Krivična prijava protiv beogradske bolnice zbog nestale bebe

Nekada su ih krali a sada država zvanično i legalno prodaje decu, dok naši ljudi ne mogu da dođu na red za usvajanje. Sto posto sam sigurna da se svašta muljalo sa bebama tada. Moja drugarica 1974. godište ima sestru bliznakinju, rođene su malene i lepo napredovale, a jedno veče oko ponoći dežurni pedijatar u Betaniji je došaao majci da saopšti da su bebe jako lope i da hoće da ih odmah šalje u Beograd, ali bez majke. Žena se pobunila, plakala, zvala muža iz sestrinske sobe... Jedna sestra je samo prišla i šapnula joj:"Vodite decu odmah kući i puštajte ih ni za živu glavu u Beograd." U tri ujutro ona i muž su ispotpisivali papire da na svoju ruku uzimaju decu i izlaze iz Betanije. Pretila i m je policijom, socijalnom službom pedijatrica, ali oni su došli kući i naravno niko se više nije javljao. Obe bebe su bile dobre i sad su odrasle žene, a njihova mama je 100 posto sigurna da bi bar jedna od njih nestala da su otišle za Bg.

Ovaj...1989??

Moja kumica je rodila trojke. Bila je jako mlada, zdrava, tek se udala i nije planirala ni jedno dete, a Bog joj je poslao troje. Posto su bili siromasni, a takoreci i sami deca, svi smo se potrudili da zovemo novinare, televiziju, da se mlada porodica pomogne. Tada jos nisu bile aktuelne vantelesne oplodnje i trojke su bile retkost. Mozda je to privuklo paznju, zaista ne znam, ali kada su bebe dostigle odgovarajucu tezinu i kada je trebalo da idu kuci, odjednom je umrla prvorodjena, najkrupnija. Treba dodati i da je u bolnici bilo jos jedno nedonosce, koje nije napredovalo, imalo zdravstvene probleme..... A kada je kumina beba umrla, iznenada, jedne noci u toku vikenda, kada je na odeljenju bila samo jedna doktorka, ta bolesna beba je odjednom ozdravila i sutradan, zorom ranom, otisla kuci. Treba li reci da je baka te naprasno oporavljene bebe bila prijateljica doktorke koja je te noci dezurala na odeljenju? Mozda cete reci da je sve to naucna fantastika, roditeljima je nudjeno da vide mrtvu bebu, ali oni su bili toliko potreseni, toliko su plakali, da su odbili da vide mrtvo dete. A i da su je videli, pa sta bi videli, sve mrtve bebe su iste. Bilo im je nudjeno da sami sahrane bebu, ali oni su i to odbili. Dete nije bilo krsteno, svestenik ne bi dosao, troskovi nisu bas mali i oni su prihvatili da dete "sahrani" bolnica. Naravno, niko im nije rekao da se takve bebe spaljuju u bolnickom krematorijumu, zajedno sa medicinskim otpadom. Prema tome, nestale bebe nisu sahranjene.

Gde ima dima... Sreo sam devojku koja je pronasla svoju sestru.

Kako naterati tuzilastvo da konacno pocne da radi svoj posao? Smisao donesenog zakona o novcanoj naknadi je samo u tome da se roditeljima nesto plati i da uh skinu sa "dnevnog reda", a da oni i dalje nastave da ne rade nista. Nase tuzilastvo je popunjeno nesposobnim partijskim ljudima, na zalost to nije najnovija praksa, koji su lenji, nesposobni a zasticeni i amnestirani za svoj nerad i nesposobnost.Primera za to ima bezbroj.

Ne može "neugašeni matični broj" biti bilo kakav dokaz da beba nije preminula već navodno "oteta" ili ko zna šta. To su besmislice jer očigledno se radi o administrativnim greškama kojih je uvek bilo i biće i one ne dokazuju bilo šta. Roditelji sasvim sigurno imaju pravo da znaju šta se desilo sa njihovom bebom i gde je ona sahranjena ali se postavlja pitanje zašto se javljaju nakon 29 godina? Šta ih je to sprečilo da ranije ostvare to svoje pravo? Od kako je sveta i veka znamo šta je ljudska priroda. Generalno malo je onih na svetu kojima treba tuđe dete. Bračni parovi se bore i daju sve od sebe da odhrane svoju a ne tuđu decu. Da je drugačije ne bi sirotišta bila puna...

Drzava je uvek slaba na zdravstvene radnike...