Cene gasa sve više pritiskaju
Već nekoliko decenija susrećemo se sa promenom klime - zime su sve toplije, a sankanje i pravljenje Sneška Belića, nekada omiljene dečje zabave, gotovo da su zaboravljeni.
Foto: 021.rs
U dve prethodne godine, sezone decembar–februar bile su rekordno tople, pa je i potrošnja gasa, najvažnijeg goriva u Evropi, bila neuobičajeno niska.
Popunjenost skladišta
Takve okolnosti omogućile su da lane, 31. marta, kada se završava korišćenje uskladištenog plina, situacija u gasnim skladištima širom Starog kontinenta bude izuzetno povoljna.
Preostalo je čak 63 milijarde kubika, odnosno rekordnih 58,4 odsto od 110 milijardi ukupnog kapaciteta. Mada su, u poređenju sa vremenom pre sukoba u Ukrajini, cene plina i letos bile relativno visoke, bogatim Evropljanima nije bilo ni teško ni posebno skupo da do zime, koja još traje, skladišta napune bezmalo do vrha. Tako se u rezervama sakupilo 107 milijardi kubika gasa i u Briselu, Berlinu, Parizu... bili su prezadovoljni.
Bilo je razloga za opreznost. Sa istekom kalendarske godine prestao je dotok gasa iz Rusije preko gasovoda koji prolazi kroz Ukrajinu, a to je bio najvažniji vid snabdevanja ovim gorivom decenijama unazad.
Svojevremeno je ovim pravcem pristizalo preko 90 milijardi kubika gasa godišnje i trebalo je odista mnogo uložiti u izgradnju prihvatilišta za regasifikaciju robe pristigle LNG brodovima i gasna skladišta kako bi se nadoknadilo ono što se ranije nabavljalo sa istoka kontinenta. Visoke nasleđene rezerve značile su da je letos bilo dovoljno uskladištiti tek četrdesetak milijardi kubika i dostići čak 95 odsto popunjenosti maksimalnog kapaciteta.
Zima hladnija, potrošnja raste
Činilo se da Evropa bezbrižno čeka zimske dane, kada se uobičajena potrošnja uvećava za najmanje 30 odsto, a u slučaju hladnije zime rast dostiže 65 odsto. No, ovoga puta zima je bila sa uočljivo nižim temperaturama nego poslednjih godina, mada je i to, što se smrzavanja tiče, daleko od onoga što pamtimo iz sedme, pa i početka osme decenije prošlog veka. Uostalom, ni ovoga puta snega u najvećim gradovima nije bilo, a skijati se moglo samo na najvišim planinama.
Duža i hladnija zima uzrokovala je rast potrošnje, izgleda veći nego što se i kalkulisalo. Svi su počeli posezati za rezervama, pa je tokom prve polovine februara iz skladišta vađeno čak 66 odsto više nego lane u istom periodu.
Tako je do 10. februara potrošeno čak 53,5 milijardi kubika uskladištenog gasa, te se nivo popunjenosti još tada spustio ispod polovine kapaciteta. U pojedinim državama, poput Hrvatske, Danske i Francuske, rezerve gasa spale su na manje od 28 odsto lokalnog skladišta.
Megavat struje – 800 evra
Nešto jača zima jeste najvažniji, ali ne i jedini razlog povećane potrošnje plina. Držeći se ambicioznog zelenog plana, mnoge evropske države zatvorile su većinu energana na ugalj, pa struju sve više proizvode iz obnovljivih izvora.
Međutim, ove zime bilo je dosta dana bez vetra, dok solarne elektrane zimi rade krajnje redukovano, pa je često bio manjak električne energije. Nije bilo drugog rešenja do uključivanja plinskih elektrana, a to znači da je potražnja za plinom dodatno uvećana.
Posledice su vidljive na cenama. Gas je sredinom februara dostigao 620 evra za hiljadu kubika, dok je sa 150 evra po megavatu veleprodajna cena struje najniža u Francuskoj, zemlji koja tri četvrtine električne energije proizvodi iz nuklearki i glavni je evropski izvoznik.
U Nemačkoj je veleprodajna cena 172, u Poljskoj 177, Austriji 180, da bi sa oko 200 evra pik dostigla u Grčkoj i Mađarskoj. Najveća je, pak, nevolja izrazita volatilnost i ekstremnost cena u pojedinim dnevnim periodima. Kako se veći deo Skandinavije, Danska i Nemačka dobrano oslanjaju na obnovljive izvore energije, veoma je nezgodno kada u isto vreme nema sunca, a nema ni vetra.
Stoga su cene struje po pravilu najviše u večernjim časovima, kada solarne elektrane ne rade, a konzum stanovništva raste. Tako je 10. februara u večernjim časovima dostizala i 800 evra po megavatu. Poređenja radi, domaćinstva u Srbiji u proseku plaćaju 52 evra.
Što se gasa tiče, nepovoljno je i to što su cene LNG gasa bar dvostruko iznad cena gasa dostavljenog cevovodom. Takođe, zima je u Aziji duža i hladnija nego što je uobičajeno, pa i azijske države, najveći kupci tečnog gasa, uvećavaju potražnju. Naravno, do njih gas iz SAD, Katara ili Irana stiže LNG brodovima, što dodatno uvećava cenu utečnjenog gasa.
Skupo i leti
Svakako da će izvanredna popunjenost skladišta omogućiti Evropljanima da i ovu zimu prođu bez pauze ili većih ograničenja u korišćenju gasa. Rezerve su odista bile velike, međutim, procene su da će na kraju ove sezone nivo popunjenosti spasti na ispod 32 odsto, s tim da će u pojedinim državama u skladištu biti i manje od petine kapaciteta.
Na leto će biti potrebno, uz tekuću potrošnju, dokupiti najmanje 70, a možda i svih 80 milijardi kubika gasa za skladištenje. To ne samo da podrazumeva izdvajanje znatno veće svote, već je i logistički veoma složen posao sa mnogo poteškoća.
Posebno je pitanje cena. Naime, česti manjkovi električne energije, čije se uravnoteženje u aktuelnim evropskim energetskim prilikama postiže prvenstveno zahvaljujući gasnim elektranama, i izuzetna iscrpljenost uskladištenih rezervi gasa ne samo da su podigli cenu gasa na dnevnom tržištu, već su i procene da će gas biti neuobičajeno skup i tokom leta. Nedavno su osiguravajuće kuće procenu cene gasa za leto 2025. godine sa donedavnih 462 povisile na 574 evra za hiljadu kubika.
Ne pamti se da je ikada do sada cena gasa leti bila na ovako visokom nivou. Po pravilu, bila je uočljivo niža nego zimi, pa se stoga i pristupilo strategiji gasnih skladišta. Praksa je bila da se leti, po znatno nižoj ceni, kupuje planirani uvećani deo zimske potrošnje i u rezervoarima čuva za zimske potrebe. Naravno, izuzetno skupa struja leti čini ovakav posao umnogome neisplativim.
Pročitaj još
Može biti i hladnije
S druge strane, visoka azijska tražnja neprekidno uvećava i cenu gasa dopremanog LNG brodovima. Izuzetno visoke cene, prema procenama, mogu se očekivati i tokom leta – kretaće se između 730 i čak 920 evra za hiljadu kubika.
Evropa se više od pola veka većinski oslanjala na gas iz Rusije, dopreman cevovodima. Bio je to idealan posao velikih razmera. Najveći svetski izvoznik prodavao je robu najvećem svetskom kupcu uz prihvatljive transportne troškove.
Pre nekoliko godina, nakon početka sukoba u Ukrajini, ali i pod pritiskom iz SAD, doneta je politička odluka da se prekine energetska saradnja sa Moskvom. Evropska politička vođstva, uz ne mala protivljenja, odlučila su da ubuduće gas i naftu kupuju na drugoj strani Atlantika, bez obzira na to što će cene biti znatno više.
Prva nešto hladnija i nešto duža zima pokazala je da ovakva odluka sa sobom nosi mnogo teže posledice nego što se u prvi mah i pomišljalo. Ako se zima slična aktuelnoj, a što je daleko od hladnoća koje još pamtimo, ustali, posledice će svakako biti mnogo grublje i otežavaće svakodnevni život građana. Ne daj Bože da bude i hladnije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poskupelo gorivo
17.07.2026.•
16
Benzin i dizel na pumpama u Srbiji od danas su skuplji za po dva dinara po litru.
Cene nafte porasle zbog eskalacije sukoba SAD i Irana
17.07.2026.•
1
Cene nafte porasle su danas nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran pojačali međusobne napade u Persijskom zalivu, dok narušeno primirje ograničava protok nafte kroz Ormuski moreuz.
Šta je Akcionarski fond i koliko para bi moglo da bude podeljeno građanima?
16.07.2026.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovih dana je javnosti približio jedan fond koji postoji još od 2010. godine, a čiji su vlasnici građani Srbije i to ne posredno, preko države, već direktno, kao vlasnici akcija.
Vlada usvojila: Akcize na gorivo 20 odsto niže
16.07.2026.•
7
Vlada Srbije usvojila je na sednici Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte, koja podrazumeva dodatno smanjenje akciza za ukupno 20 odsto.
Svoje probleme sa strujom Srbija rešava ogromnim uvozom iz Hrvatske i Bosne
16.07.2026.•
7
Finalni podaci za spoljnu trgovinu u prošloj godini potvrđuju da se izvoz Srbije oporavlja naročito u oblasti eksploatacije ruda i proizvodnje automobila, ali i struje.
Nacionalni fudbalski stadion najverovatnije neće biti gotov za "Expo 2027": Više razloga za to
16.07.2026.•
27
Uprkos nedavnim izjavama predstavnika vlasti da će Nacionalni fudbalski stadion biti završen do početka "Expo 2027", izvesno je da se to neće dogoditi.
Broker objašnjava kako se formiraju cene goriva u Srbiji - što je i razlog zašto neće ići nadole
16.07.2026.•
4
Od petka bi država ponovo mogla da spusti akcize na gorivo i to ovoga puta za 20 odsto. Predsednik Srbije je rekao da će to predložiti Vladi i ministru finansija, kako bi se održala "pristojna cena" za građane.
Srbija se zadužila 500 miliona evra za modernizaciju Vojske
15.07.2026.•
20
Forbs Srbija dobio je potvrdu Ministarstva finansija da je Srbija realizovala emisiju šestogodišnjih obveznica u iznosu od 500 miliona evra koji je namenjen Vojsci Srbije.
Beograd prednjači u novogradnji, u maju izdato 2.329 građevinskih dozvola
15.07.2026.•
2
U Srbiji je u maju ove godine izdato 2.329 građevinskih dozvola, što je bilo 4,6 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Arsić: Zbog visokih akciza gorivo neće značajnije pojeftiniti
15.07.2026.•
3
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojko Arsić izjavio je danas da gorivo neće značajnije pojeftiniti i pored odluke Vlade Srbije o smanjenju akciza za dodatnih pet odsto.
Podneta tužba protiv Mete: Koristila AI da otpusti porodilje i osobe sa invaliditetom
15.07.2026.•
3
Grupa zaposlenih u kompaniji Meta podnela je tužbu saveznom sudu u Kaliforniji, tvrdeći da je kompanija koristila alate veštačke inteligencije za izbor radnika za otpuštanje.
Kineski izvoz automobila prvi put premašio milion vozila mesečno
15.07.2026.•
2
Kineski izvoz automobila dostigao je u junu novi rekord, prvi put premašivši milion vozila za jedan mesec, dok je ukupan izvoz ove zemlje porastao za 27 odsto i dodatno povećao trgovinski suficit Kine sa ostatkom sveta.
Srbija se zadužila za još 500 miliona evra i to na "neobičan" način
15.07.2026.•
20
Srbija se u ponedeljak, 14. jula, kroz takozvani privatni plasman obveznica (private bond placement) zadužila za 500 miliona evra.
Penzionerima pomoć do 15. septembra, u planu popusti i u privatnim zdravstvenim ustanovama
14.07.2026.•
8
Pomoć za penzionere biće isplaćena najkasnije do 15. septembra, najavio je direktor PIO fonda Relja Ognjenović.
Prodaja telefona na najnižem nivou još od 2013: Nestašica memorijskih čipova zbog AI
14.07.2026.•
2
Globalne isporuke pametnih telefona pale su u drugom tromesečju 2026. za 11 odsto i dostigle najniži nivo još od 2013, pre svega zbog dugotrajnog nedostatka memorijskih čipova koji je povećao cene uređaja.
Međugodišnja inflacija u junu 2,7 odsto
13.07.2026.•
2
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine iznosila je 2,7 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Rojters: Evropi preti nestašica goriva zbog sukoba SAD i Irana
13.07.2026.•
4
Evropa je najizloženiji region posledicama rata između SAD i Irana kada je reč o snabdevanju energentima, navodi Rojters u analizi.
Koliko će Srbija ove godine platiti novčanih kazni i penala po tužbama?
13.07.2026.•
7
Srbija je prošle godine po osnovu novčanih kazni, penala po rešenju sudova i naknadne štete iz budžeta platila 24,2 milijarde dinara.
Evropa u prvoj polovini godine uvezla ruski LNG iz Jamala vredan šest milijardi evra
13.07.2026.•
2
Evropa je u prvoj polovini ove godine uvezla količine tečnog prirodnog gasa (LNG) iz ruskog postrojenja Jamal u vrednosti od šest milijardi evra.
Cene nafte skočile nakon novih američkih napada na Iran
13.07.2026.•
1
Cene nafte naglo su porasle, dok su azijske berze uglavnom zabeležile pad nakon novih američkih vazdušnih udara na Iran, javio je danas Asošijeted pres (AP).
Predstavnici Viz Era predali 21.000 zahteva građana da bi ostali u Srbiji
13.07.2026.•
1
Predstavnici kompanije VIz Er danas su predali više od 21.000 potpisa građana Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, kako bi očuvali poslovanje u Beogradu.
Komentari 6
Momir
Momir
Razocarana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar