Širom severne Afrike, Berberi se okupljaju kako bi dočekali 2976. godinu.
Ne, nisu otkrili putovanje kroz vreme, već su skoro hiljadu godina „ispred" većeg dela sveta jer slede kalendar koji počinje 950. godine pre nove ere, kada je kralj Šešonk stupio na egipatski presto.
Berberska Nova godina, poznata kao Jenajar, počinje između 12. i 14. januara, u zavisnosti od oblasti u kojima žive u Alžiru, Maroku, Tunisu i Libiji, pa su poslednjih dana porodice priređivale bogate gozbe i svirale tradicionalnu muziku.
Uzvici „aseggas ameggaz" što znači „Srećna Nova godina", odjekivali su selima i prometnim gradskim ulicama.
Za ovu priliku, ljudi su oblačili živopisne, pažljivo izvezene tradicionalne nošnje.
Berberi (što znači „slobodni ljudi" ili „plemeniti ljudi") predstavljaju skup različitih starosedelačkih etničkih grupa severne Afrike i nastanjuju taj region još od početaka pisane istorije.
Tačan broj stanovnika nije poznat zbog nedostatka zvaničnih statističkih podataka, ali se procenjuje da širom severne Afrike živi desetine miliona Berbera.
Najveći broj živi u Alžiru i Maroku, gde se veruje da je 40 odsto stanovništva amaziškog porekla.
Jenajir se proslavlja sa porodicom, a slavi se u povezanost sa prirodom.
Pošto su Berberi raznolika zajednica, tradicionalna jela se razlikuju se od zemlje do zemlje, pa čak i od oblasti do oblasti.
U Maroku, bogata mešavina mahunarki, začina i celih žitarica je omiljeno jelo za doček Nove godine.
Posle glavnog obroka, mnoge porodice u Alžiru uživaju u trezeu, kombinaciji slatkiša, sušenog voća i orašastih plodova.
Ova mešavina se ponekad simbolično baca preko najmlađeg deteta, jer se veruje da će u narednoj godini biti blagostanja.
Ali Jenjir nije samo porodični praznik.
Proslavlja se širom zajednice.
Organizuju se parade, koncerti i karnevali koji novogodišnji duh iznose na ulice.
Ovakvi ponosni prikazi berberske kulture posebno su značajni, jer je zajednica dugo bila marginalizovana.
U 7. veku, kada su arapski osvajači zahvatili severnu Afriku, doneli su jezik i islamsku religiju.
Oba su zvanično usvojena, često na štetu berberskih jezika i kulture.
Tokom vladavine Muamera el Gadafija u Libiji, berberski jezik tamazigt bio je zabranjen u školama, a roditeljima čak nije bilo dozvoljeno da deci daju berberska imena.
Međutim, zahvaljujući upornoj borbi berberskih aktivista, njihova kultura i jezik tokom poslednje decenije dobijaju sve veće priznanje.
Vlasti Maroka su 2011. priznale tamazigt kao zvanični jezik.
Alžir i Maroko su takođe proglasili Jenjir državnim praznikom.
Zato Jenjir nije samo proslava, on podseća na dugogodišnju borbu koja je ovu zajednicu dovela do mesta na kojem se danas nalazi - u 2976. godinu.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 1
Oliva
Bereberi su bili proganjani i od rimskog carstva a bili su i prasedeoci kanarskih ostrva dok nisu stigli španski kolonizatori,porobili ih i istrebili mada u španiji taj deo istorije nazivaju "asimilacijom"
Imaju dugu i fascinantnu istoriju osim naprednog računanja vremena
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar