Do koje mere se survala realnost u Srbiji i koliko teško se s tim nosimo, govore podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) o popijenim anksioliticima ili lekovima za smirenje.
"Ta količina predstavlja izdate lekove na lekarski recept", kažu za "Alo" u RFZO. Sa druge strane, lekari tvrde da smo zapravo popili mnogo više od četiri miliona kutija "bensedina" i "bromazepama".
Nije sramota ići kod psihijatra
Stručnjaci apeluju na građane da nije nikakva sramota ići kod psihijatra, jer je bolje da on prepiše lekove nego da se oni piju na sopstvenu ruku. "U većini slučajeva naši pacijenti su građani koji nisu mogli da svoju individualnost žrtvuju zbog sistema, posla, u stvari nisu uspeli da se prilagode društvu do kraja", navode doktori.
"Velika grupa pacijenata koji nam se obraćaju u domovima zdravlja su mladi ljudi koji ne mogu više da trpe pritisak u životu i na poslu. Oni nemaju vremena da šetaju od specijaliste do specijaliste i odlučuju da se privatno leče kod psihijatra. Na njihov recept, oni mogu da kupe lekove za smirenje u svakoj apoteci, a to se ne evidentira u RFZO. Takođe, "bromazepame" i "bensedine" piju i oboleli od teških bolesti, a mnogi građani sami odlučuju da se leče kupujući ih ilegalno u apotekama, jer nisu u mogućnosti da istrpe posledice svakodnevice - ostanak bez posla, bez para da ishrane porodicu. A to se, takođe, ne evidentira u RFZO", kaže doktorka Nevenka Dimitrijević, lekar opšte medicine.
Doktor Milan Milić, psihijatar, u svemu tome ne vidi ništa čudno jer već deset godina zastupa tezu da je bolje uzeti lek nego trpeti svakodnevnu tenziju koja parališe život.
"Naravno, samolečenje je isključeno. Neophodno je da građani koji imaju mentalni problem posete psihijatra kako bi on odredio koji je lek dobar za to njihovo stanje. Evidentno je da su lekovi za smirenje odavno ušli u našu svakodnevicu i u svojoj praksi nisam sreo prosečno obrazovanog čoveka koji nije čuo za njih ili neko njemu blizak nije korsitio takvu vrstu terapije. Iako je realnost takva kakva je, ne treba sad za svaku sitnicu da se dolazi kod psihijatra. Znaci koje ne bi trebalo da ignorišemo su ukoliko duže vreme ne možemo da spavamo, ne jedemo, imamo lupanja srca, gušenja, glavobolje, probleme sa stomakom. Mnoge telesne tegobe su psihički uslovljene", objašnjava taj stručnjak i dodaje da većina ljudi zna da prepozna tu svoju granicu trpljenja.
.jpg "Zborovi građana Novi Sad: U utorak blokada 30 raskrsnica - zahtevaju se izbori u mesnim zajednicama")
Komentari 27
podrška
Psihički isto, postala sam druga osoba, prestala sam da uživam u svemu što me je do tad veselilo.
Lekovi u kombinaciji sa psihoterapijom godinu dana (privatno naravno, po sat vremena sesija, lekar koji ti se posveti) su u mom slučaju rešili problem.
Nemojte zapostaviti svoje mentalno zdravlje, ovo "da većina ljudi zna da prepozna tu svoju granicu trpljenja" nije baš istina jer smo mi svi naučeni da trpimo i trpimo čitav život i uvek je sramota reći da nam je teško, jer, eto, uvek ima i nekoga kome je gore. Nemojte se time voditi, ako je vama teško, posavetujte se prvo sa psihologom pa ako ima potrebe uputiće vas dalje. Srećno svima!
v
novinari sve znaju
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar