Carine SAD: Kako će uticati na Srbiju?
Amerikanci su uveli žestoku zaštitu na robu uvezenu iz Srbije i tako, praktično, doveli u pitanje međusobno poslovanje.
Istina, svojevrsna kazna se nameće u sklopu šire kampanje najmoćnije države na svetu da proizvodnju povrati na drugu stranu Atlantika, čijim obećanjem je umnogome Donald Tramp i izborio prošlogodišnju pobedu.
Očekujući da će carinski prihodi potrti neprekidno rastući deficit SAD u spoljnotrgovinskoj razmeni, američki predsednik surovo realizuje plan zasnovan na uverenju da se "svi drugi koriste bogatom Amerikom".
Obožavanje carine
Carine SAD su nametnute za čak 70 država u svetu, među njima i za velike američke prijatelje: Kanadu, EU, Japan, Južnu Koreju... Želeći da dodatno svetu pokaže ko je najmoćniji, Tramp je otišao dalje i najavio da, ukoliko bude mnogo onih koji budu protestovali i previše galamili, ni ove mere neće biti kraj.
Tako su SAD uvele carinu desetinama zemalja, a visinu zaštite su odredili ponaosob za svaku državu, odnosno grupaciju. Srbija je sa 35 odsto prošla među najgorima, čak i Kina sa godišnjim suficitom u razmeni sa SAD iznad 360 milijardi dolara dobila je nešto nižu kamatnu stopu od Srbije.
Teško je objasniti zašto je država na brdovitom Balkanu tako loše prošla. Formalno, SAD su objavile da su lane u Srbiju izvezle robe u vrednosti od samo 200 miliona dolara, dok je plasman u obrnutom smeru bio četiri puta vredniji. Međutim, precizna statistika Privredne komore Srbije govori da je naš izvoz u SAD iznosio 685 miliona naspram 735 miliona dolara uvoza.
Štaviše, već prilično dugo se naš trgovački bilans sa SAD vrti oko ravnoteže, dok je Srbija jedna od retkih koja u razmeni usluga sa SAD ima pozitivu, ponajviše zahvaljujući IT-uslugama koje ovdašnji informatičari rade za američke kompanije u neobičajeno velikom obimu. Poređenja radi, SAD sa EU u razmeni usluga imaju preko 109 milijardi suficita.
Pročitaj još
Brzopleta procena
Biće, dakle, da razlozi za izrazito visoku carinu Srbiji nisu ekonomske prirode, bar ne dominantni. Uostalom, Srbija je za SAD mikromajušni partner da bi uticala na bilo koji parametar najmoćnije države na svetu.
Preostaje da su razlozi druge prirode, ponajviše političke, kao što je politika presudno uticala i da kamata Brazilu, čiju orijentaciju ka BRIKS-u Ameri žestoko kude, bude surova ili prema Indiji kojoj, takođe, preti 50 odsto carina za izvoz u Novi svet, a ponajviše zarad nevoljnosti najmnogoljudnije države da odustane od kupovine ruske nafte.
Srpska vlast je veoma brzo po najavi američke carine reagovala procenom da minus po Srbiju neće biti veliki s obzirom na mali obim međusobne trgovine. Međutim, brzo se ispostavilo da četiri milijarde američkih investicija u Srbiji nije malo, a više od 32.000 srpskih stanovnika radi u američkim firmama.
Istina, međusobna trgovina nije velika, ali pojedine firme "žive" od plasmana preko Atlantika, pre svih kragujevačka "Zastava oružje" i užički "Prvi partizan". U nepovoljnoj situaciji našli bi se i njihovi najvažniji dobavljači: "Zastava kovačnica", "Milan Blagojević" (Lučani) i Valjaonica bakra u Sevojnu.
Oružje i municija
Glavni izvozni srpski proizvod za tržište SAD je poluatomatska puška AK 70, rađena na osnovu sovjetskog "Kalašnjikova". Kako je u SAD za potrebe lične odbrane dopušteno automatsko naoružanje, automat AK 70 je sa druge strane Atlantika lično naoružanje i kupuje se po radnjama u slobodnoj prodaji, uz pokazivanje lične karte.
Ovaj automat koristi poseban kalibar municije koju Kragujevčanima isporučuju Užičani. Obe firme su iz delatnosti vojne proizvodnje i u potpunosti su u državnom vlasništvu. Pre pet godina "Zastava oružje" sklopila je sa američkim uvoznikom "Zastava arms USA" petogodišnji aranžman po kome bi na američki kontinent isporučio preko 234 miliona evra vrednih komada ovog oružja za ličnu upotrebu. Stoga ne iznenađuje da u srpskom izvozu dominira upravo ovaj automat i lane je, skupa sa za njega namenskom municijom, doneo preko 153 miliona evra.
Naravno, "Zastava oružje" isporučuje i sportsko, te lovačko naoružanje za koje ide standardnija municija. Lanjski izvoz u SAD vredeo je 118 miliona evra, dok su klipovi i motori doneli 47 miliona. Bio je vidljiv i 57 miliona vredan izvoz mašina. Smatra se da je "Zastava oružje" sto odsto vezana za američko tržište, dok je zavisnost "Prvog partizana" oko pedeset odsto.
Visoka je i zavisnost pojedinih dobavljača, poput "Zastava kovačnice", još više Valjaonice bakra iz Sevojna koja gotovo 15 odsto produkcije usmerava na proizvodnju municije kalibra specifičnog za automat AK 70, dok na proizvodnju ličnog, sportskog i lovačkog naoružanja odlazi bezmalo 30 odsto bakra iz Sevojna. Evidentno je da će na rad četiri firme sankcije imati grozan učinak, preneti će se i na lanac snabdevača.
Sankcije NIS-u bez odlaganja
Mimo firmi iz militarne branše, carine će najviše pogoditi proizvođače hrane za kućne ljubimce koje je lane u SAD iz Srbije isporučeno u vrednosti od 47 miliona evra, otprilike četvrtina izvoza branše. Može se reći da broj pogođenih nije velik, ali poslovna konfiguracija pogođenih je takva da će carinski udar na njih biti paklen.
Ostaje nejasno šta je sa standardnom municijom koju valjevski "Krušik" masovno proizvodio i isporučivao Amerima, a ovi robu preusmeravali saveznicima širom sveta. Pitanje je da li se takva roba vodi kao izvoz u SAD ili, pak, u treće zemlje, američke saveznice.
Posebno su pitanje američke sankcije NIS-u čiji se početak primene peti put prolongirao, ali uz opasku da je "ovaj put bilo najteže odložiti start". Rečeno je tako da se stiče utisak da više neće biti pomeranja.
Rođendan Ujedinjenih nacija
I da se ne zaboravi, Ameri sankcijama ne kažnjavaju dve ruske kompanije, većinske suvlasnice NIS-a, još manje će biti pogođena Rusija za koju bi eventualan transfer dobiti (oko 150 miliona evra) iz novosadskog giganta bio tek beznačajnih 0,15 odsto godišnjeg troška na rat u Ukrajini. Zbog sankcija bi ispaštali građani Srbije, pa bi, dakle, pod udar došla Srbija i to bez ijednog osnova.
Reč je o proceni najmoćnije države na svetu da bi to bio efikasan put za preusmerenje srpske politike, a što bi se, prema američkoj nakani, vidljivo manifestovalo uvođenjem sankcija Rusiji.
U aktuelnim političkim okolnostima potpuno je nebitno što je uvođenje carina u suprotnosti sa principima slobodne trgovine i takozvanim Urugvajskim principima Svetske trgovačke organizacije. Nema bolje zaštite od važeće i primenjive pravne regulative. Ali, danas se međunarodni dogovori i usaglašavanje propisa teško postižu.
Naprotiv, moćni se osećaju suviše snažnim da bi se dosledno pridržavali važećih propisa, nekada ugledne globalne asocijacije ubrzano gube na značaju. Pitanje je hoće li i Ujedinjene nacije dočekati 5. novembar, osamdeseti rođendan. Turbulentna su vremena. Upravo u ovakvim, teškim trenucima treba imati na umu da je funkcionisanje po slovu propisa ne samo najfunkcionalnije, već i najbolje. Posebno po male i one sa manje moći.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropska centralna banka proširuje pristup svom fondu za likvidnost u evrima
15.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da namerava da proširi pristup svom fondu za likvidnost u evrima, kako bi bio globalno dostupan u cilju jačanja jedinstvene evropske valute na međunarodnom planu.
Pošto prodaja e-automobila nije išla po planu: Stelantis ipak uvodi nova dizel vozila u Evropu
15.02.2026.•
9
Kompanija Stelantis ponovo uvodi dizel verzije najmanje sedam modela automobila i putničkih kombija širom Evrope, što predstavlja zaokret od ranije snažne orijentacije ka električnim vozilima (EV).
Srbija se zadužila za još 200 miliona evra: Svaki građanin "duguje" oko 6.000 evra
15.02.2026.•
26
Srbija se u četvrtak zadužila za još 200 miliona evra, za koliko je prodala petnaestogodišnje državne obveznice po stopi prinosa od pet odsto.
Na kraju prošle godine zabeležen porast broja građevinskih dozvola
14.02.2026.•
0
U Srbiji je u decembru prošle godine izdato 2.948 građevinskih dozvola, što je 10,8 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Odbor za poljoprivredu usvojio da 10 do 15 odsto mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu
13.02.2026.•
4
Parlamentarni Odbor za poljoprivredu usvojio je danas predloge da 10 do 15 odsto količine mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu i da država dotira 1,5 evra na bazi skladištenja.
NIS podneo zahtev za novu licencu Ministarstva finansija SAD
13.02.2026.•
0
Naftna industrija Srbije uputila je 12. februara Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 20. februara.
Šta se najviše prodaje u Srbiji: Polovnjaci, "škoda", "tojota", "reno"...
13.02.2026.•
8
U Srbiji je u 2025. godini zabeležen rast prodaje novih vozila za 13,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Glavna pravnica Goldman Saksa podnosi ostavku - dobijala poklone od Džefrija Epstina
13.02.2026.•
2
Glavna pravna službenica u bankarskoj instituciji Goldman Saks Keti Rumler podnela je ostavku, nakon što je otkriveno da je od seksualnog prestupnika Džefrija Epstina dobijala poklone.
Ministarstvo poljoprivrede traži konsultacije sa EU o stanju na tržištu mleka
12.02.2026.•
10
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je danas da je zatražilo hitne konsultacije sa Evropskom komisijom (EK), povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.02.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne, 4,5 odsto i kreditne olakšice, sedam odsto.
Burger king stiže u Srbiju: Ministarka privrede imala sastanak sa predstavnicima kompanije
12.02.2026.•
40
Ministarka privrede Adrijana Mesarović sastala se sa predstavnicima kompanije "Burger King" sa kojima je razgovarala o njihovim planovima o ulaganju u Srbiju i otvaranju većeg broja restorana.
Država otkočila cene dobavljača: Da li će proizvodi u marketima poskupeti?
11.02.2026.•
34
Poslednjom u nizu izmena Uredbe o ograničenju marži, odmrznute su cene dobavljača, što znači da one mogu da budu slobodno formirane.
Profesor Đukić: Zaduživanje Srbije prodajom obveznica jeftinije, ali nije utešno
11.02.2026.•
2
Zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku je povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
Hajneken ukida radna mesta: Manja potražnja za pivom
11.02.2026.•
4
Holandski proizvođač piva Hajneken je najavio da će ukinuti do 6.000 radnih mesta širom sveta od ukupno 85.000.
Gaspromnjeft otkrio nalazište rezervi nafte od 55 miliona tona
11.02.2026.•
4
Naftna kompanija Gaspromnjeft objavila je da je otkrila nalazište sa rezervama od 55 miliona tona nafte u ruskoj arktičkoj zoni Jamalo-neneckog autonomnog okruga.
Strane kompanije smanjuju investicije u Srbiji: Zbog čega je to tako?
11.02.2026.•
9
Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra.
Ministarstvo poljoprivrede: Pratićemo stanje na tržištu mleka i prilagođavati mere
11.02.2026.•
4
Država ostaje opredeljena za dijalog sa proizvođačima mleka i nastaviće da prati stanje na tržištu i prilagođava mere realnim uslovima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
NBS: Bruto devizne rezerve u januaru skoro 29,4 milijarde evra
11.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve Srbije na kraju januara 2026. iznosile 29,39 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra 2025. povećane su za 388,4 miliona evra.
Nauči kako da primeniš AI u digitalnom marketingu za dva dana
11.02.2026.•
0
Dok jedni samo pričaju o primeni veštačke inteligencije u digitalnom marketingu na domaćem tržištu, drugi je već uveliko primenjuju i ostvaruju zavidne rezultate.
"Logika pijanih milionera": Leteći taksiji će uvećati ionako velik javni dug, a isplativost upitna
11.02.2026.•
21
Srbija će za investiciju "leteći taksiji", vrednu oko 125 miliona evra, morati dodatno da se zaduži, jer će najmanje još toliko koštati i izgradnja prateće infrastrukture.
Komentari 6
A1
Bombon
Jovan
Srediće vućić, kao isve, ima Trampa na brzom biranju.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar