"Rast bruto investicija u osnovne fondove u prvom polugodištu je bio 8,2 odsto, što je bio glavni faktor tražnje u podsticanju rasta bruto-domaćeg proizvoda (BDP), dok je rast finalne potrošnje bio tri odsto. Međutim, investicije u osnovne fondove, koje rastu dinamično, i dalje imaju nedovoljan udeo u BDP-u manji od 20 odsto, što je znatno manje nego što je potrebno za dugoročan stabilan rast", rekao je Stojan Stamenković.
On je kao drugi problem za održavanje rasta privrede naveo to što su strane direktne investicije u prvom polugodištu ove godine iznosile 1,93 milijarde evra, odnosno više od polovine ukupnih bruto investicija u osnovna sredstva, što znači da su nedovoljne investicije iz domaćih izvora.
Kako je ukazao Stamenković, sve zemlje koje su obezbedile ubrzan privredni rast su imale veći udeo domaćih investicija u BDP-u, nego što Srbija sada ima.
Srbija bi, po njegovoj proceni, morala da ima najmanje 25 odsto udela investicija u BDP-u i da dve trećine investicija budu iz domaćih izvora. "Ako se zna da je visok deo građevinarstva u formiranju bruto dodate vrednosti, uz pad industrijske proizvodnje, može se postaviti i pitanje validnosti strukture ulaganja", rekao je Stamenković.
Komentarišući podatak da je rast BDP-a u prvom polugodištu ove godine bio 2,9 odsto, a da je za celu godinu planiran rast od 3,5 odsto, Stamenković je rekao da su šanse da se ostvari ta prognoza jednake kao i da rast bude manji od planiranog.
"To zavisi od mnogo faktora, pre svega od toga kakva će biti kretanja u ekonomija zemalja EU, od efekata Bregzita, kao i od izvoza privrede Srbije, pre svega prehrambenih proizvoda", rekao je on.
Urednik MAT-a Ivan Nikolić je rekao da su ohrabrujući podaci o međugodišnjem rastu proizvodnje prerađivačke industrije u julu, a i da su prevaziđeni zastoji proizvodnje u oblastima koje su prvih šest meseci uslovile pad ukupne proizvodnje, poput hemijske industrije u kojoj su obavljani remonti.
Kako je istakao, dok je u junu međugodišnji pad industrijske proizvodnje bio 6,1 odsto, a prerađivačke industrije čak 7,8 odsto, u junu je industrijska proizvodnja povećana za 3,7 odsto, a proizvodnja prerađivačke industrije za šest odsto.
Kumulativni međugodišnji pad proizvodnje se zadržao i u periodu januar-jul, ali je ublažen kod ukupne industrije na 1,3 odsto, a kod prerađivačke na 1,4 odsto. Proizvodnja rudarstva međugodišnje je smanjena za 1,2 odsto, a elektroprivrede za 0,5 odsto, naveli su autori MAT-a.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar