Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Koliko je situacija ozbiljna pokazuje i reakcija SAD, odnosno predsednika Donalda Trampa koji je hitno izjavio da rat praktično gotov, kako bi se smirilo tržište.
Nafta je pala na oko 90 dolara po barelu (tipa brent), ali potencijalna kriza daleko od toga da je rešena. Tome svedoči i poziv Međunarodne agencije za energiju (IEA) da zemlje članice puste u promet oko 400 miliona barela sirove nafte iz svojih rezervi kako bi se stabilizovala cena nafte na berzama, piše Danas.
Najveće do sada zajedničko oslobađanje rezervi u vanrednim situacijama bilo je 182,7 miliona barela, nakon energetske krize izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu 2022. godine.
I posle smirenja, barel nafte je oko 25 odsto skuplji nego uoči napada kada je koštao oko 70 dolara.
Ipak, do sada, skok cene nafte nije ni blizu izazvao šok kao 1973. i 1979. godine. Prema računici člana Naučnog društva ekonomista Srbije Petra Đukića, da bi naftni šok imao isti efekat kao 1979. godine, nafta bi trebalo da skoči na više od 200 dolara po barelu.
"Realne cene nafte danas su i dalje ispod realnog nivoa cena nafte iz 1979. godine, zbog inflacije i cene dolara. Efekat poskupljenja sa oko 13-14 dolara na 37-38 dolara, 1979. godine veći je nego danas. Tokom 2008. godine je bila preko 200 dolara, ali je to jako kratko trajalo", objašnjava Đukić.
On podseća da je prvi udar cene nafte na ekonomije bio 1946. godine kada ponuda nije mogla da odgovori skoku tražnje u posleratnoj obnovi.
"Zatim imamo Prvi naftni šok 1973. godine, pa Drugi naftni šok 1979. godine. Zatim kratko skok cene nafte tokom Zalivskog rata 1990. godine, pa 2008. godine, zatim 2012. i poslednji je bio 2022. godine kada je počeo rat u Ukrajini", kaže Đukić dodajući da je karakteristično za šokove da u početku skoči cena, jer ponuda ne može da odgovori tražnji, ali onda uslede investicije i pad cene nafte na duže vreme.
"Tako je realna cena nafte od 1986. do 1991. godine bila ispod nivoa iz 1973. godine", napominje Đukić.
On ističe da je svet u međuvremenu naučio mnogo i da sada poskupljenje nafte ne može da ima takav efekat na ekonomije kao pre 50 godina.
"Od 1970-ih zemlje OECD su za 50 odsto podigle efikasnost, odnosno za istu jedinicu BDP-a koriste 50 odsto manje energije. Kada se desi šok, traže se rešenja, pa se traže novi izvori nafte poput uljanih škriljaca, prave se efikasniji motori, ulaže se u obnovljive izvore energije, itd. Osim toga, danas su rezerve nafte država mnogo veće nego što su to bile onda", napominje Đukić.
Ipak, prvi, a posebno drugi naftni šok, ostavili su velike posledice na tadašnju svetsku, a bogami i jugoslovensku ekonomiju.
Prvi naftni šok 1973. godine nasatao je kao posledica Jomkipurskog rata između Izraela, s jedne, i arapskih zemalja, pre svega Sirije i Egipta, s druge strane. Nakon što su SAD i neke zapadne zemlje podržale Izrael u ratu, arapske izvoznice nafte, u to vreme uz SSSR, dominantni proizvođači, okupljeni u OPEK-u uvele su embargo na izvoz nafte prema SAD-u i nekim zemljama Zapadne Evrope, a takođe su smanjili i proizvodnju nafte.
Cena nafte je skočila sa oko tri na 12-13 dolara po barelu, što je dovelo do nestašica goriva, ali i visoke inflacije na Zapadu.
U to vreme, u zemlje proizvođače nafte dolaze ogromni prilivi dolara, u kojima se kako tada, tako i danas kupuje i prodaje nafta. To je i začetak petrodolara, koji je i sam imao ulogu u daljoj krizi.
Proizvođači nafte su polagali svoje dolare u zapadne banke, a one su s druge strane taj ogromni višak likvidnosti pozajmljivale zemljama u razvoju.
Ovi krediti odobravani su po niskim kamatama, a zemlje u razvoju su se, jureći industrijalizaciju i razvoj, ali i pokrivajući sve veće spoljnotrgovinske deficite zbog skupljeg uvoza nafte, ali i pada cena sirovina koje su uglavnom izvozile, zaduživale.
Tu na scenu stupa Islamska revolucija u Iranu 1979. godine koja je označila Drugi naftni šok. Iran, kao jedan od većih proizvođača nafte u svetu, smanjuje proizvodnju. Već 1980. godine počinje rat između Irana i Iraka, što dodatno utiče na pad proizvodnje, a svoj doprinos naftnom šoku dala je i panika na tržištu i špekulacije, pa cena skače sa oko 14 dolara na maksimalnih 38 dolara po barelu u kratkom roku.
Ovo daje vetar u leđa novom talasu inflacije i usporavanju privrednog rasta i stagnaciji. Formira se nova pojava - stagflacija. Visoka inflacija uz slab privredni rast.
Čuveni guverner FED-a Pol Volker reaguje na inflaciju velikim povećanjem kamatne stope na dolar, što dugove zemalja u razvoju, mahom u dolarima, čini višestruko skupljim. Kamatna stopa skače sa oko 11 odsto 1979. godine na čak 20 odsto 1981. godine. Stvara se dužnička kriza zemalja u razvoju.
Kreće talas bankrota, od Meksika 1982. godine, zatim Brazila, Argentine i mnogih afričkih i azijskih zemalja.
Tako su osamdesete izgubljena decenija u Latinskoj Americi, ali i u Jugoslaviji. Prosečan godišnji privredni rast SFRJ između 1980. i 1990. godine bio je ispod jedan odsto. U isto vreme inflacija je rasla sa 30-40 odsto godišnje s početka decenije na oko 1.200 odsto 1989. godine.
SFRJ još od prve polovine sedamdesetih kreće da se ubrzano zadužuje kako bi finansirala rast, uvoz i potrošnju. Sa spoljnog duga od oko šest milijardi dolara početkom 1970-ih, zaduženje skače na oko 20 milijardi dolara početkom osamdesetih.
Javljaju se snažniji inflatorni pritisci i sve veći deficiti u razmeni sa inostranstvom. Osamdesete godine su zlatno doba za Međunarodni monetarni fond, a 1983. godine njihov klijent postaje i SFRJ.
Pročitaj još
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić ističe da je Prvi naftni šok imao najjači efekat, pa i na jugoslovensku ekonomiju.
"Jugoslavija jeste bila relativno visokozadužena početkom osamdesetih, a i umro je Tito, koji je u velikoj meri bio garant tih dugova. Ipak, mislim da razlozi raspada Jugoslavije nisu ekonomski već politički", ocenjuje Savić dodajući da su republike počele da prave sopstvene sisteme, pa je tako skoro svaka republika imala svoju rafineriju nafte, a danas je recimo dovoljna jedna ili dve za to tržište.
MMF je od Jugoslavije tražio reforme, pre svega fiskalnu štednju i smanjenje potrošnje. Tako je traženo ograničenje rasta plata, smanjenje uvoza i devalvacija dinara, kako bi se stabilizovao platni bilans. Iz tog vremena poznata je, na primer, mera "par-nepar", odnosno vožnja automobila sa parnim brojem na tablici parnim danima, a sa neparnim brojem neparnim danima, kako bi se smanjila potrošnja goriva.
Sličnost sa ondašnjim vremenom može biti ogroman globalni dug od 348 biliona (hiljada milijardi) dolara.
Profesor Đukić ističe da sadašnji skok cene nafte može da se odrazi na globalnu inflaciju, ali da je daleko od efekata koji je imala sedamdesetih godina.
"Dobro je kod nas što se poslednjih godina upravlja tražnjom za gorivom kroz limitiranje maksimalnih cena. Da maloprodajne cene goriva idu gore-dole kao cene nafte na tržištu, to ne bi bilo dobro. Ipak, ne verujem da može da se desi ikakav slom. Više od cene nafte zabrinjavaju odnosi između velikih sila. Svet neće propasti zbog energenata, već zbog nečeg drugog", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
2
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
39
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
8
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
16
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
8
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
18
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
13
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
5
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
15
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
11
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Komentari 3
Particulare matter
Acadc
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar