Šta nam donose data centri?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

26.06.2026.

12:12 > 10:45

Živimo u vremenu visokih tehnologija, kada se svakojaki podaci besomučno arhiviraju i obrađuju, a na osnovu beskrajno mnogo ovakvih obrada mašina donosi odluku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: Pixabay

Ključ je, dakle, u čuvanju, analizi i kasnijoj distribuciji podataka. Mesta gde velik broj umreženih računara i servera obavljaju ovaj posao zovu se data centri.

Već iz široke polazne definicije vidi se da ih ima raznih vrsta, najčešće zavisno od namene. Uloga im je, u doba kada je mašina u mnogim segmentima rada i života zamenila čoveka, ogromna, a svakim danom se i dodatno uvećava. Stoga ne čudi da bi svi voleli da rade u ovim hramovima moderne tehnologije u kojima su zarade i za američke pojmove veoma dobre.

Gutači struje

Mnogo je veće iznenađenje da istovremeno i sve veći broj lokalnih zajednica čini sve kako bi izbegao domaćinstvo ovakvim firmama, te, kada baš mora da prihvati, pokušava što duže da odloži start i što više ograniči kapacitet rada, obično na 20 MV.

U Srbiji se ovaj problem javlja već sa početkom rada prvog data centra, u Kragujevcu, čiji je kapacitet omanji, tek 16 MV, pa ipak već troši oko 0,35 odsto ukupnog konzuma struje u Srbiji.

Kada uskoro bude povećao kapacitet na 56 MV, potrošnja će se utrostručiti. Tu treba pridodati i velik broj daleko manjih data centara, gotovo svaka velika kompanija ima svoj, baš kao i pojedine regionalne zajednice.

Plan je izgradnja četiri državna data centra snage slične kragujevačkom, pa je izvesno da Srbija dobija velikog konzumenta električne energije. Posebna je nevolja što je reč o nefleksibilnom potrošaču koji svoju "normu potrošnje" ispunjava, bukvalno, svaki dan.

I zimi, kada se beleži najveći utrošak, data centar radi. U suprotnom, lako bi mogao izgubiti podatke koje čuva. Kako ovakve fabrike moraju imati i rezervna skladišta koja takođe troše struju, odista je reč o ozbiljnom pitanju koje lokalna zajednica obično ne može sama da reši.

Arče vodu i prostor

No, energija je samo jedan od pratećih problema u radu novih tehnoloških čuda. Ovi centri zauzimaju i neobično veliku površinu što je problem za svaku urbanu zajednicu. Odavno znamo da u najvećim varošima oskudevamo sa prostorom.

Kako intenzivan rad greje mašine, moraju i da se hlade, što se, za sada, obavlja vodom, te se tako troši dragoceni resurs za život ljudi i upotrebu u poljoprivredi. Procenjuje se da će se na hlađenje data centra u Kragujevcu godišnje trošiti oko 525.000 kubika vode. Leti, kada na ovim prostorima često manjka životne tečnosti, to može biti ozbiljan problem.

Tu, međutim, nije kraj nevoljama sa data centrima. Tokom rada, a posebno po okončanju, iza sebe ostavljaju ozbiljnu količinu elektronskog otpada, i to veoma raznovrsnog. Ni u zemljama gde je sakupljanje i reciklaža ove vrste otpada mnogo razvijenija nego u Srbiji, nije lako razrešiti nedaću sa kojom se, doduše, ne srećemo u prvim godinama funkcionisanja data centara.

Ono što možda i najviše razočarava domicilno stanovništvo je neobično mali broj zaposlenih u ovim hramovima najnovije tehnologije. Data centri kapaciteta 100 MV, a u Srbiji teško da će ikada raditi veći, upošljavaju pedeset do sto stručnjaka.

Suviše malo za tvornicu koja lokalnoj zajednici donosi određene benefite, ali i ne mali broj povećih problema čije razrešenje i košta. Otuda se u lokalnoj sredini sve češće čuju otpori i protivljenja izgradnji ovih tvornica.

Singapur prvi reagovao

Problem nije vezan samo za Srbiju. Naprotiv, protivljenja se javljaju širom zemljine kugle, ponajviše upravo u najrazvijenijim državama gde ima velikih potreba za ovakvim objektima i gde se i najviše podižu. Daleko od toga da su Srbi prvi podigli glas protiv.

Singapur je bio taj koji je još 2019. godine zaključio da ovi objekti zauzimaju suviše prostora i troše previše energije za grad lociran na relativno malom ostrvu.

Kada su uočili da su svi mali data centri (kapaciteta ispod jedan MV) zbirno trošili čak sedam odsto ukupnog gradskog strujnog konzuma, ograničili su podizanje novih data centara raspisavši licitaciju za izgradnju data centara ukupnog kapaciteta 80 MV.

Nedavno su dopustili da zbirni kapacitet bude 200 MV, ali pod uslovom da samostalno obezbeđuju struju i da najmanje 70 odsto te struje mora biti iz zelenih izvora.

U Evropi se prvi sa ovim problemom suočio Amsterdam, još 2019. godine je na svojoj teritoriji zabranio podizanje većih data centara, a Holandija je pre dve godine odlučila da je za svaki data centar kapaciteta iznad 20 MV ponaosob potrebno odobrenje, pri čemu zbirni kapacitet većih data centara u državi ne može preći 100 megavata.

Primer Irske

Zanimljiv je slučaj Irske, zemlje u kojoj su Gugl, Majkrosoft, Meta, Amazon i druge vodeće kompanije, privučene prevelikim poreskim olakšicama, odavno otvorile glavne filijale za Evropu.

Naravno da su sve odreda izgradile i sopstvene data centre, pa su u jednom trenutku trošili čak 23 odsto ukupne irske potrošnje struje. Vlada je morala reagovati i prvo je uvela trogodišnji moratorijum na izgradnju, potom donela regulativu kojom ne ograničava ni broj, ni kapacitet ovih pogona, ali vlasnika obavezuje da se u potpunosti samostalno snabdeva strujom, pri čemu 80 odsto nabavke mora biti iz obnovljivih izvora.

Data centri su, takođe, obavezni da u trenucima kada imaju veću nabavku od potrošnje, viškove (besplatno) vraćaju u državnu strujnu mrežu.

Najviše protivljenja ima upravo u najrazvijenijoj i najbogatijoj zemlji, u SAD. Tamo je u čak dvanaest država uveden moratorijum na izgradnju ovakvih objekata, a dodatan problem je što elektromreža u SAD nije u potpunosti izgrađena spram proizvodnje struje iz termo, hidro i nuklearnih elektrana ogromnih snaga i kapaciteta, a teško prihvata energiju raspršane čete sitnih solarki i eolki.

Potrebno je graditi skladišta, mrežu dograditi tako da lakše prihvata energiju iz malih kapaciteta, a što je od posebnog značaja za takozvano balansiranje sistema. Ukupno na 78 regionalnih lokacija uveden je moratorij, pri čemu su zaustavljene investicije u iznosu od 64 milijarde dolara.

Od oduševljenja do razočaranja

Inače, Ameri su na startu bili veoma raspoloženi za novinu, pojedine države i gradovi su se nadmetali subvencijama i poreskim olakšicama da sebi privuku investiciju. No, u mnogim gradovima je došlo do nagle masovne izgradnje, kako malih tako i velikih, data centara, time i do zagušenja lokalne električne mreže.

Država je morala intervenisati masovnim dograđivanjem mreže i izgradnjom baterijskih sistema. Ali, sve je išlo na teret građana, preciznije preko njihovog računa za struju. Posledica je bilo uvećanje cena za 265 odsto, pa su se na moratorij u podizanju ovih pogona odlučili i gradovi u državi Virdžiniji, koja, inače, važi za područje sa najviše data centara u celom svetu.

Utisak je da je u SAD izgradnja ikona savremene tehnologije, podstaknuta pomamom oko veštačke inteligencije, krenula užurbano i neodmereno. Sada se plaćaju posledice takvog nastupa. Što se Srbije tiče, nema previše vremena za čekanje, ali može i trebalo bi da se koristi brojnim iskustvima.

Posebno je važno da veći data centri ne dovedu ni do nestašice, ni do povećanja cene struje. Troškove izgradnje i rada ovih pogona valja da podele oni koji imaju direktnu korist, dakle lokalna zajednica, država Srbije, javna preduzeća, a ne da se cena rada data centra prebaci na ostale strujne potrošače.

Strah od novog

Što se tiče hlađenja ovih pogona, upotreba vode nije jedino rešenje, a i kada se koristi može se kružnim kretanjem vratiti odakle je zahvaćena i to na približno istoj temperaturi.

Naravno da Srbija nema potrebe za pogonima megakapaciteta, pa ni zauzimanje urbane površine ne mora biti neprihvatljivo veliko. Jeste da data centri, ako se još u projektovanju ne vodi dovoljno računa, mogu ostaviti dosta neugodne posledice, no utisak je da je globalni talas protivljenja podizanju ovih pogona delom zasnovan na uobičajenom ljudskom strahu od novog, pa još tako moćnog.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Data centar Data centar Kragujevac

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.