Mere stopiranja inflacije kasne nekoliko meseci: Da li će magično opasti i do kada će trajati?

Autor: Politika

Info
26.09.2023.
09:47 > 16:32
Inflacija je u padu, ali je i dalje vrlo "žilava". Opala je sa maksimalnih 16,2 odsto u martu na 11,5 u avgustu.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Mere stopiranja inflacije kasne nekoliko meseci: Da li će magično opasti i do kada će trajati?
Foto: Pixabay
Ministar finansija Siniša Mali navodi da će do kraja godine pasti na osam procenata, a sa njim se ne slaže zvanična statistika koja prognozira da će biti za procenat veća, devet odsto, a na godišnjem nivou oko 13, piše Politika.
Na to koliki rast cena očekuje različito gledaju i Narodna banka Srbije (NBS) i bankari i privrednici. 
Centralna banka očekuje povratak inflacije u granice cilja tri, plus, minus 1,5 odsto, što znači da maksimalnih 4,5 procenata u drugom kvartalu 2024, dok se dolazak na ciljanih tri odsto očekuje krajem naredne godine.
 
Međutim, prema rezultatima agencije Ipsos, predstavnici finansijskog sektora predviđaju da će inflacija u avgustu 2024. biti na nivou od sedam odsto.
 
Privrednici su pesimistični i prognoziraju čak devet procenata.
 
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, procenjuje da će inflacija u decembru iznositi oko 10 odsto međugodišnje, dok će prosečne cene u ovoj godini biti veće za oko 13 odsto nego u prethodnoj godini.
 
"U nekoliko narednih meseci očekuje se rast cena zbog povećanja akciza od 1. oktobra, a dogovoreno je sa Međunarodnim monetarnim fondom novo poskupljenje. Gas već poskupljuje od 1. novembra. To će biti dva jednokratna udara. Na rast inflacija uticaće i dodatna davanja države građanima", navodi on.
 
Podseća i da je od decembra do avgusta inflacija iznosila 6,4 odsto i da će sada biti uvećana za oko tri procenta. 
 
"Ono što će da ublaži inflaciju je kampanja za snižavanje cena nekih proizvoda. Taj efekat mogao bi da bude precenjen ako su odabrani baš oni proizvodi koji ulaze u uzorak. Mi imamo nekoliko desetina hiljada artikala, a statistički uzorak ima oko 400 proizvoda. Od stotine parizera pitanje je da li je izabran baš onaj koji se nalazi u uzorku", objašnjava Arsić.
 
Dodaje da će zbog svega ovoga period visoke inflacije biti nešto duži.
 
"Druge zemlje su se trudile da sve urade da što pre obore inflaciju da bi mogli da smanje kamatne stope. Sada se pokušava da se, zbog najavljenih izvora, inflacija ublaži za nekoliko narednih meseci što je moguće više", ukazuje on.
 
Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka (Libertarijanski klub), navodi da, ako finansijski sektor i privreda očekuju da će inflacija da nastavi da raste, oni će u skladu sa tim da uvećaju prihode podizanjem cena, što će uticati na dalji rast inflacije.
 
"Zato je bitno da monetarna politika centralne banke bude jasna, sa jasnim potezima. Nažalost, NBS nije bila preterano ažurna u tome i kasno je krenula sa politikom monetarnog zatezanja, odnosno povećanja kamata. Procene su da su njihove mere za uvećanje kamata kasnile između tri i šest meseci u odnosu na situaciju na tržištu što je bilo u vezi sa datumom održavanja izbora u aprilu prošle godine. Oni su čekali da prođu izbori pa su tek onda počeli da povećavaju referentnu kamatu", kaže Gajić.
 
Dodaje da NBS sada krivi sve ostale za visoku inflaciju, a tu misli na trgovce, a ne na sebe kao najodgovorniju za rast cena.
 
"Nije inflacija u Srbiji porasla zato što su trgovci povećali marže. Taj nivo objašnjenja ravan je onome kao da je avion pao zbog sile gravitacije. Povećanjem kamata nisu dovoljno smanjili nivo likvidnosti u sistemu i zato NBS sada mora da više povećava kamate nego druge uporedive centralne banke, a dodatno taj proces mora i duže da traje", objašnjava on.
Nije to, kako Gajić objašnjava, da kada povećaš kamatu na dugme odmah stane inflacija. Da bi obakve monetarne mere imale efekta, potreban je određen period vremena, između šest i 18 meseci.
 
Napominje da je to jedan razlog što mi sada imamo visoku inflaciju, a drugi je veliko učešće hrane u potrošačkoj korpi koja je najviše poskupela.
 
"Rast cena namirnica je svuda bio veći nego što je bila prosečna stopa inflacije. Kod nas je jedna trećina potrošačke korpe hrana, dok je u Evropskoj uniji to oko 20 odsto. Čak i da imamo isti porast cena, kod nas bi zbog ovog faktora statistički inflacija bila veća. Sem toga kod nas je kartelizovano tržište i lako je s nižim nivoom konkurencije prebaciti troškove inflacije na kupce, krajnje potrošače", navodi Gajić.
 
Dodaje da Srbija ima visok budžetski deficit.
 
"Ne može monetarna politika sama da dovede do smanjenja inflacije, kada je fiskalna politika neopravdano ekspanzivna, sa visokim sredstvima koja idu u tekuću potrošnju, povećanjem kamata i penzija i uz netargetirane socijalne programe", objašnjava Gajić.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

nbs inflacija Poskupljenja

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

  • Smant

    27.09.2023 • 13:58
    A u Sloveniji!
    "SUSJEDI PRESRETNI
    Fenomen u Sloveniji: Cijene proizvoda u dućanima masovno padaju, neke i za 50 posto!" - Naslov iz jednih novina iz CRO.

  • R49

    27.09.2023 • 07:15
    Nikad bolje
    Dok je u u državi gomila lopova i bizMismena, inflacija će trajati.

  • Anonymous

    27.09.2023 • 05:22
    Kako mislite NBS da povuce konkretne poteze? Zar guvernerka pijacarka ne koristi medijski prostor za samopormociju i apel trg.lancima da smanje cene. To su konkretni potezi , tako jorgovanka zamislja ekonomiju. Cek samo da se doseti kamate od 10 posto mesecno na stednju...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 19 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Brza i lagana: Jogurt pita u rerni je za 10 minuta
Brza i lagana: Jogurt pita u rerni je za 10 minuta
Protestno saopštenje sto ličnosti protiv dolaska Zelenskog u Srbiju
Protestno saopštenje sto ličnosti protiv dolaska Zelenskog u Srbiju
Novi Skaj podaci stigli u Srbiju, Evrodžast pokreće akciju
Novi Skaj podaci stigli u Srbiju, Evrodžast pokreće akciju "Leteća nevesta"

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?

Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?

04.08.2026.• 8
U prva tri meseca ove godine građani su bankama podneli zahteve za olakšice za ukupno 2.321 kredit ukupne vrednosti 2,3 milijarde dinara. Banke su odbile 21 odsto zahteva za olakšice, zbog čega?
Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?

Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?

03.08.2026.• 2
Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće, do maja ove godine neto priliv je iznosio 596 miliona. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje drugačiju sliku.
Da li ćete dočekati penziju?

Da li ćete dočekati penziju?

03.08.2026.• 33
Najstariji žitelji Srbije željno iščekuju jesen, već sredinom septembra svaki penzioner dobiće jednokratni prihod u visini, zavisno od penzije, između 20.000 i 35.000 dinara.
Najkomentarisanije