.jpg "Programeri prosečno zarade 260.000 dinara, medicinari 84.474: Ipak, realna srpska plata 550 evra")
Mere stopiranja inflacije kasne nekoliko meseci: Da li će magično opasti i do kada će trajati?
Inflacija je u padu, ali je i dalje vrlo "žilava". Opala je sa maksimalnih 16,2 odsto u martu na 11,5 u avgustu.
Foto: Pixabay
Ministar finansija Siniša Mali navodi da će do kraja godine pasti na osam procenata, a sa njim se ne slaže zvanična statistika koja prognozira da će biti za procenat veća, devet odsto, a na godišnjem nivou oko 13, piše Politika.
Na to koliki rast cena očekuje različito gledaju i Narodna banka Srbije (NBS) i bankari i privrednici.
Centralna banka očekuje povratak inflacije u granice cilja tri, plus, minus 1,5 odsto, što znači da maksimalnih 4,5 procenata u drugom kvartalu 2024, dok se dolazak na ciljanih tri odsto očekuje krajem naredne godine.
Međutim, prema rezultatima agencije Ipsos, predstavnici finansijskog sektora predviđaju da će inflacija u avgustu 2024. biti na nivou od sedam odsto.
Privrednici su pesimistični i prognoziraju čak devet procenata.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, procenjuje da će inflacija u decembru iznositi oko 10 odsto međugodišnje, dok će prosečne cene u ovoj godini biti veće za oko 13 odsto nego u prethodnoj godini.
"U nekoliko narednih meseci očekuje se rast cena zbog povećanja akciza od 1. oktobra, a dogovoreno je sa Međunarodnim monetarnim fondom novo poskupljenje. Gas već poskupljuje od 1. novembra. To će biti dva jednokratna udara. Na rast inflacija uticaće i dodatna davanja države građanima", navodi on.
Podseća i da je od decembra do avgusta inflacija iznosila 6,4 odsto i da će sada biti uvećana za oko tri procenta.
"Ono što će da ublaži inflaciju je kampanja za snižavanje cena nekih proizvoda. Taj efekat mogao bi da bude precenjen ako su odabrani baš oni proizvodi koji ulaze u uzorak. Mi imamo nekoliko desetina hiljada artikala, a statistički uzorak ima oko 400 proizvoda. Od stotine parizera pitanje je da li je izabran baš onaj koji se nalazi u uzorku", objašnjava Arsić.
Dodaje da će zbog svega ovoga period visoke inflacije biti nešto duži.
"Druge zemlje su se trudile da sve urade da što pre obore inflaciju da bi mogli da smanje kamatne stope. Sada se pokušava da se, zbog najavljenih izvora, inflacija ublaži za nekoliko narednih meseci što je moguće više", ukazuje on.
Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka (Libertarijanski klub), navodi da, ako finansijski sektor i privreda očekuju da će inflacija da nastavi da raste, oni će u skladu sa tim da uvećaju prihode podizanjem cena, što će uticati na dalji rast inflacije.
"Zato je bitno da monetarna politika centralne banke bude jasna, sa jasnim potezima. Nažalost, NBS nije bila preterano ažurna u tome i kasno je krenula sa politikom monetarnog zatezanja, odnosno povećanja kamata. Procene su da su njihove mere za uvećanje kamata kasnile između tri i šest meseci u odnosu na situaciju na tržištu što je bilo u vezi sa datumom održavanja izbora u aprilu prošle godine. Oni su čekali da prođu izbori pa su tek onda počeli da povećavaju referentnu kamatu", kaže Gajić.
Dodaje da NBS sada krivi sve ostale za visoku inflaciju, a tu misli na trgovce, a ne na sebe kao najodgovorniju za rast cena.
"Nije inflacija u Srbiji porasla zato što su trgovci povećali marže. Taj nivo objašnjenja ravan je onome kao da je avion pao zbog sile gravitacije. Povećanjem kamata nisu dovoljno smanjili nivo likvidnosti u sistemu i zato NBS sada mora da više povećava kamate nego druge uporedive centralne banke, a dodatno taj proces mora i duže da traje", objašnjava on.
Pročitaj još
Nije to, kako Gajić objašnjava, da kada povećaš kamatu na dugme odmah stane inflacija. Da bi obakve monetarne mere imale efekta, potreban je određen period vremena, između šest i 18 meseci.
Napominje da je to jedan razlog što mi sada imamo visoku inflaciju, a drugi je veliko učešće hrane u potrošačkoj korpi koja je najviše poskupela.
"Rast cena namirnica je svuda bio veći nego što je bila prosečna stopa inflacije. Kod nas je jedna trećina potrošačke korpe hrana, dok je u Evropskoj uniji to oko 20 odsto. Čak i da imamo isti porast cena, kod nas bi zbog ovog faktora statistički inflacija bila veća. Sem toga kod nas je kartelizovano tržište i lako je s nižim nivoom konkurencije prebaciti troškove inflacije na kupce, krajnje potrošače", navodi Gajić.
Dodaje da Srbija ima visok budžetski deficit.
"Ne može monetarna politika sama da dovede do smanjenja inflacije, kada je fiskalna politika neopravdano ekspanzivna, sa visokim sredstvima koja idu u tekuću potrošnju, povećanjem kamata i penzija i uz netargetirane socijalne programe", objašnjava Gajić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
0
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
6
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
5
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
42
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
26
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
10
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Komentari 19
Smant
Fenomen u Sloveniji: Cijene proizvoda u dućanima masovno padaju, neke i za 50 posto!" - Naslov iz jednih novina iz CRO.
R49
Anonymous
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar