Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Foto: Beta/AP (Michael Probst)
Koliko je situacija ozbiljna pokazuje i reakcija SAD, odnosno predsednika Donalda Trampa koji je hitno izjavio da rat praktično gotov, kako bi se smirilo tržište.
Nafta je pala na oko 90 dolara po barelu (tipa brent), ali potencijalna kriza daleko od toga da je rešena. Tome svedoči i poziv Međunarodne agencije za energiju (IEA) da zemlje članice puste u promet oko 400 miliona barela sirove nafte iz svojih rezervi kako bi se stabilizovala cena nafte na berzama, piše Danas.
Najveće do sada zajedničko oslobađanje rezervi u vanrednim situacijama bilo je 182,7 miliona barela, nakon energetske krize izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu 2022. godine.
I posle smirenja, barel nafte je oko 25 odsto skuplji nego uoči napada kada je koštao oko 70 dolara.
Ipak, do sada, skok cene nafte nije ni blizu izazvao šok kao 1973. i 1979. godine. Prema računici člana Naučnog društva ekonomista Srbije Petra Đukića, da bi naftni šok imao isti efekat kao 1979. godine, nafta bi trebalo da skoči na više od 200 dolara po barelu.
"Realne cene nafte danas su i dalje ispod realnog nivoa cena nafte iz 1979. godine, zbog inflacije i cene dolara. Efekat poskupljenja sa oko 13-14 dolara na 37-38 dolara, 1979. godine veći je nego danas. Tokom 2008. godine je bila preko 200 dolara, ali je to jako kratko trajalo", objašnjava Đukić.
On podseća da je prvi udar cene nafte na ekonomije bio 1946. godine kada ponuda nije mogla da odgovori skoku tražnje u posleratnoj obnovi.
"Zatim imamo Prvi naftni šok 1973. godine, pa Drugi naftni šok 1979. godine. Zatim kratko skok cene nafte tokom Zalivskog rata 1990. godine, pa 2008. godine, zatim 2012. i poslednji je bio 2022. godine kada je počeo rat u Ukrajini", kaže Đukić dodajući da je karakteristično za šokove da u početku skoči cena, jer ponuda ne može da odgovori tražnji, ali onda uslede investicije i pad cene nafte na duže vreme.
"Tako je realna cena nafte od 1986. do 1991. godine bila ispod nivoa iz 1973. godine", napominje Đukić.
On ističe da je svet u međuvremenu naučio mnogo i da sada poskupljenje nafte ne može da ima takav efekat na ekonomije kao pre 50 godina.
"Od 1970-ih zemlje OECD su za 50 odsto podigle efikasnost, odnosno za istu jedinicu BDP-a koriste 50 odsto manje energije. Kada se desi šok, traže se rešenja, pa se traže novi izvori nafte poput uljanih škriljaca, prave se efikasniji motori, ulaže se u obnovljive izvore energije, itd. Osim toga, danas su rezerve nafte država mnogo veće nego što su to bile onda", napominje Đukić.
Ipak, prvi, a posebno drugi naftni šok, ostavili su velike posledice na tadašnju svetsku, a bogami i jugoslovensku ekonomiju.
Prvi naftni šok 1973. godine nasatao je kao posledica Jomkipurskog rata između Izraela, s jedne, i arapskih zemalja, pre svega Sirije i Egipta, s druge strane. Nakon što su SAD i neke zapadne zemlje podržale Izrael u ratu, arapske izvoznice nafte, u to vreme uz SSSR, dominantni proizvođači, okupljeni u OPEK-u uvele su embargo na izvoz nafte prema SAD-u i nekim zemljama Zapadne Evrope, a takođe su smanjili i proizvodnju nafte.
Cena nafte je skočila sa oko tri na 12-13 dolara po barelu, što je dovelo do nestašica goriva, ali i visoke inflacije na Zapadu.
U to vreme, u zemlje proizvođače nafte dolaze ogromni prilivi dolara, u kojima se kako tada, tako i danas kupuje i prodaje nafta. To je i začetak petrodolara, koji je i sam imao ulogu u daljoj krizi.
Proizvođači nafte su polagali svoje dolare u zapadne banke, a one su s druge strane taj ogromni višak likvidnosti pozajmljivale zemljama u razvoju.
Ovi krediti odobravani su po niskim kamatama, a zemlje u razvoju su se, jureći industrijalizaciju i razvoj, ali i pokrivajući sve veće spoljnotrgovinske deficite zbog skupljeg uvoza nafte, ali i pada cena sirovina koje su uglavnom izvozile, zaduživale.
Tu na scenu stupa Islamska revolucija u Iranu 1979. godine koja je označila Drugi naftni šok. Iran, kao jedan od većih proizvođača nafte u svetu, smanjuje proizvodnju. Već 1980. godine počinje rat između Irana i Iraka, što dodatno utiče na pad proizvodnje, a svoj doprinos naftnom šoku dala je i panika na tržištu i špekulacije, pa cena skače sa oko 14 dolara na maksimalnih 38 dolara po barelu u kratkom roku.
Ovo daje vetar u leđa novom talasu inflacije i usporavanju privrednog rasta i stagnaciji. Formira se nova pojava - stagflacija. Visoka inflacija uz slab privredni rast.
Čuveni guverner FED-a Pol Volker reaguje na inflaciju velikim povećanjem kamatne stope na dolar, što dugove zemalja u razvoju, mahom u dolarima, čini višestruko skupljim. Kamatna stopa skače sa oko 11 odsto 1979. godine na čak 20 odsto 1981. godine. Stvara se dužnička kriza zemalja u razvoju.
Kreće talas bankrota, od Meksika 1982. godine, zatim Brazila, Argentine i mnogih afričkih i azijskih zemalja.
Tako su osamdesete izgubljena decenija u Latinskoj Americi, ali i u Jugoslaviji. Prosečan godišnji privredni rast SFRJ između 1980. i 1990. godine bio je ispod jedan odsto. U isto vreme inflacija je rasla sa 30-40 odsto godišnje s početka decenije na oko 1.200 odsto 1989. godine.
SFRJ još od prve polovine sedamdesetih kreće da se ubrzano zadužuje kako bi finansirala rast, uvoz i potrošnju. Sa spoljnog duga od oko šest milijardi dolara početkom 1970-ih, zaduženje skače na oko 20 milijardi dolara početkom osamdesetih.
Javljaju se snažniji inflatorni pritisci i sve veći deficiti u razmeni sa inostranstvom. Osamdesete godine su zlatno doba za Međunarodni monetarni fond, a 1983. godine njihov klijent postaje i SFRJ.
Pročitaj još
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić ističe da je Prvi naftni šok imao najjači efekat, pa i na jugoslovensku ekonomiju.
"Jugoslavija jeste bila relativno visokozadužena početkom osamdesetih, a i umro je Tito, koji je u velikoj meri bio garant tih dugova. Ipak, mislim da razlozi raspada Jugoslavije nisu ekonomski već politički", ocenjuje Savić dodajući da su republike počele da prave sopstvene sisteme, pa je tako skoro svaka republika imala svoju rafineriju nafte, a danas je recimo dovoljna jedna ili dve za to tržište.
MMF je od Jugoslavije tražio reforme, pre svega fiskalnu štednju i smanjenje potrošnje. Tako je traženo ograničenje rasta plata, smanjenje uvoza i devalvacija dinara, kako bi se stabilizovao platni bilans. Iz tog vremena poznata je, na primer, mera "par-nepar", odnosno vožnja automobila sa parnim brojem na tablici parnim danima, a sa neparnim brojem neparnim danima, kako bi se smanjila potrošnja goriva.
Sličnost sa ondašnjim vremenom može biti ogroman globalni dug od 348 biliona (hiljada milijardi) dolara.
Profesor Đukić ističe da sadašnji skok cene nafte može da se odrazi na globalnu inflaciju, ali da je daleko od efekata koji je imala sedamdesetih godina.
"Dobro je kod nas što se poslednjih godina upravlja tražnjom za gorivom kroz limitiranje maksimalnih cena. Da maloprodajne cene goriva idu gore-dole kao cene nafte na tržištu, to ne bi bilo dobro. Ipak, ne verujem da može da se desi ikakav slom. Više od cene nafte zabrinjavaju odnosi između velikih sila. Svet neće propasti zbog energenata, već zbog nečeg drugog", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Prvo povećanje kamatnih stopa očekuje se u junu
30.04.2026.•
0
Očekuje se da će zvaničnici Evropske centralne banke povećati kamatne stope najmanje dva puta, počevši od sledećeg sastanka u junu, osim ako povoljan ishod sukoba u Iranu brzo ne vrati cene energije na nivo pre rata.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 8. maja
30.04.2026.•
1
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 8. maja.
Država pušta još 30.000 tona dizela iz rezervi, produžena i zabrana izvoza nafte i derivata
30.04.2026.•
0
Vlada Srbije donela je odluku da pusti još 30.000 tona dizela iz rezervi, što je sa prethodno preuzetim količinom od strane naftnih kompanija ukupno 65.000 tona.
Za državu je zaduživanje od tri milijarde evra "izuzetan uspeh": Ekonomista o tome da li je to zaista tako
30.04.2026.•
12
Država je realizovala najveću emisiju državnih obveznica vrednu tri milijarde evra, koju su Narodna banka i Ministarstvo finansija nazvali "izuzetno uspešnom", posebno kada je reč o interesovanju stranih investitora.
AikBank Puls štednje: Srbi bi se osećali spokojno sa 20.000 evra štednje
30.04.2026.•
0
Prvo istraživanje o stavovima građana o štednji pokazalo da je 74% ispitanika ima neki oblik štednje, a da je sigurnost novca važniji faktor od visine kamate kada se štedi u banci.
Mali: Srbija se sada zadužuje povoljnije nego pre 15 godina
30.04.2026.•
37
Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da se Srbija danas zadužuje po povoljnijim uslovima nego pre 15 godina, odnosno da je emitovanje obveznica tada bilo skuplje iako su svetski uslovi zaduživanja bili povoljniji.
Ministarka trgovine: Cene nisu porasle nakon isteka uredbe o ograničenju marže
29.04.2026.•
5
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da nakon isteka uredbe o ograničenju marži nije došlo do porasta cena i njihovog vraćanja na nivo koji je bio pre 1. septembra.
Svetska banka: Inflacija u Srbiji bi mogla da poraste na šest odsto
29.04.2026.•
7
Glavni pritisak na potrošačke cene u Srbiji u narednom periodu dolaziće iz sektora energetike, rečeno je danas u beogradskoj kancelariji Svetske banke.
Ministar Glamočić: Veliki potencijal za jačanje saradnje u poljoprivredi sa Rusijom
29.04.2026.•
11
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da Srbija zauzima značajno mesto na svetskoj mapi voćarske proizvodnje, posebno kada je reč o malini.
Evropska komisija pokrenula postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog skupljeg goriva za strane vozače
29.04.2026.•
0
Evropska komisija pokrenula je postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog diskriminišućih cena goriva za vozače automobila registrovanih u drugim državama članicama.
Država se ponovo zadužila, ovaj put za oko tri milijarde evra
29.04.2026.•
32
Ministarstvo finansija objavilo je da je Srbija danas realizovala još jednu emisiju državnih obveznica, kroz tri tranše u dve valute, ukupno vredne 1,9 milijardi evra i 1,2 milijarde dolara.
U Dubrovniku se razvija AI projekat vredan više od 50 milijardi evra
28.04.2026.•
6
Projekat centra za razvoj i inovacije u oblasti veštačke inteligencije Topusko "Panteon", vredan više od 50 milijardi evra, predstavljen je u Dubrovniku.
Svetska banka: Cene energenata će porasti za 24 odsto, ukupne cene roba će takođe skočiti
28.04.2026.•
1
Svetska banka upozorava da će rat na Bliskom istoku izazvati snažan rast cena energenata za 24 odsto u 2026. godini.
Od naplate putarine pola miliona evra godišnje po kilometru auto-puta - a gubitak "Puteva Srbije" udvostručen
28.04.2026.•
11
Srbija je prošle godine od naplate putarine ostvarila prihod od oko 436 miliona evra (51.531.710.564 dinara), dok prihodi u prvom kvartalu 2026. godine iznose oko 98 miliona evra (11.531.002.450 dinara).
Inspekcija Ministarstva poljoprivrede povukla 1,4 tone hrane iz prometa
27.04.2026.•
2
Inspektori Ministarstva poljoprivrede su u prvom kvartalu 2026. godine obavili 229 kontrola hrane u maloprodajnim objektima i tom prilikom iz prometa povukli gotovo 1,4 tone hrane.
Zbog zastoja pregovora SAD i Irana cene nafte rastu
27.04.2026.•
1
Cene nafte danas rastu, a rekordni rast američke berze se usporio pošto je tokom vikenda porasla neizvesnost oko toga šta će se dalje desiti u ratu SAD sa Iranom.
Novi sistem za plaćanje u evrima od maja: Šta donosi građanima?
27.04.2026.•
20
Ulazak Srbije u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) od 5. maja predstavlja važan korak ka finansijskoj integraciji sa EU, uz očekivanja da će prekogranična plaćanja postati brža, jednostavnija i jeftinija.
Organizacije civilnog društva pozivaju vlade Zapadnog Balkana da ne grade gasovode i gasne elektrane
27.04.2026.•
54
Vlade Zapadnog Balkana treba da odustanu od izgradnje gasovoda i elektrana na gas jer će time produbiti zavisnost od gasa, već da se okrenu obnovljivim izvorima energije, navodi 47 organizacija civilnog društva.
Očuvanje vrednosti kroz generacije: Tradicija i ekonomska sigurnost u savremenom dobu
27.04.2026.•
0
Kultura štednje i očuvanja kapitala duboko je ukorenjena u društvenim i ekonomskim tradicijama našeg regiona.
Jedna evropska zemlja već šest godina ima istu cenu goriva
27.04.2026.•
4
U nekim zemljama EU cena goriva je dostigla iznos od 2,50 evra po litri. Neke od njih uvele su privremeno smanjenje nekih poreza, kako bi ublažile efekat povećanja cena.
Stupila na snagu zabrana za uvoz ruskog LNG u EU po kratkoročnim ugovorima
26.04.2026.•
2
Zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju (EU) po kratkoročnim ugovorima stupila je na snagu, dok se značajnije smanjenje isporuka očekuje do 2027. godine.
Komentari 3
Particulare matter
Acadc
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar