Od Vuka Draškovića do Dijane Hrke: Štrajkovi glađu u Srbiji i ima li takav vid protesta poente?
Ispred Skupštine Srbije u toku su dva štrajka glađu, dijametralno različita, ne samo zbog toga ko su štrajkači, već i sa kojim ciljem štrajkuju.
Naime, Dijana Hrka prestala je da unosi hranu tražeći pravdu za sina stradalog pod nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu. A dva dana pre nje štrajk je otpočeo poslanik (SNS) vlasti, Uglješa Mrdić, nezadovoljan radom tužilaštva u slučaju pada nadstrešnice.
Razlog ovog drugog štrajka glađu, kako tvrde sagovornici Danasa, ima za cilj da obesmisli najekstremniji vid lične i političke borbe na koji se odlučila majka poginulog mladića. Jer poslanik SNS, kao deo vldajuće većine i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, mogao je iz same skupštine da menja stvari kojima je nezadovoljan, a ne da to čini spolja, iz šatora kontraštrajkom.
Ali manir naprednjaka je baš u tom kontra - kontraštrajku, kontraprotestu, kontrazahtevima.
Mnogi se verovatno više ni ne sećaju da je grupa "studenta koji žele da uče" najavljivala da će 1. juna stupiti u štrak glađu ako ne počne nastava na fakultetima. Nisu stupili u štrajk, već su ga odložili do Vidovdana, 28. juna, dajući državi rok da reši njihove zahteve. Nakon što ti zahtevi nisu ispunjeni do Vidovdana, štrajk glađu nije započet, a studenti se nisu oglasili povodom najavljenih aktivnosti.
Najbizarniji naprednjački plagijat štrajka glađu svakako je onaj iz maja 2020. godine kada su naprednjaci Sandra Božić i Aleksandar Martinović na ulazu u parlament štrajkovali zbog stanja u društvu koji su, između ostalog, sami kreirali. Štrajkovali su ukupno dan i po, a taj štrajk bio je odgovor na štrajk glađu samostalnog pooslanika Miladina Ševrlića, koji je protestovao na taj način zato što parlament ne raspravlja o situaciji na KiM.
Njemu se na stepeništu parlamenta već prvog dana pridružio Boško Obradović, tada poslanik Dveri. Ševrlić je drugog dana prestao sa štrajkom navodeći da je ovo jedinstven slučaj da je kao idejni tvorac štrajka bio medijski ugušen sa jedne strane štrajkom Dveri, a sa druge strane štrajkom glađu poslanika Srpske napredne stranke. Obradović je zajedno sa svojim stranačkim kolegom Ivanom Kostićem nastavio štrajk, koji je po savetu lekara prekinut 20. maja.
Istorija političkih štrajkova glađu u Srbiji je poprilično duga, a začetnik ovog vida borbe je nekadašnji predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković.
On je štrajk glađu počeo u bolnici 1. jula 1993. gde je prebačen nakon hapšenja. On i njegova supruga Danica su bili uhapšeni i pretučeni 1. juna kada se policija sukobila sa demonstrantima ispred Skupštine Srbije. U zatvoru su bili izloženi zlostavljanju. Olobođeni su 9. jula nakon što je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević doneo odluku o aboliciji, a toj odluci prethodili su pozivi svetskih lidera da se opozicionar i njegova supruga oslobode.
Mijat Kostić iz Novog trećeg puta podseća i na dvodnevni štrajk glađu Zorana Živkovića tokom izbora u Nišu 1996. godine. Živkoviću je nakon dvodnevnog štrajka od strane Gradske izborne komisije ispunjen zahtev da opozicija dobije kontrolore na biračkim mestima.
"Ostali štrajkovi su mahom bili simbolički, ili brzo obustavljeni bez rezultata. Najpoznatiji je štrajk glađu i žeđu tadašnjeg opozicionara Tomislava Nikolića iz aprila 2011, koji je tražio raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora", podseća Kostić.
Nikolić nije prekinuo štrajk nakon posete i apela predsednika Srbije Borisa Tadića, ali jeste na molbu tadašnjeg patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja. Prvo je 21. aprila prekinuo štrajk žeđu, a tri dana kasnije, simbolično, na Uskrs i štrajk glađu. Njegov zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora tada nije ispunjen, ali mu se gladovanje "isplatilo" godinu dana kasnije kada je na predsedničkim izborima pobedio Tadića.
"Politički štrajk koji je privukao veliku pažnju bio je onaj Marinike Tepić iz Stranke slobode i pravde u decembru 2023, koja je (zajedno sa još dve koleginice iz poslaničkog kluba) štrajkovala glađu zahtevajući poništavanje izbornih rezultata u Beogradu i raspisivanje novih, fer izbora. Nakon 12 dana štrajka, Tepić je taj vid protesta prekinula na molbu lekara i zbog narušenog zdravlja, ali bez političkog uspeha", navodi Kostić.
Iako često bez neposrednog efekta, kako kaže ovaj sagovornik, štrajk glađu može mobilisati širu podršku političkih simpatizera i tako dodatno doprineti ostvarenju političkih ciljeva. Kako kaže, takav vid protesta može stvoriti kritičnu masu za predstojeće izbore kao u slučaju Tomislava Nikolića ili "razbuditi" uspavane mase u cilju protesta i vršenja većeg pritiska na institucije kroz aktivističko delovanje.
Pročitaj još
Takav slučaj je zabeležen nedavno, tokom ovogodišnjeg štrajka glađu i žeđu Marije Vasić, aktivistkinje i profesorke sociologije u Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj", koja je započela štrajk glađu i žeđu 13. maja. Dva dana kasnije je zbog lošeg zdravstvenog stanja prebačena u zatvorsku bolnicu u Beogradu. Nakon šest dana štrajka glađu i žeđu i primanja infuzije u zatvorskoj bolnici u Beogradu, njoj je pritvorska jedinica zamenjena nanogvicom.
Samo u ovoj godini bilo je dosta najava, ali i štrajkova glađu. Jedan od njih je i jedanaestodnevni štrajk glađu studenta Bogdana Jovičića u pritvorskoj jedinici. Daleko od očiju javnosti, takođe u pritvoru, glađu je navodno štrajkovao i bivši ministar Goran Vesić, koji je iz pritvora prebačen u bolnicu, a odatle na slobodu.
"Štrajkovi u Srbiji, uopšte uzev, postali su krik beznađa pojedinaca ili grupa. Štrajk glađu je u tom smislu samo radikalizacija jedne forme koja ne daje rezultate, čak ni onda kada je masovna. Suština štrajka je uvek u poruci da sistem u nekom segmentu ne funkcioniše. Ali ako niko ne obraća pažnju na štrajk, bojim se da sistem apsolutno ne funcioniše", smatra profesor na Fakultetu Političkih nauka Bojan Vranić.
Sagovornici Danasa primećuju i da je kod nas, kao i sve ostalo zbog polarizacije u društvu, štrajk glađu obesmišljen. Tako da je veliko pitanje koliki može biti domet štrajka glađu, kao vida političke borbe, ako vlast ne reaguje i odbija da ispuni bilo koji zahtev.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
EU traži istragu o navodima o "zvučnom topu" na protestu u Beogradu
26.06.2026.•
0
Evropska unija poziva na transparentnu i kredibilnu istragu o navodima da je protiv demonstranata tokom protesta 15. marta u Beogradu korišćeno zvučno oružje, izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije.
Aleksandar Radić napustio Srbiju: "Objavili su snimke moje maloletne ćerke na televiziji"
26.06.2026.•
6
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je da je napustio zemlju nakon što su provladini mediji objavili video snimke njegovog praćenja na kojima je snimljena i njegova maloletna kćerka.
Konjuh i pet tona droge: Osumnjičeni na slobodi ako ne bude optužnice do kraja jula
26.06.2026.•
4
Šest meseci od određivanja pritvora osumnjičenima u slučaju "Konjuh", u kojem je krajem januara ove godine zaplenjeno oko pet tona marihuane, ističe krajem jula.
VIDEO: Grupa Srba sa Kosova krenula peške u Kraljevo da podrži Vučića
26.06.2026.•
11
Više od 350 Srba sa Kosova i Metohije uputilo se u Kraljevo kako bi podržali predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Beograd na vodi dobio dozvolu za gradnju na nekadašnjoj autobuskoj stanici
26.06.2026.•
2
Kompanija Beograd na vodi dobila je građevinsku dozvolu da gradi stambeno-poslovni kompleks na lokaciji gde se nekada nalazila Beogradska autobuska stanica (BAS).
Vučević o naprednjačkom skupu u Beogradu: To je narodno sabranje
26.06.2026.•
17
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević izjavio je da subotnji skup pred Vidovdan nije samo stranački događaj, već "narodno sabranje".
Tepić o podršci predsedničkom kandidatu studenata: Moguće, ako to ne bude Milo Lompar
26.06.2026.•
38
Stranka slobode i pravde mogla bi da podrži studentskog kandidata za predsedničke izbore - ukoliko to ne bude Milo Lompar, rekla je potpredsednica SSP-a Marinika Tepić.
RHMZ izdao upozorenje zbog visokih temperatura u Srbiji
26.06.2026.•
3
Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje zbog toplotnog talasa koji će od danas pogoditi Srbiju.
Tužilaštvo predložilo raspisivanje poternice za osumnjičenima za ubistvo u Kumodražu
25.06.2026.•
4
Više javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je sudiji za prethodni postupak Višeg suda da raspiše poternicu za N.K. zbog sumnje da je 22. juna ubio D. V. i ugrozio još četiri osobe u ugostiteljskom objektu na Voždovcu.
Tintor: Čak i da je simulirana upotreba "zvučnog topa", ne može se govoriti o napadu na ustavno uređenje
25.06.2026.•
14
Sve i kada bi bilo apsolutno tačno da je simulirana upotreba zvučnog topa, simulacijom nečega ne možete da izvršite ni krivično delo terorizma, ni krivično delo oružane pobune, ni napada na ustavno uređenje.
Policijsko nasilje, pritisci i targetiranje: Šta pokazuje izveštaj o pravima mladih u Srbiji
25.06.2026.•
2
Incidenti tokom studentskih i građanskih protesta pokazali su sistemski obrazac nasilja policije tokom 2025. godine i prekomernu upotrebu sile prema mladima.
Ekspo: Nije bilo nedoličnog ponašanja prema novinarima CINS-a
25.06.2026.•
1
Kompanija Ekspo 2027 danas je, reagujući na navode o zastrašivanju i ometanju novinara Centra za istraživačko novinarstvo ispred sedišta te kompanije, saopštila da prema njihovim saznajima nije bilo nedoličnog ponašanja.
OSMOSMERKA: Udarnički
25.06.2026.•
2
Setimo se danas i onih koji su po ovim vrućinama na gradilištima.
Akademik Saičić: Vlast 15. marta koristila nelegalno zvučno oružje protiv studenata i građana
25.06.2026.•
7
Redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Radomir Saičić izjavio je da je "svima jasno" da je vlast 15. marta koristila nelegalno zvučno oružje protiv studenata i svih okupljenih građana.
Er Srbija pustila u rad prvi trenažer za erbas A319 i A320 u Srbiji
25.06.2026.•
0
Kompanija "Er Srbija" je uvela prvi "Door Trainer" za avione erbas A319 i A320, kojim se omogućava realistično i bezbedno uvežbavanje procedura rukovanja vratima aviona, kako u redovnim operacijama, tako i u vanrednim.
Tužilaštvo najavljuje postupke i protiv lekara zbog "zvučnog topa": Šta na to kaže struka?
25.06.2026.•
35
Miodrag Marković, zamenik glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, najavio je da će u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na studentsko-građanskom protestu procesuirati četiri grupe ljudi.
Komentari 6
Тома
Dany
Jasno je da je štrajk gladju jasan politički pritisak gde osoba pokazuje spremnost da položi život za neku ideju ( slično samozapaljenju recimo Jana Palaha u ČS ‘68.), ali ukoliko niko nikada nije sebe žrtvovao i štrajkovao gladju do smrti, a bilo ih je baš mnogo ( vidi se i iz članka), onda jednostavna statistika jasno govori da ne postoji opasnost da Vlast “nosi nekog na duši” i cela stvar gubi na težini…
Uz sve moram reći da saosećam sa gospodjom Hrkom, jer ne postoji veći bol od gubitka deteta. Voleo bih da je političari ne bodre, a još manie ćaciji vredjaju!
Silver
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar