Uhvatili gradske narko-dilere

Da Novim Sadom , a i Vojvodinom, uopšte "caruje" mafija i kriminal nije nikakva, ni vest, ni iznenađenje obzirom na period 90-tih, koji je "na površinu", a posebno u Vojvodini, izbacio takav ološ i društveni talog, verovatno bez presedana u istoriji njenog postojanja.
Okosnicu svega čine uglavnom osobe pristigle "vihorom rata" u Vojvodinu. Naravno, ne običan svet već ratni profiteri, zločinci i uopšte, "sumnjiva lica". Svakako, ne kao u nušicevsko- komediografskom - već u krivično-pravnom smislu te reči.
Oni "žare i pale" u svim segmentima života Vojvodine, nezaobilazna su svakodnevnica gotovo svake jedinke koja tu živi i obitava. Gde god da se okrenete, čega god da se dohvatite, oni imaju udela u tome.
Da li je u pitanju kokošinjac od hotela u centru vojvođanske prestonice ili arhitektonsko nasilje u istom - sve do sumnjivih suhomesnatih prerađevina i konzervi, a da ne govorimo o kontroli narko-tržista, a tek lokalnih političara...





Jednostavno više ne možete da odredite, ni odakle kreće, ni dokle seže i završava njihova uloga, udeo ili interes.
Oni su u svakom projektu "mirođija" - na ovaj, ili onaj način.
Naravno, tu su i "obavezne" zemljačke veze u policiji i bezbednosnim strukturama. Tako da, kako god da ih čovek "okrene" - "obezbeđeni" su sa svih strana.
Svega nije pošteđena ni oblast sporta - gde na ovaj ili onaj način vladaju klubovima, akterima i kontrolišu njihove aktivnosti i rezultate.
A, pozadina i počeci su im zaista "impozantni"...

Onaj jedan, po zanimanju mesar (Petar Matijević), obogatio se na uvozu trulih ćurećih bataka iz Italije, kojima je davno istekao rok trajanja, a ako tome pridodamo krađu tehnologije i logoa "Gavrilovića", pride muvanju sa mesom sumnjivog kvaliteta i zagađenju životne okoline lešinama istih, optužnica nije tanja od "p'o metra".
Onaj drugi, autoprevoznik bez osnovne škole (Mirko Dubroja), u detinjstvu se (romantično) bavio čuvanjem koza i ovaca u rodnoj Lici. Kapital, naravno - "stek'o" - "poštenim" švercom cigareta i ostalog u ratu u Krajini. Danas je vlasnik "Karin Komerca" i drugih "ispiračkih firmi".
Treći "čo'ek" iz grupe (pa i ima sličnosti sa Orson Walesovim švercerom sanitetskog materijala) je iz bližeg "komšiluka" (Vojislav Gajić), mada je sve to bio prostor tzv. "RSK". Građevina i arhitektura su mu - i pasija i zanimanje ( mada je krenuo u bizMis sa pljačkama crkvenih ikona iz pravoslavnih crkava!) ali i imovinom iz seoskih fabrika (rodne Bobote kod Vukovara).
Danas ga Novosađani bolje znaju kao vlasnika besnog "Bentlija" crne boje - inače, često parkiranog ispred Banovine (jednog u nizu od 25 ostalih limuzina koje poseduje), gde je uspostavio "čvrste veze" sa pokrajinskim političkim rukovodstvom.
Kao, uostalom, i prethodna dvojica - tako da mogu da rade, ruše i nakaze šta i kako hoće i niko ih u svemu niti sprečava , niti im stoji na putu.
Jer mnoge su "kovertirali".

Bojana Pajtića ("jadnička”, vlasnika jednosobnog stana od 40 kvadrata u N. Sadu, kojeg ucenjuju zbog navodne homoseksualnosti), Dušana Petrovića (debelo umešan u mnoge finansijske afere - posebno u slučaju Instituta u Sr. Kamenici), Nenada Čanka, usko povezanog sa jednim od "vJeterničkih klanova", ali i DB-om, Igora Pavličića (koji je gotovo svaki dan "na ribanju i ko'sultac'jama" u novootvorenom kokošinjcu od 'otela "Centar"), direktora ZIG-a, Boru Novakovića i njihove prethodnike Igora Mirovića (rodom iz Kruševca, SRS/SNS - inače p(j)esnik po zanimanju koji je od dobijenih para kupio plac "đe" zida dvorac na Alibegovcu), Milorada Mirčića (rodom iz Bosanskog Grahova, koji je dobio plac usred Nacionalnog Parka Fruške Gore), pa čak i "promiskuitetnu" (najblaze rečeno) Maju Gojković (otac Mita rodom iz Čačka), čiji je ceo mandat proveden u inostranim šoping-turama (najčešće po Nemačkoj (skuplja žena parfeme). Da ne kažemo kako je njen brat advokat svim poznatijim firmama ali i gore navedenoj "gospodi" (na osnovu čega se zarađuju desetine hiljada evra mesečno).

Četvrti novosadski "jahač Apokalipse" je Ratko Buturović, poznatiji kao Bata-Kan-Kan.
On nema toliko veze sa "bosanskim vezama", koliko sa Ðukanovićevom duvanskom i narko-mafijom, od čega je i kupio (neki kažu "zakupio") hotele "Park" i "Tvrđava", gde svi maturanti MORAJU da proslavljaju maturu.
Inače je Batino DB konspirativno ime "Kajmak" - jer se večito bavio "šibicarenjima" raznih vrsta - od šverca krpica za barske dame - do rasturanja droge po lokalnim kafićima.
Gde mu je, naravno, glavni takmac "vJeternički klan(ovi)" - čiji jedan od vođa trenutno služi zatvorsku kaznu, mada mu to ne smeta da iz zatvora i dalje vodi poslove.
Ovu gamad "očepi" tek pokoji lajaviji novinar radi čijeg pisanja "leti perje", a pominju se bogami i eksplozivne naprave. Barem su u tome vični i umešni i oni, i njihovo obezbeđenje iz redova policije i DB-a.

Novosađani i Vojvođani su zbog svega izloženi kontinuranom nasilju i obračunima jer, gotovo da nema dana, a da se nečiji "puleni" ne popičkaju "na mrtvo ime i prezime", u nekom od lokalnih kafića i restorana.
Javnosti se sve obično plasira kao vandalsko i huligansko nasilje, mada je pozadina "pucnjava" daleko ozbiljnija i vezana za raznorazne "interese" i obračune.
Nakon svega, pitanje je ipak, koliko će građani sve ovo i dalje trpeti? Jer gro svega se na kraju ipak prebija preko njihovih leđa i interesa, ili će gomila kojoj je sve prekurčilo ipak reagovati mada na nimalo "građanski način", u jedinom mogućem maniru kojeg bagra priznaje i čega se pribojava.
Jer je batina, i po Bibliji iz Raja izašla, da bi se Raj uspostavio.