Carine SAD: Kako će uticati na Srbiju?
Amerikanci su uveli žestoku zaštitu na robu uvezenu iz Srbije i tako, praktično, doveli u pitanje međusobno poslovanje.
Istina, svojevrsna kazna se nameće u sklopu šire kampanje najmoćnije države na svetu da proizvodnju povrati na drugu stranu Atlantika, čijim obećanjem je umnogome Donald Tramp i izborio prošlogodišnju pobedu.
Očekujući da će carinski prihodi potrti neprekidno rastući deficit SAD u spoljnotrgovinskoj razmeni, američki predsednik surovo realizuje plan zasnovan na uverenju da se "svi drugi koriste bogatom Amerikom".
Obožavanje carine
Carine SAD su nametnute za čak 70 država u svetu, među njima i za velike američke prijatelje: Kanadu, EU, Japan, Južnu Koreju... Želeći da dodatno svetu pokaže ko je najmoćniji, Tramp je otišao dalje i najavio da, ukoliko bude mnogo onih koji budu protestovali i previše galamili, ni ove mere neće biti kraj.
Tako su SAD uvele carinu desetinama zemalja, a visinu zaštite su odredili ponaosob za svaku državu, odnosno grupaciju. Srbija je sa 35 odsto prošla među najgorima, čak i Kina sa godišnjim suficitom u razmeni sa SAD iznad 360 milijardi dolara dobila je nešto nižu kamatnu stopu od Srbije.
Teško je objasniti zašto je država na brdovitom Balkanu tako loše prošla. Formalno, SAD su objavile da su lane u Srbiju izvezle robe u vrednosti od samo 200 miliona dolara, dok je plasman u obrnutom smeru bio četiri puta vredniji. Međutim, precizna statistika Privredne komore Srbije govori da je naš izvoz u SAD iznosio 685 miliona naspram 735 miliona dolara uvoza.
Štaviše, već prilično dugo se naš trgovački bilans sa SAD vrti oko ravnoteže, dok je Srbija jedna od retkih koja u razmeni usluga sa SAD ima pozitivu, ponajviše zahvaljujući IT-uslugama koje ovdašnji informatičari rade za američke kompanije u neobičajeno velikom obimu. Poređenja radi, SAD sa EU u razmeni usluga imaju preko 109 milijardi suficita.
Pročitaj još
Brzopleta procena
Biće, dakle, da razlozi za izrazito visoku carinu Srbiji nisu ekonomske prirode, bar ne dominantni. Uostalom, Srbija je za SAD mikromajušni partner da bi uticala na bilo koji parametar najmoćnije države na svetu.
Preostaje da su razlozi druge prirode, ponajviše političke, kao što je politika presudno uticala i da kamata Brazilu, čiju orijentaciju ka BRIKS-u Ameri žestoko kude, bude surova ili prema Indiji kojoj, takođe, preti 50 odsto carina za izvoz u Novi svet, a ponajviše zarad nevoljnosti najmnogoljudnije države da odustane od kupovine ruske nafte.
Srpska vlast je veoma brzo po najavi američke carine reagovala procenom da minus po Srbiju neće biti veliki s obzirom na mali obim međusobne trgovine. Međutim, brzo se ispostavilo da četiri milijarde američkih investicija u Srbiji nije malo, a više od 32.000 srpskih stanovnika radi u američkim firmama.
Istina, međusobna trgovina nije velika, ali pojedine firme "žive" od plasmana preko Atlantika, pre svih kragujevačka "Zastava oružje" i užički "Prvi partizan". U nepovoljnoj situaciji našli bi se i njihovi najvažniji dobavljači: "Zastava kovačnica", "Milan Blagojević" (Lučani) i Valjaonica bakra u Sevojnu.
Oružje i municija
Glavni izvozni srpski proizvod za tržište SAD je poluatomatska puška AK 70, rađena na osnovu sovjetskog "Kalašnjikova". Kako je u SAD za potrebe lične odbrane dopušteno automatsko naoružanje, automat AK 70 je sa druge strane Atlantika lično naoružanje i kupuje se po radnjama u slobodnoj prodaji, uz pokazivanje lične karte.
Ovaj automat koristi poseban kalibar municije koju Kragujevčanima isporučuju Užičani. Obe firme su iz delatnosti vojne proizvodnje i u potpunosti su u državnom vlasništvu. Pre pet godina "Zastava oružje" sklopila je sa američkim uvoznikom "Zastava arms USA" petogodišnji aranžman po kome bi na američki kontinent isporučio preko 234 miliona evra vrednih komada ovog oružja za ličnu upotrebu. Stoga ne iznenađuje da u srpskom izvozu dominira upravo ovaj automat i lane je, skupa sa za njega namenskom municijom, doneo preko 153 miliona evra.
Naravno, "Zastava oružje" isporučuje i sportsko, te lovačko naoružanje za koje ide standardnija municija. Lanjski izvoz u SAD vredeo je 118 miliona evra, dok su klipovi i motori doneli 47 miliona. Bio je vidljiv i 57 miliona vredan izvoz mašina. Smatra se da je "Zastava oružje" sto odsto vezana za američko tržište, dok je zavisnost "Prvog partizana" oko pedeset odsto.
Visoka je i zavisnost pojedinih dobavljača, poput "Zastava kovačnice", još više Valjaonice bakra iz Sevojna koja gotovo 15 odsto produkcije usmerava na proizvodnju municije kalibra specifičnog za automat AK 70, dok na proizvodnju ličnog, sportskog i lovačkog naoružanja odlazi bezmalo 30 odsto bakra iz Sevojna. Evidentno je da će na rad četiri firme sankcije imati grozan učinak, preneti će se i na lanac snabdevača.
Sankcije NIS-u bez odlaganja
Mimo firmi iz militarne branše, carine će najviše pogoditi proizvođače hrane za kućne ljubimce koje je lane u SAD iz Srbije isporučeno u vrednosti od 47 miliona evra, otprilike četvrtina izvoza branše. Može se reći da broj pogođenih nije velik, ali poslovna konfiguracija pogođenih je takva da će carinski udar na njih biti paklen.
Ostaje nejasno šta je sa standardnom municijom koju valjevski "Krušik" masovno proizvodio i isporučivao Amerima, a ovi robu preusmeravali saveznicima širom sveta. Pitanje je da li se takva roba vodi kao izvoz u SAD ili, pak, u treće zemlje, američke saveznice.
Posebno su pitanje američke sankcije NIS-u čiji se početak primene peti put prolongirao, ali uz opasku da je "ovaj put bilo najteže odložiti start". Rečeno je tako da se stiče utisak da više neće biti pomeranja.
Rođendan Ujedinjenih nacija
I da se ne zaboravi, Ameri sankcijama ne kažnjavaju dve ruske kompanije, većinske suvlasnice NIS-a, još manje će biti pogođena Rusija za koju bi eventualan transfer dobiti (oko 150 miliona evra) iz novosadskog giganta bio tek beznačajnih 0,15 odsto godišnjeg troška na rat u Ukrajini. Zbog sankcija bi ispaštali građani Srbije, pa bi, dakle, pod udar došla Srbija i to bez ijednog osnova.
Reč je o proceni najmoćnije države na svetu da bi to bio efikasan put za preusmerenje srpske politike, a što bi se, prema američkoj nakani, vidljivo manifestovalo uvođenjem sankcija Rusiji.
U aktuelnim političkim okolnostima potpuno je nebitno što je uvođenje carina u suprotnosti sa principima slobodne trgovine i takozvanim Urugvajskim principima Svetske trgovačke organizacije. Nema bolje zaštite od važeće i primenjive pravne regulative. Ali, danas se međunarodni dogovori i usaglašavanje propisa teško postižu.
Naprotiv, moćni se osećaju suviše snažnim da bi se dosledno pridržavali važećih propisa, nekada ugledne globalne asocijacije ubrzano gube na značaju. Pitanje je hoće li i Ujedinjene nacije dočekati 5. novembar, osamdeseti rođendan. Turbulentna su vremena. Upravo u ovakvim, teškim trenucima treba imati na umu da je funkcionisanje po slovu propisa ne samo najfunkcionalnije, već i najbolje. Posebno po male i one sa manje moći.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Simić: Minimalac u Srbiji pokriva tek 42 odsto iznosa potrebnog za dostojan život
19.08.2026.•
4
Jaz između minimalne zarade i plate dovoljne za dostojanstven život, koja je ove godine procenjena na 154.740 dinara se smanjuje.
Cena gasa u Evropi najviša za pet meseci, nemačke rezerve ispod 51 odsto
19.08.2026.•
1
Cena prirodnog gasa u Evropi porasla je danas na najviši nivo od sredine marta, dok problem predstavljaju i niske zalihe u skladištima, koje su u Nemačkoj ispod 51 odsto.
"Vrati se i stvaraj": Država daje do 1,8 miliona dinara povratnicima iz inostranstva za pokretanje biznisa
19.08.2026.•
18
Ministarstvo privrede raspisalo je, u saradnji sa Fondom za razvoj Srbije, javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa "Vrati se i stvaraj", namenjenog podršci pokretanju poslovanja povratnika u Srbiju
Tabaković objavila revidiranu prognozu: Nova projekcija rasta BDP - 3,2 odsto u 2026.
19.08.2026.•
0
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je da će inflacija u Srbiji i u narednom periodu ostati u granicima cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
Tržište nekretnina u Srbiji "delimično regulisano": "Ili ste trudni, ili niste - ne možete biti malo trudni"
19.08.2026.•
6
Značajan deo kupoprodaje nepokretnosti u Srbiji, pogotovo kada je reč o novogradnji, odvija se na takozvanom "delimično regulisanom tržištu".
Nova pogodnost za penzionere: Potvrda menja karticu dok traje izrada
18.08.2026.•
5
Penzioneri koji čekaju da im se izradi penzionerska kartica, ubuduće će moći da dobiju potvrdu da je postupak izrade u toku, i na taj način ostvare prava koja imaju zahvaljujući kartici.
Budućnost Srbije: Kako će se prevazići manjak struje
18.08.2026.•
12
Ovi letnji meseci pokazali su da se Srbija suočava sa ozbiljnom krizom u snabdevanju strujom i da postoje svi preduslovi da se ona narednih sezona ponovi.
Kalifornijski milijarderi uložili 40 miliona dolara da spreče uvođenje poreza na bogatstvo
18.08.2026.•
3
Milijarderi iz Kalifornije su uložili ovih dana gotovo 40 miliona dolara u kampanju protiv predložene takse na bogatstvo koja će se u novembru naći na glasačkom listiću u ovoj američkoj saveznoj državi.
Stelantis povlači skoro milion vozila zbog kvara kamere za rikverc
18.08.2026.•
1
Kompanija Stelantis saopštila je da povlači oko 955.000 vozila širom sveta zbog problema sa softverom radio-uređaja koji može da onemogući pravilno funkcionisanje kamere za pogled unazad.
"Hapag-Lojd": Zatvaranje Ormuskog moreuza koštalo nas je 600 miliona dolara
17.08.2026.•
2
Nemačka brodarska kompanija "Hapag-Lojd" saopštila je da ju je zatvaranje Ormuskog moreuza zbog sukoba na Bliskom istoku u drugom kvartalu koštalo oko 600 miliona dolara.
U utorak sednica Socijalno-ekonomskog saveta o minimalcu
17.08.2026.•
4
Vlada Srbije najavila je za sutra sednicu Socijalno-ekonomskog saveta o minimalnoj ceni rada u 2027. godini.
Poljoprivrednici optužuju uljare za kartelsko udruživanje
17.08.2026.•
8
Predsednik udruženja poljoprivrednika "Stig" Nedeljko Savić pozvao je udruženja poljoprivrednika iz Srbije na sastanak kako bi doneli odluku šta da preduzmu zbog niske akontne otkupne cene suncokreta.
Kineski proizvođači automobila se okreću proizvodnji u Africi
17.08.2026.•
4
Kineski proizvođači automobila se od izvoza sve više okreću ka njihovom sastavljanju u Africi.
Doneta odluka o izradi Prostornog plana razvoja rudnika Jama Bor
17.08.2026.•
4
Vlada Srbije donela je odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene razvoja rudnika Jama Bor čime je otvoren put za dalje širenje rudarskih kapaciteta u Boru.
Svetskom tržištu nafte preti manjak od 1,8 miliona barela dnevno
16.08.2026.•
4
Međunarodna agencija za energetiku značajno je pogoršala prognozu za svetsko tržište nafte i upozorila da bi u trećem kvartalu ove godine globalna potražnja mogla da bude čak 1,8 miliona barela dnevno veća od ponude.
Međugodišnji rast industrijskog prometa u junu 16 odsto
16.08.2026.•
1
Promet u industriji Srbije je ukupno u junu bio veći za 16 odsto u odnosu na jun prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Mickoski najavio početak izgranje autoputa od Skoplja do Kosova
16.08.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski najavio je danas da će krajem avgusta početi izgradnja autoputa od Skoplja do Kosova.
Rast cena u poljoprivredi: Najveći uticaj imali poskupljenje energenata i đubriva
16.08.2026.•
3
Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u drugom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti kvartal 2025. godine, povećane su 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Oko 150 najvećih zagađivača u Srbiji već duže od decenije rade bez dozvola
16.08.2026.•
11
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu.
Moskva zabranila rudarenje kriptovaluta do 2032. godine
16.08.2026.•
2
Zabrana rudarenja kriptovaluta u Moskvi, Moskovskoj oblasti, kao i u nizu opštinskih okruga Kurske oblasti stupila je na snagu.
Australijanci u dolini Ibra pronašli veliku količinu zlata i srebra
16.08.2026.•
72
Australijska kompanija Bindi Metals saopštila je da je završila prvi program istražnog bušenja na projektu Ravni u Srbiji, a prvi rezultati potvrdili su visok sadržaj zlata i srebra na više istražnih lokacija.
Komentari 6
A1
Bombon
Jovan
Srediće vućić, kao isve, ima Trampa na brzom biranju.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar