Cene gasa sve više pritiskaju
Već nekoliko decenija susrećemo se sa promenom klime - zime su sve toplije, a sankanje i pravljenje Sneška Belića, nekada omiljene dečje zabave, gotovo da su zaboravljeni.
Foto: 021.rs
U dve prethodne godine, sezone decembar–februar bile su rekordno tople, pa je i potrošnja gasa, najvažnijeg goriva u Evropi, bila neuobičajeno niska.
Popunjenost skladišta
Takve okolnosti omogućile su da lane, 31. marta, kada se završava korišćenje uskladištenog plina, situacija u gasnim skladištima širom Starog kontinenta bude izuzetno povoljna.
Preostalo je čak 63 milijarde kubika, odnosno rekordnih 58,4 odsto od 110 milijardi ukupnog kapaciteta. Mada su, u poređenju sa vremenom pre sukoba u Ukrajini, cene plina i letos bile relativno visoke, bogatim Evropljanima nije bilo ni teško ni posebno skupo da do zime, koja još traje, skladišta napune bezmalo do vrha. Tako se u rezervama sakupilo 107 milijardi kubika gasa i u Briselu, Berlinu, Parizu... bili su prezadovoljni.
Bilo je razloga za opreznost. Sa istekom kalendarske godine prestao je dotok gasa iz Rusije preko gasovoda koji prolazi kroz Ukrajinu, a to je bio najvažniji vid snabdevanja ovim gorivom decenijama unazad.
Svojevremeno je ovim pravcem pristizalo preko 90 milijardi kubika gasa godišnje i trebalo je odista mnogo uložiti u izgradnju prihvatilišta za regasifikaciju robe pristigle LNG brodovima i gasna skladišta kako bi se nadoknadilo ono što se ranije nabavljalo sa istoka kontinenta. Visoke nasleđene rezerve značile su da je letos bilo dovoljno uskladištiti tek četrdesetak milijardi kubika i dostići čak 95 odsto popunjenosti maksimalnog kapaciteta.
Zima hladnija, potrošnja raste
Činilo se da Evropa bezbrižno čeka zimske dane, kada se uobičajena potrošnja uvećava za najmanje 30 odsto, a u slučaju hladnije zime rast dostiže 65 odsto. No, ovoga puta zima je bila sa uočljivo nižim temperaturama nego poslednjih godina, mada je i to, što se smrzavanja tiče, daleko od onoga što pamtimo iz sedme, pa i početka osme decenije prošlog veka. Uostalom, ni ovoga puta snega u najvećim gradovima nije bilo, a skijati se moglo samo na najvišim planinama.
Duža i hladnija zima uzrokovala je rast potrošnje, izgleda veći nego što se i kalkulisalo. Svi su počeli posezati za rezervama, pa je tokom prve polovine februara iz skladišta vađeno čak 66 odsto više nego lane u istom periodu.
Tako je do 10. februara potrošeno čak 53,5 milijardi kubika uskladištenog gasa, te se nivo popunjenosti još tada spustio ispod polovine kapaciteta. U pojedinim državama, poput Hrvatske, Danske i Francuske, rezerve gasa spale su na manje od 28 odsto lokalnog skladišta.
Megavat struje – 800 evra
Nešto jača zima jeste najvažniji, ali ne i jedini razlog povećane potrošnje plina. Držeći se ambicioznog zelenog plana, mnoge evropske države zatvorile su većinu energana na ugalj, pa struju sve više proizvode iz obnovljivih izvora.
Međutim, ove zime bilo je dosta dana bez vetra, dok solarne elektrane zimi rade krajnje redukovano, pa je često bio manjak električne energije. Nije bilo drugog rešenja do uključivanja plinskih elektrana, a to znači da je potražnja za plinom dodatno uvećana.
Posledice su vidljive na cenama. Gas je sredinom februara dostigao 620 evra za hiljadu kubika, dok je sa 150 evra po megavatu veleprodajna cena struje najniža u Francuskoj, zemlji koja tri četvrtine električne energije proizvodi iz nuklearki i glavni je evropski izvoznik.
U Nemačkoj je veleprodajna cena 172, u Poljskoj 177, Austriji 180, da bi sa oko 200 evra pik dostigla u Grčkoj i Mađarskoj. Najveća je, pak, nevolja izrazita volatilnost i ekstremnost cena u pojedinim dnevnim periodima. Kako se veći deo Skandinavije, Danska i Nemačka dobrano oslanjaju na obnovljive izvore energije, veoma je nezgodno kada u isto vreme nema sunca, a nema ni vetra.
Stoga su cene struje po pravilu najviše u večernjim časovima, kada solarne elektrane ne rade, a konzum stanovništva raste. Tako je 10. februara u večernjim časovima dostizala i 800 evra po megavatu. Poređenja radi, domaćinstva u Srbiji u proseku plaćaju 52 evra.
Što se gasa tiče, nepovoljno je i to što su cene LNG gasa bar dvostruko iznad cena gasa dostavljenog cevovodom. Takođe, zima je u Aziji duža i hladnija nego što je uobičajeno, pa i azijske države, najveći kupci tečnog gasa, uvećavaju potražnju. Naravno, do njih gas iz SAD, Katara ili Irana stiže LNG brodovima, što dodatno uvećava cenu utečnjenog gasa.
Skupo i leti
Svakako da će izvanredna popunjenost skladišta omogućiti Evropljanima da i ovu zimu prođu bez pauze ili većih ograničenja u korišćenju gasa. Rezerve su odista bile velike, međutim, procene su da će na kraju ove sezone nivo popunjenosti spasti na ispod 32 odsto, s tim da će u pojedinim državama u skladištu biti i manje od petine kapaciteta.
Na leto će biti potrebno, uz tekuću potrošnju, dokupiti najmanje 70, a možda i svih 80 milijardi kubika gasa za skladištenje. To ne samo da podrazumeva izdvajanje znatno veće svote, već je i logistički veoma složen posao sa mnogo poteškoća.
Posebno je pitanje cena. Naime, česti manjkovi električne energije, čije se uravnoteženje u aktuelnim evropskim energetskim prilikama postiže prvenstveno zahvaljujući gasnim elektranama, i izuzetna iscrpljenost uskladištenih rezervi gasa ne samo da su podigli cenu gasa na dnevnom tržištu, već su i procene da će gas biti neuobičajeno skup i tokom leta. Nedavno su osiguravajuće kuće procenu cene gasa za leto 2025. godine sa donedavnih 462 povisile na 574 evra za hiljadu kubika.
Ne pamti se da je ikada do sada cena gasa leti bila na ovako visokom nivou. Po pravilu, bila je uočljivo niža nego zimi, pa se stoga i pristupilo strategiji gasnih skladišta. Praksa je bila da se leti, po znatno nižoj ceni, kupuje planirani uvećani deo zimske potrošnje i u rezervoarima čuva za zimske potrebe. Naravno, izuzetno skupa struja leti čini ovakav posao umnogome neisplativim.
Pročitaj još
Može biti i hladnije
S druge strane, visoka azijska tražnja neprekidno uvećava i cenu gasa dopremanog LNG brodovima. Izuzetno visoke cene, prema procenama, mogu se očekivati i tokom leta – kretaće se između 730 i čak 920 evra za hiljadu kubika.
Evropa se više od pola veka većinski oslanjala na gas iz Rusije, dopreman cevovodima. Bio je to idealan posao velikih razmera. Najveći svetski izvoznik prodavao je robu najvećem svetskom kupcu uz prihvatljive transportne troškove.
Pre nekoliko godina, nakon početka sukoba u Ukrajini, ali i pod pritiskom iz SAD, doneta je politička odluka da se prekine energetska saradnja sa Moskvom. Evropska politička vođstva, uz ne mala protivljenja, odlučila su da ubuduće gas i naftu kupuju na drugoj strani Atlantika, bez obzira na to što će cene biti znatno više.
Prva nešto hladnija i nešto duža zima pokazala je da ovakva odluka sa sobom nosi mnogo teže posledice nego što se u prvi mah i pomišljalo. Ako se zima slična aktuelnoj, a što je daleko od hladnoća koje još pamtimo, ustali, posledice će svakako biti mnogo grublje i otežavaće svakodnevni život građana. Ne daj Bože da bude i hladnije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
2
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
4
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
1
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
1
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
34
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Komentari 6
Momir
Momir
Razocarana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar