Profesor Lukić: Treba proceniti koliko državnih davanja u ceni goriva može da se koriguje
U jeku rasta cena energenata, pažnja svetske javnosti ponovo je usmerena ka Persijskom zalivu.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić ocenjuje za RTS da je trenutna situacija u tom regionu ozbiljnija nego prethodne energetske krize.
"Sadašnja kriza u Persijskom zalivu je bez presedana. Ako znamo da se četiri od pet najvećih naftnih polja u svetu nalaze upravo na rubovima Persijskog zaliva, onda možemo da zaključimo da je ovo situacija kakvu do sada nismo videli", kaže Lukić.
Podseća da su i ranije postojali veliki poremećaji na tržištu nafte – od Jomkipurskog rata, preko Iranske revolucije, do rata Irana i Iraka i invazije Iraka na Kuvajt – ali da sada prvi put imamo istovremene i široko rasprostranjene poremećaje u gotovo svim zemljama regiona.
Veliki deo svetske trgovine naftom odvija se upravo kroz Ormuski moreuz, zbog čega svaka nestabilnost u tom području nosi ozbiljne globalne posledice.
Cena sirove nafte tipa brent, koja je referentna za Srbiju, na zatvaranju berzi pred vikend dostigla je oko 92 dolara po barelu. To povećanje već se odražava i na cene goriva.
U Srbiji su benzin i dizel poskupeli za tri dinara, ali profesor Lukić upozorava da bi pritisci na cene mogli da se nastave.
"Ministar finansija će verovatno imati pune ruke posla. Potrebno je praviti nove projekcije i proceniti koliki deo državnih davanja u ceni goriva može da se koriguje."
Pročitaj još
Kako objašnjava, jedna od mogućnosti jeste korekcija akciza.
"Te akcize mogu se smanjivati do nivoa od 20 odsto, uz mogućnost da se regulativa promeni i taj procenat poveća."
Ipak, dodaje da svako smanjenje poreskih opterećenja mora da vodi računa o fiskalnoj stabilnosti države. Istovremeno podseća da investicioni rejting Srbije omogućava državi lakše zaduživanje ukoliko bi došlo do privremenog budžetskog deficita.
Države, prema rečima Lukić, imaju dva ključna instrumenta za ublažavanje energetskih šokova. Prvi je uticaj na cenu goriva kroz poreze i akcize, a drugi korišćenje strateških rezervi nafte.
"Korišćenje strateških rezervi nosi određene rizike, ali može pomoći da se ublaže kratkoročni poremećaji na tržištu", objašnjava on za RTS.
Povećanje veleprodajnih cena posebno pogađa manje distributere goriva. U regionu već postoje primeri zatvaranja manjih pumpi, između ostalog u Severnoj Makedoniji.
Lukić objašnjava da problem nastaje kada maloprodajne cene ostanu administrativno ograničene, dok veleprodajne nastavljaju da rastu.
Gde Evropa može da pronađe alternativnu naftu?
Kada je reč o nadoknadi nedostajućih količina iz Persijskog zaliva, mogućnosti su ograničene.
Jedina značajnija alternativa u regionu jeste naftovod koji povezuje istok i zapad Saudijske Arabije i izlazi na Crveno more, ali je njegov kapacitet već gotovo maksimalno iskorišćen.
Evropa bi, prema Lukićevim rečima, mogla da se više osloni na druge dobavljače. Među njima su: Norveška, Libija, Alžir, Nigerija, Angola kao i proizvođači iz regiona Kaspijskog mora poput Azerbejdžana i Kazahstana.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vrednost domaće konditorske industrija 220 miliona evra, izvozi se trećina
12.04.2026.•
0
Konditorska industrija u Srbiji godišnje proizvodi od 140.000 do 160.000 tona slatkiša, keksa i sličnih proizvoda, vrednosti oko 220 miliona evra.
MMF i Svetska banka snizili očekivanja rasta
12.04.2026.•
0
Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke da bi razmotrili posledice rata na Bliskom istoku, prenosi Rojters.
Čeri planira ekspanziju u Evropi: Kineski automobili će se sklapati u evropskim fabrikama
12.04.2026.•
1
Kineski proizvođač automobila Čeri planira da proširi proizvodnju u Evropi i to namerava da učini kroz partnerstvo sa drugim proizvođačima automobila, koji bi dozvolili da se koriste njihove postojeće fabrike.
Prva dva meseca 2026: Veći BDP, ali veći i deficit u budžetu
12.04.2026.•
4
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prva dva meseca 2026. međugodišnje je uvećan za oko 1,9 odsto, što je za 0,9 procentnih poena bolji rezultat u odnosu na isti period 2025. godine.
Istorijat ukrupnjavanja trgovine u Srbiji: Šta spajanje Amana i DIS-a znači za tržište?
12.04.2026.•
7
Kompanija Aman iz Beograda preuzela je stopostotni udeo u vlasništvu preduzeća PTP DIS iz Krnjeva, čime je formiran najveći domaći trgovinski lanac na tržištu maloprodaje.
Evropa će morati da prizemlji avione za tri nedelje ako se Ormuski moreuz ne otvori
12.04.2026.•
4
Evropa će se suočiti sa nestašicom goriva za avione za samo tri nedelje ako se Ormuski moreuz ponovo ne otvori, upozorila je evropska podružnica Međunarodnog saveta aerodroma (ACI).
Evropska centralna banka o uvođenju evra u Bugarskoj: Cene skoro nepromenjene, podrška preko 50 odsto
12.04.2026.•
3
Prelazak na evro u Bugarskoj početkom godine je minimalno uticao na cene u zemlji, a podrška bugarske javnosti za evropsku valutu je porasla na više od 50 odsto.
Premijer Severne Makedonije najavio pojeftinjenje goriva u utorak
11.04.2026.•
2
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je danas da očekuje da od utorka dizel pojeftini za 2,5 denara (pet dinara), a benzini za 1,5 denara (tri dinara) po litru.
Profesor Đukić: Rast plata fiktivan, realno inflacija izjela najveći deo dohotka
11.04.2026.•
10
Upozorenja na inflaciju stižu sa svih strana. Saglasni su donosioci odluka i u Srbiji i u inostranstvu da je pred nama nestabilan period. Kriza će potrajati.
Na šta građani najviše troše i koliko zarađuju: Podaci RZS o kućnom budžetu
11.04.2026.•
6
U Srbiji su prosečni mesečni prihodi u novcu i naturi po domaćinstvu u 2025. godini iznosili 109.136 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava 109.787 dinara.
Na ePorezima omogućena elektronska registracija obveznika koji nisu u APR-u
11.04.2026.•
0
Na ePorezima je omogućena elektronska registracija, izmene podataka i brisanje poreskih obveznika koji se ne registruju u Agenciji za privredne registre (APR), saopštila je Poreska uprava.
Pregovori o NIS-u: Postoje crvene linije
11.04.2026.•
6
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su pregovori o preuzimanju ruskog udela u NIS-u kompleksni i da u tim pregovorima MOL i Gasromnjeft brane svoje interese.
Država već dala 80 miliona evra za hotele zbog izložbe EXPO
11.04.2026.•
6
Srbija je do sada odobrila subvencije u ukupnom iznosu od 66,7 miliona evra privatnim firmama za rekonstrukciju ili izgradnju hotela u Beogradu.
Sve više avio-kompanija podiže cene letova zbog rasta troškova goriva
11.04.2026.•
0
Rast cena mlaznog goriva, koji je u poslednjim nedeljama skočio sa oko 85-90 na 150-200 dolara po barelu, primorao je veliki broj avio-kompanija širom sveta da podižu cene karata.
Sve veći broj oglasa za AI stručnjake u Srbiji - ponude rastu u Beogradu i Novom Sadu
11.04.2026.•
13
Dok se diskutuje o tome hoće li veštačka inteligencija ukinuti radna mesta, srpsko tržište rada šalje drugačiju poruku.
Najveće mesečno poskupljenje goriva u SAD dovelo do skoka inflacije
10.04.2026.•
1
Najveći mesečni porast cena goriva u SAD za poslednjih šest decenija doveo je do oštrog skoka inflacije u martu.
Simulator preživljavanja: Probajte da živite sa 12.266 dinara
10.04.2026.•
11
Inicijativa A11 objavila je simulator preživljavanja u kom pred vas stavlja finansijski izazova.
A onda se pojavi glad - uprkos robnim rezervama
10.04.2026.•
6
Šest nedelja razaranja proizvodnih kapaciteta gasa i nafte na Bliskom Istoku i zatvaranje Ormuskog moreuza su se i te kako reflektovali na svetsku ekonomiju.
Ponovo umanjene akcize za gorivo, ali ništa od Vučićeve najave
10.04.2026.•
22
Državne akcize na bezolovni benzin i dizel dodatno su smanjene od 10. aprila.
NBS: Smanjene devizne rezerve
09.04.2026.•
12
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS), kako je objavila danas, na kraju marta ove godine iznosile su 28,48 milijardi evra i u odnosu na kraj februara smanjene su za 1,33 milijarde evra.
AikBank omogućila 100% online otvaranje računa: Za 15 minuta, sa nula dinara mesečnog održavanja
09.04.2026.•
0
AikBank je uvela potpuno online otvaranje računa, što za građane znači da željeni paket račun mogu da otvore bez odlaska u filijalu, sa mesta i u vreme koje njima odgovara.
Komentari 8
Particulare matter
Trivun
Borris
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar