Otkazi u Srbiji: Molimo se da nemačka ekonomija bude dobro
Vesti o "Mitrosu" iz Sremske Mitrovice i kragujevačkom "Vaker Nojzonu" prilično su uznemirile javnost, ali još više aktuelnu vlast u Srbiji.
Foto: Pixabay
Poznata sremska klanica je ne samo zaustavila proizvodnju, već je austrijski vlasnik "Gerlinger holding" objavio da zatvara ovdašnju kompaniju, a svih pet stotina radnika uputio je na biro rada.
Nešto manje tužno bilo je u srcu Šumadije. Tamo je od oko 800 zaposlenih više od 170 dobilo otkaz, a ima naznaka da se stvari neće zaustaviti na ovome.
Gašenje kompanija
Oba slučaja direktno pogađaju aktuelnu vlast. Mitrovačka klanica je dugo bila u krizi i s gubicima kada je pre sedam godina pronađen izlaz u prodaji austrijskom lideru u branši. Svi su očekivali spas i dugoročni napredak, posebno tadašnji premijer Aleksandar Vučić čija je vlada ceo aranžman podržala sa 5,7 miliona evra subvencije.
"Mitros" jeste obnovio veći deo proizvodnje, zapošljavao je više od 500 radnika i počeo ulaganja u modernizaciju pojedinih fabričkih linija. Ali, kriza je zahvatila i srpsku i nemačku privredu, zapravo celu Evropu, a da stvar bude gora, mesnu industriju u Srbiji pogađa i epidemija "afričke kuge".
Mada su se još u junu iz "Mitrosa" čuli optimistični glasovi, u poslednja dva-tri meseca došlo je do dramatičnog pogoršanja na tržištu i vlasnik je zatvorio kompaniju čiji se dnevni gubitak neprekidno uvećavao.
U "Vaker Nojzinu" je manje dramatično. U junu je takođe sve izgledalo bolje, pa je najavljivano otvaranje novog pogona sa 170 do 200 novozaposlenih. Država Srbija je ulaganje podržala sa 1,6 miliona evra.
I onda, četiri meseca kasnije, preokret: umesto novih, otpušta se 170 zaposlenih. Istina, u firmi ističu da se višak pojavio u drugim pogonima, te da od investicije ne odustaju, samo je prolongiraju za proleće.
Žal za jeftinim gasom
Šumadinci su možda i više uznemireni od Sremaca. Razlog su nepovoljni glasovi iz kragujevačke filijale "Simensa" u kojoj se proizvode delovi za tramvaje i druga električna prevozna sredstva. I ovom do sada lokalnom gigantu ruže ne cvetaju, te se šuška da će morati broj uposlenih umanjiti najmanje za dve stotine.
Dramatičan poslovni preokret je uznemirio i premijerku Brnabić, još i više Aleksandra Vučića.
Ka padu standarda
Predsednik je dugo isticao da je uvećanje broja zaposlenih za 450.000 od 2012. godine u najvećoj meri posledica intenzivnih i stalno rastućih stranih direktnih investicija. Nemci su prednjačili, uz njih su stizala ulaganja i iz Mađarske, Italije, Austrije, Češke, Slovačke, Slovenije, država čija je ekonomska aktivnost umnogome zavisna od prethodnih tamošnjih ulaganja iz najrazvijenije evropske ekonomije.
U Srbiji samo nemačke firme zapošljavaju preko 83.000 radnika, austrijske blizu 14.000 i važe kao veoma solidni izvoznici, a ističu se i čvršćim vezivanjem za pojedine lokalne dobavljače nego što je to slučaj kod firmi vlasnika iz drugih država.
Stoga bi za srpsku privredu bio težak udarac ako bi se teškoće ovdašnjih nemačkih firmi produbile i ukoliko bi se češće dolazilo do zatvaranja pogona. Inače, preskroman industrijski izvoz bio bi ozbiljno umanjen, a broj zaposlenih bitnije smanjen. Naravno, "poslovna klima" ovdašnjih nemačkih filijala umnogome zavisi od "zdravlja" matičnih kompanija.
Za aktuelnu vlast eventualno zatvaranje stranih, pogotovo nemačkih firmi je neugodno i stoga što bi se brzo odrazilo na pad životnog standarda u Srbiji. Takođe, manji broj zaposlenih bi uticao i na nedovoljan rast potrošnje, a bez "trošenja para" teško da bi bilo rasta BDP.
Pročitaj još
Raspodela zarada
Da je životni standard u Srbiji nizak, pouzdan pokazatelj je raspodela zarada. Kako je u nas čak 65 odsto zarada ispod proseka od 83.781 dinara, a 10 odsto sa najvišim primanjima, znatan deo potrošnje realizuje se u inostranstvu, domaću potražnju održava upravo nikad veći broj radnika, ujedno i potrošača.
Ukoliko bi u ovom segmentu tržišta rada došlo do preokreta, odnosno pada broja uposlenih, porodični prihodi bi primetno postali niži, te bi se gasila i potražnja. Gašenjem pogona dodatno bi se umanjio izvoz, pa bi i sa te strane pala potražnja za srpskim robama i uslugama. Naravno, bez odgovarajuće potražnje nema ni rasta BDP, a životni standard osetnije pada. Upravo je to ono od čega aktuelna vlast najviše strahuje.
U svakom slučaju, predsednik Vučić ima razloga da se moli, kako za zdravlje srpske, tako i za što brže ojačavanje nemačke ekonomije. Koliko je neizvesno hoće li Srbija očuvati solidnu zaposlenost i na njoj zasnovanu visoku potrošnju, možda je snažan signal najava izbora već do Nove godine, mada je do pre mesec, dva izgledalo da će se održati na proleće.
Vlast je očito zastrašena ekonomskim tokovima i nije sigurna da do ozbiljnijeg umanjenja broja uposlenih i pada životnog standarda neće doći već predstojeće zime. Stoga žuri da se izbori održe što pre.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Turska gradi fabriku municije na Kosovu
22.10.2025.•
7
Turska će izgraditi prvu fabriku municije na Kosovu, piše portal EU alajv (EUalive).
Udruženje naftnih kompanija: Nema razloga za strah od nestašice goriva
22.10.2025.•
2
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je danas da nema razloga za strah od nestašice goriva.
Zbog sankcija zaustavljena prodaja ćerki-firmi NIS-a u regionu
22.10.2025.•
3
Naftna industrija Srbije (NIS) pokrenula je, pre dve godine, prodaju svojih zavisnih preduzeća u regionu, ali je taj postupak zaustavljen zbog američkih sankcija.
Rezultati KUL projekta u Srbiji: Kreativno preduzetništvo u službi održivog razvoja
22.10.2025.•
0
Inženjeri zaštite životne sredine iz Novog Sada uspešno su sproveli niz aktivnosti koje su doprinele razvoju održivog, kreativnog i društveno odgovornog preduzetništva u Srbiji.
NIS isplaćuje akcionarima dividende za prošlu godinu
22.10.2025.•
1
Naftna industrija Srbije (NIS) isplatiće danas akcionarima dividende za 2024. u bruto iznosu od 28,18 dinara po akciji.
Stručnjak za energetiku: Srbiji neće biti problem cena gasa, nego to što ga neće biti
22.10.2025.•
25
Za Srbiju neće biti problem cena gasa, već ga jednostavno neće biti, nakon stava Saveta EU da uvoz ruskog gasa treba da bude zabranjen od 1. januara 2026. godine, kao i tranzit kroz EU u treće zemlje.
Živeti u prezaduženom svetu
21.10.2025.•
3
Cena zlata je poslednjih godina uzletela do nebesa, dostigla je čak 4.350 dolara za uncu (31,135 grama).
Misija MMF-a od sutra u Beogradu: Priprema budžeta Srbije za narednu godinu
21.10.2025.•
1
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) boraviće od sutra u Beogradu.
Ruski ekspert: Nove sankcije EU neće ostaviti Srbiju bez ruskog gasa
21.10.2025.•
4
Izvršni direktor ruskog Instituta za ekonomski rast "P.A. Stolipin" Anton Sviridenko izjavio je za agenciju Tass da nove sankcije i ograničenja EU neće uticati na mogućnost isporuke gasa Srbiji.
Srbija u opasnosti da ostane i bez ruskog gasa: Može li i treba li EU ikako da pomogne?
21.10.2025.•
38
Iza posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu u vazduhu je ostala jedna rečenica koja bi, prema nekim analitičarima, trebalo da ulije poverenje Srbiji.
Dugovi NIS-a stari devet godina došli na naplatu: "Poverioci u strahu od njegove sudbine"
21.10.2025.•
20
Javna izvršiteljka Jasna Anđelić u ime poverilaca ponovo je aktivirala postupke izvršenja nad NIS-om stare devet godina.
Crna Gora i Albanija bez rominga u Evropskoj uniji od juna
20.10.2025.•
7
U junu sledeće godine Crna Gora i Albanija će se pridružiti zajedničkom tržištu Evropske unije kada je reč o troškovima telekomunikacija.
Glamočić: U novembru javni poziv za razvoj vinogradarstva i vinarstva
20.10.2025.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će u novembru biti raspisan novi javni poziv za investicije u vinogradarstvo i vinarstvo.
Savet EU: Od 1. januara 2026. zabraniti uvoz ruskog gasa, kao i tranzit
20.10.2025.•
5
Savet Evropske unije je danas zazuzeo stav da uvoz ruskog gasa u zemlje Evropske unije treba da bude zabranjen od 1. januara 2026. godine, što se odnosi i na tranzit tog energenta kroz EU u treće zemlje.
Đedović Handanović: Bugarska neće dozvoliti protok ruskog gasa ka Srbiji, situacija gotovo bezizlazna
20.10.2025.•
82
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da se Srbija nalazi u veoma teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji.
Većina zemalja EU za zabranu uvoza ruskog gasa do 2028.
20.10.2025.•
7
Većina zemalja EU složila se danas da se do kraja 2027. zabrani uvoz ruskog prirodnog gasa u EU.
Frilenseri imaju još desetak dana da podnesu poresku prijavu
20.10.2025.•
0
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Srbiji mesečno potrebno 216.000 tona sirove nafte: "Nestašice goriva mogu se samo malo ublažiti"
20.10.2025.•
11
Za podmirenje tržišta u Srbiji potreban je uvoz 216.000 tona sirove nafte mesečno.
Putniković: NIS neće moći da funkcioniše ako poslovanje opadne dramatično
19.10.2025.•
8
Naftna industrija Srbije neće moći da funkcioniše ako njeno poslovanje opadne dramatično, izjavila je urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković.
Država uvodi namete koji ukazuju - Srbija se sprema za gradnju nuklearke
19.10.2025.•
21
Srbija se opredelila za nuklearnu energiju. To nam je jasno pre svega nakon nedavnog ukidanja moratorijuma na izgradnju nuklearki. Izmene nekih drugih zakona, međutim, šalju poruku da nismo toliko daleko od priprema za n
Menja se zakon o javnim nabavkama, ali sporne stvari ostaju: "Naravno da država neće kazniti samu sebe"
19.10.2025.•
1
Ukoliko Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku bude identičan postojećem nacrtu, nabavke na koje se usled brojnih izuzeća ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, i nadalje će biti izvan radara.
Komentari 35
Bing
pawlle
voša
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar