Italija uvodi porez na dodatnu dobit banaka: Kako je to u drugim drugim zemljama EU?
Nakon što je italijanska vlada odlučila da uvede porez na ekstraprofit banaka, odluka je izazvala veliki potres u bankarskom sektoru.
Foto: Pixabay
Još tokom prethodnih godina slične mere uvele su i države poput Španije, Češke, Švedske i Litvanije.
"Čak i tamo gde dodatni porez nije uveden, javna rasprava je trajala duži period kao npr. u Velikoj Britaniji ili Francuskoj gde postoje druge mere zaštite vlasnika hipoteka i tekućih računa", piše La Stampa.
Kada se govori o Španiji, ova država ima za cilj da tokom 2024. godine prikupi tri milijarde evra od ekstraprofita banaka. Odluka je odobrena prošle godine, a porez nameće naknadu od 4,8 odsto na neto prihod.
"Prva rata uplaćena je u februaru, a na udaru su bili pre svega kreditori koji su koncentrisani na domaće tržište. Najveći kreditor u Španiji, CaixaBank, saopštila je da ju je porez koštao 373 miliona evra odnosno 44 odsto od neto dobiti ostvarene u prvom kvartalu", piše italijanski list.
Analizirajući stanje u Francuskoj, La Stampa ističe kako je Emanuel Makron rekao da kompanije sa više od 5.000 zaposlenih treba da dele svoje izuzetno visoke zarade sa zaposlenima, umesto da ih zadržavaju.
"Ipak, Makron je odbacio mogućnost uvođenja poreza na ekstraprofit. Međutim, treba napomenuti da francuske banke podležu zakonu protiv lihvarstva koji ograničava stopu kvartalnog rasta troškova kredita. Francuska takođe ima regulisan program štednje koji čini nešto manje od 20 odsto bankarskih depozita", pojašnjava se.
U slučaju Nemačke, neto prihod od kamata kod nemačkih banaka porastao je između 50 do 70 odsto od pandemije koronavirusa. Ovaj skok izazvao je široku javnu debatu o mogućnosti oporezivanja ekstraprofita, ali je ministar finansija Kristijan Lindner poručio kako vlada odbacuje moguće uvođenje ove mere.
Analizirajući stanje u Češkoj ističe se kako je Donji dom Češkog parlamenta u novembru prošle godine odobrio porez od 60 odsto na profit banaka koji premašuje 120 odsto prosečnog godišnjeg prometa između 2018. i 2021. godine.
"Cilj je prikupiti 3,5 milijardi evra za finansiranje pomoći domaćinstvima i preduzećima pogođenim rastućim cenama struje i gasa", ističe se u analizi.
Pročitaj još
Odluku o porezu na ekstraprofit razmatrala je i Švedska i naglašeno je kako je vlada ove zemlje u januaru uvela tzv. porez na rizik za institucije sa domaćim operativnim obavezama koje prelaze 14,1 milijardu dolara.
"Prikupljeni novac će se koristiti za jačanje javnih finansija i stvaranje prostora za pokrivanje troškova moguće finansijske krize. Porez je iznosio 0,05 odsto u 2022. godine i porastao je na 0,06 odsto u 2023. godini. Stokholm očekuje kako će na godišnjem nivou na ovaj način prikupiti šest milijardi kruna", zaključuje se u analizi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
OFAC produžio rok MOL-u za kupovinu većinskog udela u NIS-u do maja 2026.
24.03.2026.•
3
Mađarski MOL saopštio je da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila njihovu prijavu i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u NIS-u do 22. maja 2026.
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
4
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
24.03.2026.•
1
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Đedović Handanović u obilasku pumpi: Dizel bi prema tržišnim uslovima bio 270, a građani ga plaćaju 212 dinara
24.03.2026.•
12
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, prilikom obilaska više pumpi između Beograda i Smederevske Palanke, da je snabdevenost na malim i velikim pumpama redovna.
Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
24.03.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
15
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
29
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
10
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
1
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
3
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
21
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
14
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Komentari 1
Korisnik
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar