Svaki drugi Srbin na bensedinu: Prvo tableta, pa na posao

Ne mogu Vam dovoljno ovih zelenih kliknuti! Upravo sam se sa istim problemom susrela i sama. SA dušebrižnicima koji negiraju kako sopstveni tako su probali i moj problem. Ne, nismo svi isti. Ne, ne može vam pomoći fizička aktivnost. U mom slučaju konkretno je opsednutost parolom "vežbanjem do zdravlja" samo dovela do pogoršanja problema i daljeg sagorevanja jer sam već slomljena od mobinga na poslu pokušavala da se oraspoložim vežbanjem (što je u drugim stresnim situacijama pomagalo) i odvela telo preko granice iscrpljenosti.
Psihički isto, postala sam druga osoba, prestala sam da uživam u svemu što me je do tad veselilo.
Lekovi u kombinaciji sa psihoterapijom godinu dana (privatno naravno, po sat vremena sesija, lekar koji ti se posveti) su u mom slučaju rešili problem.
Nemojte zapostaviti svoje mentalno zdravlje, ovo "da većina ljudi zna da prepozna tu svoju granicu trpljenja" nije baš istina jer smo mi svi naučeni da trpimo i trpimo čitav život i uvek je sramota reći da nam je teško, jer, eto, uvek ima i nekoga kome je gore. Nemojte se time voditi, ako je vama teško, posavetujte se prvo sa psihologom pa ako ima potrebe uputiće vas dalje. Srećno svima!

mnogo bih mogla da kazem na ovu temu nazalost zbog sopstvene bolesti, ali moram da primetim da mnogi ljudi olako savetuju-ne pij lekove, setaj, citaj, bavi se sportom... slazem se da kod laksih dijagnoza samo to pomaze ali cinite medvedju uslugu onima koji imaju tesku anksioznost/ depresiju, cak su mi i lekari govorili- mlada si, da ne idemo na lekove... ja godinama nisam prihvatala i ignorisala tu cinjenicu i rezultat je da sam dosla do teskih napada panike pracenih velikim skokovima krvnog pritiska, imala tahikardiju konstantnu, i na kraju zavrsila u hipertenzivnoj krizi, zaista sam mislila da je to kraj... sada sa terapijom i pod nadzorom psihijatra i kardiologa mogu opet normalno da zivim i jezim se od dusebriznika koji mi savetuju da samo treba da se opustim i sve ce biti u redu! svi vi koji osecate jake fizicke simptome molim vas potrazite pomoc i prihvatite svoje stanje da ne prodjete kao ja koja sam izgubila par godina moje mladosti zbog pogresnih saveta i neprihvatanja bolesti.

Psihijatri samo prepisuju lekove a lekovi nisu dobri. Mnogo bolje je ići kod psihoterapeuta, ali i njega uzeti sa rezervom, izbaciti kafu, cigarete i šećer, udruživati se i delovati protiv destruktivnih i narcisoidnih ljudi i čitati kvalitetne knjige.

Zivimo tako da nam je stvarnost neprihvatljiva. Oni koji jos imaju nade, njima tabletice pomazu u borbi za opstanak, da odspavaju da sutra mogu nastaviti bitku sa siromastvom i opstankom. Studentima pomaze da u uslovima kad imaju samo za goli zivot i ni za kakvu drugu aktivnost, da odrze paznju i koncentraciju i da ih ne hvata panika, stari jer od penzije ne mogu da zive a tesko im je gledati i kako im deca nemaju.
Bolje da je narod na bombonicama koje pomazu da koliko toliko guraju dalje, nego da pune crnu hroniku jer su se supruznici poubijali i da svoju nemoc i frustraciju ispolje kroz neko nasilje. To je moje laicko misljenje.

"Presije, pretnje, omalovažavanja na poslu" - tačno je tako, u pravu ste. Već 12 godina ujutro popijem lek za smirenje i srce, i tek posle krenem na posao. Lekove mi je ispisao kardiolog, jer sam srčano oboljenje dobila zbog stalnih stresova na poslu. Na meni je šef "istrenirao" sve oblike mobinga (bilo je i drugih zaposlenih, ali su oni uspeli da pobegnu na drugo radno mesto ili u penziju, ja sam ostala poslednja "nepodobna"). Radim u gradskoj upravi, jedini stručnjak za jednu oblast, pa smetam nestručnim neradnicima. Nisam jedina. Priznajem da ne umem da se "prilagodim društvu", i nikada i neću, jer to "prilagođavanje" znači da treba da postanem neradnik, korumpirani službenik, poltron, običan zombi. Zar je to budućnost za našu decu? I na kraju: da sam pristala da budem šefova ljubavnica, verovatno bi bilo drugačije. Jedna koleginica je bila pametnija od mene... To su stvari o čemu žene nerado govore čak i na ovim stranicama.

Ovakav naslov sam video i pre deset godina. Iste ovakve komentare doktora sam čitao. U zaštiti mentalnog zdravlja gradjana Novog Sada se jedino nešto promenilo i to na gore.

Sramota za drzavu da joj mladi piju lekove I da se navikavaju na lekove.A , sa druge strane , ti isti lekovi mogu da smire ljude I trenutno deluju , ali ne resavaju posledice , probleme uzimanja istih.Zato nisu dobri.

Ljudi budite fizički aktivni. Ne morate ići po fitness centrima nego umesto što spavate popodne, izađite napolje i prošetajte, vozite bicikl, imate teretane na otvorenom, pričajte sa prijateljima, upoznajte nove ljude... Svet je divan, ne vrti se sve oko posla... Fizička aktivnost je mentalna higijena, a i bolje će te izgledati :)

Svaki drugi na bromazepamu, i eto nas svih.

u kojem zivi odredjuje dr.pacijentu.jelda?jel misl i na posao,na sefove,na okolinu,na partije,na drzave,to su sve cinjenice na koje nema uticaja

Tina ocigledno se ne razumes u drogu stoga ne pricaj o istoj, zamoljavm te.Na LSD ne mozes da se navuces, ni psihicki ni fizicki, a i kad bi mogla brzo bi se skinula jer je kvalitetna slicica 2000 dinara.
Takodje bi bilo lepo da znas da overdoza nije moguca.
Za spid se slazem, idu klinci ulicom i prave grimase, pomalo mi smesno ali mnogo vise tuzno.

vecina mojih vrsnjaka konzumira tablete za smirenje. anksiozni napadi su sve ucestaliji.. to su ljudi u kasnim dvadesetim.. pritisak novog vremena, velike ambicije, losi medjuljudski odnosi i emotivna praznina...

Bolje neki speed da uzimaju...

Uz razne presije,pretnje i omalovazavanja na poslu bensedin i bronazepan pomazu...

Da , obratio sam se psihijatru.Prvo kod psihologa , uradio testove , posle kod psihijatra.Konstatovana sub klinicka -klinicka depresija.Zoloft(zoli buzoli), klonazepam ili rivotril.Tri godine sam se kljukao,U pocetku je pomagalo, posle navlakusa.Kontrola kod psihijatra:"kako se osecate, jel ima nekih pomaka u terapiji...10 minuta .na jednog psihica goooooomila pacijenata.Psihosi kasne na posao(normala) pa ih cekaju zombike.Uglavnom su svi nakljukani ko guske te im ne smeta .Jednog dana , dosta je bilo.Tri meseca smanjivanje terapije i rastanak sa"dragim" prijateljem zolikom.Problemi ostaju isti, smenjuju se .To "predivno" stanje obamrlosti je nestalo.
Ko je kriv sto je nacion doveden na ivicu ambisa?Sigurno nisu Isa i Bisa.Razmisli rajo.
"ONI" hoce, ONI zele,ONI mogu...Dokle?

bori se,...ne daj da te ponižava direktor,izderi se na njega.
Ispusti ventil, gde god.
Otvorenost je najbolja tehnika za opuštanje.
Trpljenje je najgore za zdravlje,......
Pa, dokle mislite da gutate "bone"?

Uzela sam uput od lekara opste prakse, pozvala i zakase mi termin na limanu. Ja sam ispostovala vreme, ali sam cekala da se popije kafa jedno pola sata. Doktorka nije bila uopste zainteresovana za ono sto iznosim kao problem, da bi u jednom momentu upitala sta sam po zanimanju i pocela da se izderava na mene zasto se petljam u ono sto ne znam. To 'petljanje' se ogledalo u tome sto sam upotrebila prave nazive za svoje probleme. Pa, eto, iako nisam zavrsila fakultet umem da prepoznam opsesivno kompulsivne radnje kod sebe, na primer. Onda je sledio monolog o tome kako je ona uspela da zavrsi fakultet, pa nipodastavanje mene kako nisam. To je moje iskustvo sa psihijatrom iz drzavne ambulante.
Ne pijem lekove jer ne umem sebi da prepisem terapiju, a ni ne znam da li mi je uopste i potrebna. Do kada cu moci ovako, ni to ne znam.

trava, trava, travuljica... to se mora legalizovati za siroku i slobodnu upotrebu.

Dobro je da su samo muskarci (Srbi) na lekovima, dok su zene trezvene nemamo cega da se plasimo.

Zato se niko ne buni, anestezirano stado.

"bolje uzeti lek nego trpeti svakodnevnu tenziju koja parališe život" kaže psiho doca, a da doco mi malo očvrsnemo i eliminišemo
edipovsko-elektra komplekse iz kuće, koji nam toliko zagorčavaju life.

"Svaki drugi Srbin na Bensedinu"
A mi Mađari i Slovaci? Na gulašu i kulenu ili smo i mi malko pukli :)

Neko bensedin, a moj direktor bez litre viskija dnevno ne može da funkcioniše.

Žalosno je što je većina mladih zapalo u narkomaniju samo zato što ih je bio blam da odu kod psihologa ili psihijatra, a da su na vreme išli na psihoterapije danas bi bili uspešni iako su u Srbiji,a oni su odlučili na svoju ruku da leče nesigurnost, strahove,patnju...i postali u večini ovisnici od spida,lsd-a i ko zna čega i sada ko kakvi zombiji nit posla nit novca totalno mentalno oboleli lutaju kroz svoj život. Isti njihovi roditelji umesto kod psihologa leče mentalnu bolest kod komšija uz bensedin,a možda im treba psihoterapija. Jadna li je zemlja gde svako sam sebi određuje dijagnozu, lupe uglavnom...a ono paranoja, izbezumljenost ,a leče se od depresije, tuga. Srbija zemlja priglupog naroda i koga sve blam nešto.

Prvo bensedin pa na posao je dobra varijanta. Ima i prvo bensedin pa ostani kod kuće.
Nema tog lekara koji nam može pomoći.

Bolesna nacija.

zato smo i tako "produktivni" i "efikasni"- svi rade od jutra do sutra, umiru od posla, a rezultata nigde