Sankcije, NIS i EU: Šta čeka srpsku ekonomiju u 2026. godini?
Prošla 2025. godina završena je, sudeći prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, sa privrednim rastom od dva odsto.
Foto: 021.rs
To je polovina od onoga što je planirano pre malo više od godinu dana, piše Danas.
Po svemu sudeći 2026. biće izazovna, mada, s obzirom na sve neizvesnosti već sada prisutne, malo ko se usuđuje da da neku prognozu. Ministarstvo finansija je budžet računalo sa pretpostavkom realnog rasta od tri odsto, NBS očekuje 3,5 odsto.
Ipak, privrednici i ekonomisti sa kojima je Danas razgovarao, ističu važnost međunarodnih okolnosti, pre svega u EU, i kako i kada će se rešiti pitanje NIS-a i sankcija od strane SAD.
Zoran Drakulić, privrednik i vlasnik kompanije Point grup ističe da je udeo naše ekonomije u svetskoj privredi toliko neznatan "da mi mnogo zavisimo od okruženja".
"Pre svega Rusko-ukrajinski rat i sve ovo što se dešava u Evropi imaće uticaj na našu privredu. Naš izvoz i trgovina su vezani za Evropu. Evropa je sada u velikom problemu, i pitanje je kako će ona uopšte iz toga da se izvuče. Mislim da je to faktor broj jedan za našu ekonomiju koji utiče i na investicije. Na priliv investicija koji smo ranije imali više ne možemo da računamo, i zbog spoljnih faktora, ali i zbog unutrašnje situacije", ukazuje Drakulić.
On napominje i da je situacija sa NIS-om ključna.
"Nama ta kompanija učestvuje sa oko šest odsto u BDP-u. Ako ne pokrenemo tu rafineriju, biće katastrofa. Mi moramo da presečemo, kako znamo. Da li će neko da kupi ili neće, ali u svakom slučaju, mi u narednih nekoliko dana, ili do tog roka koji je dat, 15. januara, moramo to da rešimo i Rafinerija mora da počne da radi, jer NIS nam donosi u budžet milijardu evra godišnje", upozorava Drakulić.
Tema o kojoj naši privrednici već godinama govore, a koja je poslednje vreme, sa zatvranjem fabrika stranih investiora, sve aktuelnija su domaće investicije i domaća privreda.
"Već godinama pričamo da je ključ u domaćoj privredi. Sada nam odlaze te strane kompanije kojima smo davali subvencije. U jednoj Nemačkoj, domaća privreda je 75-80 odsto BDP-a. Moramo i mi da se okrenemo našoj privredi, jer ona ima veliki potencijal. Poljoprivreda je toliko zapsotavljena, a ima potencijal da izvozi 40-50 milijardi evra. Nama od 2017-18 godine padaju ulaganja domaće privrede. Mi privrednici, ne osećamo se ovde komotno", poručuje on.
Za Ivana Nikolića, predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije, moguć je povratak na visoke stope rasta, ukoliko se ostvare neke pretpostavke.
"Ako pođemo od toga da ćemo sledeće godine napokon, posle dve uzastopne loše, imati prosečnu poljoprivrednu godinu. Ako bude neka veća količina padavina koje bi popravile i energetski bilans zbog veće proizvodnje hidroleketrana. Očekuje se i veći rast potrošnje, što se već i vidi u prometu u maloprodaji sa padom inflacije. Zatim, završetak EKSPO-a bi trebalo da doprinese konačno oporavku građevinarstva nakon pet loših kvartala. Ako bi se to sve poklopilo, mogli bismo da se vratimo na one stope rasta od oko četiri odsto ili više", smatra on.
Pročitaj još
Ipak, sve će u velikoj meri zavisiti od NIS-a.
"Ukoliko bi se problem ubrzo rešio ne bi ostavio posledice na ekonomiju. U slučaju prolongiranja statusa kvo, prebacilo bi nas na kolosek stagnacije. Prerađivačka industrija bi zabeležila pad. Samo rafinerija doprinosi prerađivačkoj industriji sa jednim procentnim poenom. U uslovima slabe eksterne tražnje, koja teško da će se oporaviti, to je nenadoknadivo. I tada bi bilo teško zadržati BDP u pozitivnoj zoni. To neće značiti da neće biti goriva ili da će biti nestašice, već će prosto biti veliki udarac za našu industriju", napomije Nikolić dodajući da ove godine neće biti problema sa inflacijom.
Monetarna politika, pre svega američkog FED-a i Evropske centralne banke, su neke od najvažnijih determinanti svetske ekonomije, a samim tim i naše.
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta očekuje da će najmoćnije centralne banke, američki Fed i Evropska centralna banka, zadržati asimetriju u vođenju monetarne politike.
"To znači da je verovatno da će FED nastaviti sa smanjenjima ključne kamatne stope i u 2026. godini. S druge strane, ECB je na potpuno drugoj strani i već je oborila kamatnu stopu na svega dva odsto. Oni ističu da se inflacija približila cilju od dva odsto, pri čemu, to jeste tačno statistički, ali mora se imati u vidu je to uglavnom rezultat pada cena energenata i jeftinog uvoza iz Kine. To znači da inflatorna žarišta time nisu u potpunosti uklonjena, pogotovo u sektoru tržišta radne snage u zoni evra. Prosto, nadnice, zbog manjka radne snage, neće padati u meri u kojoj bi kompenzuju troškovne udare. A kad govorim o troškovnim udarima, mislim na pad industrijskih kapaciteta posebno u Nemačkoj i u automobilskoj industriji", objašnjava Đukić.
Što se tiče FED-a, može se, prema Đukićevim rečima, očekivati, posebno od juna kada na čelo FED-a dođe novi predsednik, da nastupi intenzivnije obaranje ključne kamatne stope.
"Mada ja verujem da će ipak biti doze obazrivosti u Komitetu za operacije na otvorenom tržištu i odbarana nezavisnosti FED.a. Ipak bi moglo da se očekuje dalje jačanje evra i slabljenje dolara. To može delovati čudno, s obzirom da očekujem da će SAD imati višu stopu rasta o evrozone.
Za zemlje Centralne i Istočne Evrope, posebno za zemlje sa svojm valutom i politikom ciljanja inflacije, a tu mislim i na Srbiju, to znači negativne efekte zbog zbog slabljenja privredne aktivnosti ili vrlo sporog oporavka nemačke privrede, jer evrozonu sad vuku druge ekonomije, ne Nemačka. Samim tim, treba biti obazriv sa projekcijama privrednog rasta Srbije od 3,5 odsto za narednu godinu", poručuje on.
Đukić ocenjuje da su mnogo veći rizici naniže, i to zbog odliva stranih direktnih investicija, i zbog nepovoljne konjukture u automobilskoj industriji.
"Ako uz to povežemo i činjenicu da je režim kursa takav kakav jeste, koji je ubitačan za izvozni sektor privrede, onda preostaje jedino da vlasti forsiraju putem ekspanzije javnih investicija i da to bude jedina snaga koja će vući srpsku ekonomiju napred", kaže Đukić.
"Treba reći i da monetarna politika ECB i niske kamatne stope pozitivno utiču na duženike u Srbiji. Naše monetarne vlasti to izbegavaju da istaknu, pripisujući sve pozitivne efekte dobrom vođenju monetarne politike. A samo pogledajte euribor, koji je deo kamatnih stopa stambenih kredita, koji je za godinu dana pao sa 3,5 na 2,1 odsto. To je velika podrška dužnicima i nije posledica naše monetarne politike, već štampanja novca u evrozoni kako bi oni podstakli svoj privredni rast. Ako još odemo u natrag, u oktobru 2023. euribor je bio na maksimalnih 4,09 odsto. Prethodno je od novembra 2015. do juna 2022. godine euribor bio negativan i naši dužnici su uživali u blagodetima niskih kamatnih stopa ECB", ističe Đukić.
Dodaje da će zato dužnici i u Srbiji kojima su krediti vezani za evro imati manje problema u servisiranju kredita, iako, "sam režim fiksnog kursa duže od decenije čini sistem jako ranjivim, jer stvara lažnu sliku stabilnosti, a ona može biti narušena jakim eksternim šokom, poput odliva stranih investicija ili sankcija koje Trampova administracija može proširiti po sopstvenoj volji".
Što se tiče precenjenosti dinara, on ističe podatke o realnom efektivnim deviznim kursevima sa baznom godinom 2025, za zemlje CIE koje takođe imaju politiku cilanja inflacije, kao i Srbije.
"U ovih prethodnih godinu dana, kurs dinara je precenjen za oko 45 odsto. To uništava cenovnu konkurentnost privrede. Mađarska je dopustila da forinta malo i depresira (oslabi), da ne bi došlo do preteranog jačanja valute i ugrožavanja izvoza. Poljska valuta, na primer, je na nivou od oko 116 do 120. To znači da je zlot nešto precenjen, ali poljska valuta slobodno pliva i njeno jačanje je posledica fundamentalnih faktora, a ne veštačkog fiksiranja", zaključuje Đukić.
Đukić ističe da je enormno zaduživanje građana u uslovima precenjenog dinara jako opasno.
"To je tempirana bomba kada nastupe neke vanredne okolnosti", upozorava Đukić.
Sve ovo su razlozi zbog kojih Đukić očekuje da će vlasti morati da raspišu izbore ove godine, samo je pitanje kada.
"Tajming je jako jako važan, jer će želeti da iskoriste efekte svih ovih javnih investicija da bi se uticalo na biračko telo same vlasti", smatra on.
Ceo tekst Danasa čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Đedović: NIS mora da ostane dominantna kompanija na srpskom tržištu
24.05.2026.•
1
Ministarka Dubravka Đedović Handanović kaže da MOL nastoji da zadrži veću operativnu fleksibilnost unutar svoje grupe, ali da je stav Srbije da NIS mora da ostane dominantna kompanija na srpskom tržištu.
Brazil očekuje rekordan rod kafe
24.05.2026.•
2
Brazil očekuje dobar rod kafe u novoj poljoprivrednoj sezoni, što bi trebalo da rezultira najvećim obimom izvoza otkako trgovac sirovinama ECOM prati podatke, rekao je čelnik ECOM-ove podružnice Karlos Santana.
Ekonomista Savić: Iako to ne izgleda tako - Srbija još ima dobru poziciju u pregovorima o NIS-u
24.05.2026.•
2
Profesor Ekonomskog fakulteta u penziji Ljubodrag Savić ocenio je da Srbija u pregovorima o prodaji ruskog dela NIS-a još ima dobru poziciju, iako izgleda da nije tako.
NBS: Pripremljen nacrt izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga
23.05.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) je objavila da je sačinila nacrt izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga radi potpunog usaglašavanja sa propisima Evropske unije.
Direktor MOL-a: Pregovori o kupovini NIS-a u završnoj fazi, optimistični smo
23.05.2026.•
2
Generalni direktor mađarske MOL grupe Žolt Hernadi poručio je povodom produžetka roka za završetak pregovora o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije da je u njima do sada ostvaren značajan napredak.
Rok za dogovor o NIS-u ističe danas: Mogući scenariji - prodaja, sankcije ili najgori ishod
22.05.2026.•
14
Poslednji dan pred istek roka za prodaju ruskog udela u NIS-u protiče bez konkretnih vesti o dogovoru između ruskih i mađarskih partnera.
Objavljene nove cene goriva
22.05.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati do petka, 29. maja.
EU suspenduje carine na neka đubriva
22.05.2026.•
1
Savet EU odlučio je danas da na godinu dana suspenduje carinske tarife na ključna đubriva na bazi azota koja se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji u Uniji, uključujući sirovine za đubriva kao što su urea i amonijak.
Šta će najviše poskupeti: "Već se priprema teren za rast cena"
22.05.2026.•
37
Inflacija u Srbiji ponovo ubrzava, a ekonomisti upozoravaju da bi do kraja godine mogla da premaši i pet odsto.
Prognoza EK o ekonomskom rastu Srbije: Faktori su studentski protesti, Ekspo, plate i penzije
21.05.2026.•
5
Posle pada prethodne godine, ekonomski rast Srbije ove godine će dostići 2,8 odsto, a sledeće 3,9 odsto, prognozira Evropska komisija (EK).
Dok cene hrane rastu, EU rešenje traži u kravljem izmetu
21.05.2026.•
4
Plan Evropske komisije za jačanje snabdevanja Evrope usmeren je na dugoročni regulatorni podsticaj za veću reciklažu stajnjaka i poljoprivrednog otpada u đubrivo.
Mask bi mogao da postane prvi bilioner nakon što SpaceX izađe na berzu
21.05.2026.•
5
Ilon Mask mogao bi da postane prvi bilioner u istoriji nakon očekivanog izlaska svemirske kompanije SpaceX na berzu, prenose američki poslovni mediji.
Meta počela da deli planiranih 8.000 otkaza
21.05.2026.•
3
Kompanija Meta počela je da sprovodi plan za ukidanje oko 8.000 radnih mesta širom sveta, a mnogim zaposlenima je preporučeno da rade od kuće dok traje taj proces, objavio je Blumberg.
.jpg "Srbija učetvorostručuje skladišne kapacitete naftnih derivata u Smederevu")
Srbija učetvorostručuje skladišne kapacitete naftnih derivata u Smederevu
20.05.2026.•
1
Republička direkcija za robne rezerve raspisala je tender za izradu projektne dokumentacije za izgradnju osam rezervoara od po 20.000 kubnih metara sa pratećom infrastrukturom na skladištu naftnih derivata u Smederevu.
Tri scenarija Narodne banke za rast cena: Inflacija od 3,6 do čak 6,5 odsto zbog rata u Iranu
20.05.2026.•
3
Stručnjaci Narodne banke Srbije napravili su analizu tri moguća scenarija kretanja inflacije u zavisnosti od dešavanja na Bliskom istoku.
"Država povećala akcize zbog prazne kase": Cene goriva bi od petka mogle da porastu
20.05.2026.•
35
Vlada Srbije je prošlog petka odlučila da koriguje akcize na gorivo, pa su one sada umanjene za 20 odsto, umesto dosadašnjih 25 procenata, a stručnjaci ovu odluku vide kao očekivanu, ali kratkoročnu.
Još dva dana za rešavanje pitanja NIS: Šta će se desiti ako OFAC ne produži rok?
20.05.2026.•
6
Dva su dana do isteka roka za rešavanje situacije sa prodajom većinskog paketa akcija u NIS-u, a OFAC se još uvek nije oglasio.
Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika pun nelogičnosti, apsurda i ne daje rezultate
20.05.2026.•
6
Krajem prošle godine stupio je na snagu zakon koji reguliše Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika u Agenciji za privredne registre (APR), a prema prvim analizama, zakon se nije dobro pokazao.
Stelantis je u krizi, šta će biti sa Fijatom u Kragujevcu?
19.05.2026.•
13
Kriza u automobilskom gigantu Stelantis ulazi u jednu od najtežih faza u poslednjih nekoliko decenija, čemu svedoči činjenica da je proizvodnja na istorijskom minimumu.
NIS uložio 4,9 milijardi dinara u istraživanje nafte i gasa
19.05.2026.•
0
Naftna industrija Srbije (NIS) je danas saopštila da je u prvom kvartalu 2026. godine uložila u oblast istraživanja i proizvodnje nafte i gasa 4,9 milijardi dinara, što je 78 odsto njenih ukupnih ulaganja u tom periodu.
EU portal: Veliki zastoj kompanije "Strikland Metals" u Srbiji
19.05.2026.•
5
Australijska kompanija "Strikland Metals", odnosno "Zlatna reka", njena ćerka firma u Srbiji, nije uspela u roku da završi istražna bušenja na Rogozni, piše portal miningsee.eu.
Komentari 10
zztop
Milan
Plaćač poreza
Ali su ubeđeni bez zamaranja činjenicama. A nafte nikada više na svetskom tržištu i nikada jeftinija osim u Srbiji. Još kad Venecuelanska nafta preplavi tržište.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar