Šta sa cenom struje i gasa?
Mada tokom prolazećeg zimskog perioda gotovo da nije bilo hladnijih dana, time ni velikog utroška struje, odnosno gasa, ovih dana mnogo se priča o ceni najvažnijih energenata.
Foto: 021.rs
Razlog je približavanje 1. maja kada će se defintivno obelodaniti nova cena električne energije i plina.
Zainteresovana javnost
Zainteresovani privrednici uporno i sve glasnije ističu da im visoka cena energenata itekako slabi konkurentsku poziciju na tržištu. Nisu, naravno, nemi ni čelnici udruženja potrošača, svesni da ako je ove nezapamćeno blage zime tročlana porodica mesečno trošila 400 kilovata struje i plaćala otprilike 3.500 dinara, već prvog standarno hladnog decembara trošiće 550 kilovata i plaćati 6.200 dinara.
Podsetimo se, do pre samo godinu dana, tih 550 kilovata je iznosilo 3.600 dinara. Uvećanje je posledica loše prakse vlasti Srbije da cenu struje predugo drži niskom i potom je za samo 12 meseci tri puta sukcesivno uvećava.
Štaviše, prema dogovoru sa MMF-om, 1. maja bi trebalo da usledi novi rast cene struje za osam odsto, ali je država, izgleda, sve bliža stavu da ovog puta, bar za neko i to ne kratko vreme, odustane od novog nameta na građane.
Skupa struja
Nevolje privrednika su i veće. Struju plaćaju 120 evra po megavatu, bezmalo dvostruko više nego građani, ali, takođe, i znatno iznad cene električne energije na evropskom tržištu poslednjih meseci. Time su, svakako, u lošijoj poziciji od rivala sa Starog kontinenta.
Istina, pre dva ili tri meseca Evropljani su plaćali struju obično od 15 do 25 odsto više nego što EPS ispostavlja srpskim preduzećima, međutim nezabeleženo blaga zima, tačnije druga zaredom, prepolovila je uobičajeno zimsku potrošnju gasa. Cena plina je drastično pala, time i cena struje s obzirom na veoma važnu ulogu gasnih elektrana u prozvodnji i stabilizovanju evropskog tržišta električne energije.
Poslovni svet i građani su uvereni da plaćaju skupu struju. Poređenje sa cenama u susedstvu ne daje im za pravo. Posmatrajući evropske zemlje, struja je osetno jeftinija samo u Ukrajini i Moldaviji, dok je cena u BiH, Bugarskoj, Crnoj Gori i Makedoniji približna našoj, ali, ipak, nešto viša. U Sloveniji je primetno iznad, baš kao i u Mađarskoj ili Slovačkoj. Da ne spominjemo Belgiju, Nemačku, Holandiju ili Dansku...
Kada je Dunav bogat vodom
Sa druge strane malo koja država ima tako povoljnu strukturu proizvodnje struje, preciznije visok udeo hidroelektrana iz čijih pogona izlazi struja daleko jeftinija nego iz plinskih, ugljenih, eolski, solarnih ili nulklearnih energana.
To je naročito do izražaja došlo prošle godine, sve do nedavnog marta meseca kada je dotok voda bio nezapamćeno visok. I to kontinuirano gotovo 15 meseci, pa su naše hidroelektrane umesto uobičajenih 9,1 milijardi kilovata godišnje lane isporučile čak 13,5 milijardi kilovata struje i to tri puta jeftinije nego što je energija iz termalki.
Zbog energetske krize u Evropi i rata u Ukrajini, cena struje je prošle godine bila izrazito visoka. U drugoročnoj prodaji kretala se između 150 i 180 evra za megavat, dok je u prodaji danas za sutra dostizala i 135 evra u proseku.
To je bila srećna sezona za EPS. Ne samo što je imao višak struje u vreme izuzetno visokih cena na evropskom tržištu, već je taj višak poticao iz pogona odakle dolazi daleko najjeftinija energija.
Ogromna dobit, kilavo preduzeće
Rezultat vanredno povoljnih i srećnih okolnosti je istorijski pozitivno poslovanje državnog srpskog energetskog preduzeća. Ne samo što je izvozom zaradio 1,35 milijardi evra, već je i godišnja dobit rekordna, čak 980 miliona evra.
Podsetimo se, godine 2022. EPS, devalviran incidentom u Obrenovcu, zabeležio je minus od 650 miliona evra. Unazad dvadesetak godina EPS je prodavao struju po niskoj ceni i ostvarivao godišnju dobit između 25 i 30 miliona evra, samo dva puta je dostigao 65 miliona evra.
Poslovanje na ivici opstanka, uslovljeno pre svega od države određivanom cenom struje, za posledicu je imalo potpuno odsustvo investicija. Veliko je i pitanje koliko su redovno i kvalitetno obavljani najveći remonti. Međutim, upravo su ulaganja u nove pogone i nove, obnovljive izvore energije ono što je neophodno i bez čega ovo preduzeće nema perspektivu ni u bližoj budućnosti. Uprkos rekordnoj dobiti.
Zapravo, i pored remonta kojim su nekako sanirane posledice incidenta sa kraja 2021. godine, EPS je kilavo preduzeće. Nekada je maksimalna dnevna proizvodnja premašivala 125 miliona vati dnevno, rekord je sa 137,5 miliona ostvaren 1. februara 2012. godine. Danas je veliko pitanje može li srpska energetika na tržište dnevno da izbaci i 95 miliona kilovata. Dve ekstremno blage uzastopne zime su spasile stanovništvo Srbije velikih nedaća i iskušenja.
Nužnost ulaganja
Dakle, nema ništa bez ozbiljnih ulaganja u srpsko energetsko preduzeće. Potrebne su dve vrste inevesticija, od kojih je teško reći koje je nužnije, ali i koje je veće. U prvom slučaju su nove hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3, ali i pojedini termoblokovi u Kostolcu i Obrenovcu. Drugu grupu novih proizvodnih pogona EPS činile bi eolske elektrane snage 2.200 megavata i solara čija se snaga procenjuje na 2.100 megavata.
I sve to bi trebalo, ukoliko želimo da sledimo evropske trendove i izbegnemo plaćanje velikih i stalno rastućih penala, izgraditi do 2040. godine. Eventualno se može očekivati produženje roka za pet sezona.
Lanjska rekordna dobit je odlična prilika da EPS koriguje inerciju višedecenijskog poslovanja za danas i učini poteze za budućnost. Drugim rečima, od 980 miliona dobiti, neka trećina ode na remonte, dve trećine bi morale u buduće nove hidroenergane, delom i u eolske i solarne.
Svakako će država morati uložiti i iz budžeta, ali bitno je da EPS posle decenija pauze obnovi praksu ulaganja. Jednostavno, bez investicija gubi budućnost i već za dvadesetak sezona postaće otpad, a sadašnji pogoni biće ugašeni.
Troškovi razvoja
I tu se otvara pitanje cene. Ako hoćemo EPS, tačnije državno energetsko preduzeće, i u budućnosti, onda je potrebno da se u cenu struje pored operativnih i kapitalnih troškova ugrade i troškovi razvoja novih pogona.
Dakle, troškovi izgradnje eolskih i solarnih parkova, pre njih reverzibilne hidroelekrtane Bistrice i Đerdapa 3... To znači da bi cena struje već za, recimo, dve godine mogla da bude nešto iznad 57 dolara po megavatu, ali i vidljivo ispod 120 evra, odnosno može se očekivati da za domaćinstva bude nešto skuplja, a za privredu primetno jeftinija.
Ako se građanima, decenijama naviklim na nisku cenu struje, budući izdatak na prvi trenutak učini teretom, valja im znati da u suprotnom državno energetsko preduzeće teško može da opstane. Individualni potrošači bili bi direktno izloženi tržištu struje, to znači da bi povremeno plaćali i onih 150-180 evra po megavatu i to bez troškova prenosa i distribucije, čija bi visina, u tom slučaju, varirala i dostizala pik upravo onda kada je potrošnja najveća.
Pročitaj još
Političke odluke
Evropa je, praktično, relativizovala tržišno ponašanje kada je reč o električnoj energiji. Gotovo suludim napuštanjem višedecenijskog oslanjanja na ruski gas, političkim odlukama se preorijentisala na mnogo skuplji tečni (dobrim delom američki) gas.
Time je poskupeo ne samo plin za daljinsko grejanje, već i proizvodnja struje u gasnim elektranama. Sadašnje ekstremno oscilovanje cena je posledica svojevrsnog političkog silovanja tržište. Time i država Srbije prestaje da bude obavezna držati se "pod mus" tržišnih pravila u segmentu struje i gasa.
Drugim rečima, ima pravo da određuje cenu struje u svojoj avliji, ali to ne znači da sa cenom može raditi svašta. Upravo radi pouzdane domaće proizvodnje u budućnosti, cenu struje treba odrediti tako da obezbeđuje stabilnu produkciju i danas, ali u narednih pola veka, i duže.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
4
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
14
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
25
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Komentari 10
gradjaninX
A konkurenti su im?! Mislim, ako im je biznis model (a nije) da izvoze za Indiju, Kinu, Rusiju i sl. onda ok. Svi ostali imaju skupe ili jos skuplje energente i radnike.
PS. Bice jos skuplji energenti (u svetu) uskoro.
PEtar
A sad par nelogičnosti :
"
pa su naše hidroelektrane umesto uobičajenih 9,1 milijardi kilovata godišnje lane isporučile čak 13,5 milijardi kilovata struje i to tri puta jeftinije nego što je energija iz termalki.
1."
Ovde pravimo jeftinije taj deo struje a sa druge strane hoće poskupljenje ???
"
U Sloveniji je primetno iznad, baš kao i u Mađarskoj ili Slovačkoj. Da ne spominjemo Belgiju, Nemačku, Holandiju ili Dansku...
2."
A da spomenemo njihov standard i kad naš bude takav, onda može i cena struje da se koriguje malo na više, jer opet smo utvrdili da deo pravimo i dosta jeftinije od tih evropljanja.
3. Te hidro i termo elektrane je napravio narod ovde džave, pa onda bi trebao i da ima jeftiniju struju za sebe. To nisu napravile privatne strane firme, pa da imamo strane cene. Nek dođu i naprave privatno ovde svoje elektrane, pa nek naplaćuju koliko hoće, ako to neko hoće da im plati...
A ako ne može jeftinije, onda nek se smanje porezi, nameti i harači... narod plaća izgradnju elektrana i održavanje i onda još da mu se i poveća cena...
S56
Pa ništa novo. Manje ćemo trošiti struju i gas
, a cene će biti više.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar