Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Koliko je situacija ozbiljna pokazuje i reakcija SAD, odnosno predsednika Donalda Trampa koji je hitno izjavio da rat praktično gotov, kako bi se smirilo tržište.
Nafta je pala na oko 90 dolara po barelu (tipa brent), ali potencijalna kriza daleko od toga da je rešena. Tome svedoči i poziv Međunarodne agencije za energiju (IEA) da zemlje članice puste u promet oko 400 miliona barela sirove nafte iz svojih rezervi kako bi se stabilizovala cena nafte na berzama, piše Danas.
Najveće do sada zajedničko oslobađanje rezervi u vanrednim situacijama bilo je 182,7 miliona barela, nakon energetske krize izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu 2022. godine.
I posle smirenja, barel nafte je oko 25 odsto skuplji nego uoči napada kada je koštao oko 70 dolara.
Ipak, do sada, skok cene nafte nije ni blizu izazvao šok kao 1973. i 1979. godine. Prema računici člana Naučnog društva ekonomista Srbije Petra Đukića, da bi naftni šok imao isti efekat kao 1979. godine, nafta bi trebalo da skoči na više od 200 dolara po barelu.
"Realne cene nafte danas su i dalje ispod realnog nivoa cena nafte iz 1979. godine, zbog inflacije i cene dolara. Efekat poskupljenja sa oko 13-14 dolara na 37-38 dolara, 1979. godine veći je nego danas. Tokom 2008. godine je bila preko 200 dolara, ali je to jako kratko trajalo", objašnjava Đukić.
On podseća da je prvi udar cene nafte na ekonomije bio 1946. godine kada ponuda nije mogla da odgovori skoku tražnje u posleratnoj obnovi.
"Zatim imamo Prvi naftni šok 1973. godine, pa Drugi naftni šok 1979. godine. Zatim kratko skok cene nafte tokom Zalivskog rata 1990. godine, pa 2008. godine, zatim 2012. i poslednji je bio 2022. godine kada je počeo rat u Ukrajini", kaže Đukić dodajući da je karakteristično za šokove da u početku skoči cena, jer ponuda ne može da odgovori tražnji, ali onda uslede investicije i pad cene nafte na duže vreme.
"Tako je realna cena nafte od 1986. do 1991. godine bila ispod nivoa iz 1973. godine", napominje Đukić.
On ističe da je svet u međuvremenu naučio mnogo i da sada poskupljenje nafte ne može da ima takav efekat na ekonomije kao pre 50 godina.
"Od 1970-ih zemlje OECD su za 50 odsto podigle efikasnost, odnosno za istu jedinicu BDP-a koriste 50 odsto manje energije. Kada se desi šok, traže se rešenja, pa se traže novi izvori nafte poput uljanih škriljaca, prave se efikasniji motori, ulaže se u obnovljive izvore energije, itd. Osim toga, danas su rezerve nafte država mnogo veće nego što su to bile onda", napominje Đukić.
Ipak, prvi, a posebno drugi naftni šok, ostavili su velike posledice na tadašnju svetsku, a bogami i jugoslovensku ekonomiju.
Prvi naftni šok 1973. godine nasatao je kao posledica Jomkipurskog rata između Izraela, s jedne, i arapskih zemalja, pre svega Sirije i Egipta, s druge strane. Nakon što su SAD i neke zapadne zemlje podržale Izrael u ratu, arapske izvoznice nafte, u to vreme uz SSSR, dominantni proizvođači, okupljeni u OPEK-u uvele su embargo na izvoz nafte prema SAD-u i nekim zemljama Zapadne Evrope, a takođe su smanjili i proizvodnju nafte.
Cena nafte je skočila sa oko tri na 12-13 dolara po barelu, što je dovelo do nestašica goriva, ali i visoke inflacije na Zapadu.
U to vreme, u zemlje proizvođače nafte dolaze ogromni prilivi dolara, u kojima se kako tada, tako i danas kupuje i prodaje nafta. To je i začetak petrodolara, koji je i sam imao ulogu u daljoj krizi.
Proizvođači nafte su polagali svoje dolare u zapadne banke, a one su s druge strane taj ogromni višak likvidnosti pozajmljivale zemljama u razvoju.
Ovi krediti odobravani su po niskim kamatama, a zemlje u razvoju su se, jureći industrijalizaciju i razvoj, ali i pokrivajući sve veće spoljnotrgovinske deficite zbog skupljeg uvoza nafte, ali i pada cena sirovina koje su uglavnom izvozile, zaduživale.
Tu na scenu stupa Islamska revolucija u Iranu 1979. godine koja je označila Drugi naftni šok. Iran, kao jedan od većih proizvođača nafte u svetu, smanjuje proizvodnju. Već 1980. godine počinje rat između Irana i Iraka, što dodatno utiče na pad proizvodnje, a svoj doprinos naftnom šoku dala je i panika na tržištu i špekulacije, pa cena skače sa oko 14 dolara na maksimalnih 38 dolara po barelu u kratkom roku.
Ovo daje vetar u leđa novom talasu inflacije i usporavanju privrednog rasta i stagnaciji. Formira se nova pojava - stagflacija. Visoka inflacija uz slab privredni rast.
Čuveni guverner FED-a Pol Volker reaguje na inflaciju velikim povećanjem kamatne stope na dolar, što dugove zemalja u razvoju, mahom u dolarima, čini višestruko skupljim. Kamatna stopa skače sa oko 11 odsto 1979. godine na čak 20 odsto 1981. godine. Stvara se dužnička kriza zemalja u razvoju.
Kreće talas bankrota, od Meksika 1982. godine, zatim Brazila, Argentine i mnogih afričkih i azijskih zemalja.
Tako su osamdesete izgubljena decenija u Latinskoj Americi, ali i u Jugoslaviji. Prosečan godišnji privredni rast SFRJ između 1980. i 1990. godine bio je ispod jedan odsto. U isto vreme inflacija je rasla sa 30-40 odsto godišnje s početka decenije na oko 1.200 odsto 1989. godine.
SFRJ još od prve polovine sedamdesetih kreće da se ubrzano zadužuje kako bi finansirala rast, uvoz i potrošnju. Sa spoljnog duga od oko šest milijardi dolara početkom 1970-ih, zaduženje skače na oko 20 milijardi dolara početkom osamdesetih.
Javljaju se snažniji inflatorni pritisci i sve veći deficiti u razmeni sa inostranstvom. Osamdesete godine su zlatno doba za Međunarodni monetarni fond, a 1983. godine njihov klijent postaje i SFRJ.
Pročitaj još
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić ističe da je Prvi naftni šok imao najjači efekat, pa i na jugoslovensku ekonomiju.
"Jugoslavija jeste bila relativno visokozadužena početkom osamdesetih, a i umro je Tito, koji je u velikoj meri bio garant tih dugova. Ipak, mislim da razlozi raspada Jugoslavije nisu ekonomski već politički", ocenjuje Savić dodajući da su republike počele da prave sopstvene sisteme, pa je tako skoro svaka republika imala svoju rafineriju nafte, a danas je recimo dovoljna jedna ili dve za to tržište.
MMF je od Jugoslavije tražio reforme, pre svega fiskalnu štednju i smanjenje potrošnje. Tako je traženo ograničenje rasta plata, smanjenje uvoza i devalvacija dinara, kako bi se stabilizovao platni bilans. Iz tog vremena poznata je, na primer, mera "par-nepar", odnosno vožnja automobila sa parnim brojem na tablici parnim danima, a sa neparnim brojem neparnim danima, kako bi se smanjila potrošnja goriva.
Sličnost sa ondašnjim vremenom može biti ogroman globalni dug od 348 biliona (hiljada milijardi) dolara.
Profesor Đukić ističe da sadašnji skok cene nafte može da se odrazi na globalnu inflaciju, ali da je daleko od efekata koji je imala sedamdesetih godina.
"Dobro je kod nas što se poslednjih godina upravlja tražnjom za gorivom kroz limitiranje maksimalnih cena. Da maloprodajne cene goriva idu gore-dole kao cene nafte na tržištu, to ne bi bilo dobro. Ipak, ne verujem da može da se desi ikakav slom. Više od cene nafte zabrinjavaju odnosi između velikih sila. Svet neće propasti zbog energenata, već zbog nečeg drugog", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
31
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
32
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
28
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
8
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Komentari 3
Particulare matter
Acadc
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar