Moreuz, nafta i strepnje Evropljana

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

27.07.2026.

18:42 > 18:49

Nije sporno da je Bliski istok najveći svetski proizvođač i izvoznik nafte i gasa.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: Beta (Amirhosein Khorgooi/ISNA via AP)

Vidi se to i poslednjih meseci, kada se na najvećim svetskim tržištima oseća slabija ponuda petrogoriva, pa su cene primetno porasle u odnosu na predratni period.

Razlog smanjene ponude jeste sukob SAD i Izraela, s jedne, odnosno Irana, s druge strane, zbog čega je smanjena isporuka i sirove nafte i derivata. Kako se borbe ne vode kontinuirano, dolazi do čestih oscilacija cena, pa se po tim svakodnevnim promenama gotovo može pratiti tok ratnih zbivanja.

Zatvaranje Ormuškog moreuza

Na tržištu nafte, dizela, benzina... cene su skočile i menjaju se u skladu sa ponudom naftnih derivata. Tako je 19. jula cena nafte na evropskim berzama dostigla 89,4 evra, sasvim blizu 100 dolara, kao neposredna posledica osam uzastopnih američkih raketiranja i bombardovanja Irana. Iranci su uzvratili, kako Amerikancima, tako i, još više, po desetak američkih baza u okolnim arapskim državama.

Ipak, na tržište nafte jači i neposredniji uticaj ima "prateća" akcija Irana - onesposobljavanje tankera sa naftom koji prolaze kroz Ormuski moreuz bez plaćanja dažbine Teheranu, otprilike dolar po barelu robe. Iako poprilično oslabljeni snažnim udarima, posebno tokom marta, vojska i Revolucionarna garda Irana i dalje uzvraćaju Amerikancima.

Međutim, u Teheranu su shvatili da je mogućnost uticaja na značajno smanjenje, odnosno povećanje ponude i cene nafte, njihovo najefikasnije oružje. Zato i vojne akcije u velikoj meri usmeravaju tako da utiču na nivo ponude nafte na tržištu, čime u velikoj meri utiču na cene goriva širom sveta.

Bez rezervnog puta

Mesec dana pre 28. februara, odnosno pre prvog američko-izraelskog udara na Iran, cena sirove nafte kretala se između 60 i 66 dolara po barelu, povoljno za kupce.

Iranci su uzvratili, nakon čega je usledilo svakonoćno međusobno raketiranje, što je dovelo do prekida isporuka kroz Ormuski moreuz, kojim u standardnim prilikama dnevno prolazi preko 155 brodova i preveze se preko 21 milion tona nafte - nešto iznad petine svetske ponude nafte. Istovremeno, gasni tankeri prenose skoro četvrtinu globalne ponude gasa.

Tokom perioda sukoba ponuda se drastično smanjuje, da bi u vreme najjačeg ratovanja plovidba kroz Ormuski moreuz - 33 kilometra dugu i tri kilometra široku vodenu trasu sa dve plovidbene linije između Omana i Irana - bila potpuno zabranjena.

U tom trenutku Katar, UAE, Bahrein, Kuvajt... gube mogućnost izvoza nafte, dok Saudijska Arabija ima alternativu slanja robe Sueckim kanalom, kao i naftovodom preko Sirije do mediteranske obale. Ipak, ta rezervna varijanta u najboljem slučaju može da transportuje tek četvrtinu kapaciteta koji inače prolazi kroz Ormuski moreuz.

Tu su i ogromni problemi - najveći je nedovoljna dubina Sueckog kanala, zbog čega je transport ka severu neisplativ. Obično se nafta preko moreuza Bab el Mandeb usmerava ka Indijskom okeanu, potom obilazi Afriku i kroz Gibraltar dolazi do mediteranskih obala.

Nemogućnost transporta kroz Ormuski moreuz predstavlja snažan udar na svetsko tržište nafte i teško se može nadoknaditi. Ovoga puta je situacija za kupce goriva širom sveta još nepovoljnija jer je Rusija, još jedan veliki svetski snabdevač dizel gorivom i sirovom naftom, obustavila izvoz dizela, pošto su Ukrajinci dronovima znatno poremetili proizvodnju u većem broju rafinerija.

Smanjena ponuda

Nova nepovoljna okolnost ovih dana jeste i povratak Kine na petrohemijsko tržište. Ova velika i sve razvijenija država je prva nepuna četiri meseca rata SAD (i Izraela) protiv Irana — od 28. februara do sporazuma 15. juna - odlučila da ne kupuje preskupu naftu na tržištu, te se oslonila na godinama gomilane rezerve.

Međutim, posle pet meseci intenzivnog korišćenja, rezerve su smanjene u tolikoj meri da je država zabranila njihovu dalju prodaju, pa je naftu ponovo počela da kupuje na berzama.

Dakle, na svetskom tržištu ponuda je ozbiljno smanjena, bez naznaka da će se u skorije vreme vratiti bar na prošlogodišnji nivo. Istovremeno, potražnja će biti veća nego u proteklih pet meseci. Logično je u takvoj situaciji očekivati rast cene nafte, a posledično i derivata.

To što je 19. jula dostigla 100 dolara za barel ukazuje na to kakav će biti trend. Doduše, barel nafte još nije dostigao 128 dolara, koliko je vredeo 14. aprila u jeku američko-iranskog granatiranja, a pogotovo ne 146 dolara - istorijski maksimum cene nafte, zabeležen 15. jula 2008. godine, u predvečerje finansijske krize.

Kako napuniti skladišta gasa

Zapravo, ne vidi se način da bi se relativno brzo mogle promeniti nepovoljne okolnosti - SAD i Iran ne samo da nastavljaju, već povremeno i intenziviraju međusobne napade. U takvim okolnostima cena će nastaviti da raste, pri čemu se predviđa da će do kraja septembra dostići 120 dolara za barel. Smeliji ne isključuju ni mogućnost da cena u četvrtom kvartalu premaši 150 dolara i dostigne novi istorijski maksimum.

Podjednako je neugodna situacija sa gasom. Nedavno je dostignuta cena od 615 evra za 1.000 kubika, što predstavlja rast od 30 odsto za nepuna mesec i po dana. Evropskoj uniji stvar dodatno otežava uporno insistiranje da odustane od Rusije, dugogodišnjeg kvalitetnog dobavljača gasa. Iako Amerikanci naplaćuju dvostruko višu cenu, uspevaju da samo manjim delom zamene dugogodišnjeg snabdevača.

Posebno je nezgodno leti, pošto tokom leta treba dopuniti skladišta ispražnjena tokom zime. Trenutno je popunjenost oko 54 odsto, što znači da ima 55,2 milijarde kubika u skladištima čiji je ukupan kapacitet 110 milijardi. Pravilo EU je da do 15. septembra popunjenost bude 90 odsto, odnosno da u rezervi bude 99 milijardi kubika.

Kako je razlika velika, kriterijum je snižen na 80 odsto popunjenosti. Tako bi za mesec i po dana trebalo upumpati blizu 33 milijarde kubika. To je previše za neočekivano "škrtu" EU, pa procene govore da na zimu u skladištima neće biti više od 75 milijardi kubika - deset manje nego što je bilo na početku prethodne zime.

Zimska potrošnja

Unija zimi mesečno troši između 40 i 46 milijardi kubika, od čega se otprilike 25 do 30 odsto povlači iz skladišta, odnosno tokom tri najhladnija meseca između 35 i 55 milijardi kubika. Nije lako dopunjavati gas u rezervi, pa pravila rada nalažu da nivo ne bude manji od 30 milijardi kubika ni u jednom trenutku. Drugim rečima, ako Unija ostane pri krajnje redukovanom uskladištenju, mnogo rizikuje i oslanja se na "nebesku" pomoć, odnosno blagu zimu.

Nedovoljna isporuka gasa iz Katara, zbog spornog prolaza kroz Ormuski moreuz, smanjila je ponudu na tržištu, pa je cena porasla. U Briselu procenjuju da su evropske države zbog toga za gas koji su u prvoj polovini godine uvozile za tekuću potrošnju platile 50 milijardi evra više nego što su ranije planirale, dok bi ih kupovina gasa za pravilno skladištenje dodatno koštala 15 milijardi evra iznad plana. To je, između ostalog, i cena koja se plaća zbog prekidanja snabdevanja gasom iz Rusije.

Nadanja u sreću

Čini se, međutim, da stanovnicima Evrope ne dolaze bolja vremena. Izrazito toplo vreme u većem broju najvećih azijskih država ovog leta snažno je povećalo potrošnju električne energije. Povećanoj potražnji izašlo se u susret najviše zahvaljujući gasnim elektranama, koje se uključuju upravo u ovakvim okolnostima.

Istovremeno su Japan, Južna Koreja, Indonezija, Kina... znatno povećali potražnju za gasom, što je dodatno podiglo njegovu cenu. Nadanja da će cena gasa "pasti" teško da će se uskoro ostvariti, pa stanovnicima Evrope preostaje jedino da se nadaju blagoj zimi.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

nafta Ormuski moreuz

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.