Bilo je dovoljno da se raspišu vanredni parlamentarni izbori pa da se Srbija i ovdašnja politička javnost, gotovo preko noći, suoče sa dodatno usloženim, a već postojećim izazovima.
Koliko vam se puta desilo da vam se dete otkotrlja niz stepenice? Ali iskreno! Da ga dežurni glumci spasavaju a da se vi ne javite da vam se dete otkotrljalo? Meni bar par puta dnevno. Živi smo ljudi.
U ime oca i sina, srpskih radikala i još srpskijih naprednjaka, proevropske opozicije i desnice koja će državu da "tvori", praznika demokratije, va slavu i čest, jedne, dve, tri ili pet kolona.
Svi znamo kako se u životu i na internetu periodično smenjuju gotovo iste teme za raspravu i diskusiju. Ako su kalendarski inspirisane onda jednom godišnje, ako nisu onda i češće, čim se zaboravi.
Dve ulice u centru grada, Laze Telečkog i Njegoševa, oslikavaju duh vremena u Novom Sadu. No, čak i njihova moć "glavnog toka" nam malo pomaže u traganju za identitetom grada.
Pre nekoliko dana, razgovarajući sa novinarima povodom sasvim druge teme, premijerka Srbije je "usput" obavestila javnost da je pozvala OEBS da povodom predstojećih izbora uputi misiju u Srbiju.
Ukoliko neko želi da mentalno kazni sebe, ošteti mozak za večnost i dobije nagon za samopovređivanjem, slobodno može da posluša govor predsednika opštine Novi Kneževac.
Prošlo je baš mnogo godina otkako sam završila "svoje škole" i spakovala sve aktuelnosti i saznanja glede pravila, protokola i dužnosti u neku staru kutiju koju godinama nisam otvarala.
Bez obzira na naslov, ovaj tekst nema nikakve pretenzije da daje doprinos raspravi koja se decenijama unazad u pravnoj teoriji vodi o pitanju da li je sudska praksa izvor prava.
.jpg "Šta je to Novi Sad? Laze Telečkog i Njegoševa?")
