Šta sa cenom struje i gasa?
Mada tokom prolazećeg zimskog perioda gotovo da nije bilo hladnijih dana, time ni velikog utroška struje, odnosno gasa, ovih dana mnogo se priča o ceni najvažnijih energenata.
Foto: 021.rs
Razlog je približavanje 1. maja kada će se defintivno obelodaniti nova cena električne energije i plina.
Zainteresovana javnost
Zainteresovani privrednici uporno i sve glasnije ističu da im visoka cena energenata itekako slabi konkurentsku poziciju na tržištu. Nisu, naravno, nemi ni čelnici udruženja potrošača, svesni da ako je ove nezapamćeno blage zime tročlana porodica mesečno trošila 400 kilovata struje i plaćala otprilike 3.500 dinara, već prvog standarno hladnog decembara trošiće 550 kilovata i plaćati 6.200 dinara.
Podsetimo se, do pre samo godinu dana, tih 550 kilovata je iznosilo 3.600 dinara. Uvećanje je posledica loše prakse vlasti Srbije da cenu struje predugo drži niskom i potom je za samo 12 meseci tri puta sukcesivno uvećava.
Štaviše, prema dogovoru sa MMF-om, 1. maja bi trebalo da usledi novi rast cene struje za osam odsto, ali je država, izgleda, sve bliža stavu da ovog puta, bar za neko i to ne kratko vreme, odustane od novog nameta na građane.
Skupa struja
Nevolje privrednika su i veće. Struju plaćaju 120 evra po megavatu, bezmalo dvostruko više nego građani, ali, takođe, i znatno iznad cene električne energije na evropskom tržištu poslednjih meseci. Time su, svakako, u lošijoj poziciji od rivala sa Starog kontinenta.
Istina, pre dva ili tri meseca Evropljani su plaćali struju obično od 15 do 25 odsto više nego što EPS ispostavlja srpskim preduzećima, međutim nezabeleženo blaga zima, tačnije druga zaredom, prepolovila je uobičajeno zimsku potrošnju gasa. Cena plina je drastično pala, time i cena struje s obzirom na veoma važnu ulogu gasnih elektrana u prozvodnji i stabilizovanju evropskog tržišta električne energije.
Poslovni svet i građani su uvereni da plaćaju skupu struju. Poređenje sa cenama u susedstvu ne daje im za pravo. Posmatrajući evropske zemlje, struja je osetno jeftinija samo u Ukrajini i Moldaviji, dok je cena u BiH, Bugarskoj, Crnoj Gori i Makedoniji približna našoj, ali, ipak, nešto viša. U Sloveniji je primetno iznad, baš kao i u Mađarskoj ili Slovačkoj. Da ne spominjemo Belgiju, Nemačku, Holandiju ili Dansku...
Kada je Dunav bogat vodom
Sa druge strane malo koja država ima tako povoljnu strukturu proizvodnje struje, preciznije visok udeo hidroelektrana iz čijih pogona izlazi struja daleko jeftinija nego iz plinskih, ugljenih, eolski, solarnih ili nulklearnih energana.
To je naročito do izražaja došlo prošle godine, sve do nedavnog marta meseca kada je dotok voda bio nezapamćeno visok. I to kontinuirano gotovo 15 meseci, pa su naše hidroelektrane umesto uobičajenih 9,1 milijardi kilovata godišnje lane isporučile čak 13,5 milijardi kilovata struje i to tri puta jeftinije nego što je energija iz termalki.
Zbog energetske krize u Evropi i rata u Ukrajini, cena struje je prošle godine bila izrazito visoka. U drugoročnoj prodaji kretala se između 150 i 180 evra za megavat, dok je u prodaji danas za sutra dostizala i 135 evra u proseku.
To je bila srećna sezona za EPS. Ne samo što je imao višak struje u vreme izuzetno visokih cena na evropskom tržištu, već je taj višak poticao iz pogona odakle dolazi daleko najjeftinija energija.
Ogromna dobit, kilavo preduzeće
Rezultat vanredno povoljnih i srećnih okolnosti je istorijski pozitivno poslovanje državnog srpskog energetskog preduzeća. Ne samo što je izvozom zaradio 1,35 milijardi evra, već je i godišnja dobit rekordna, čak 980 miliona evra.
Podsetimo se, godine 2022. EPS, devalviran incidentom u Obrenovcu, zabeležio je minus od 650 miliona evra. Unazad dvadesetak godina EPS je prodavao struju po niskoj ceni i ostvarivao godišnju dobit između 25 i 30 miliona evra, samo dva puta je dostigao 65 miliona evra.
Poslovanje na ivici opstanka, uslovljeno pre svega od države određivanom cenom struje, za posledicu je imalo potpuno odsustvo investicija. Veliko je i pitanje koliko su redovno i kvalitetno obavljani najveći remonti. Međutim, upravo su ulaganja u nove pogone i nove, obnovljive izvore energije ono što je neophodno i bez čega ovo preduzeće nema perspektivu ni u bližoj budućnosti. Uprkos rekordnoj dobiti.
Zapravo, i pored remonta kojim su nekako sanirane posledice incidenta sa kraja 2021. godine, EPS je kilavo preduzeće. Nekada je maksimalna dnevna proizvodnja premašivala 125 miliona vati dnevno, rekord je sa 137,5 miliona ostvaren 1. februara 2012. godine. Danas je veliko pitanje može li srpska energetika na tržište dnevno da izbaci i 95 miliona kilovata. Dve ekstremno blage uzastopne zime su spasile stanovništvo Srbije velikih nedaća i iskušenja.
Nužnost ulaganja
Dakle, nema ništa bez ozbiljnih ulaganja u srpsko energetsko preduzeće. Potrebne su dve vrste inevesticija, od kojih je teško reći koje je nužnije, ali i koje je veće. U prvom slučaju su nove hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3, ali i pojedini termoblokovi u Kostolcu i Obrenovcu. Drugu grupu novih proizvodnih pogona EPS činile bi eolske elektrane snage 2.200 megavata i solara čija se snaga procenjuje na 2.100 megavata.
I sve to bi trebalo, ukoliko želimo da sledimo evropske trendove i izbegnemo plaćanje velikih i stalno rastućih penala, izgraditi do 2040. godine. Eventualno se može očekivati produženje roka za pet sezona.
Lanjska rekordna dobit je odlična prilika da EPS koriguje inerciju višedecenijskog poslovanja za danas i učini poteze za budućnost. Drugim rečima, od 980 miliona dobiti, neka trećina ode na remonte, dve trećine bi morale u buduće nove hidroenergane, delom i u eolske i solarne.
Svakako će država morati uložiti i iz budžeta, ali bitno je da EPS posle decenija pauze obnovi praksu ulaganja. Jednostavno, bez investicija gubi budućnost i već za dvadesetak sezona postaće otpad, a sadašnji pogoni biće ugašeni.
Troškovi razvoja
I tu se otvara pitanje cene. Ako hoćemo EPS, tačnije državno energetsko preduzeće, i u budućnosti, onda je potrebno da se u cenu struje pored operativnih i kapitalnih troškova ugrade i troškovi razvoja novih pogona.
Dakle, troškovi izgradnje eolskih i solarnih parkova, pre njih reverzibilne hidroelekrtane Bistrice i Đerdapa 3... To znači da bi cena struje već za, recimo, dve godine mogla da bude nešto iznad 57 dolara po megavatu, ali i vidljivo ispod 120 evra, odnosno može se očekivati da za domaćinstva bude nešto skuplja, a za privredu primetno jeftinija.
Ako se građanima, decenijama naviklim na nisku cenu struje, budući izdatak na prvi trenutak učini teretom, valja im znati da u suprotnom državno energetsko preduzeće teško može da opstane. Individualni potrošači bili bi direktno izloženi tržištu struje, to znači da bi povremeno plaćali i onih 150-180 evra po megavatu i to bez troškova prenosa i distribucije, čija bi visina, u tom slučaju, varirala i dostizala pik upravo onda kada je potrošnja najveća.
Pročitaj još
Političke odluke
Evropa je, praktično, relativizovala tržišno ponašanje kada je reč o električnoj energiji. Gotovo suludim napuštanjem višedecenijskog oslanjanja na ruski gas, političkim odlukama se preorijentisala na mnogo skuplji tečni (dobrim delom američki) gas.
Time je poskupeo ne samo plin za daljinsko grejanje, već i proizvodnja struje u gasnim elektranama. Sadašnje ekstremno oscilovanje cena je posledica svojevrsnog političkog silovanja tržište. Time i država Srbije prestaje da bude obavezna držati se "pod mus" tržišnih pravila u segmentu struje i gasa.
Drugim rečima, ima pravo da određuje cenu struje u svojoj avliji, ali to ne znači da sa cenom može raditi svašta. Upravo radi pouzdane domaće proizvodnje u budućnosti, cenu struje treba odrediti tako da obezbeđuje stabilnu produkciju i danas, ali u narednih pola veka, i duže.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Živeti u prezaduženom svetu
21.10.2025.•
2
Cena zlata je poslednjih godina uzletela do nebesa, dostigla je čak 4.350 dolara za uncu (31,135 grama).
Misija MMF-a od sutra u Beogradu: Priprema budžeta Srbije za narednu godinu
21.10.2025.•
0
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) boraviće od sutra u Beogradu.
Ruski ekspert: Nove sankcije EU neće ostaviti Srbiju bez ruskog gasa
21.10.2025.•
4
Izvršni direktor ruskog Instituta za ekonomski rast "P.A. Stolipin" Anton Sviridenko izjavio je za agenciju Tass da nove sankcije i ograničenja EU neće uticati na mogućnost isporuke gasa Srbiji.
Srbija u opasnosti da ostane i bez ruskog gasa: Može li i treba li EU ikako da pomogne?
21.10.2025.•
37
Iza posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu u vazduhu je ostala jedna rečenica koja bi, prema nekim analitičarima, trebalo da ulije poverenje Srbiji.
Dugovi NIS-a stari devet godina došli na naplatu: "Poverioci u strahu od njegove sudbine"
21.10.2025.•
19
Javna izvršiteljka Jasna Anđelić u ime poverilaca ponovo je aktivirala postupke izvršenja nad NIS-om stare devet godina.
Crna Gora i Albanija bez rominga u Evropskoj uniji od juna
20.10.2025.•
7
U junu sledeće godine Crna Gora i Albanija će se pridružiti zajedničkom tržištu Evropske unije kada je reč o troškovima telekomunikacija.
Glamočić: U novembru javni poziv za razvoj vinogradarstva i vinarstva
20.10.2025.•
2
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će u novembru biti raspisan novi javni poziv za investicije u vinogradarstvo i vinarstvo.
Savet EU: Od 1. januara 2026. zabraniti uvoz ruskog gasa, kao i tranzit
20.10.2025.•
4
Savet Evropske unije je danas zazuzeo stav da uvoz ruskog gasa u zemlje Evropske unije treba da bude zabranjen od 1. januara 2026. godine, što se odnosi i na tranzit tog energenta kroz EU u treće zemlje.
Đedović Handanović: Bugarska neće dozvoliti protok ruskog gasa ka Srbiji, situacija gotovo bezizlazna
20.10.2025.•
81
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da se Srbija nalazi u veoma teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji.
Većina zemalja EU za zabranu uvoza ruskog gasa do 2028.
20.10.2025.•
7
Većina zemalja EU složila se danas da se do kraja 2027. zabrani uvoz ruskog prirodnog gasa u EU.
Frilenseri imaju još desetak dana da podnesu poresku prijavu
20.10.2025.•
0
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Srbiji mesečno potrebno 216.000 tona sirove nafte: "Nestašice goriva mogu se samo malo ublažiti"
20.10.2025.•
11
Za podmirenje tržišta u Srbiji potreban je uvoz 216.000 tona sirove nafte mesečno.
Putniković: NIS neće moći da funkcioniše ako poslovanje opadne dramatično
19.10.2025.•
8
Naftna industrija Srbije neće moći da funkcioniše ako njeno poslovanje opadne dramatično, izjavila je urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković.
Država uvodi namete koji ukazuju - Srbija se sprema za gradnju nuklearke
19.10.2025.•
21
Srbija se opredelila za nuklearnu energiju. To nam je jasno pre svega nakon nedavnog ukidanja moratorijuma na izgradnju nuklearki. Izmene nekih drugih zakona, međutim, šalju poruku da nismo toliko daleko od priprema za n
Menja se zakon o javnim nabavkama, ali sporne stvari ostaju: "Naravno da država neće kazniti samu sebe"
19.10.2025.•
1
Ukoliko Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku bude identičan postojećem nacrtu, nabavke na koje se usled brojnih izuzeća ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, i nadalje će biti izvan radara.
Ford povlači više od 290.000 vozila u SAD zbog povećanog rizika od sudara
19.10.2025.•
0
Proizvođač automobila Ford povlači više od 290.000 vozila u SAD zbog problema sa sistemom kamere za vožnju unazad.
Nestle otpušta 16.000 radnika
19.10.2025.•
3
Prehrambeni gigant Nestle planira smanjenje broja zaposlenih širom sveta u naredne dve godine, delom zbog automatizacije procesa.
Bernar Arno u samo jednom danu postao bogatiji za 19 milijardi dolara
19.10.2025.•
1
Milijarder i direktor luksuznog konglomerata LVMH Bernar Arno zabeležio je ogroman rast bogatstva nakon objave kvartalnih rezultata kompanije - njegovo lično bogatstvo uvećano je za 19 milijardi dolara u jednom danu.
Poslodavci do 15. januara mogu da se prijave za dualno obrazovanje
18.10.2025.•
0
Rukovodilac službe za dualno obrazovanje i obrazovnu politiku u Privrednoj komori Srbije Aleksandra Milić rekla je danas da do 15. januara svi zainteresovani poslodavci koji žele da se uključe u dualni model obrazovanja.
Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji prošle godine oko 98.000
18.10.2025.•
10
Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu u Srbiji prošle godine su iznosili 97.705 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju 98.165 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
Šoškić: Osećaćemo se u sopstvenoj zemlji kao najamna radna snaga za strance
18.10.2025.•
5
Politika u kojoj uz fiksni devizni kurs nema prirasta produktivnosti, a rastu plate, za posledicu ima kako prirast javnog duga, tako i rasprodaju naših resursa, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.
Komentari 10
gradjaninX
A konkurenti su im?! Mislim, ako im je biznis model (a nije) da izvoze za Indiju, Kinu, Rusiju i sl. onda ok. Svi ostali imaju skupe ili jos skuplje energente i radnike.
PS. Bice jos skuplji energenti (u svetu) uskoro.
PEtar
A sad par nelogičnosti :
"
pa su naše hidroelektrane umesto uobičajenih 9,1 milijardi kilovata godišnje lane isporučile čak 13,5 milijardi kilovata struje i to tri puta jeftinije nego što je energija iz termalki.
1."
Ovde pravimo jeftinije taj deo struje a sa druge strane hoće poskupljenje ???
"
U Sloveniji je primetno iznad, baš kao i u Mađarskoj ili Slovačkoj. Da ne spominjemo Belgiju, Nemačku, Holandiju ili Dansku...
2."
A da spomenemo njihov standard i kad naš bude takav, onda može i cena struje da se koriguje malo na više, jer opet smo utvrdili da deo pravimo i dosta jeftinije od tih evropljanja.
3. Te hidro i termo elektrane je napravio narod ovde džave, pa onda bi trebao i da ima jeftiniju struju za sebe. To nisu napravile privatne strane firme, pa da imamo strane cene. Nek dođu i naprave privatno ovde svoje elektrane, pa nek naplaćuju koliko hoće, ako to neko hoće da im plati...
A ako ne može jeftinije, onda nek se smanje porezi, nameti i harači... narod plaća izgradnju elektrana i održavanje i onda još da mu se i poveća cena...
S56
Pa ništa novo. Manje ćemo trošiti struju i gas
, a cene će biti više.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar