Od Vuka Draškovića do Dijane Hrke: Štrajkovi glađu u Srbiji i ima li takav vid protesta poente?

Штрајк глађу је девалвиран у Србији то су Радикали урадили и нико га више за озбиљно не свата јер нико није ишао до самог краја! Штрајк има смисла само у цивилизованим демократско правно уређеним државама у Србији…на крају те сместе у специјалну установу и прогласе не урачунљивим.

Jasno mi je da je možda malo morbidno pitanje, ali da li je ikada iko u Srbiji štrajkovao gladju do smrti?
Jasno je da je štrajk gladju jasan politički pritisak gde osoba pokazuje spremnost da položi život za neku ideju ( slično samozapaljenju recimo Jana Palaha u ČS ‘68.), ali ukoliko niko nikada nije sebe žrtvovao i štrajkovao gladju do smrti, a bilo ih je baš mnogo ( vidi se i iz članka), onda jednostavna statistika jasno govori da ne postoji opasnost da Vlast “nosi nekog na duši” i cela stvar gubi na težini…
Uz sve moram reći da saosećam sa gospodjom Hrkom, jer ne postoji veći bol od gubitka deteta. Voleo bih da je političari ne bodre, a još manie ćaciji vredjaju!

pa naravno da nema niti svrhe a ni smisla stetiti sebe a druge bas briga pogotovo

Udbaska posla.Sjasi Kurta da uzjasi Murta, bitno im je samo da sistem prezivi.

Iako je poenta teksta drugacija, sramotno mi je staviti ime jedne majke u zalosti, u isti, ili slican kontekst sa drugim nabrojanim!

Posto je predsednik uglavnom predsednik svih gradjana u svakom pogledu kada bi se dogodio ishod kakav niko ne bi zeleo ne daj boze onda je taj predsednik koji proizvodi sistem iskljucivo kriv jer nije poduzeo nista povodom toga a mogao je.