Cene gasa sve više pritiskaju
Već nekoliko decenija susrećemo se sa promenom klime - zime su sve toplije, a sankanje i pravljenje Sneška Belića, nekada omiljene dečje zabave, gotovo da su zaboravljeni.
Foto: 021.rs
U dve prethodne godine, sezone decembar–februar bile su rekordno tople, pa je i potrošnja gasa, najvažnijeg goriva u Evropi, bila neuobičajeno niska.
Popunjenost skladišta
Takve okolnosti omogućile su da lane, 31. marta, kada se završava korišćenje uskladištenog plina, situacija u gasnim skladištima širom Starog kontinenta bude izuzetno povoljna.
Preostalo je čak 63 milijarde kubika, odnosno rekordnih 58,4 odsto od 110 milijardi ukupnog kapaciteta. Mada su, u poređenju sa vremenom pre sukoba u Ukrajini, cene plina i letos bile relativno visoke, bogatim Evropljanima nije bilo ni teško ni posebno skupo da do zime, koja još traje, skladišta napune bezmalo do vrha. Tako se u rezervama sakupilo 107 milijardi kubika gasa i u Briselu, Berlinu, Parizu... bili su prezadovoljni.
Bilo je razloga za opreznost. Sa istekom kalendarske godine prestao je dotok gasa iz Rusije preko gasovoda koji prolazi kroz Ukrajinu, a to je bio najvažniji vid snabdevanja ovim gorivom decenijama unazad.
Svojevremeno je ovim pravcem pristizalo preko 90 milijardi kubika gasa godišnje i trebalo je odista mnogo uložiti u izgradnju prihvatilišta za regasifikaciju robe pristigle LNG brodovima i gasna skladišta kako bi se nadoknadilo ono što se ranije nabavljalo sa istoka kontinenta. Visoke nasleđene rezerve značile su da je letos bilo dovoljno uskladištiti tek četrdesetak milijardi kubika i dostići čak 95 odsto popunjenosti maksimalnog kapaciteta.
Zima hladnija, potrošnja raste
Činilo se da Evropa bezbrižno čeka zimske dane, kada se uobičajena potrošnja uvećava za najmanje 30 odsto, a u slučaju hladnije zime rast dostiže 65 odsto. No, ovoga puta zima je bila sa uočljivo nižim temperaturama nego poslednjih godina, mada je i to, što se smrzavanja tiče, daleko od onoga što pamtimo iz sedme, pa i početka osme decenije prošlog veka. Uostalom, ni ovoga puta snega u najvećim gradovima nije bilo, a skijati se moglo samo na najvišim planinama.
Duža i hladnija zima uzrokovala je rast potrošnje, izgleda veći nego što se i kalkulisalo. Svi su počeli posezati za rezervama, pa je tokom prve polovine februara iz skladišta vađeno čak 66 odsto više nego lane u istom periodu.
Tako je do 10. februara potrošeno čak 53,5 milijardi kubika uskladištenog gasa, te se nivo popunjenosti još tada spustio ispod polovine kapaciteta. U pojedinim državama, poput Hrvatske, Danske i Francuske, rezerve gasa spale su na manje od 28 odsto lokalnog skladišta.
Megavat struje – 800 evra
Nešto jača zima jeste najvažniji, ali ne i jedini razlog povećane potrošnje plina. Držeći se ambicioznog zelenog plana, mnoge evropske države zatvorile su većinu energana na ugalj, pa struju sve više proizvode iz obnovljivih izvora.
Međutim, ove zime bilo je dosta dana bez vetra, dok solarne elektrane zimi rade krajnje redukovano, pa je često bio manjak električne energije. Nije bilo drugog rešenja do uključivanja plinskih elektrana, a to znači da je potražnja za plinom dodatno uvećana.
Posledice su vidljive na cenama. Gas je sredinom februara dostigao 620 evra za hiljadu kubika, dok je sa 150 evra po megavatu veleprodajna cena struje najniža u Francuskoj, zemlji koja tri četvrtine električne energije proizvodi iz nuklearki i glavni je evropski izvoznik.
U Nemačkoj je veleprodajna cena 172, u Poljskoj 177, Austriji 180, da bi sa oko 200 evra pik dostigla u Grčkoj i Mađarskoj. Najveća je, pak, nevolja izrazita volatilnost i ekstremnost cena u pojedinim dnevnim periodima. Kako se veći deo Skandinavije, Danska i Nemačka dobrano oslanjaju na obnovljive izvore energije, veoma je nezgodno kada u isto vreme nema sunca, a nema ni vetra.
Stoga su cene struje po pravilu najviše u večernjim časovima, kada solarne elektrane ne rade, a konzum stanovništva raste. Tako je 10. februara u večernjim časovima dostizala i 800 evra po megavatu. Poređenja radi, domaćinstva u Srbiji u proseku plaćaju 52 evra.
Što se gasa tiče, nepovoljno je i to što su cene LNG gasa bar dvostruko iznad cena gasa dostavljenog cevovodom. Takođe, zima je u Aziji duža i hladnija nego što je uobičajeno, pa i azijske države, najveći kupci tečnog gasa, uvećavaju potražnju. Naravno, do njih gas iz SAD, Katara ili Irana stiže LNG brodovima, što dodatno uvećava cenu utečnjenog gasa.
Skupo i leti
Svakako da će izvanredna popunjenost skladišta omogućiti Evropljanima da i ovu zimu prođu bez pauze ili većih ograničenja u korišćenju gasa. Rezerve su odista bile velike, međutim, procene su da će na kraju ove sezone nivo popunjenosti spasti na ispod 32 odsto, s tim da će u pojedinim državama u skladištu biti i manje od petine kapaciteta.
Na leto će biti potrebno, uz tekuću potrošnju, dokupiti najmanje 70, a možda i svih 80 milijardi kubika gasa za skladištenje. To ne samo da podrazumeva izdvajanje znatno veće svote, već je i logistički veoma složen posao sa mnogo poteškoća.
Posebno je pitanje cena. Naime, česti manjkovi električne energije, čije se uravnoteženje u aktuelnim evropskim energetskim prilikama postiže prvenstveno zahvaljujući gasnim elektranama, i izuzetna iscrpljenost uskladištenih rezervi gasa ne samo da su podigli cenu gasa na dnevnom tržištu, već su i procene da će gas biti neuobičajeno skup i tokom leta. Nedavno su osiguravajuće kuće procenu cene gasa za leto 2025. godine sa donedavnih 462 povisile na 574 evra za hiljadu kubika.
Ne pamti se da je ikada do sada cena gasa leti bila na ovako visokom nivou. Po pravilu, bila je uočljivo niža nego zimi, pa se stoga i pristupilo strategiji gasnih skladišta. Praksa je bila da se leti, po znatno nižoj ceni, kupuje planirani uvećani deo zimske potrošnje i u rezervoarima čuva za zimske potrebe. Naravno, izuzetno skupa struja leti čini ovakav posao umnogome neisplativim.
Pročitaj još
Može biti i hladnije
S druge strane, visoka azijska tražnja neprekidno uvećava i cenu gasa dopremanog LNG brodovima. Izuzetno visoke cene, prema procenama, mogu se očekivati i tokom leta – kretaće se između 730 i čak 920 evra za hiljadu kubika.
Evropa se više od pola veka većinski oslanjala na gas iz Rusije, dopreman cevovodima. Bio je to idealan posao velikih razmera. Najveći svetski izvoznik prodavao je robu najvećem svetskom kupcu uz prihvatljive transportne troškove.
Pre nekoliko godina, nakon početka sukoba u Ukrajini, ali i pod pritiskom iz SAD, doneta je politička odluka da se prekine energetska saradnja sa Moskvom. Evropska politička vođstva, uz ne mala protivljenja, odlučila su da ubuduće gas i naftu kupuju na drugoj strani Atlantika, bez obzira na to što će cene biti znatno više.
Prva nešto hladnija i nešto duža zima pokazala je da ovakva odluka sa sobom nosi mnogo teže posledice nego što se u prvi mah i pomišljalo. Ako se zima slična aktuelnoj, a što je daleko od hladnoća koje još pamtimo, ustali, posledice će svakako biti mnogo grublje i otežavaće svakodnevni život građana. Ne daj Bože da bude i hladnije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
EU do 2028. zabranjuje rusku naftu i gas: Koliko će to uticati na energetsku bezbednost Srbije?
16.02.2026.•
6
EU je na putu da do kraja 2027. godine u potpunosti ukine uvoz ruskog gasa i nafte, a većina zemalja članica ima izlaz na more i problem snabdevanjem gasom mogle bi da reše izgradnjom sopstvenih LNG terminala.
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile prošle godine da isplate minimalnu platu
15.02.2026.•
1
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile su da isplate minimalnu platu tokom 2025. godine.
Voće u Srbiji u 2025. bilo skuplje 68 odsto nego prethodne godine
15.02.2026.•
2
Najveći uticaj na rast cena u grupi proizvoda poljoprivrede i ribarstva u prošloj godini imalo je poskupljenje voća od 68,2 odsto i žita od 12,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Čekaju li nas nova poskupljenja: Uredba o ograničenju trgovačkih marži ističe 1. marta
15.02.2026.•
17
Iako uredba o ograničenim trgovačkim maržama ističe 1. marta, deo nabavnih cena je već odmrznut, a kompanija Delez najavila je tužbu protiv Srbije.
Evropska centralna banka proširuje pristup svom fondu za likvidnost u evrima
15.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da namerava da proširi pristup svom fondu za likvidnost u evrima, kako bi bio globalno dostupan u cilju jačanja jedinstvene evropske valute na međunarodnom planu.
Pošto prodaja e-automobila nije išla po planu: Stelantis ipak uvodi nova dizel vozila u Evropu
15.02.2026.•
14
Kompanija Stelantis ponovo uvodi dizel verzije najmanje sedam modela automobila i putničkih kombija širom Evrope, što predstavlja zaokret od ranije snažne orijentacije ka električnim vozilima (EV).
Srbija se zadužila za još 200 miliona evra: Svaki građanin "duguje" oko 6.000 evra
15.02.2026.•
28
Srbija se u četvrtak zadužila za još 200 miliona evra, za koliko je prodala petnaestogodišnje državne obveznice po stopi prinosa od pet odsto.
Na kraju prošle godine zabeležen porast broja građevinskih dozvola
14.02.2026.•
1
U Srbiji je u decembru prošle godine izdato 2.948 građevinskih dozvola, što je 10,8 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Odbor za poljoprivredu usvojio da 10 do 15 odsto mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu
13.02.2026.•
4
Parlamentarni Odbor za poljoprivredu usvojio je danas predloge da 10 do 15 odsto količine mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu i da država dotira 1,5 evra na bazi skladištenja.
NIS podneo zahtev za novu licencu Ministarstva finansija SAD
13.02.2026.•
0
Naftna industrija Srbije uputila je 12. februara Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 20. februara.
Šta se najviše prodaje u Srbiji: Polovnjaci, "škoda", "tojota", "reno"...
13.02.2026.•
8
U Srbiji je u 2025. godini zabeležen rast prodaje novih vozila za 13,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Glavna pravnica Goldman Saksa podnosi ostavku - dobijala poklone od Džefrija Epstina
13.02.2026.•
2
Glavna pravna službenica u bankarskoj instituciji Goldman Saks Keti Rumler podnela je ostavku, nakon što je otkriveno da je od seksualnog prestupnika Džefrija Epstina dobijala poklone.
Ministarstvo poljoprivrede traži konsultacije sa EU o stanju na tržištu mleka
12.02.2026.•
10
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je danas da je zatražilo hitne konsultacije sa Evropskom komisijom (EK), povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.02.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne, 4,5 odsto i kreditne olakšice, sedam odsto.
Burger king stiže u Srbiju: Ministarka privrede imala sastanak sa predstavnicima kompanije
12.02.2026.•
40
Ministarka privrede Adrijana Mesarović sastala se sa predstavnicima kompanije "Burger King" sa kojima je razgovarala o njihovim planovima o ulaganju u Srbiju i otvaranju većeg broja restorana.
Država otkočila cene dobavljača: Da li će proizvodi u marketima poskupeti?
11.02.2026.•
34
Poslednjom u nizu izmena Uredbe o ograničenju marži, odmrznute su cene dobavljača, što znači da one mogu da budu slobodno formirane.
Profesor Đukić: Zaduživanje Srbije prodajom obveznica jeftinije, ali nije utešno
11.02.2026.•
2
Zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku je povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
Hajneken ukida radna mesta: Manja potražnja za pivom
11.02.2026.•
4
Holandski proizvođač piva Hajneken je najavio da će ukinuti do 6.000 radnih mesta širom sveta od ukupno 85.000.
Gaspromnjeft otkrio nalazište rezervi nafte od 55 miliona tona
11.02.2026.•
4
Naftna kompanija Gaspromnjeft objavila je da je otkrila nalazište sa rezervama od 55 miliona tona nafte u ruskoj arktičkoj zoni Jamalo-neneckog autonomnog okruga.
Strane kompanije smanjuju investicije u Srbiji: Zbog čega je to tako?
11.02.2026.•
9
Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra.
Komentari 6
Momir
Momir
Razocarana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar