"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Kompanija Ahold Delhaize potvrdila je u saopštenju objavljenom na sajtu kompanije ovu informaciju koju je objavio nemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).
Kako je navedeno u nemačkom dnevniku, kompanija je provela mesece u pregovorima sa vlastima u Srbiji kako bi se našlo zajedničko rešenje, ali bez uspeha.
Rešenje Vlade Srbije po toj uredbi, kako je navedeno u tekstu, stavilo je podružnicu "Delez Srbija" u situaciju da posluje sa gubicima, odmah nakon usvajanja tog dokumenta.
U tekstu se navodi da je "Ahold Delez" najpoznatiji na svom domaćem tržištu po lancu supermarketa Albert Hajn, te da se Srbija smatra značajnim tržištem, iako učestvuje sa manje od pet procenata u evropskoj prodaji te kompanije.
Kompanija pred sudom osporava propis usvojen prošlog septembra, kada je Vlada Srbije ograničila marže u 23 kategorije proizvoda na početni period od šest meseci.
Navedeno je da su veliki trgovinski lanci pogođeni uredbom koja se odnosi na više od tri četvrtine asortimana proizvoda, što čini više od četiri petine njihovih prihoda.
Kako je navdeno, bez ovih ograničenja marži, trgovci na malo su poslovali sa neto prihodima od samo dva do četiri i po procenta.
U tekstu Frankfurter algemajne cajtunga navodi se i da je "Ahold Delez" navodno zatvorio 25 prodavnica u Srbiji od septembra.
Pišu i da "Delez Srbija" posluje već 25 godina i da sada ima 547 prodavnice sa više od 11.000 zaposlenih.
Navedeno je da kao strani investitor u Srbiji "Ahold Delez" može da ostvari svoj zahtev za nadoknadu štete ne samo kroz potencijalnu tužbu pred srpskim nacionalnim sudom, već i putem međunarodne arbitraže.
Osnova za takve zahteve su bilateralni investicioni ugovori ili drugi međunarodni sporazumi.
Podseća se da je takav sporazum postojao između Holandije i bivše Jugoslavije.
Nakon raspada te države, sporazum je ponovo ispregovaran između Srbije i Holandije i stupio je na snagu 2004. godine.
Podseća se da pored toga postoji i sporazum između zemalja članica EU i Beograda, koji je na snazi od 2013. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
14
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
2
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
10
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
1
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
2
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
21
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
14
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
3
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
14
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
22.03.2026.•
10
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Posledica rata na Bliskom istoku: Ruski gas će vrlo verovatno poskupeti za Srbiju
22.03.2026.•
18
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
19
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
6
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Komentari 21
Panonac
Plaćač poreza
I
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar