Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Foto: Beta/AP (Michael Probst)
Koliko je situacija ozbiljna pokazuje i reakcija SAD, odnosno predsednika Donalda Trampa koji je hitno izjavio da rat praktično gotov, kako bi se smirilo tržište.
Nafta je pala na oko 90 dolara po barelu (tipa brent), ali potencijalna kriza daleko od toga da je rešena. Tome svedoči i poziv Međunarodne agencije za energiju (IEA) da zemlje članice puste u promet oko 400 miliona barela sirove nafte iz svojih rezervi kako bi se stabilizovala cena nafte na berzama, piše Danas.
Najveće do sada zajedničko oslobađanje rezervi u vanrednim situacijama bilo je 182,7 miliona barela, nakon energetske krize izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu 2022. godine.
I posle smirenja, barel nafte je oko 25 odsto skuplji nego uoči napada kada je koštao oko 70 dolara.
Ipak, do sada, skok cene nafte nije ni blizu izazvao šok kao 1973. i 1979. godine. Prema računici člana Naučnog društva ekonomista Srbije Petra Đukića, da bi naftni šok imao isti efekat kao 1979. godine, nafta bi trebalo da skoči na više od 200 dolara po barelu.
"Realne cene nafte danas su i dalje ispod realnog nivoa cena nafte iz 1979. godine, zbog inflacije i cene dolara. Efekat poskupljenja sa oko 13-14 dolara na 37-38 dolara, 1979. godine veći je nego danas. Tokom 2008. godine je bila preko 200 dolara, ali je to jako kratko trajalo", objašnjava Đukić.
On podseća da je prvi udar cene nafte na ekonomije bio 1946. godine kada ponuda nije mogla da odgovori skoku tražnje u posleratnoj obnovi.
"Zatim imamo Prvi naftni šok 1973. godine, pa Drugi naftni šok 1979. godine. Zatim kratko skok cene nafte tokom Zalivskog rata 1990. godine, pa 2008. godine, zatim 2012. i poslednji je bio 2022. godine kada je počeo rat u Ukrajini", kaže Đukić dodajući da je karakteristično za šokove da u početku skoči cena, jer ponuda ne može da odgovori tražnji, ali onda uslede investicije i pad cene nafte na duže vreme.
"Tako je realna cena nafte od 1986. do 1991. godine bila ispod nivoa iz 1973. godine", napominje Đukić.
On ističe da je svet u međuvremenu naučio mnogo i da sada poskupljenje nafte ne može da ima takav efekat na ekonomije kao pre 50 godina.
"Od 1970-ih zemlje OECD su za 50 odsto podigle efikasnost, odnosno za istu jedinicu BDP-a koriste 50 odsto manje energije. Kada se desi šok, traže se rešenja, pa se traže novi izvori nafte poput uljanih škriljaca, prave se efikasniji motori, ulaže se u obnovljive izvore energije, itd. Osim toga, danas su rezerve nafte država mnogo veće nego što su to bile onda", napominje Đukić.
Ipak, prvi, a posebno drugi naftni šok, ostavili su velike posledice na tadašnju svetsku, a bogami i jugoslovensku ekonomiju.
Prvi naftni šok 1973. godine nasatao je kao posledica Jomkipurskog rata između Izraela, s jedne, i arapskih zemalja, pre svega Sirije i Egipta, s druge strane. Nakon što su SAD i neke zapadne zemlje podržale Izrael u ratu, arapske izvoznice nafte, u to vreme uz SSSR, dominantni proizvođači, okupljeni u OPEK-u uvele su embargo na izvoz nafte prema SAD-u i nekim zemljama Zapadne Evrope, a takođe su smanjili i proizvodnju nafte.
Cena nafte je skočila sa oko tri na 12-13 dolara po barelu, što je dovelo do nestašica goriva, ali i visoke inflacije na Zapadu.
U to vreme, u zemlje proizvođače nafte dolaze ogromni prilivi dolara, u kojima se kako tada, tako i danas kupuje i prodaje nafta. To je i začetak petrodolara, koji je i sam imao ulogu u daljoj krizi.
Proizvođači nafte su polagali svoje dolare u zapadne banke, a one su s druge strane taj ogromni višak likvidnosti pozajmljivale zemljama u razvoju.
Ovi krediti odobravani su po niskim kamatama, a zemlje u razvoju su se, jureći industrijalizaciju i razvoj, ali i pokrivajući sve veće spoljnotrgovinske deficite zbog skupljeg uvoza nafte, ali i pada cena sirovina koje su uglavnom izvozile, zaduživale.
Tu na scenu stupa Islamska revolucija u Iranu 1979. godine koja je označila Drugi naftni šok. Iran, kao jedan od većih proizvođača nafte u svetu, smanjuje proizvodnju. Već 1980. godine počinje rat između Irana i Iraka, što dodatno utiče na pad proizvodnje, a svoj doprinos naftnom šoku dala je i panika na tržištu i špekulacije, pa cena skače sa oko 14 dolara na maksimalnih 38 dolara po barelu u kratkom roku.
Ovo daje vetar u leđa novom talasu inflacije i usporavanju privrednog rasta i stagnaciji. Formira se nova pojava - stagflacija. Visoka inflacija uz slab privredni rast.
Čuveni guverner FED-a Pol Volker reaguje na inflaciju velikim povećanjem kamatne stope na dolar, što dugove zemalja u razvoju, mahom u dolarima, čini višestruko skupljim. Kamatna stopa skače sa oko 11 odsto 1979. godine na čak 20 odsto 1981. godine. Stvara se dužnička kriza zemalja u razvoju.
Kreće talas bankrota, od Meksika 1982. godine, zatim Brazila, Argentine i mnogih afričkih i azijskih zemalja.
Tako su osamdesete izgubljena decenija u Latinskoj Americi, ali i u Jugoslaviji. Prosečan godišnji privredni rast SFRJ između 1980. i 1990. godine bio je ispod jedan odsto. U isto vreme inflacija je rasla sa 30-40 odsto godišnje s početka decenije na oko 1.200 odsto 1989. godine.
SFRJ još od prve polovine sedamdesetih kreće da se ubrzano zadužuje kako bi finansirala rast, uvoz i potrošnju. Sa spoljnog duga od oko šest milijardi dolara početkom 1970-ih, zaduženje skače na oko 20 milijardi dolara početkom osamdesetih.
Javljaju se snažniji inflatorni pritisci i sve veći deficiti u razmeni sa inostranstvom. Osamdesete godine su zlatno doba za Međunarodni monetarni fond, a 1983. godine njihov klijent postaje i SFRJ.
Pročitaj još
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić ističe da je Prvi naftni šok imao najjači efekat, pa i na jugoslovensku ekonomiju.
"Jugoslavija jeste bila relativno visokozadužena početkom osamdesetih, a i umro je Tito, koji je u velikoj meri bio garant tih dugova. Ipak, mislim da razlozi raspada Jugoslavije nisu ekonomski već politički", ocenjuje Savić dodajući da su republike počele da prave sopstvene sisteme, pa je tako skoro svaka republika imala svoju rafineriju nafte, a danas je recimo dovoljna jedna ili dve za to tržište.
MMF je od Jugoslavije tražio reforme, pre svega fiskalnu štednju i smanjenje potrošnje. Tako je traženo ograničenje rasta plata, smanjenje uvoza i devalvacija dinara, kako bi se stabilizovao platni bilans. Iz tog vremena poznata je, na primer, mera "par-nepar", odnosno vožnja automobila sa parnim brojem na tablici parnim danima, a sa neparnim brojem neparnim danima, kako bi se smanjila potrošnja goriva.
Sličnost sa ondašnjim vremenom može biti ogroman globalni dug od 348 biliona (hiljada milijardi) dolara.
Profesor Đukić ističe da sadašnji skok cene nafte može da se odrazi na globalnu inflaciju, ali da je daleko od efekata koji je imala sedamdesetih godina.
"Dobro je kod nas što se poslednjih godina upravlja tražnjom za gorivom kroz limitiranje maksimalnih cena. Da maloprodajne cene goriva idu gore-dole kao cene nafte na tržištu, to ne bi bilo dobro. Ipak, ne verujem da može da se desi ikakav slom. Više od cene nafte zabrinjavaju odnosi između velikih sila. Svet neće propasti zbog energenata, već zbog nečeg drugog", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
1
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
16
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
6
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
1
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
46
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
34
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
25
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Glamočić: Više od 10 milijardi dinara isplaćeno poljoprivrednicima
13.03.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je da je do sada država isplatila više od 10 milijardi dinara poljoprivrednicima po odnovu podsticaja od 18.000 dinara po hektaru, od ukupno planiranih 36 milijardi.
Nove cene goriva: Dizel pet dinara skuplji
13.03.2026.•
20
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti narednih nedelju dana.
Znatno smanjene akcize na gorivo, evo kolike su sada
13.03.2026.•
16
Vlada Srbije smanjila je akcize na naftne derivate za 20 odsto.
Epska frka: Ide li gas?
13.03.2026.•
3
Agresija na Iran, poetski nazvana "Epski bes", od prvog dana ostavlja posledice na daleko širem prostoru od ratne zone.
Pad godišnjeg profita "BMW" za 11,5 odsto: Kompanija oprezna u 2026.
12.03.2026.•
5
Nemački proizvođač automobila BMW saopštio je da je prošle godine zabeležio pad operativnog profita od 11,5 odsto, na oko 10,2 milijarde evra.
Glamočić: Podsticaji za stočarstvo od aprila, u skladu sa planom
12.03.2026.•
0
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da se raspisivanje javnih poziva za pojedine mere u stočarstvu očekuje već tokom aprila.
Analitičari: Evropski vozači bi gorivo gorivo mogli da plate 220 evra više zbog poskupljenja
12.03.2026.•
0
Evropski vozači mogli bi da plate u proseku 220 evra više godišnje za gorivo ako cena nafte ostane na 100 dolara po barelu, upozoravaju analitičari organizacije T&E u objavljenom istraživanju.
Vlada Srbije dozvolila izvoz tečnog naftnog gasa
12.03.2026.•
4
Vlada Srbije je donela izmenjenu Odluku o privremenoj zabrani izvoza nafte i naftnih derivata.
RZS: U februaru ugostiteljske usluge veće za 4,8 odsto nego pre godinu dana
12.03.2026.•
3
Cene ugostiteljskih usluga u februaru ove godine bile su veće za 4,8 odsto u odnosu na februar 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.03.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
NIS zatražio od OFAC-a novu posebnu licencu za rad posle 20. marta
12.03.2026.•
1
Kompanija NIS zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kojom će se omogućiti obavljanje operativnih aktivnosti i posle 20. marta.
SAD će osloboditi 172 miliona barela nafte iz strateških rezervi
12.03.2026.•
2
Sjedinjene Američke Države najavile su oslobađanje 172 miliona barela nafte iz svojih strateških rezervi kako bi pokušale da smanje rastuće cene nafte izazvane šokovima u ponudi zbog rata sa Iranom.
Komentari 3
Particulare matter
Acadc
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar