Dokle će vlast da nas zadužuje?
Vest da je Ustavni sud Nemačke proglasio formiranje budžeta najmoćnije evropske zemlje neustavnim poučna je i za vlade drugih država, naročito onih sklonih zaduživanju.
Foto: 021.rs
Za Srbiju pre svih.
Podsetimo se toka događaja.
Zabrana zaduživanja
Vlada Olafa Šolca je muku mučila kako da kasu popuni toliko da bude dovoljno za prethodno isplanirane rashode naredne godine. Najproblamatičnija stavka je bila takozvana "Zelena agenda" koju je Zelena stranka od kako se našla u izvršnoj vlasti neprekidno i drastično uvećavala. Koliko god da su se nemački finansi upinjali, nedostajalo je oko 60 milijardi evra. Predložili su da se Savezna država zaduži.
Međutim, u trećem paragrafu član 105 Osnovnog zakona, kako se u Nemačkoj naziva ustav, zapisano je da se "budžeti Savezne države i pokrajina moraju principijelno uravnotežiti bez podizanja novih kredita". Odredba praktično nalaže da se državna i pokrajinske kase napune isključivo po osnovu poreza i drugih nameta.
U daljoj razradi ove teme Osnovni zakon pokrajinama u celosti zabranjuje zaduživanje, dok saveznoj državi dopušta minimalno, do 0,35 odsto bruto nacionalnog dohodka. Lane je BDP Nemačke iznosio 3.890 milijardi evra, što znači da je država mogla da se zaduži najviše 13,5 milijardi evra.
Kako je BDP za narednu godinu, prema proceni, tek nešto viši, sličan je i obim dopuštenog zaduživanja države. Šezdeset miljardi je previše. Samo je za slučaj prirodne katastrofe ili vanredno neizvesne političke situacije ostavljena mogućnost znatnijeg posuđivanja novca.
Teret budućim generacijama
Oštra odredba je doneta još 2009. godine, dok je kancelar bila Angela Merkel i kada su mnoge vlade, noseći se sa posledicama svetske finansijske krize, uletale u nove kredite. Tadašnji nemački ministar za finansije je odluku naznačio kao "istorijsku kojom država pokazuje sposobnost da deluje u pogledu međugeneracijske pravednosti".
Kako je rečeno, zaduživanje države vodilo bi ka tome da naredne generacije iz budžeta mnogo više izdvajaju za otplatu kamata. Procenjeno je da je veće kreditiranje budžeta nekorektno prebacivanje tereta deci i unucima.
I tada se, kao i danas, povela rasprava o ovom pitanju, najjači argument suprotnog stanovišta je da se stroga odredba, kakve nema u zakonodavstvu drugih evropskih država, nepovoljno odrazila na investicije u infrastrkturu i tehnologije.
Toliko o Nemačkoj, pogledajmo sada koliko se Srbija zadužuje.
Ove godine budžetski deficit biće 2,5 odsto BDP, otprilike 1,54 milijarde evra, i pokriva se zaduživanjem države. Ako uporedimo sa u Nemačkoj dopuštenih 0,35 nacionalnog BDP vidimo da se Srbija sedam puta više zadužuje. To se, baš kao što je govorio bivši nemački ministar, ponajbolje vidi po visini budžetskog novca kojim se otplaćuju kamate.
Pročitaj još
Silan novac za kamate
Od 2020. godine Srbija se zadužila skoro 11 milijardi evra. Stoga ne iznenađuje da je za otplate kamate te 2020. utrošeno 948 miliona, ove će biti oko 1,290 milijarde evra, dok će se naredne morati izdvojiti 1,595 miljardi, skoro 70 odsto više nego samo četiri sezone ranije.
Reč je ne samo o posledicama uvećavanja zaduživanja, već i o rastu kamata na globalnom finansijskom tržištu. Procene su da će već 2026. godine Srbija za kamate izdvajati 2,2 milijardi. Gotovo dva i po puta više nego samo šest godina ranije.
Srbija svakako nije Nemačka i, kao i velika većina nedovoljno razvijenih zemalja, pati od manjka kapitala i prirodno je da pozajmljuje nešto više od zemalja razvijenih ekonomija. Ipak, valja uvek imati na umu odredbu nemačkog Osnovnog zakona, te kontrolisati isplativost i efikasnost svakog pojedinačnog državnog ulaganja.
Samo u tom slučaju biće koristi od državnog zaduživanja, a otplata kamata budućim generacijama neće bio prevelik teret nametnut od strane neodgovornih roditelja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Janaf: Produžena licenca za poslovanje s NIS-om do 11. decembra
31.10.2026.•
1
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) saopštila je danas da je dobila novo produženje američke licence koja omogućava nastavak poslovanje s Naftnom industrijom Srbije (NIS) do 11. decembra.
Kako do novca koji imate u Alta banci: Šta kažu propisi o stečaju banaka i redosledu isplate sredstava
31.10.2026.•
8
Narodna banka Srbije danas je saopštila da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd.
Svetski dan štednje: Dinarska štednja u dinamičnom usponu
30.10.2026.•
3
Narodna banaka Srbije je saopštila da je štednja stanovništva u Srbiji dostigla rekordne iznose uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima i izazovima.
NIS dobio licencu za rad do 11. decembra
30.10.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) izdala je novu operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije, koja je produžena do 11. decembra.
Vlasnici menjačnica: Pojačana kupovina evra počela mesec dana pred izbore
30.10.2026.•
4
Vlasnici privatnih menjačnica rekli su danas da je od pre mesec dana pojačana tražnja za kupovnom evra i da se ne kupuju veliki iznosi, uglavnom od 100 do 1.000-2.000 evra, retko i 5.000 evra.
Objavljene nove cene goriva
30.10.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Danas ističe licenca za rad NIS-a
30.10.2026.•
7
Rok za produženje licence Kancelarije SAD za kontrolu stranih sredstava (OFAC) za rad Naftne industrije Srbije (NIS) ističe danas, kao i za pregovore o prodaji većinskog ruskog udela u toj kompaniji.
Produženo smanjenje akciza na derivate nafte do 8. novembra
30.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Preispitivanje kapitalnih projekata: "Tri najskuplja su najproblematičnija"
30.10.2026.•
18
Kod velikih kapitalnih projekata, čija se vrednost meri milijardama evra, mora se ispratiti čitav investicioni ciklus
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta: Nema opasnosti po isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara
29.10.2026.•
9
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je za FoNet da, nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima, nema opasnosti po redovnu isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara.
Onlajn plaćanje taksi i naknada uskoro preko ePlati
29.10.2026.•
3
Elektronsko plaćanje taksi i naknada kao i informacije o troškovima administrativnih postupaka biće uskoro dostupne građanima i privredi na portalu ePlati.
Tabaković: Tržišna vrednost zlatnih rezervi Srbije premašila 6,4 milijarde evra
28.10.2026.•
12
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je danas da zlatne rezerve Srbije iznose 55,3 tone, sa ukupnom tržišnom vrednošću koja je premašila 6,4 milijarde evra.
Isplata oktobarskih penzija počinje 3. novembra
28.10.2026.•
0
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) saopštio je danas da će isplata oktobarskih penzija početi 3. novembra kada će penzionerima samostalnih delatnosti penzije biti uplaćene na tekuće račune.
Prodaje se nekadašnja "Prva srpska fabrika šećera": U ponudi 72 objekta i 101 hektar
28.10.2026.•
6
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju "Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898 Beograd" u stečaju, po početnoj ceni od milijardu dinara, objavio je danas Biznis.rs.
Šoškić: Bez panike, isplata plata i penzija biće redovna
28.10.2026.•
13
Kandidat Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da će biti redovna isplata plata i penzija i u periodu dok se ne formira nova vlada Srbije.
Francuski poslanici nisu izglasali dodatni porez za velike kompanije
28.10.2026.•
1
Poslanici francuske Narodne skupštine su tesnom većinom, sa samo dva glasa razlike, odbili produženje dodatnog poreza na dobit velikih kompanija, koji je bio predviđen u nacrtu budžeta za 2027. godinu.
Narodna banka Srbije donela meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca
27.10.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je, na vanrednoj sednici, doneo meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca.
Majkrosoft otpušta 60.000 ljudi
27.10.2026.•
4
Kompanija Majkrosoft saopštila je da nudi programe dobrovoljnog odlaska uz otpremnine za oko 60.000 zaposlenih, što čini više od četvrtine njene ukupne radne snage na globalnom nivou.
Svetska banka: Srbiju u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto
27.10.2026.•
5
Srbija bi u ovoj godini trebalo da ima ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto, koje će biti podstaknuto ponovnim pokretanjem ključnih industrijskih aktivnosti, snažnim rezultatom izvoza i oporavkom sektora uslug
Ekonomista Drašković o prioritetima koji moraju čim pre da se reše: Upozorio i na zamke za novu vlast
27.10.2026.•
19
Predstavnici Studentske liste moraju brzo da naprave analizu stanja u svim ključnim sektorima ekonomije, sprovedu tranziciju i naprave programe sanacije zbog problema u svim sektorima.
Država izlazi iz 10 preduzeća: Akcije će prodati preko Beogradske berze
27.10.2026.•
3
Na Beogradskoj berzi biće ponuđene akcije 10 preduzeća u državnom vlasništvu. Ministarstvo privrede najavilo je prodaju udela Akcionarskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Komentari 27
komsija
Nemanja
Pa ne zadužuju nas zapadni globalisti nego upravo ovi koji najviše srbuju, zato ove "države" uskoro neće ni biti.
I ovo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar