroz to prolaze - ovo su lekovi koji razaraju organizam. Imala sam punu podršku poslodavca tokom terapija, ali je ona izostala kad je doneta odluka da me otpuste", priča Tanja Drljača za 021.
Koliko god bila bolesna, naša sagovornica bila je ubeđena da će jednog dana ponovo biti zdrava. Prvo hormonsko lečenje nije dalo dobre rezultate, te su joj uveli drugu, sadašnju terapiju.
"Ono što me je kroz ovu situaciju guralo je to da sam potrebna svojoj porodici i okruženju. Sve vreme dok sam se lečila, radila sam, rad me je održavao, a svih ovih godina sam se trudila i da se usavršavam na poslu. Imam porodicu, najveći razlog da se borim za život, a ogromno ohrabrenje mi je da sam bila potrebna kao radnica i kao čovek. Bitan nam je taj društveni momenat prihvatanja, da možemo da doprinesemo. Bila sam samo dva meseca na bolovanju", navodi ona.
Nikome nije govorila da je bolesna, niti je dozvolila da je tako doživljavaju i obeležavaju.
"Zaboravila sam na bolest tako što sam se trudila da živim normalan život. Sada se ponovo vraćam u to beznađe - nemam posao, ponovo se osećam bolesno. Kako će me drugi poslodavac primiti sa ovom dijagnozom, kakvu ja budućnost sada imam", pita se naša sagovornica.
Doktor Dušan Milisavljević, narodni poslanik, inače ORL specijalista i profesor na Medicinskom fakultetu, podneo je prvi put izmene zakona nakon što je radnica "Jure" Violeta Petrović, koja je obolela od raka, dobila otkaz.
"Ne interesuje me dnevna politika, zalažem se za to da zakonom bude regulisano da onima, koji stavljaju kapital ispred života, bude zabranjeno da radnicima daju otkaz u takvim situacijama. Podsećam da smo na vrhu liste po stopi oboljevanja od karcinoma, ali i smrtnosti od te bolesti", rekao je dr Milisavljević u oktobru za portal Bizlife. On na sav glas poručuje da, uprkos nezainteresovanosti kolega u skupštini za ovaj nesumnjivo humani predlog, neće odustati od ovoga dok se ne usvoje izmene zakona i zaštite oboleli od raka.
Samohrani roditelji nisu u sistemu prepoznati kao ugrožena kategorija. Kao ni oboleli od raka.
U Centru za kulturu, sport i turizam opštine Beočin nisu za 021 pojasnili zašto zaštita njihove obolele radnice nije bila prioritet. Odgovore nismo dobili ni od republičkog Zaštitnika građana, kojem je posao u opisu naziva.
.jpg "Balint Juhas kandidat za predsednika Skupštine Vojvodine")
.jpg "GSP kupuje dodatnih 35.000 elektronskih karata")
.jpg "Novosađani među onima koji su najviše štedeli struju u martu")
.jpg "INFOGRAFIKA: Usporen rast broja birača u Novom Sadu - koliko ih ima?")
.jpg "Objavljen oglas za zakup poslovnih prostora na Štrandu, licitacija će biti 29. aprila")
Komentari 13
kosta
G
StariGrad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar