Jugoslavija, ekonomija, sankcije: „Primali smo platu deset maraka, a jaje na pijaci koštalo je jednu marku"

Bilo ne ponovilo se!
Miloseviceva diktatura bila je zlocin protiv SOPSTVENOG naroda i najveca je nepravda sto mu nije sudjeno pred domacim sudovima. Dok je ostatak sveta prozivljavao svoje najbolje godine, balkanski kasapin je u grotlo ratne propasti gurao sve narode na Balkanu.
Ali, da se ne lazemo, i danas je jezivo, ocajno i nepodnosljivo na jedan poseban nacin.
Vecine robe ima ali je preskupa i svaki dan je gori od prethodnog.
Tone stresa, globalna ratna opasnost, lokalni banditizam i beskrajno neznanje reciklirane radikalske gamadi cini zivot u ovoj tvorovskoj kloaci nepodnisljivim.

Spomenulo se nepovratilo se nikad,vise! Mnoge porodice su zavijene u crno i mnoge su nestale! A najgore je sto nas isti lopovi i danas,vode ka reprizi!!!

Za one koji ne znaju:
01.oktobra '93. Zakonom o denominaciji, svima nama je preko noći skinuto 6 nula, jer prosto i praktičnije, računari nisu mogli da podrže toliko nula. Jedino je došlo do programerske greške u slučaju BRAĆE KARIĆ, njima je 6 nula skinuto nakon par meseci. Jedino je njihov 1 DINAR VREDEO MILION PUTA VIŠE!!!

Danke Zapad na patnji zapamtili smo vam sve!

Najgore od svega je spoznaja da smo sve to zaslužili.
Trudili smo se da se svetu pokažemo u najgorem svetlu na čelu sa Slobom i njegovom dvorskom ludom Šešeljom.
Sada nas reprezentuju njihovi burek boys.

ODVRATNA DRŽAVA SRBIJA

Da dodam samo jos jednu rustasko patriJotsku - divno je bilo dok nam zuti lopovi nisu sve unistili i rasprodali...

Sve smo preživeli, stavili prst na čelo, spakovali kofere i otišli. Kad god dođem u stari kraj, uvek iznova shvatim da smo dobro uradili. I pored letećih vozova, autostrada i nakaza na vodi u Srbiji se slabo šta promenilo.

Zivelo se tesko, ali smo bar bili slobodni - kako nam danasnje rustase, patriJote i putinofili, koji su tada "trcali po dvoristu i od pacijih g....na mislili da je dudinje" pokusavaju objasniti to vreme...

Bolje se zivelo u Zrenjaninu tad 92-ge nego sad. Struja i grejanje i voda su bile besplatni. Meni nije bitna hrana, nego da imam grejanje zimi, i da imam vodu. Dvoje u mojoj kuci je tada imalo primanja , a to je bilo 20 maraka, bez ikakvih mesecnih dazbina. Sada kod mene u kuci u Zrenjaninu niko ne radi primanja su 0 maraka, a mesecne dazbine za struju, vodu, poreze su 100 evra, ili nekadasnjih 200 maraka. Ovu zimu sam jedva preziveo od smrzavanja, za sledecu ne znam ako povecaju cenu struje, a u Zrenjaninu posla nema

Sve tako bilo. Strašno, ništa promenilo nije. Moja deca su godina kojih sam ja tada bila. Pametnije su od mene, neće ostati ovde.

A uzroci... Srpski nacionalizam i ekspanzionizam... Zverstva u ratu 1991-1995... Sve ono cega se jos ni dan-danas nismo odrekli... Samo glup covek ponavlja iste postupke ocekujuci drugaciji rezultat.

Da je Milosevic sad ne vlasti ne da bi nam sankcije uveli vec bi nas davno okupirali i zavrsili sa nama jednog za svagda!!!
Nazalost to se tad nije desilo i sad opet jedini u svetu kenjamo u busamo se inatom

10 maraka? Ja se secam i 4-5 i primanja plate u rinfuzi u vidu testenina i secera i cekova i oduzetog zajma za Srbiju i ako zakasnis u banku par sati ili tek sutra ne daj boze, dok podignem honorar mogu samo kutiju Vek cigareta da kupim.

Imala sam tada 13-14 godina, dobro se sećam svega. Preživeli smo samo zato što je moj otac bio preduzetan, stajao je ispred robne kuće na naselju i dilovao devize, prodavao cigare. Stavljao svaki dan glavu u torbu i par puta dolazio udaren kući,od huligana koji nisu imali pare za cigare... Mama je pisala čekove nemilice, znali smo da već sutradan neće vredeti ništa... Prazne prodavnice, redovi za mleko i ulje, kasnije i za cigare. Kad vidiš red, staneš, nešto se sigurno deli... Nadam se da se neće ponoviti, sad sam ja roditelj i ne znam kako bih se snašla.

I nakon kupovine jednog jajeta za 1 marku sa platom od 10 maraka sledećeg dana glasali smo Slobodana Miloševića sa 94% glasova upisanih birača i ljubili njegovu sliku 10 godina i slušali njegove govore kao od Boga datim.

---

"Današnje zablude plaćaćemo trajnim duhovnim i materijalnim siromaštvom i položajem daleke periferije Evrope"

- Ante Marković, poslednji premijer SFRJ, 1991 god.