Od Vuka Draškovića do Dijane Hrke: Štrajkovi glađu u Srbiji i ima li takav vid protesta poente?
Ispred Skupštine Srbije u toku su dva štrajka glađu, dijametralno različita, ne samo zbog toga ko su štrajkači, već i sa kojim ciljem štrajkuju.
Naime, Dijana Hrka prestala je da unosi hranu tražeći pravdu za sina stradalog pod nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu. A dva dana pre nje štrajk je otpočeo poslanik (SNS) vlasti, Uglješa Mrdić, nezadovoljan radom tužilaštva u slučaju pada nadstrešnice.
Razlog ovog drugog štrajka glađu, kako tvrde sagovornici Danasa, ima za cilj da obesmisli najekstremniji vid lične i političke borbe na koji se odlučila majka poginulog mladića. Jer poslanik SNS, kao deo vldajuće većine i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, mogao je iz same skupštine da menja stvari kojima je nezadovoljan, a ne da to čini spolja, iz šatora kontraštrajkom.
Ali manir naprednjaka je baš u tom kontra - kontraštrajku, kontraprotestu, kontrazahtevima.
Mnogi se verovatno više ni ne sećaju da je grupa "studenta koji žele da uče" najavljivala da će 1. juna stupiti u štrak glađu ako ne počne nastava na fakultetima. Nisu stupili u štrajk, već su ga odložili do Vidovdana, 28. juna, dajući državi rok da reši njihove zahteve. Nakon što ti zahtevi nisu ispunjeni do Vidovdana, štrajk glađu nije započet, a studenti se nisu oglasili povodom najavljenih aktivnosti.
Najbizarniji naprednjački plagijat štrajka glađu svakako je onaj iz maja 2020. godine kada su naprednjaci Sandra Božić i Aleksandar Martinović na ulazu u parlament štrajkovali zbog stanja u društvu koji su, između ostalog, sami kreirali. Štrajkovali su ukupno dan i po, a taj štrajk bio je odgovor na štrajk glađu samostalnog pooslanika Miladina Ševrlića, koji je protestovao na taj način zato što parlament ne raspravlja o situaciji na KiM.
Njemu se na stepeništu parlamenta već prvog dana pridružio Boško Obradović, tada poslanik Dveri. Ševrlić je drugog dana prestao sa štrajkom navodeći da je ovo jedinstven slučaj da je kao idejni tvorac štrajka bio medijski ugušen sa jedne strane štrajkom Dveri, a sa druge strane štrajkom glađu poslanika Srpske napredne stranke. Obradović je zajedno sa svojim stranačkim kolegom Ivanom Kostićem nastavio štrajk, koji je po savetu lekara prekinut 20. maja.
Istorija političkih štrajkova glađu u Srbiji je poprilično duga, a začetnik ovog vida borbe je nekadašnji predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković.
On je štrajk glađu počeo u bolnici 1. jula 1993. gde je prebačen nakon hapšenja. On i njegova supruga Danica su bili uhapšeni i pretučeni 1. juna kada se policija sukobila sa demonstrantima ispred Skupštine Srbije. U zatvoru su bili izloženi zlostavljanju. Olobođeni su 9. jula nakon što je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević doneo odluku o aboliciji, a toj odluci prethodili su pozivi svetskih lidera da se opozicionar i njegova supruga oslobode.
Mijat Kostić iz Novog trećeg puta podseća i na dvodnevni štrajk glađu Zorana Živkovića tokom izbora u Nišu 1996. godine. Živkoviću je nakon dvodnevnog štrajka od strane Gradske izborne komisije ispunjen zahtev da opozicija dobije kontrolore na biračkim mestima.
"Ostali štrajkovi su mahom bili simbolički, ili brzo obustavljeni bez rezultata. Najpoznatiji je štrajk glađu i žeđu tadašnjeg opozicionara Tomislava Nikolića iz aprila 2011, koji je tražio raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora", podseća Kostić.
Nikolić nije prekinuo štrajk nakon posete i apela predsednika Srbije Borisa Tadića, ali jeste na molbu tadašnjeg patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja. Prvo je 21. aprila prekinuo štrajk žeđu, a tri dana kasnije, simbolično, na Uskrs i štrajk glađu. Njegov zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora tada nije ispunjen, ali mu se gladovanje "isplatilo" godinu dana kasnije kada je na predsedničkim izborima pobedio Tadića.
"Politički štrajk koji je privukao veliku pažnju bio je onaj Marinike Tepić iz Stranke slobode i pravde u decembru 2023, koja je (zajedno sa još dve koleginice iz poslaničkog kluba) štrajkovala glađu zahtevajući poništavanje izbornih rezultata u Beogradu i raspisivanje novih, fer izbora. Nakon 12 dana štrajka, Tepić je taj vid protesta prekinula na molbu lekara i zbog narušenog zdravlja, ali bez političkog uspeha", navodi Kostić.
Iako često bez neposrednog efekta, kako kaže ovaj sagovornik, štrajk glađu može mobilisati širu podršku političkih simpatizera i tako dodatno doprineti ostvarenju političkih ciljeva. Kako kaže, takav vid protesta može stvoriti kritičnu masu za predstojeće izbore kao u slučaju Tomislava Nikolića ili "razbuditi" uspavane mase u cilju protesta i vršenja većeg pritiska na institucije kroz aktivističko delovanje.
Pročitaj još
Takav slučaj je zabeležen nedavno, tokom ovogodišnjeg štrajka glađu i žeđu Marije Vasić, aktivistkinje i profesorke sociologije u Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj", koja je započela štrajk glađu i žeđu 13. maja. Dva dana kasnije je zbog lošeg zdravstvenog stanja prebačena u zatvorsku bolnicu u Beogradu. Nakon šest dana štrajka glađu i žeđu i primanja infuzije u zatvorskoj bolnici u Beogradu, njoj je pritvorska jedinica zamenjena nanogvicom.
Samo u ovoj godini bilo je dosta najava, ali i štrajkova glađu. Jedan od njih je i jedanaestodnevni štrajk glađu studenta Bogdana Jovičića u pritvorskoj jedinici. Daleko od očiju javnosti, takođe u pritvoru, glađu je navodno štrajkovao i bivši ministar Goran Vesić, koji je iz pritvora prebačen u bolnicu, a odatle na slobodu.
"Štrajkovi u Srbiji, uopšte uzev, postali su krik beznađa pojedinaca ili grupa. Štrajk glađu je u tom smislu samo radikalizacija jedne forme koja ne daje rezultate, čak ni onda kada je masovna. Suština štrajka je uvek u poruci da sistem u nekom segmentu ne funkcioniše. Ali ako niko ne obraća pažnju na štrajk, bojim se da sistem apsolutno ne funcioniše", smatra profesor na Fakultetu Političkih nauka Bojan Vranić.
Sagovornici Danasa primećuju i da je kod nas, kao i sve ostalo zbog polarizacije u društvu, štrajk glađu obesmišljen. Tako da je veliko pitanje koliki može biti domet štrajka glađu, kao vida političke borbe, ako vlast ne reaguje i odbija da ispuni bilo koji zahtev.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Uhapšen osumnjičeni za pucnjavu u Kragujevcu u kojoj je teško ranjen jedan muškarac
28.09.2026.•
0
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kragujevcu uhapsili su V.D. (28) iz ovog grada, zbog postojanja osnova sumnje da je ranije danas izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju.
VIDEO: Aleksandar Šapić udario odbornicu Kreni-promeni, odvela ga policija
28.09.2026.•
10
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić udario je odbornicu Kreni-promeni Tanju Mićić, nakon čega ga je odvela policija, objavio je ovaj pokret na društvenim mrežama.
Šta piše nemačka štampa o Vučićevoj ostavci: "Neki citat"
28.09.2026.•
1
Ostavku predsednika Srbije nemački mediji propratili su kratkim, agencijskim vestima. Ukazuju da je do toga došlo nakon protesta, kao i da je Vučiću sada otvoren put ka kandidaturi za mesto premijera.
Čitaku izabrana za potpredsednicu Skupštine Kosova
28.09.2026.•
0
Vljora Čitaku iz Demokratske partije Kosova izabrana je za potpredsednicu Skupštine Kosova, preneo je Radio Kim.
VIDEO: Vučić dao ostavku, pa "postao" konobar
28.09.2026.•
5
Bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić započeo je predizbornu kampanju, a u sklopu koje SNS objavljuje i promotivne snimke na društvenim mrežama. U najnovijem Vučić je predstavljen kao konobar.
Deo radnika RTS-a o rekordnom Dnevniku: Oda odlazećem predsedniku
28.09.2026.•
3
Grupa zaposlenih na RTS-u "Naš protest" objavila je da je sinoćni Dnevnik 2 javnog servisa trajao rekordnih 86 minuta, a da je od toga 63 bilo posvećeno ostavci Aleksandra Vučića.
Boris Tadić uporedio svoj i Vučićev mandat: "On je briljantni politički lopov"
28.09.2026.•
8
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić uporedio je svoj mandat sa mandatom Aleksandra Vučića i prokomentarisao godine koje su obojica proveli u Predsedništvu.
Crnogorska partija: Nedopustivo da se nečije crnogorsko poreklo pretvara u političku optužnicu
28.09.2026.•
0
Crnogorska partija osuđuje, kako je navela, "anticrnogorski i diskriminatorski narativ" koji je po objavljivanju Studentske liste i njenog prvog kandidata Ilije Srdanovića postao izraženiji u delu medija bliskih vlasti.
Sačekuša "fanova" Ratka Mladića: Pretučen navijač Partizana posle utakmice
28.09.2026.•
9
Navijač Partizana Nikola Jovanović teško je povređen kada ga je grupa ljudi u crnom pretukla ispred beogradske Arene posle utakmice Evrolige.
Šta Vučićeva ostavka menja u predizbornoj trci?
28.09.2026.•
7
I nakon što je Aleksandar Vučić podneo ostavku na mesto predsednika Srbije, predizborna kampanja se nastavlja. Ono što se menja je samo to što će on sada u njoj učestvovati kao "običan građanin".
Redar "Ćacilenda" mislio da je novinarka Insajdera "nosila eksploziv": Izneta odbrana na suđenju
28.09.2026.•
15
Jelenko Pijevac koji je optužen za napad na novinarku Insajder televizije Natašu Mijušković je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu negirao krivicu.
Privremeno zaustavljen tender za nove tramvaje u Beogradu: Na čekanju posao vredan 40 milijardi
28.09.2026.•
0
Tender za nabavku novih 85 tramvaja za GSP "Beograd" privremeno je suspendovan zbog podnetog zahteva za zaštitu prava od strane turskog ponuđača, saznaje sindikat "Centar" - GSP "Beograd".
Ekspo 2027 izabrao partnera za upravljanje i primopredaju paviljona i prostora kompleksa
28.09.2026.•
0
Kompanija Ekspo 2027 završila je postupak nabavke za upravljanje primopredajom paviljona, javnih i servisnih prostora Ekspo kompleksa i zaključila okvirni sporazum sa kompanijom PLAN1ST iz Beograda.
Slučaj Informer: Šta se desilo u REM-u?
28.09.2026.•
37
Televizija Informera neće biti obuhvaćena monitoringom izborne kampanje Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Rok za subvencije za kupovinu električnih vozila produžen do 1. decembra
28.09.2026.•
0
Rok za podnošenje zahteva za subvencije za kupovinu novih električnih vozila koji je bio do 30. septembra, produžen je do 1. decembra, objavljeno je u Službenom glasniku.
VJT u Beogradu: Povlačenje donacije ambasade SAD-a nastavak pritisaka Zagorke Dolovac
28.09.2026.•
18
Više javno tužilaštvo u Beogradu ocenjuje da je odluka Ambasade SAD da povuče svoju donaciju "nastavak nezadovoljstva i pritisaka" vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac na VJT nakon izbora za Visoki savet tužilaštva.
REM: Bez monitoringa Informera tokom izborne kampanje
28.09.2026.•
11
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nije danas postigao dogovor o proširenju spiska medija koji će biti uključeni u monitoring predizborne kampanje.
Komentari 6
Тома
Dany
Jasno je da je štrajk gladju jasan politički pritisak gde osoba pokazuje spremnost da položi život za neku ideju ( slično samozapaljenju recimo Jana Palaha u ČS ‘68.), ali ukoliko niko nikada nije sebe žrtvovao i štrajkovao gladju do smrti, a bilo ih je baš mnogo ( vidi se i iz članka), onda jednostavna statistika jasno govori da ne postoji opasnost da Vlast “nosi nekog na duši” i cela stvar gubi na težini…
Uz sve moram reći da saosećam sa gospodjom Hrkom, jer ne postoji veći bol od gubitka deteta. Voleo bih da je političari ne bodre, a još manie ćaciji vredjaju!
Silver
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar