Na spisku lekara nedavno osvanulom na sajtu Lekarske komore Srbije našli su se Eugen Slavik, pravosnažno osuđen da je primio mito za lečenje pacijenta, kao i dvojica lekara osuđena zbog smrti Jelice Radović na privatnoj klinici "Decedra".
Pre nesto vise od tri godine,mojoj sestri je odstranjena dojka na odeljenju Onkologije pri Institutu u Sr Kamenici,po proceni lekara neizvesnih prognoza za oporavak i ozdravljenje.Boravile smo 16 dana (ja,kao pratilac zbog invaliditeta koji je imala od rodjenja,epilepsija).Da cudo bude jos vece...sam hirurg Dr Z Radovanovic je u pripremi za prijem predlozio da i ja kao pratilac boravim (bez novcane nadoknade)sa njom sve vreme,tumaceci da ce biti i njoj i njima lakse.Odusevljeno prihvatam ponudu i narednih 16 dana bivam svedok divnih dogadjanja,od humanog odnosa prema pacijentu, dobre i odgovorne organizacije,odlicnih uslova smestaja (dvokrevetna soba sa kupatilom,klimom)O higijeni sve najbolje,o med sestrama koje pored svog posla obavljaju i mnoge druge,dovozenje kreveta,duseka, posteljine i pidzama (sve ono sto je ranije radilo tkzvn pomocno osoblje,kojeg u bolnicama vise nema ili...?) Kad god sam pozvonila sestra bi se stvorija za minut/dva i uz ljubazan osmeh pruzila trazenu pomoc... Moram da napomenem da nisam imala NIKAKVU VEZU,ni preporuku na klinici sto moje odusevljenje cini iskrenim i vecim.Flasa pica uz zahvalnost nakon operacije je sav vanredni trosak citavog procesa lecenja...ali osecam dozivotnu zahvalnost i divljenje prema svima sa kojima smo imali kontakt za to vreme.I jos jednom HVALA!
Eh...ali nazalost,upoznala je i osetila i dijametralno suprotan tretman pacijenata na Gastro klinici Klinickog Centra Vojvodine u N Sadu.Zbog povracanja i bolova u stomaku primljena oktobra 2014. i nakon 3/4 dana otpustena bez poboljsanja,navodno sa gastro aspekta je sve BO,osim gastritisa koji NE BI TREBALO da izaziva takve tegobe.Stanje postaje sve gore i ponovo 25. novembra zavrsava na isoj klinici.Nakon dva dana pripremaju otpust sa obrazlizenjem da je sve u redu i da uzroke loseg stanja treba traziti u neuroloskoj sferi. Zbog mog negodovanja i burne reakcije,zadrzavaju je i dalje ali joj je stanje sve gore.Osoblje gastro klinike je sve osim humano,profesionalno,odgovorno a o strucnosti necu da sudim.Na moju molbu (vapaj) da mi dozvole povlascene posete uvece u trajanju od 15/20 min dr Damjanov odgovara odbijanjem pod izgovorom da oni nisu takva institucija,da nemaju uslova.....
Tek nakon 7 dana konsultuju konzilijarnog neurologa (a na moj zahtev i njenog epileptologa)i pocinje ping pong prebacivanje loptice oko uzroka bolesti,gastroenterolog tvrdi da je uzrok neuroloski a neurolog da je gastroloski a pri tom rade razna ispitivanja ne bi li pronasli metastaze kao posledicu kancera dojke.Sobzirom da ih nema sve pripisuju neuroloskom stanju... Preminula je 12.12.2014... na posmrtnici navedene dijagnoze sa kojima je zivela 58 god,epilepsija,odstranjeni kancer....GASTRITIS i prestanak rada srca.
Dve totalno razlicite slike istog zdravstvenog sistema,iste drzave i nazalost razlicititog ishoda koje teraju na razmisljanje da se tuzbom dodje do pravde.Odustajem,poucena iskustvom ljudi koji su tuzili i izgubili jer u Srbiji nije moguce naci vestaka za zdravstvo koji bi objektivno vestacio za veliki novac.
Ovo je postao ozbiljan problem u većini naših bolnica, sve više je slučajeva sa smrtnim posledicama gde uzrok smrti nije bolest zbog koje su ljudi otišli u bolnicu već bakterija kojom su inficirani u samoj bolnici.
Moja saznanja i (ne)posredno iskustvo su konkretno vezani za IKVBV - Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Ljudi odlaze zbog srčanih problema, a komplikacije često i sa smrtnim ishodom nastaju ne zbog osnovnog oboljenja zbog kojeg su završili na Institutu već zbog otkazivanja ostalih organa inficiranih bakterijama iz bolnice, tzv. "bolničkim bakterijama". Nestručno, neiskusno i nepažljivo osoblje Instituta svojom nemarnošću čak i prilikom uobičajenih medicinskih pregleda i procedura kao što je npr. postavljanje katetera dozvoljava sebi da unošenjem bakterija u njihov organizam ugrozi život pacijentu čije je stanje ionako teško. Međutim, to im nije dovoljno, nego dalje svojim neblagovremenim reagovanjem, kad je već došlo do infekcije, komplikuju proces oporavka što dvodi do smrtnog ishoda.
Kao primer bahatosti i nemarnosti osoblja, navešću vam nekoliko situacija pri kojima sam lično prisustvovao, a to su:
Na odeljenje intezivne nege osoblje iz ostalih delova instituta, medicinsko osoblje ali i osoblje zaduženo za tehničke stvari, za održavanje i čišćenje prostorija, ulazi na odeljenje intezivne nege bez ikakvih zaštitnih maski, mantila i zaštite za obuću i kreće se među pacijenatima koji su u teškom stanju na ovom odeljenju.
Osoblje koje radi na odeljenju intezivne nege koje je i samo infektivno, sa spoljnim efektima svog infektivnog stanja kao što je kijavica, priprema terapiju i kreće se među bolesnicima bez zaštitne maske sa sve izbacivanjem klica među njih, a čak ni tada ne stavlja zaštitnu masku, nego nastavlja da radi svoj posao bez ikakvog obaziranja i razmišljanja o posledicama po bolesnike.
Mlad i neiskusan tehničar na očigled ostalih pacijenata i porodice koja je došla u posetu, nakon upozoravajućih zvukova sa aparata da nešto nije u redu i poziva da pogleda o čemu se radi, sa gađenjem popravlja opremu koja je postavljena na pacijenta.
Porodica kupuje pumpicu za davanje leka jer na institutu nema. Pravilnu upotrebu te iste pumpice ni sestre ne znaju, pa ni pacijent nije siguran da li je pravilno koristi.
Porodica donosi lek za pacijente sa šećernom bolseti, a i pored toga oni ne mogu da se udostoje ni da redovno daju lek pacijentu.
Osoblje zaduženo za terapiju, kako fizikalnu tako i medikamentnu, umesto da posveti 5 minuta pacijentu i odradi namenjene vežbe samo u prolazu pita pacijenta jeste uradili vežbu i jeste udahnuli lek kroz pumpicu, a pacijenti opijeni od silnih lekova se ne sećaju ni šta su ručali a ne da li su uradili i kako su uradili vežbe i udahnuli lek.
Pacijentu kojem je stanje očigledno pogoršano sa svim spoljnim efektima i to nakon postavljanja katetera (do tada pacijent proveo u bolnici 4-5 dana bez ikakvih pokazatelja infekcije), ne reaguju odmah na pacijentove žalbe i ne utvrđuju uzrok pogoršanog stanja, već tek nakon intervencije i porodice pacijenta da se nešto preduzme, na sve apele, lično doktorica kaže da su počeli da daju antibiotik širokog spektra bez prethodnog utvrđivanja uzroka ovako naglog pogoršanja pacijentovog stanja.
Nakon dodatnog pogoršanja stanja i novih apela, vrše analize koje su trebali odmah da urade i izoluju bakteriju tek posle 25 dana od kad se pacijentu pogoršalo stanje i tek tada stavljaju pacijenta u izolaciju, nažalost prekasno i dan nakon što su navodno izolovali bakteriju, pacijent umire.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Licence odobrene lekarima osuđenim za smrt pacijenta
Info
•29.10.2015.
•10:16 > 10:19
Komentari 4
Vera Markovic
Eh...ali nazalost,upoznala je i osetila i dijametralno suprotan tretman pacijenata na Gastro klinici Klinickog Centra Vojvodine u N Sadu.Zbog povracanja i bolova u stomaku primljena oktobra 2014. i nakon 3/4 dana otpustena bez poboljsanja,navodno sa gastro aspekta je sve BO,osim gastritisa koji NE BI TREBALO da izaziva takve tegobe.Stanje postaje sve gore i ponovo 25. novembra zavrsava na isoj klinici.Nakon dva dana pripremaju otpust sa obrazlizenjem da je sve u redu i da uzroke loseg stanja treba traziti u neuroloskoj sferi. Zbog mog negodovanja i burne reakcije,zadrzavaju je i dalje ali joj je stanje sve gore.Osoblje gastro klinike je sve osim humano,profesionalno,odgovorno a o strucnosti necu da sudim.Na moju molbu (vapaj) da mi dozvole povlascene posete uvece u trajanju od 15/20 min dr Damjanov odgovara odbijanjem pod izgovorom da oni nisu takva institucija,da nemaju uslova.....
Tek nakon 7 dana konsultuju konzilijarnog neurologa (a na moj zahtev i njenog epileptologa)i pocinje ping pong prebacivanje loptice oko uzroka bolesti,gastroenterolog tvrdi da je uzrok neuroloski a neurolog da je gastroloski a pri tom rade razna ispitivanja ne bi li pronasli metastaze kao posledicu kancera dojke.Sobzirom da ih nema sve pripisuju neuroloskom stanju... Preminula je 12.12.2014... na posmrtnici navedene dijagnoze sa kojima je zivela 58 god,epilepsija,odstranjeni kancer....GASTRITIS i prestanak rada srca.
Dve totalno razlicite slike istog zdravstvenog sistema,iste drzave i nazalost razlicititog ishoda koje teraju na razmisljanje da se tuzbom dodje do pravde.Odustajem,poucena iskustvom ljudi koji su tuzili i izgubili jer u Srbiji nije moguce naci vestaka za zdravstvo koji bi objektivno vestacio za veliki novac.
Mare
Moja saznanja i (ne)posredno iskustvo su konkretno vezani za IKVBV - Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Ljudi odlaze zbog srčanih problema, a komplikacije često i sa smrtnim ishodom nastaju ne zbog osnovnog oboljenja zbog kojeg su završili na Institutu već zbog otkazivanja ostalih organa inficiranih bakterijama iz bolnice, tzv. "bolničkim bakterijama". Nestručno, neiskusno i nepažljivo osoblje Instituta svojom nemarnošću čak i prilikom uobičajenih medicinskih pregleda i procedura kao što je npr. postavljanje katetera dozvoljava sebi da unošenjem bakterija u njihov organizam ugrozi život pacijentu čije je stanje ionako teško. Međutim, to im nije dovoljno, nego dalje svojim neblagovremenim reagovanjem, kad je već došlo do infekcije, komplikuju proces oporavka što dvodi do smrtnog ishoda.
Kao primer bahatosti i nemarnosti osoblja, navešću vam nekoliko situacija pri kojima sam lično prisustvovao, a to su:
Na odeljenje intezivne nege osoblje iz ostalih delova instituta, medicinsko osoblje ali i osoblje zaduženo za tehničke stvari, za održavanje i čišćenje prostorija, ulazi na odeljenje intezivne nege bez ikakvih zaštitnih maski, mantila i zaštite za obuću i kreće se među pacijenatima koji su u teškom stanju na ovom odeljenju.
Osoblje koje radi na odeljenju intezivne nege koje je i samo infektivno, sa spoljnim efektima svog infektivnog stanja kao što je kijavica, priprema terapiju i kreće se među bolesnicima bez zaštitne maske sa sve izbacivanjem klica među njih, a čak ni tada ne stavlja zaštitnu masku, nego nastavlja da radi svoj posao bez ikakvog obaziranja i razmišljanja o posledicama po bolesnike.
Mlad i neiskusan tehničar na očigled ostalih pacijenata i porodice koja je došla u posetu, nakon upozoravajućih zvukova sa aparata da nešto nije u redu i poziva da pogleda o čemu se radi, sa gađenjem popravlja opremu koja je postavljena na pacijenta.
Porodica kupuje pumpicu za davanje leka jer na institutu nema. Pravilnu upotrebu te iste pumpice ni sestre ne znaju, pa ni pacijent nije siguran da li je pravilno koristi.
Porodica donosi lek za pacijente sa šećernom bolseti, a i pored toga oni ne mogu da se udostoje ni da redovno daju lek pacijentu.
Osoblje zaduženo za terapiju, kako fizikalnu tako i medikamentnu, umesto da posveti 5 minuta pacijentu i odradi namenjene vežbe samo u prolazu pita pacijenta jeste uradili vežbu i jeste udahnuli lek kroz pumpicu, a pacijenti opijeni od silnih lekova se ne sećaju ni šta su ručali a ne da li su uradili i kako su uradili vežbe i udahnuli lek.
Pacijentu kojem je stanje očigledno pogoršano sa svim spoljnim efektima i to nakon postavljanja katetera (do tada pacijent proveo u bolnici 4-5 dana bez ikakvih pokazatelja infekcije), ne reaguju odmah na pacijentove žalbe i ne utvrđuju uzrok pogoršanog stanja, već tek nakon intervencije i porodice pacijenta da se nešto preduzme, na sve apele, lično doktorica kaže da su počeli da daju antibiotik širokog spektra bez prethodnog utvrđivanja uzroka ovako naglog pogoršanja pacijentovog stanja.
Nakon dodatnog pogoršanja stanja i novih apela, vrše analize koje su trebali odmah da urade i izoluju bakteriju tek posle 25 dana od kad se pacijentu pogoršalo stanje i tek tada stavljaju pacijenta u izolaciju, nažalost prekasno i dan nakon što su navodno izolovali bakteriju, pacijent umire.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H