Slučaj Mitrosa: Treba li država i dalje da subvencioniše strane kompanije koje onda odu iz Srbije?
Austrijska kompanija Gierlinger holding objavila je da zatvara proizvodnju u fabrici Mitros u Sremskoj Mitrovici.
Foto: Pixabay
Kako piše Danas, time je nastavljen niz stranih investitora koji su u poslednjih nekoliko godina stavili ključ u bravu i otišli iz Srbije.
Sagovornici Danasa napominju da se pokazuje štetnost ekonomske politike vlade koja se zasniva na privlačenju stranih investicija.
Predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić podseća da su ona i njen sindikat od početka ukazivali na pogrešnost ekonomske politike ove Vlade.
"Možda se moglo i razumeti privlačenje investicija bez selekcije u početku, ali i kasnije se nastavilo davanje subvencija, razni benefiti, poklanjanje zemljišta svakome. Došli su investitori koji neće da ulažu ovde profit, da razvijaju posao, nego oni koji su tu samo dok traju subvencije, a čim prestanu idu dalje, u druge zemlje gde dobijaju bolje uslove. Taj trend će se nastaviti. Mnogi strani investitori će krenuti putem Mitrosa, Geoksa i drugih. Prosto više nemaju ekonomski interes koji su imali kada su dolazili", ocenjuje Savić dodajući da je to posledica loše ekonomske politike koja se bazirala na stranim investicijama i apsolutno zanemarila domaće privrednike.
Profesor na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura Božo Drašković posebno ukazuje na besmisao subvencija za privlačenje stranih investicija u sektore gde nema novih tehnologija i inovacija.
"Tipični primeri su Mitros i Geoks. To su grane koje zahtevaju jeftinu radnu snagu i subvencije i relativno niske cene energije da bi maksimizirali profit. A kada se izvuče maksimalan profit firma se vraća državi i ide se dalje. Kod nas je problem ad hok vođenja ekonomske politike, pa tako investitor baci oko na neko preduzeće, o tome se dogovara preko ambasade ili nekog drugog posrednika. Sa subvencijama je pitanje i narušavanje konkurencije. Mi imamo domaće proizvođače u mesnoj industriji i ako strana firma dobije subvencije, a domaća ne dobije, ona je u podređenom položaju", smatra Drašković dodajući da je jedino opravdano privlačenje i subvencionisanje investicija koje donose nove tehnologije i razvoj.
Član Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ukazuje da se menjaju uslovi poslovanja i kod nas i u svetu.
"Mitros je mesna industrija i moguće je da su računali na jeftinije sirovine. Cena rada je i dalje manja nego u Zapadnoj Evropi, a treba videti da li oni nameravaju da presele proizvodnju u neku drugu zemlju ili se vraćaju u Nemačku. Treba na to gledati u svetlu opštih kretanja. Ako je neka privreda ili industrijska grana u recesiji, onda to otežava dalji napredak. Ako je nemačka privreda u problemima, onda će se ti problemi preliti i na ćerke firme i kod nas", zaključuje Atanacković.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milorad Filipović za Danas kaže da se u slučaju "Mitrosa" radi o sasvim specifičnom primeru.
"Došlo je do pojave i širenja svinjske kuge, a inače je Srbija bila delom oslonjena na uvoz prasadi za zadovoljenje svojih potreba usled smanjenja primarne proizvodnje. To je u ovoj situaciji dovelo do drastičnog skoka cena sirovine što je dalje poslovanje fabrike učinilo neprofitabilnim sa neizvesnim izgledima za oporavak", objašnjava on.
Sagovornik lista Danas ističe da država, pre svega, treba da izađe sa procenom.
"Treba da se napravi procena da li su uložena sredstva vraćena i u kom stepenu, odnosno da li je investitor ispunio sve uslove iz potpisanog ugovora", smatra Filipović.
On smatra da Srbija u određenoj meri treba da nastavi politiku davanja subvencija stranim investitoriama.
"Ali sa jasno uspostavljenim zahtevima u pogledu tehnološkog nivoa proizvodnje koja nam dolazi - visoke tehnologije, inovativni proizvodi bogati primenjenim znanjem, a ne jeftini i nisko akumulativna roba tipa čarape, veš... kao i u pogledu lokacije investicija, kako bi se više uticalo na regionalni raspored i nivo razvijenosti zemlje", navodi isti sagovornik.
On ukazuje da su u pojedinim primerima davane izuzetno visoke subvencije, a da nisu obrazloženi motivi ili pobude za tako nečim.
Pročitaj još
Filipović dodaje da ne postoji detaljna analiza isplativosti svih vrsta subvencija koje država daje za poslednjih 10 godina, iako, kako naglašava, to struka traži.
"Ne zna se da li smo više dali ili dobili u direktnom ekvivalentu (kroz novac i zapošljavanje). Ono što je jasno jeste da je kroz strane direktne investicije (SDI) poboljšana pokrivenost uvoza izvozom (preko 70-80 odsto) što je bilo do pre nekoliko godina nezamislivo. Takođe, priliv po osnovu SDI ima pozitivan uticaj na stabilnost kursa, a to opet sa svoje strane utiče na stabilnost cena i održavanje ukupne makroekonosmke stabilnosti", pojašnjava Filipović.
Na žalost, kako dodaje, motivi za podsticanje zapošljavanja sve manje su argumenti za subvencije.
"Sve se više sudaramo sa nedostatkom proizvodne radne snage na tržištu rada. Dakle, određene subvencije da i ubuduće, ali striktno usmerene na visokotehnološke proizvode i sa uslovljavanjem stranih investitora da moraju održavati proizvodnju najmanje 10 ili više godina ili da ih vrate", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Da li Vučić kopira Orbana: "Novac nije dovoljan da vrati ljude koji su otišli iz zemlje"
23.07.2026.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je projekat subvencionisanja i davanja podrške dijaspori koja hoće da se vrati u Srbiju.
Životni standard u Srbiji za 10 godina: Veće plate i BDP, ali zaostatak za EU ostaje
23.07.2026.•
20
Pre deset godina Srbija se po mnogim ekonomskim pokazateljima nalazila iza proseka Evropske unije, u međuvremenu neki su rezultati popravljeni, ali u nekim parametrima i dalje zaostajemo, prenosi Eurostat.
Zbog niskog Dunava otežan uvoz goriva, odobreno korišćenje rezervi: Šta kažu vlasnici benzinskih pumpi?
23.07.2026.•
8
Snabdevanje naftnim derivatima pumpi u Srbiji će se normalizovati jer je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo Naftnoj industriji Srbije (NIS) i uvoznim kompanijama da koriste sopstvene operativne rezerve.
Šta donosi preskupi "Đerdap 3"?
23.07.2026.•
16
Započeta izgradnja energana na vetar, odnosno sunčevu energiju ukazuje da ćemo sve ubrzanije napuštati ekološki neprihvatljiv ugalj kao gorivo.
Google kažnjen sa 890 miliona evra zbog favorizovanja sopstvenih proizvoda
23.07.2026.•
2
Evropska komisija izrekla je kazne kompaniji Google u iznosu od 890 miliona evra zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima , pošto je utvrdila da je tehnološki gigant pomoću pretraživača favorizovao sopstvene proizvode.
Memorandum Srbije i Rumunije o Đerdapu 3: Obe strane se složile - sve da bude tajno
23.07.2026.•
20
Memorandumi nisu pravno obavezujući dokumenti. To potvrđuje i nedavno potpisani Memorandum o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
Đedović Handanović: Naftnim kompanijama dozvoljeno korišćenje operativnih rezervi
23.07.2026.•
3
Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je naftnim kompanijama koje su podnele zahtev korišćenje operativnih rezervi evro dizela radi obezbeđivanja sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta.
Amazon otpušta radnike u timu za razvoj opšte vestačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka kompanija Amazon je otpustila deo zaposlenih u svom odeljenju za razvoj opšte veštačke inteligencije (AGI).
Poskupljenje struje neminovno: Ekonomista Đogović o tome čeka li nas inflatorni udar na jesen
23.07.2026.•
11
Srbija je u junu zabeležila pad inflacije koja je u odnosu na prethodni mesec porasla za svega 0,2 odsto i tako na kraju prve polovine godine iznosila 2,7 odsto međugodišnje, zahvaljujući pre svega iznenađujuće dobroj po
Više od 2.300 kredita dobilo olakšice u prvom tromesečju: Najčešći razlog gubitak posla
22.07.2026.•
0
U prvom tromesečju 2026. rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, gde je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara, saopštila je Narodna banka Srbije.
Srbija iznad proseka EU po broju radnika na određeno: Skoro svaki sedmi nema ugovor za stalno
22.07.2026.•
6
U Srbiji 14,5 odsto zaposlenih kod poslodavca radi po ugovoru na određeno, znatno više od proseka EU, koji iznosi 9,9 odsto, pokazali su podaci Eurostata za 2025, objavila je danas Nova ekonomija.
Srbija privatizuje "Jat apartmane" na Kopaoniku: Početna cena 5,16 miliona evra
22.07.2026.•
5
Ministarstvo privrede Srbije objavilo je poziv za privatizaciju preduzeća "Jat apartmani Kopaonik", po početnoj ceni od 5,2 miliona evra, a kupac mora da bude domaće pravno lice registrovano za hotelsku delatnost.
Tramp se sprema da uvede nove carine: To bi pogodilo 60 zemalja
22.07.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp spreman je da već ove nedelje uvede nove carine desetinama zemalja, nakon što isteknu važeće carine od deset odsto.
Agencija Fič: Dug bogatih zemalja u 2026. dostići će rekordnih 75,8 biliona dolara
22.07.2026.•
1
Ukupan državni dug razvijenih ekonomija dostignuće do kraja 2026. godine rekordnih 75,8 biliona dolara (oko 65,2 biliona evra), usled trajno visokih budžetskih deficita, geopolitičkih tenzija i sve većih rashoda država.
Raspisan tender za dokumentaciju za RHE Đerdap 3 vredan 625 miliona dinara
21.07.2026.•
2
Ministartsvo rudarstva i energetike raspisalo je nabavku za Izradu planske i dela tehničke dokumentacije za realizaciju Projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.
Šta je sa Rio Tintom i projektom Jadar: Promenjeno rukovodstvo, ne odustaju od vađenja litijuma
21.07.2026.•
11
Australijanac Čed Bluit, dugogodišnji prvi čovek kompanije Rio Tinto, pre nedelju dana zvanično je napustio funkciju direktora Rio Sava Exploration, ćerke firme rudarskog giganta u Srbiji.
Tramp uvodi Kanadi dodatne carine od 50 odsto zbog "diskriminacije američkih proizvoda"
21.07.2026.•
6
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je uredbe kojima se uvode dodatne carine od 50 odsto na više kategorija proizvoda iz Kanade, zbog "diskriminatornog odnosa prema američkim proizvodima i industriji".
Sud privremeno pauzirao spajanje Vorner Brosa i Paramaunta
21.07.2026.•
1
Američki federalni sudija naredio je Paramaunt-Skajdensu i Vorner Bros-Diskaveriju da na barem dve sedmice zaustave svoje mega-spajanje vredno 81 milijardu dolara.
Evropska komisija kaznila Aliekspres sa 550 miliona evra
20.07.2026.•
4
Evropska komisija kaznila je Aliekspres zbog toga što platforma nije smanjivala rizike u vezi sa prodajom nelegalnih, nebezbednih i falsifikovanih proizvoda na tržištu Evropske unije.
Projekat star pola veka ponovo na stolu: Šta znamo o Đerdapu 3 i otkud Amerikanci?
20.07.2026.•
10
Gvozdena kapija 3, odnosno Đerdap 3, jedan je od strateških projekata Srbije, ali i jedna od ključnih tema strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Koje industrije Srbija štiti ove godine?
20.07.2026.•
2
Uobičajena narudžbina metalne žice iz Hrvatske jednu srpsku firmu krajem juna koštala je znatno više od očekivanog. Obračunata carina bila je nekoliko puta veća nego prilikom ranijih uvoza.
Komentari 22
Plaćač poreza
Pele
Dr Miggyy
Mitros Fleischwaren DOO u Sremskoj Mitrovici, firma koja je dobila finansijsku pomoć Vlade Srbije u iznosu od 5,8 miliona evra u vidu subvencija za zapošljavanje, odlučila je da prekine sa radom, a zaposlene ostavi na cedilu. Firma je puštena u rad 2016. godine, a plaćena je samo mizernih 800.000 evra, lopovska posla. Na svečanom otvaranju fabrike sa zadovoljstvom je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sada kada su nemci utopili pare dobijene od naše zemlje napuštaju je, a predsednik mudro ćuti, kao da se ne tiče njega, a zaslužan je. Imovina Matrosa treba konfiskovati i pustiti u rad našim snagama. Zašto su je prodali kada je to bila jaka firma pre poklanjanja nemcima. Matros nije jedina firma koja je propala, ima ih bar desetak u Srbiji, a vlasti ne preduzimaju ništa da se spase te uništene fabrike. Na svečanom zatvaranju Matrosa neizostavno treba da prisustvuju ΛV i Brnabić.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar