Očekuje se skora prodaja NIS-a: Ovo su greške koje ne smeju da se ponove
Dok se polako troši rok koji su SAD postavile za prenos ruskog vlasništva u NIS-u, pregovori o ulasku mađarskog MOL-a u strateško partnerstvo sa Srbijom ulaze u završnu fazu.
Foto: 021.rs
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je cilj da se pregovori većinskih vlasnika NIS-a i mađarskog MOL-a o prodaji ruskog udela završe pre kraja ove nedelje i da bude potpisan obavezujući sporazum. Najavila je i potpisivanje međudržavnog sporazum o saradnji u oblasti energetike i partnerstvu u NIS-u.
Nije, međutim, samo važno ko će zameniti Gaspromnjeft, već pod kojim uslovima će se to desiti.
Stručna javnost upozorava da bi puka zamena jednog dominantnog stranog vlasnika drugim, bez suštinske promene strukture upravljanja, Srbiju ponovo dovela u podređen položaj, piše Nedeljnik.
Da bi se razumelo šta Srbija ne sme da potpiše sa Mađarima, neophodno je da se podsetimo šta je potpisano sa Rusima. Energetski sporazum ratifikovan u Skupštini Srbije 2008. godine, koji je važio kao osnova za prodaju 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra, sadrži klauzule da će ruska strana u novoosnovanim kompanijama imati udeo od najmanje 51 odsto, dok je srpska strana bila limitirana na najviše 49 procenata.
Tu je i stavka koja je Gaspromnjeftu garantovala pravo na operativno upravljanje NIS-om, uz obavezu Vlade da štiti tržište derivata.
Sporazum je potpisan na period od 30 godina, uz automatsko produženje za pet godina ukoliko nijedna strana ne najavi raskid.
Promeniti model strateškog partnerstva
Naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka Aleksandar Matković izričit je u stavu da se model strateškog partnerstva mora korenito promeniti. On smatra da, ukoliko se žele izbeći greške iz prošlosti, država ne sme prepustiti kormilo novom partneru bez zaštitnih mehanizama.
"Ako je naučena lekcija iz aranžmana sa Rusijom, Gaspromom i Gaspromnjeftom, onda prvi uslov novog sporazuma mora biti da država Srbija zadrži ili poveća efektivnu kontrolu nad NIS‑om i ključnom energetskom infrastrukturom, a ne da je predaje drugom monopolisti uz politički marketing o strateškom partnerstvu", ocenjuje Matković.
Precizira da to podrazumeva potpunu transparentnost svih obaveza, bez tajnih aneksa i klauzula, sa obaveznim objavljivanjem ugovora. Prema njegovim rečima, neophodne su jasne garancije da strateške odluke o cenama, investicijama i pravcu dalje diversifikacije snabdevanja donosi Srbija u javnom interesu, a ne akcionari u Budimpešti, Moskvi ili bilo kom drugom centru moći.
Matković posebno upozorava na konkretne klauzule koje bi mogle biti štetne po dugoročne interese zemlje.
"Ono što nipošto ne sme da se nađe u tim sporazumima jesu odredbe koje nas dugoročno vezuju za jednog dobavljača ili jednu rutu snabdevanja, kao i bilo kakve klauzule kojima se Srbija odriče prava da poveća svoj vlasnički udeo, preispituje ugovor ili uvede strožu regulaciju u slučaju zloupotrebe tržišne moći. Bez mogućnosti da država poveća svoj udeo u NIS‑u i bez zakonski zagarantovanog prava da menja pravila u korist javnog interesa, opet ćemo završiti u poziciji taoca kao što je bilo sa Gaspromom, samo sa novim imenom partnera", naglašava Matković.
Geopolitički pritisak
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto potvrdio je da Vlada Mađarske podržava nameru MOL-a da otkupi akcije u NIS-u jer bi to obezbedilo ogroman iskorak u pogledu bezbednosti snabdevanja Centralne Evrope.
U isto vreme demantovao je da MOL razmatra zatvaranje rafinerije u Pančevu i najavio da bi međunarodni sporazum sadržao sve strateške elemente saradnje.
Međutim, nad čitavim procesom nadvija se senka postojećeg međudržavnog sporazuma sa Rusijom. Predsednik Rusije Vladimir Putin krajem decembra je izjavio da Rusija ima ideje o tome kako, na koji način i u kom pravcu bi moglo da se krene napred (u vezi rešavanja situacije sa NIS-om koji je pod sankcijama SAD), ali je i upozorio na pravne obaveze Srbije.
Putin je podsetio da postoji međuvladin sporazum sa Srbijom (iz 2008. godine) u vezi sa usvajanjem bilo kakvih ograničenja u vezi sa tom kompanijom.
"Pretpostavljamo da će prijateljsko rukovodstvo Srbije imati ovo na umu i ispuniti svoje obaveze. U suprotnom, postavlja se pitanje: kako možemo da uložimo novac u ekonomiju zemlje i gde su garancije bezbednosti ako čak ni međuvladini sporazumi ne funkcionišu", rekao je Putin.
Pročitaj još
Institucionalni vakuum
Dodatni rizik u procesu sklapanja novog ugovora predstavlja potpuna praznina kada je reč o kontrolnim institucijama, upozorava Matković, , koji je nedavno na tu temu objavio knjigu "Mehanizam za kontrolu stranih direktnih ulaganja" sa predlogom zakona za uspostavljanje takvog tela u Srbiji.
"Mi nemamo ni osnovne institucije koje su eksplicitno namenjene bezbednosnoj proveri stranih ulaganja, poput mehanizma za kontrolu stranih ulaganja, čiji je posao da proveri da li jednu kompaniju kontroliše strana država, služba ili matična kompanija na način koji šteti Srbiji", ističe sagovornik Nedeljnika.
NIS je, prema njegovim rečima, primer koji očigledno dokazuje potrebu za takvom institucijom.
"U njegovom slučaju su se te tri stvari preplele, sve na štetu Srbije. Mi čak nismo ništa ni znali o pregovorima (o preuzimanju većinskog vlasništva) jer Rusi nisu hteli nikakve informacije da dele, što je ponižavajuće za jednu zemlju", zaključuje Matović.
Ministarka energetike izjavila je i da će posle potpisivanja obavezujućeg sporazuma o prodaji ruskog udela u NIS-u biti poslat zahtev SAD-u za produženje licence za rad te kompanije. SAD su inače dale rok do 24. marta za prenos ruskog vlasništva u NIS-u.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Država otkočila cene dobavljača: Da li će proizvodi u marketima poskupeti?
11.02.2026.•
9
Poslednjom u nizu izmena Uredbe o ograničenju marži, odmrznute su cene dobavljača, što znači da one mogu da budu slobodno formirane.
Profesor Đukić: Zaduživanje Srbije prodajom obveznica jeftinije, ali nije utešno
11.02.2026.•
1
Zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku je povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
Hajneken ukida radna mesta: Manja potražnja za pivom
11.02.2026.•
2
Holandski proizvođač piva Hajneken je najavio da će ukinuti do 6.000 radnih mesta širom sveta od ukupno 85.000.
Gaspromnjeft otkrio nalazište rezervi nafte od 55 miliona tona
11.02.2026.•
2
Naftna kompanija Gaspromnjeft objavila je da je otkrila nalazište sa rezervama od 55 miliona tona nafte u ruskoj arktičkoj zoni Jamalo-neneckog autonomnog okruga.
Strane kompanije smanjuju investicije u Srbiji: Zbog čega je to tako?
11.02.2026.•
7
Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra.
Ministarstvo poljoprivrede: Pratićemo stanje na tržištu mleka i prilagođavati mere
11.02.2026.•
0
Država ostaje opredeljena za dijalog sa proizvođačima mleka i nastaviće da prati stanje na tržištu i prilagođava mere realnim uslovima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
NBS: Bruto devizne rezerve u januaru skoro 29,4 milijarde evra
11.02.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve Srbije na kraju januara 2026. iznosile 29,39 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra 2025. povećane su za 388,4 miliona evra.
Nauči kako da primeniš AI u digitalnom marketingu za dva dana
11.02.2026.•
0
Dok jedni samo pričaju o primeni veštačke inteligencije u digitalnom marketingu na domaćem tržištu, drugi je već uveliko primenjuju i ostvaruju zavidne rezultate.
"Logika pijanih milionera": Leteći taksiji će uvećati ionako velik javni dug, a isplativost upitna
11.02.2026.•
18
Srbija će za investiciju "leteći taksiji", vrednu oko 125 miliona evra, morati dodatno da se zaduži, jer će najmanje još toliko koštati i izgradnja prateće infrastrukture.
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
1
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
28
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
56
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
36
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
1
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
Komentari 7
Boba NS
Srbija nije potisnik kuoprodajnog ugovora ovaj put. Bilo bi lepa da se NIS vratio pod okrilje Srbije ali ocigledno nije bilo volje, znanja, novca... Ne znam cega ali ocigledno ce i ova prilika biti prpustena.
Paja
Ilija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar