Istovremeno, pita se koliko su mu ta bića slična i u kojoj meri mogu da ga razumeju. U tom kontekstu, zanimljivo je razmotriti sedam naučnih dokaza da bol, uz čoveka, osećaju ne samo kičmenjaci već i neki viši beskičmenjaci, poput rakova.
Ranije se smatralo da bol osećaju samo organizmi koji imaju složen centralni nervni sistem poput čovekovog. Premda mnogi i dalje veruju da je bol sa emotivnom komponentom karakteristična samo za čoveka i više kičmenjake, savremena nauka nudi sedam dokaza da bol predstavlja univerzalno neprijatno iskustvo, zajedničko svim kičmenjacima i nekim višim beskičmenjacima.
"Ja pripadam grupi koja smatra da i ribe osećaju bol. U životinjskom svetu reč za bol ne postoji, ali možemo videti istu reakciju na neprijatnost i kod čoveka i kod ribe", primećuje dr Marijana Vučinić, profesorka Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, i dodaje da "negiramo emocije kod nižih kičmenjaka zato što ih ne razumemo najbolje, a čovek je sklon tome da ne veruje u ono što ne vidi i ne razume".
Proces doživljavanja boli, kako objašnjava, odvija se u dubljim moždanim strukturama ‒ u limbičkom sistemu ‒ a ne (kako se ranije smatralo) u kori velikog mozga.
Limbički sistem imaju svi sisari, pa čak i najprimitivnija vrsta, koja leže jaja - ehidna.
"Ako bismo negirali bol kod životinja, onda bismo negirali i sva naučna otkrića do kojih se došlo proučavanjem bola na životinjama i pronalaženjem analgetika i anestetika", ističe dr Vučinić.
U mnogim restoranima na Zapadu rakove pripremaju tek nakon što ih omame, jer ne žele da jedu životinje koje su se mučile. "To su živa bića koja pokušavaju da beže, pokazujući koliko je to za njih neprijatno. Postoji aparat koji se zove 'krustastan' i služi samo za omamljivanje rakova", dodaje naša sagovornica.
Ostatak o naučnim dokazima da i viši beskičmenjaci osećaju bol čitajte na portalu
RTS-a.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar