Aktuelni dekan Rade Doroslovački koji je na toj funkciji od 2012. pokušaće da izbori novi mandat na još tri godine, a njemu će protivkandidat biti profesor Dragan Šešlija sa Katedre za mehatroniku, robotiku i automatizaciju, kojeg je predložio Departman za tehničku mehaniku. Šešlija je, između ostalog, i prodekan za nauku i međunarodnu saradnju.
Međutim, njihove kandidature najpre mora da utvrdi Nastavno-naučno veće fakulteta, koje će to učiniti tajnim glasanjem. Tek nakon toga će Savet fakulteta, takođe tajnim glasanjem, odlučiti ko će dobiti mandat da naredne tri godine upravlja najvećom srpskom državnom visokoškolskom ustanovom u kojoj fluktuira i velika količina novca. Savet čini 13 profesora, jedan zaposleni iz opšte službe, asistent sa najvećeg departmana, četiri studenta i četiri člana koje imenuje Pokrajina.
Zbog ovih izbora započela su i komešanja unutar samog fakulteta. Dok dekan tvrdi da se sve dešava u okviru zakona, propisa i normi, s druge strane ističu da postoje ogromni pritisci i ucenjivanja.
Da će borba oko toga ko će dobiti mandat u naredne tri godine biti žustra bilo je jasno već pre nekoliko meseci, kada je Doroslovački odlučio da izvede svog
prvog doktoranta (više o tome klikom na plava slova), samo nekoliko meseci pred ispunjavanje uslova za penziju, što je izazvalo burne reakcije akademske zajednice u Novom Sadu.
Ipak, oba kandidata, sa kojima je 021.rs razgovarao, imaju svoje razloge za kandidaturu i oba veruju da je to za dobrobit samog fakulteta. Doroslovački, kako kaže, ne želi da se hvali sa onim što je postigao u prethodnom periodu dok je rukovodio fakultetom. O tome će, poručuje, govoriti drugi.
"Čim sam postao dekan, na moju inicijativu, doneta je odluka da privatnici koji su imali zakup prostora na FTN izađu iz zgrade i da to preuzme fakultet, što je i učinjeno. Izborio sam zidanje Naučno-tehnološkog parka, što je esencijalna stvar i za grad i za pokrajinu i za državu. Gradovi kao što su Užice, Pančevo i Subotica, želeli bi da Fakultet tehničkih nauka otvori svoje IT sektore upravo kod njih. I odluku da se još jednom kandidujem doneo sam pošto mi je predloženo da to učinim zbog završetka i opremanja zgrade Naučno-tehnološkog parka", navodi Doroslovački za 021.
S druge strane, Dragan Šešlija poručuje da je fakultetu potrebna nova energija, nove ideje i novi razvoj, te da su ga upravo ti razlozi naveli da uđe u trku za mesto dekana.
"Imam utisak da je zadnjih godina, naročito poslednje dve-tri, to sve zamrlo. Mi smo se koncentrisali na izgradnju zgrade Naučno-tehnološkog parka, a ona je samo prazna ljuštura ako nema novih ideja i ljudi. Za sve to je potrebna kultura dijaloga, razmena akademskog mišljenja i uvažavanja. Toga nema na fakultetu. Mora se pružiti šansa energiji koju donose novi ljudi, kako bi fakultet krenuo ka boljem razvoju, kako bi se vizije ostvarile", smatra Šešlija.
Izgradnja Naučno-tehnološkog parka jedan od najvažnijih projekata koji je povezan sa Fakultetom tehničkih nauka. Iako je ovaj fakultet bio nosilac projekta, on je prošle godine izgubio građevinsku dozvolu, zbog čega je novi investitor projekta postala AP Vojvodina. Objekat od 28.000 kvadratnih metara bi trebalo da bude gotov do kraja godine, a prema ranijim najavama trećina prostora bi trebalo da pripadne upravo Fakultetu tehničkih nauka, dok će ostatak biti namenjen za startap kompanije i velika IT preduzeća.
Akademska atmosfera ili atmosfera straha?
Do onih koji žele otvoreno da govore o zbivanjima na fakultetu teško je doći. Uglavnom nije reč o međusobnom akademskom uvažanju, nego o politici nezameranja.
Ipak, oni koji su spremni da kažu nešto, nezadovoljni su kako atmosferom, tako i korelacijom između Saveta fakulteta i samog dekana. Premda je Savet taj kojem bi dekan trebalo da odgovara, pojedini profesori tvrde da je situacija, u stvari, drugačija.
"Savet i njegova uloga su kompletno deformisani. On samo ispunjava zahteve koji se tiču planova aktuelnog dekana. Sve je naopako postavljeno. To je samovolja i pravna kakofonija, a neobično je da se sve to događa u jednoj akademskoj sredini i da ljudi to prihvataju kao nešto sasvim normalno. To govori samo o tome dokle smo stigli", kaže jedan od profesora na FTN (ime poznato redakciji).
Rade Doroslovački je ove godine napunio 65 godina čime je stekao uslov za odlazak u penziju. Ipak, Savet fakulteta, na čelu sa prednikom Branislavom Borovcem, odobrio je Doroslovačkom produženje radnog odnosa na još dve godine, na šta ima zakonsko pravo.
S druge strane, i sam predsednik Saveta ima uslov za odlazak u penziju, ali i mogućnost za produženje radnog odnosa, koju će, kako tvrdi naš izvor na fakultetu, dobiti u zamenu za podršku Doroslovačkom. Takvim redosledom događaja, tvrdi se, Fakultetom tehničkih nauka upravljaju oni koji bi trebalo da su u penziji.
Oni koji bi želeli smenu rukovodstva fakulteta tvrde i da bi davanjem novog mandata Doroslovačkom došlo do konfrontacije sa Zakonom o visokom obrazovanju, čiji član 64 kaže da se "organ poslovođenja bira iz reda nastavnika visokoškolske ustanove koji su izabrani na neodređeno vreme". Kako smatra "opozicija" na FTN, Doroslovački nije zaposlen na neodređeno iz prostog razloga što mu je radni staž produžen za dve godine, a ne na neodređeno.
Ipak, pravnici i advokati sa kojima je razgovarao 021.rs smatraju da ovde kršenja zakona nema. Prema njihovom tumačenju, mandat dekana traje tri godine u kontinuitetu, mogao bi da se okonča ranije, ali bi i Doroslovački mogao da dobije produženje radnog odnosa na još dve godine. Sud o ovoj temi dalo je i Ministarstvo prosvete, koje je u martu donelo mišljenju da u izboru Doroslovačkog na mesto dekana nema zakonskih ograničenja ove vrste.
Sagovornici 021.rs poručuju i da se u osvit novih izbora za dekana dešavaju i pritisci. Šešlija je predložen za kandidata posle tajnog glasanja na Departmanu za tehničku mehaniku, ali je to glasanje poništeno. Takođe, dekan je, navodno, protekle nedelje došao na javno glasanje Departmana za tehničku mehaniku, zbog čega je ono odloženo. I dok jedni tvrde da je ovim Doroslovački želeo da izvrši pritisak na zaposlene na ovom departmanu, aktuelni dekan poručuje da uopšte nije ni prisustvovao javnom glasanju.
Dragan Šešlija tvrdi da je atmosfera na fakultetu, kada su u pitanju izbori, daleko od akademske.
"Ne postoji akademska atmosfera, postoji nešto mnogo gore, a to je atmosfera straha. To je nešto što sam spreman javno da kažem, jer sam to lično doživeo. Tri profesora sa moje katedre su na sastanku izjavili da ne smeju javno da glasaju za mene, dok bi me podržali u slučaju tajnog glasanja. Pošto glasanje nije tajno, onda se boje osvete dekana. To je njihovo demokratsko pravo, ja ne pravim nikakav puč, ne rušim nikoga nelegalno, ovo su regularni izbori gde ljudi mogu da iskažu svoj stav. Taj stav je jasno formulisan, javno ne smeju da me podrže jer se boje da im dekan neće raspisati konkurs, da im neće potpisati neko rešenje. To je mobing, to je atmosfera straha koja je zavladala na fakultetu. Potpuno sam zapanjen onim na šta sam naišao u ovom procesu, dekan je izgradio svoju mrežu uticaja", upozorava Šešlija.
Nasuprot ovakvim tvrdnjama Doroslovački poručuje da nema mesta za brigu i da će se cela izborna procedura odvijati po već utvrđenim pravilima, te da se sve odvija u akademskoj atmosferi.
"Zakonom je tačno propisana procedura izbora za dekana. Nje ćemo se pridržavati kao što smo i do sada činili. Ja nikad ništa nezakonito nisam uradio i zbog toga ne treba niko da brine da će se nešto raditi van propisa. Mi smo ostavili sve kako je bilo i ranije baš zato da neko ne bi rekao da dekan namešta nešto. Jednostavno, koga želi fakultet, taj će biti dekan", kratko objašnjava Doroslovački za 021.rs.
Protivnicima Doroslovačkog je problematično i to što je, kako tvrde, predstavnik studenata u Savetu fakulteta Darko Čuturić nedavno zaposlen na fakultetu kao stručni saradnik za investicije. Doroslovački kaže da je predstavnik studenata Čuturić u međuvremenu podneo ostavku na svoje mesto u Savetu, da je na fakultetu zaposlen pošto je završio osnovne akademske studije, te da u tome nema nikakvog sukoba interesa.
Deo zaposlenih na ovom fakultetu je nezadovoljan i zbog drugih stvari koje se tiču poslovanja samog fakulteta, o čemu je 021.rs pisao u proteklih godinu i po dana. Prvenstveno se misli na povezenost sa velikim kompanijama, kao što je DMS, ali na finansijsko stanje.
Što veći fakultet, to veći interesi
Iz svega navedenog jasno je da se unutar Fakulteta tehničkih nauka vodi borba za poziciju koja omogućava širok spektar mogućnosti i daje određenu moć. Stoga ni ne čudi da se "politikanstvo" prebacuje i u visokoobrazovne institucije, dok akademsko ponašanje odlazi u drugi plan.
Profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu i dopisni član SANU Vladica Cvetković, ukazuje za 021.rs da akademska atmosfera prilikom izbora na fakultetima i dalje postoji, ali da je ona drastično narušena.
"Moja slobodna procena bi bila da 20-30 odsto izbora ne prolazi u akademskoj atmosferi, već je opterećena drugim stvarima. To nije isključivo u vezi sa dnevnom politikom kako to običan čovek zamišlja, a to znači da neko mora da bude na listi neke partije i da bude politički aktivan da bi bio moćan, mada imamo i takve slučajeve. Te stvari su postale sada očitije, toga je bilo u svim vremenima, ali u izvesnoj meri, nikada nije preovladavalo. Stvar je u drugome, nepošteni način finansiranja stavlja sve ustanove u takav položaj da moraju da se snalaze, i u tom snalaženju neke vrlo dobro posluju i predstavljaju ozbiljne firme u finansijskom smislu. Tada imate preplitanje akademskog i drugih uticaja, koji se javljaju uvek kada neko dolazi da kontroliše nešto što uključuje finansije", priča naš sagovornik.
Kako kaže, visokoškolske ustanove dobijaju malo sredstava od države, i ukoliko se ostaje pri državnom novcu, akademska atmosfera lakše preživljava. S druge strane, prihodi stižu od samofinansirajućih studenata i biznisa, a kako količina novca raste, onda biti na čelu takve ustanove postaje pitanje koje nije samo akademsko.
"Tada počinje trgovina uticajima koja se često vidi kroz zastrašivanje i mobing. Imate akademsku trgovinu uticajem, što znači da zastrašivanja i potkupljivanja mogu da budu u vezi sa akademskim stvarima, kao što su napredovanje, obećane katedre, laboratorije. Druga stvar je finansijske prirode - ako sam na čelu nečega, onda mogu da ne odobrim projekat ili da ga ugrozim. A treća je, naravno, politička stvar. Problem je najveći što je sve to zamagljeno akademskim sektorom, akademskom slobodom, autonomijom", objašnjava Cvetković za 021.
Ono o čemu se neretko govori kada su u pitanju univerziteti jeste njihova autonomija. Mnogo puta do sada je ona bila ugrožavana i mnogo puta se za nju borilo. Međutim, postavlja se pitanje koliko je autonomija nekog fakulteta zaista autonomija ukoliko je na njenom čelu osoba koja otvoreno zastupa određenu političku opciju?
Za Cvetkovića situacija da kandidati za mesto dekana otvoreno podržavaju neku partiju znači da su "oni sami svoju autonomiju stavili pod noge".
"To su sve nuspojave koje nemaju veze s akademskim sektorom, koje se kriju iza njega. Kada bismo imali uvid u to koliko je nedopustivih stvari koje se dešavaju u izborima za dekana, o tome kako se ljudi mobinguju, o svemu ono što smo čitali kada je u pitanju rektor u Kragujevcu ili ‘Indeks’ afera, onda imam zaključak, koji možda deluje radikalno, a to je da imamo previše autonomije. Ja branim tu autonomiju kada je napada država, ali je kritikujem kada znam šta se dešava. Dokaz da visokoobrazovni sektor zaslužuje najvišu autonomiju jeste pristanak da se objave zarade svih zaposlenih, kao što su se pojavila imena onih koji podržavaju jednu partiju. Mislim da kada bi se pojavio takav zahtev da bi 70 odsto sektora ustalo da se bori protiv tog predloga", zaključuje Cvetković.
Rade Doroslovački, koji je javno potpisao podršku Aleksandru Vučiću, a govorio je i na mitingu Srpske napredne stranke u Novom Sadu, nije želeo o ovome da govori, rekavši da je o tome sve već ispričao pre tri i po godine.
.jpg "Objavljen oglas za zakup poslovnih prostora na Štrandu, licitacija će biti 29. aprila")
Komentari 55
Jahah
Stvarno kad pogledate on i nije imao nikakve rezultate, ni naucne ni strucne ni upravljacke. Prosto on ni nema sta da kaze. Ko god ga je slusao u nekim javnim nastupima mogao je samo da se smeje. Jedino u cemu je stvarno dobar jeste da omalovazava ljude. Da li ste se ikad zapitali koliko su prodekani nisko pali, koliko su ponizeni, ali oni se i dalje bore da mu budu prodekani. Sto je jos gore postoje i novi koji zele da dodju na njihovo mesto. Kakav je mentalni sklop tih ljudi, kakva su njihova ocekivanja? Prodekan Radetov, sta to uopste znaci? Sta treba progutati za to? Vredi li to zaista???
Poručnik Jeremija
Profesor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar