Od Vuka Draškovića do Dijane Hrke: Štrajkovi glađu u Srbiji i ima li takav vid protesta poente?
Ispred Skupštine Srbije u toku su dva štrajka glađu, dijametralno različita, ne samo zbog toga ko su štrajkači, već i sa kojim ciljem štrajkuju.
Naime, Dijana Hrka prestala je da unosi hranu tražeći pravdu za sina stradalog pod nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu. A dva dana pre nje štrajk je otpočeo poslanik (SNS) vlasti, Uglješa Mrdić, nezadovoljan radom tužilaštva u slučaju pada nadstrešnice.
Razlog ovog drugog štrajka glađu, kako tvrde sagovornici Danasa, ima za cilj da obesmisli najekstremniji vid lične i političke borbe na koji se odlučila majka poginulog mladića. Jer poslanik SNS, kao deo vldajuće većine i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, mogao je iz same skupštine da menja stvari kojima je nezadovoljan, a ne da to čini spolja, iz šatora kontraštrajkom.
Ali manir naprednjaka je baš u tom kontra - kontraštrajku, kontraprotestu, kontrazahtevima.
Mnogi se verovatno više ni ne sećaju da je grupa "studenta koji žele da uče" najavljivala da će 1. juna stupiti u štrak glađu ako ne počne nastava na fakultetima. Nisu stupili u štrajk, već su ga odložili do Vidovdana, 28. juna, dajući državi rok da reši njihove zahteve. Nakon što ti zahtevi nisu ispunjeni do Vidovdana, štrajk glađu nije započet, a studenti se nisu oglasili povodom najavljenih aktivnosti.
Najbizarniji naprednjački plagijat štrajka glađu svakako je onaj iz maja 2020. godine kada su naprednjaci Sandra Božić i Aleksandar Martinović na ulazu u parlament štrajkovali zbog stanja u društvu koji su, između ostalog, sami kreirali. Štrajkovali su ukupno dan i po, a taj štrajk bio je odgovor na štrajk glađu samostalnog pooslanika Miladina Ševrlića, koji je protestovao na taj način zato što parlament ne raspravlja o situaciji na KiM.
Njemu se na stepeništu parlamenta već prvog dana pridružio Boško Obradović, tada poslanik Dveri. Ševrlić je drugog dana prestao sa štrajkom navodeći da je ovo jedinstven slučaj da je kao idejni tvorac štrajka bio medijski ugušen sa jedne strane štrajkom Dveri, a sa druge strane štrajkom glađu poslanika Srpske napredne stranke. Obradović je zajedno sa svojim stranačkim kolegom Ivanom Kostićem nastavio štrajk, koji je po savetu lekara prekinut 20. maja.
Istorija političkih štrajkova glađu u Srbiji je poprilično duga, a začetnik ovog vida borbe je nekadašnji predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković.
On je štrajk glađu počeo u bolnici 1. jula 1993. gde je prebačen nakon hapšenja. On i njegova supruga Danica su bili uhapšeni i pretučeni 1. juna kada se policija sukobila sa demonstrantima ispred Skupštine Srbije. U zatvoru su bili izloženi zlostavljanju. Olobođeni su 9. jula nakon što je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević doneo odluku o aboliciji, a toj odluci prethodili su pozivi svetskih lidera da se opozicionar i njegova supruga oslobode.
Mijat Kostić iz Novog trećeg puta podseća i na dvodnevni štrajk glađu Zorana Živkovića tokom izbora u Nišu 1996. godine. Živkoviću je nakon dvodnevnog štrajka od strane Gradske izborne komisije ispunjen zahtev da opozicija dobije kontrolore na biračkim mestima.
"Ostali štrajkovi su mahom bili simbolički, ili brzo obustavljeni bez rezultata. Najpoznatiji je štrajk glađu i žeđu tadašnjeg opozicionara Tomislava Nikolića iz aprila 2011, koji je tražio raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora", podseća Kostić.
Nikolić nije prekinuo štrajk nakon posete i apela predsednika Srbije Borisa Tadića, ali jeste na molbu tadašnjeg patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja. Prvo je 21. aprila prekinuo štrajk žeđu, a tri dana kasnije, simbolično, na Uskrs i štrajk glađu. Njegov zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora tada nije ispunjen, ali mu se gladovanje "isplatilo" godinu dana kasnije kada je na predsedničkim izborima pobedio Tadića.
"Politički štrajk koji je privukao veliku pažnju bio je onaj Marinike Tepić iz Stranke slobode i pravde u decembru 2023, koja je (zajedno sa još dve koleginice iz poslaničkog kluba) štrajkovala glađu zahtevajući poništavanje izbornih rezultata u Beogradu i raspisivanje novih, fer izbora. Nakon 12 dana štrajka, Tepić je taj vid protesta prekinula na molbu lekara i zbog narušenog zdravlja, ali bez političkog uspeha", navodi Kostić.
Iako često bez neposrednog efekta, kako kaže ovaj sagovornik, štrajk glađu može mobilisati širu podršku političkih simpatizera i tako dodatno doprineti ostvarenju političkih ciljeva. Kako kaže, takav vid protesta može stvoriti kritičnu masu za predstojeće izbore kao u slučaju Tomislava Nikolića ili "razbuditi" uspavane mase u cilju protesta i vršenja većeg pritiska na institucije kroz aktivističko delovanje.
Pročitaj još
Takav slučaj je zabeležen nedavno, tokom ovogodišnjeg štrajka glađu i žeđu Marije Vasić, aktivistkinje i profesorke sociologije u Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj", koja je započela štrajk glađu i žeđu 13. maja. Dva dana kasnije je zbog lošeg zdravstvenog stanja prebačena u zatvorsku bolnicu u Beogradu. Nakon šest dana štrajka glađu i žeđu i primanja infuzije u zatvorskoj bolnici u Beogradu, njoj je pritvorska jedinica zamenjena nanogvicom.
Samo u ovoj godini bilo je dosta najava, ali i štrajkova glađu. Jedan od njih je i jedanaestodnevni štrajk glađu studenta Bogdana Jovičića u pritvorskoj jedinici. Daleko od očiju javnosti, takođe u pritvoru, glađu je navodno štrajkovao i bivši ministar Goran Vesić, koji je iz pritvora prebačen u bolnicu, a odatle na slobodu.
"Štrajkovi u Srbiji, uopšte uzev, postali su krik beznađa pojedinaca ili grupa. Štrajk glađu je u tom smislu samo radikalizacija jedne forme koja ne daje rezultate, čak ni onda kada je masovna. Suština štrajka je uvek u poruci da sistem u nekom segmentu ne funkcioniše. Ali ako niko ne obraća pažnju na štrajk, bojim se da sistem apsolutno ne funcioniše", smatra profesor na Fakultetu Političkih nauka Bojan Vranić.
Sagovornici Danasa primećuju i da je kod nas, kao i sve ostalo zbog polarizacije u društvu, štrajk glađu obesmišljen. Tako da je veliko pitanje koliki može biti domet štrajka glađu, kao vida političke borbe, ako vlast ne reaguje i odbija da ispuni bilo koji zahtev.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kurti četiri dana pre izbora na Kosovu deli po 100 evra za decu i penzinere
24.12.2025.•
0
Uoči samih izbora, tokom predizborne kampanje, kosovska Vlada u tehničkom mandatu izdvojila je po 100 evra za decu i penzionere.
Pucnjava kod Tutina: Jedna osoba ranjena vatrenim oružjem
24.12.2025.•
0
U pucnjavi koja se dogodila u selu Gradac, kod Tutina, ranjena je jedna osoba.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - i poklon
24.12.2025.•
12
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama, a danas vas i darujemo.
Muškarac opljačkao zlataru i ukrao zlato vrednosti 360.000 evra, posle pljačke mu pomogao - policajac
24.12.2025.•
0
Četrdesetjednogodišnji S. P. iz Beograda uhapšen je zbog pljačke zlatare u Novom Pazaru, kao i policajac I. M. iz ovog grada.
Dikiću se na teret stavlja poziv na rušenje ustavnog uređenja, određeno policijsko zadržavanje
24.12.2025.•
1
Aleksandru Dikiću, novinaru KTV Zrenjanin koji je danas uhapšen u Novom Sadu, određeno je policijsko zadržavanje, a tereti se za poziv na rušenje ustavnog uređenja.
Radnik fabrike u Nišavskom okrugu dobio otkaz posle posete predsednika: Kritikovao uslove rada
24.12.2025.•
6
Samo nekoliko dana nakon posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića fabrici TZR Recycling Industry doo u selu Jug Bogdanovac, jedan od zaposlenih, Aleksandar Milosavljević iz Devče, ostao je bez posla.
Tužilac Stefanović: Dolovac zadržala uticaj u VST, nema legitimitet struke
24.12.2025.•
2
Veliki broj prigovora trenutno se podnosi na proces održanih izbora za članova Visokog saveta tužilaštva (VST).
Petoro uhapšeno zbog nelegalne trgovine duvanom, kanabisom, satovima i drugim: Među njima državljani Albanije
24.12.2025.•
0
Pet osoba, među kojima su i državljani Albanije, uhapšeno je zbog nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda. Protiv 52 osobe podnete su krivične prijave, a sumnja se da su oštetili budžet Srbije za 180 miliona dinara.
Muškarac uhapšen u Beogradu: Pronađen kokain, MDMA, marihuana, pištolj, municija...
24.12.2025.•
0
Dvadesetsedmogodišnji L. P. uhapšen je u Beogradu zbog posedovanja više vrsta droga i oružja.
Cene hrane u Srbiji "divljale" u protekle tri godine: Studija analizirala šta je tome doprinelo
24.12.2025.•
6
Problem stalnog poskupljenja hrane u Srbiji u poslednje tri godine rezultat je kombinacije globalnih poskupljenja energenata i uvoznog đubriva, klimatskih oscilacija i ograničene domaće proizvodnje.
Mladić uhapšen u Beogradu zbog izazivanja požara u lokalu
24.12.2025.•
0
Devetnaestogodišnji A. L. uhapšen je u Beogradu zbog izazivanja požara u jednom ugostiteljskom objektu.
Dačić: U toku godine u saobraćajnim nesrećama poginulo 475 osoba, nemamo pravo na ravnodušnost
24.12.2025.•
3
U 2025. godini je u saobraćajnim nesrećama poginulo 475 osoba, dok je više od 18.000 povređeno.
Uhapšen novinar KTV Aleksandar Dikić
24.12.2025.•
14
Novinar Zrenjaninske KTV i kolumnista dnevnog lista Danas Aleksandar Dikić uhapšen je u stanu u Novom Sadu.
Predsednikova izjava izabrana za "laž godine": "Hoćete izbore - dobićete ih kad god hoćete"
24.12.2025.•
11
"Laž godine 2025" je, prema glasanju portala Istinomer, izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića: "Hoćete izbore - dobićete ih kad god hoćete".
Transparentnost Srbija: Posebnim zakonom do Moravskog koridora, radovi plaćeni znatno više od ugovorenog
24.12.2025.•
2
Izgradnja Moravskog koridora nije ugovorena na osnovu Zakona o javnim nabavkama, već "posebnog zakona", usvojenog upravo zbog tog projekta.
Pao kran na kuću u Nišu, nema povređenih
24.12.2025.•
0
Na gradilištu nove stambene zgrade u Ulici Ćirila i Metodija u centru Niša danas pre podne je pao kran, ali niko nije povređen.
Brnabić najavila testove za procenu sklonosti i sposobnosti učenika
24.12.2025.•
5
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila je danas testove za procenu sklonosti i sposobnosti, koji će obezbediti ravnopravne šanse da svako dete u Srbiji bude prepoznato i podržano u razvoju svojih talenata.
Macut: Srbija i Japan ojačali saradnju u više oblasti
24.12.2025.•
3
Predsednik vlade Srbije Đuro Macut izjavio je danas da su odnosi Srbije i Japana u proteklom periodu ojačali, posebno u sferi ekonomske saradnje, infrastrukturnih projekata, obrazovanja i kulturne razmene.
Vučić o izborima za VST: Većina tužilaca je na strani profesije
24.12.2025.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je danas da su izbori za Visoki savet tužilaštva (VST) pokazali da u Srbiji ima oko 60 odsto tužilaca "koji hoće profesionalno da obavljaju svoj posao, u skladu sa zakonom".
Otvorena deonica Moravskog koridora: Besplatno korišćenje do 14. januara
24.12.2025.•
0
Deonica autoputa Moravski koridor duga oko 14 kilometara, od Vrnjačke Banje do petlje Vrba, otvorena je danas.
Zeleni razgovori u Novom Sadu, Valjevu i Leskovcu: Predstavljen izveštaj Koalicije 27 o životnoj sredini
24.12.2025.•
0
Zagađen vazduh i pijaća voda sporedne teme, nema političke volje a ni kapaciteta da se ovi problemi rešavaju.
Komentari 6
Тома
Dany
Jasno je da je štrajk gladju jasan politički pritisak gde osoba pokazuje spremnost da položi život za neku ideju ( slično samozapaljenju recimo Jana Palaha u ČS ‘68.), ali ukoliko niko nikada nije sebe žrtvovao i štrajkovao gladju do smrti, a bilo ih je baš mnogo ( vidi se i iz članka), onda jednostavna statistika jasno govori da ne postoji opasnost da Vlast “nosi nekog na duši” i cela stvar gubi na težini…
Uz sve moram reći da saosećam sa gospodjom Hrkom, jer ne postoji veći bol od gubitka deteta. Voleo bih da je političari ne bodre, a još manie ćaciji vredjaju!
Silver
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar