Novi zakon za korisnike kredita od 1. jula: Stvarne olakšice ili još jedna kozmetička promena?
Nove mere, uključujući ograničenje kamata i mogućnost lakše prodaje nekretnine, trebalo bi da olakšaju položaj dužnika. Ipak, iz Efektive upozoravaju da je sve moglo ranije - i bolje.
Foto: 021.rs
"Bolje i tako nego nikako" - ovako Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva opisuje najnovije pogodnosti koje izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga donosi građanima Srbije. Ograničenje kamatne stope, olakšice za korisnike koji ne mogu da isplate kredit, zabrana prakse vezivanja usluga – samo su neki od mehanizama koji bi trebalo, od 1. jula kada stupe na snagu, da olakšaju poslovanje sa bankama.
Iako Narodna banka Srbije tvrdi da su novim zakonom korisnici zaštićeni u svakoj fazi korišćenja određene finansijske usluge, Gavrilović kaže da je svaka nova izmena ukazala da su "postojale nepravilnosti", te da Zakon u startu "nije donet kako treba", piše Insajder.
"Banke se hvale nekad i više nego što treba. Korisnik jeste zaštićeniji nego što je bio pre toga. Ali to su sve oni sitni koraci. Zakon je stupio na snagu krajem 2011. godine i dosta nekih stvari ispravio. Ali od 2012. do 2020. ili 2021. banke su dobile 200.000 tužbi. Sama ta brojka govori da ipak nešto nije bilo kako treba do kraja, jer ne bi bilo 200.000 tužbi da je sve bilo u redu", objašnjava Gavrilović.
Kako navodi, izmena pokazuje da nije bilo snage da se "sve šta treba uradi odmah", već se išlo postepenim promenama.
"Moj lični utisak je da se svaka izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u dobrom delu radila u saradnji sa bankama. Znači 'hajde da vidimo šta će manje da vas dira, šta će manje da vas pogodi, hajde da vidimo kada je moment' i tako dalje. Ne kažem da je sve, ali dobar deo, ja verujem da jeste", navodi Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva.
Ograničenje kamatne stope - taktika ili zakasnela reakcija
Jedna od najznačajnijih novina, kako ju je nazvala sama Narodna banka Srbije, jeste ograničenje kamatnih stopa.
Kako je početkom aprila rekao Đorđe Gojković iz Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS, ovaj mehanizam služiće kako bi se sprečila naplata previsoke cene kredita.
"Ograničene su kamatne stope kod stambenih, potrošačkih i gotovinskih kredita, kao i kod kreditnih kartica i dozvoljenog odnosno nedozvoljenog prekoračenja po računu. Jedan od ciljeva ograničenja kamata - sprečavanje naglog rasta kamatnih stopa. U konačnici, ograničenje kamatnih stopa za cilj ima izvesniju i sigurniju budućnost svih korisnika kredita u našoj zemlji", istakao je Gojković.
Gavrilović iz Efektive kaže da će ovom merom najpre biti smanjene kamatne stope na bankarske proizvode koji su, kako kaže, do sad inače bili preskupi.
"Građani sad u ovom trenutku od tog limita, recimo, za stambene kredite, neće imati neke velike koristi, zato što kamatne stope svejedno padaju. Ali, recimo, da je ovog propisa bilo, na primer, pre dve godine kada je Euribor počeo drastično da raste, takav propis bi sigurno u tom trenutku dobrodošao korisnicima stambenih kredita. U ovom trenutku ne, ali možda u nekim budućim dešavanjima i to će imati neku svoju korist", objašnjava Gavrilović.
On podseća da je euribor počeo ubrzano da jača tokom 2023. godine, te da je to tada značajno uvećalo mesečne rate korisnicima stambenih kredita. Kako navodi Efektiva je tada tražila od Narodne banke da reaguje, kako se ne bi ponovilo priča sa zaduživanjem kredita u švajcarskim francima.
"U jednom trenutku NBS je rekla da oni nemaju nameru da se mešaju u kamatne stope, da bi ograničenje kamatnih stopa bilo suprotno tržišnim uslovima, propisima, pravilima i šta ja znam, da ne može da se meša u ugovorni odnos banke i dužnika, to su tržišni uslovi, tržišne teme i tako dalje", kaže Gavrilović.
Dodaje da je Efektiva potom uradila analizu u kojoj su uporedili kamatne stope na stambene kredite u Srbiji sa kamatnim stopama u zemljama regiona. Analiza je pokazala da je u Srbiji kamatna stopa najveća. Kako kaže Gavrilović, NBS je petnaestak dana nakon objave analize izašla sa Uredbom o ograničenju kamatnih stopa.
"Deluje mi kao zakasnila reakcija, ali kad uzmem u obzir da su oni tamo u drugoj polovini 2023. doneli Uredbu o ograničenju kamatnih stopa, korisnici kredita su, da kažemo, možda tek nešto više od pola godine trpeli taj udar, pa onda i nije toliko strašno. Ali da je to možda moglo i ranije - sigurno da je moglo", kaže Gavrilović.
Dodaje da iako je sad euribor u padu, te ova mera nema preterani značaj, ne mora da znači da neće biti tako i u budućnosti kada počne ponovo da jača.
Kada korisnik kredita ne može da otplati kredit - Banka je dala pare, nije dala stan
Prema rečima Gojkovića iz NBS od naročite važnosti jeste i odredba koja reguliše situaciju u kojoj korisnik stambenog kredita ne može da otplati kredit.
"U takvim situacijama korisnicima je data mogućnost da samostalno prodaju nepokretnost, postižući tako što veću cenu radi izmirenja duga, što, nažalost, u javnoj prodaji u izvršnom postupku nekada nije slučaj. U slučaju da korisnik ne može ili ne želi da samostalno proda nepokretnost radi namirenja druga, može odabrati da banci prenese pravo svojine i na taj način izmiri dug, nezavisno od toga za koliku cenu banka kasnije može prodati tu nepokretnost", rekao je Gojković.
Gavrilović iz Efektive opisuje da je na bankarskom tržištu do pre 15 godina vladao "divlji zapad", te da su korisnici kredita bili prepušteni sami sebi.
"Ljudi su Efektivi prijavljivali da su im stanove, koji recimo vrede 100.000 evra banke prodavale za 30.000 evra. Poslovni prostor koji vredi 70.000 evra, prodaju za 20.000 evra i tako dalje. I ja sam i sam prisustvovao nekim licitacijama i video sam kakvi ljudi tu dolaze i dogovaraju se. To su uigrane ekipe koje gledaju da kupe nečiju nekretninu, jedan drugom neće da podižu cenu, a često su ranije u mahinacijama učestvovali i izvršitelji. Potom je uvedena elektronska licitacija kako ne bi moglo fizički da se utiče na visinu cene", objašnjava Gavrilović.
Dodaje da nova mera predviđa da banka daje dodatna dva meseca da dužnik sam proda nekretninu.
"Zašto su ova dva meseca dobra? Zato što je većina ljudi mislila, banka mi je dala stan, pa banka će mi ga sad i uzeti. A to nije tačno, banka je dala pare, nije dala stan. I onda se ljudi nisu bavili prodajom nekretnina, čekali su da im banka oduzme, da ga proda upola cene, pa da ih juri za ostatak duga koji je mogao ceo da se zatvori, da se nekretnina prodala po pravoj vrednosti", objašnjava Gavrilović.
Kako kaže, neki od korisnika umesto što su dali banci da proda stan po mnogo manjoj ceni mogli su sami da ga prodaju i time isplate celokupni dug.
"Na primer, neko duguje 65.000 evra banci, a stan mu vredi 100.000 evra. I onda se dešavalo, izvršitelj ili banka zaplene stan, prodaju ga za 50 odsto od vrednosti na nameštenoj licitaciji i korisnik duguje još 15.000 evra banci, jer je dug 65.000. A možda je mogao da proda stan za 90.000 evra, da isplati banci 65.000 i da mu ostane 25.000 da kupi garsonjeru", kaže Gavrilović.
Olakšice za korisnike koji ne mogu da otplate kredite
Još jedna novina, koju je NBS predstavila jesu olakšice za korisnike koji ne mogu da otplate kredite pod postojećim uslovima.
Pročitaj još
"U situacijama kada se kredit teško otplaćuje zbog gubitka posla, bolesti ili druge životne okolnosti na koje korisnik kredita ne može da utiče, banka mora da ponudi određene olakšice u otplati kredita. Olakšice podrazumevaju nagodbe poput smanjenja kamatne stope, delimičan oprost duga po osnovu kamate, refinansiranje kredita pod povoljnijim uslovima, kao i mnoge druge mehanizme koje banka i korisnik utvrde kao odgovarajuće", rekao je Gojković.
Gavrilović iz Efektive kaže da su to, suštinski, mehanizmi koje su banke i ranije imale.
"S tim što su imale neka ograničenja u smislu propisa ka Narodnoj banci Srbije. Pa se sad to malo, da kažem, liberalizovalo, da banke imaju manji trošak kad rade te stvari i da onda u principu mogu da ponude dužniku da neki dug otplaćuje u nekoj varijanti koja je povoljnija za njega. I da kažem, i taj deo je u principu okej", objašnjava Gavrilović.
Ostatak teksta pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Svetskom tržištu nafte preti manjak od 1,8 miliona barela dnevno
16.08.2026.•
0
Međunarodna agencija za energetiku značajno je pogoršala prognozu za svetsko tržište nafte i upozorila da bi u trećem kvartalu ove godine globalna potražnja mogla da bude čak 1,8 miliona barela dnevno veća od ponude.
Međugodišnji rast industrijskog prometa u junu 16 odsto
16.08.2026.•
1
Promet u industriji Srbije je ukupno u junu bio veći za 16 odsto u odnosu na jun prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Mickoski najavio početak izgranje autoputa od Skoplja do Kosova
16.08.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski najavio je danas da će krajem avgusta početi izgradnja autoputa od Skoplja do Kosova.
Rast cena u poljoprivredi: Najveći uticaj imali poskupljenje energenata i đubriva
16.08.2026.•
1
Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u drugom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti kvartal 2025. godine, povećane su 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Oko 150 najvećih zagađivača u Srbiji već duže od decenije rade bez dozvola
16.08.2026.•
10
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu.
Moskva zabranila rudarenje kriptovaluta do 2032. godine
16.08.2026.•
1
Zabrana rudarenja kriptovaluta u Moskvi, Moskovskoj oblasti, kao i u nizu opštinskih okruga Kurske oblasti stupila je na snagu.
Australijanci u dolini Ibra pronašli veliku količinu zlata i srebra
16.08.2026.•
55
Australijska kompanija Bindi Metals saopštila je da je završila prvi program istražnog bušenja na projektu Ravni u Srbiji, a prvi rezultati potvrdili su visok sadržaj zlata i srebra na više istražnih lokacija.
Šejn će povećati cene odeće za kupce u Evropi
16.08.2026.•
2
Kineska kompanija za internet prodaju odeće Šejn planira da poveća cene svojih proizvoda u Evropi kako bi nadoknadila deo dodatnih troškova zbog nove takse na male pakete iz zemalja van EU.
Između statistike i novčanika: Koliko je potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo?
15.08.2026.•
26
Koliko novca je danas potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo? Prema novom obračunu Centra za politike emancipacije (CPE), plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara.
Minimalac raste na 600 evra, a šta će biti sa platama nastavnika?
15.08.2026.•
19
Povećanje minimalne zarade na 600 evra od 1. januara 2027. godine neće direktno uticati na plate nastavnika, jer njihove zarade nisu vezane za minimalac, ocenjuje Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže i sledeće nedelje
15.08.2026.•
0
Akcize na benzin i dizel i dalje su 20 odsto niže od iznosa propisanih Zakonom o akcizama i ostaće na tom nivou do 23. avgusta.
Sledi li novi talas poskupljenja hrane: Šta Srbiju čeka zbog suše i niskog vodostaja?
14.08.2026.•
21
Dok u Evropskoj uniji ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija.
Objavljene nove cene goriva
14.08.2026.•
25
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
14.08.2026.•
40
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
3
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
3
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
1
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Đedović: Snabdevanje strujom stabilno, proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi
12.08.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap.
Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi
12.08.2026.•
40
Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.
Novi kredit za Dunavski koridor koji godinama kasni: Srbija se zadužuje još pet milijardi dinara
12.08.2026.•
8
Srbija planira novo zaduživanje, ovog puta pet milijardi dinara za projekat Dunavski koridor, koji će povezati Beograd sa Golupcem.
Komentari 4
need for speed
Sudija: Zašto ste opljačkali banku?
Optuženi: Pa ona je prva počela!
NS
Ali tako je u celom svetu svuda vlada novac umesto demokratije i naroda!
dacic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar