Time bi država ubuduće bez izmene propisa mogla da odlučuje o većim umanjenjima akciza. Da li je reč o tehničkom usklađivanju sa dosadašnjom praksom ili o nastojanju da država dobije veći manevarski prostor za uticaj na cene goriva?
Kako prenosi
Insajder, ukidanje ograničenja prema kojem Vlada može da smanji akcize na gorivo najviše za 20 odsto može biti opravdano u vanrednim okolnostima, ali samo ako zakon precizno definiše kada i pod kojim uslovima je takva mera dozvoljena, ocenjuje
Goran Radosavljević, profesor javnih finansija i energetske ekonomije na FEFA fakultetu.
"Zakon služi tome da ga donosi parlament. U suprotnom bismo mogli da ukinemo sve zakone i prepustimo Vladi da sve uređuje svojim aktima. Ograničenje od 20 odsto nije slučajno propisano. Ako je parlament utvrdio iznos akcize, Vlada ne bi trebalo da ga menja kad god poželi“, kaže Radosavljević.
On, međutim, ukazuje da postoje okolnosti u kojima izvršna vlast mora da reaguje brzo i ne može da čeka da Skupština usvoji izmene zakona.
"Trenutno postoje okolnosti u kojima je potrebno da izvršna vlast reaguje promptno i ne može da čeka da Skupština promeni zakon. Međutim, ostaje pitanje zašto se sa ovim izmenama čekalo ovoliko dugo, jer je vlast to mogla da uradi i ranije. Mislim da niko nije očekivao da će ova kriza trajati ovoliko dugo“, kaže Radosavljević.
Prema njegovim rečima, upravo zato bi zakon trebalo da predvidi mogućnost većeg smanjenja akciza, ali isključivo u jasno definisanim situacijama.
"Mislim da bi u zakonu trebalo da stoji da u nekim izuzetnim okolnostima akciza može da se smanji i za 50 odsto, ili koliko se proceni da je potrebno, ali te okolnosti moraju jasno da budu definisane. U suprotnom, uvek je problem kada izvršna vlast dobija ovlašćenja zakonodavne", upozorava Radosavljević.
Kao glavnu prednost predloženog rešenja Radosavljević vidi mogućnost da izvršna vlast brzo reaguje u kriznim situacijama.
"Izvršna vlast može promptno da reaguje ako je to potrebno. Može i na telefonskoj sednici da donese odluku o smanjenju akcize, ako je potrebno da ona odmah stupi na snagu. U sadašnjim okolnostima parlament bi morao da zaseda i menja zakon, što je znatno složeniji postupak", objašnjava Radosavljević.
Istovremeno upozorava da bi takvo rešenje moglo da bude zloupotrebljeno ukoliko zakon ne propiše jasne uslove pod kojima Vlada može da interveniše.
"Nedostatak je što se ovlašćenja zakonodavne vlasti prenose na izvršnu. U ovom slučaju to može da ima smisla, ali bi morali da budu jasno propisani slučajevi kada Vlada može da koristi to ovlašćenje, kako se ne bi desilo da odluči da ukine ili smanji akcizu samo za određene kompanije ili delatnosti. Time joj dajete instrument koji može da bude predmet manipulacije", kaže Radosavljević.
Kao primer navodi da je u pojedinim zemljama regiona bilo slučajeva da su pojedine građevinske kompanije bile oslobođene plaćanja akciza na gorivo, nakon čega je takvu pogodnost počeo da koristi mnogo širi krug korisnika nego što je bilo predviđeno.
"Rizik uvek postoji kada nešto što uređuje zakonodavna vlast spustite na nivo izvršne. Ali, ukoliko je to dobro propisano i postoji odgovarajuća kontrola, postoje argumenti da ovakav mehanizam bude efikasniji od sadašnjeg", ocenjuje Radosavljević.
Atanacković: Izmene zakona bi mogle da budu priprema za eventualne nove poremećaje na tržištu
Mogućnost da Vlada dodatno smanji akcize mogla bi da posluži kao instrument za ublažavanje eventualnog novog rasta cena goriva, ocenjuje Nebojša Atanacković, privrednik, nekadašnji većinski vlasnik AD "Nafta" i počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Atanacković smatra da bi Vlada, u slučaju daljeg rasta berzanske cene sirove nafte i problema u snabdevanju, mogla dodatno da smanji akcize.
"Ukoliko bi došlo do daljeg povećavanja berzanske cene sirove nafte i problema sa dopremanjem, moglo bi da se očekuje da će Vlada, i više nego što je sada uobičajeno i predviđeno zakonom, morati još da smanji akcizu, da ne bismo mnogo štrčali, jer mi, zbog relativno velike akcize u odnosu na neke zemlje u okruženju, kao što su Severna Makedonija ili Bosna i Hercegovina, i inače imamo više cene od tog okruženja. Jedini izlaz da se spreči povećanje cena preko onoga što smo u dosadašnjim kriznim momentima imali bio bi da se dalje smanji akciza kako bismo ostali u toj ravnoteži. Praktično i druge zemlje pribegavaju smanjenju akciza ne bi li održale cenu u granicama koje se mogu očekivati i opravdati", kaže Atanacković.
Prema njegovim rečima, izmene zakona mogle bi da budu priprema za eventualne nove poremećaje na tržištu nafte i derivata.
"To je nešto što bi se moglo očekivati. S obzirom na to da je postojalo zakonsko ograničenje da akciza ne može više da se smanji, iako smo imali primer da je ono probijeno za pet odsto, moguće je da se vlast sprema za slučaj daljih problema sa cenama. Posebno sada, pošto deo derivata koji je do sada dovožen baržama neće moći da se doprema dok se ne reši pitanje vodostaja, mogli bismo da uđemo u ozbiljniju krizu. Ukoliko NIS-u bude produžena licenca, imaćemo dovoz sirove nafte naftovodom po cenama koje će biti relativno prihvatljive", navodi Atanacković.
Ukazuje da bi dodatni izazov mogli da predstavljaju i pravci snabdevanja naftnim derivatima.
"Između 20 i 30 odsto derivata, ne sirove nafte već gotovih derivata, dobijali smo preko kompanija koje posluju u Srbiji, delom sa juga, iz Grčke, a većim delom Dunavom, uzvodno, preko Lukoila i pre svega MOL-a. To je nešto što bi se moglo očekivati i mislim da je želja Vlade da ne pretera i da ne poremeti do sada uspostavljene odnose. Zato želi da i dalje deluje akcizama", ističe Atanacković.
On ocenjuje da bi rast cena goriva imao posledice i po ukupna kretanja cena, zbog čega smatra da država nastoji da izbegne dodatna poskupljenja.
"Cena goriva utiče na sve ostale cene, posebno zato što mi već imamo relativno višu cenu dizela. Postoji još jedna stvar, dizela ponestaje ne samo kod nas, već i u Evropi, jer se pokazuje da kapaciteti same Evrope nisu dovoljni ukoliko se ne obezbede dodatne količine sa drugih tržišta i već se vidi nestašica. U svemu tome ulogu igra i želja da se u ovom, mogu da kažem, predizbornom momentu javnost ne iritira dodatnim povećanjem cena preko nekih granica. To bi, međutim, moglo da se desi ukoliko cena sirove nafte nastavi da raste, a posebno ako se NIS-u ne bude produžila licenca za rad, kao što je do sada bio slučaj da se to desi u poslednjem trenutku", kaže Atanacković.
Na pitanje da li građani zbog predloženih izmena mogu da očekuju niže cene goriva, Atanacković odgovara odrično.
"Ne, ja mislim da je ovo samo želja da se, ukoliko bi došlo do daljeg povećanja ulazne cene, odnosno cene sirove nafte i derivata, ostavi mogućnost za reakciju. NIS možda može da utiče tako što će mu profit, odnosno zarada, biti manji. Ali kompanije koje ovde imaju benzinske stanice, ukoliko nisu zadovoljne cenom koju nudi NIS, a ne mogu jeftinije da proizvedu derivate u svojim rafinerijama i da ih dopreme, trpe udar na tržištu. Već sada imamo situaciju da se dobavljači koji nisu NIS bune i kažu da imaju gubitke zbog primene niže cene dizela za poljoprivredu", smatra Atanacković.
Kao dodatni argument navodi i način na koji se određuju cene goriva za poljoprivrednike.
"Kod običnih, odnosno neaditiviranih benzina i dizela, država petkom određuje najvišu cenu. Međutim, kada je reč o gorivu za poljoprivredu, država zakonom određuje nižu cenu. Ta cena može da bude niža od nabavne cene po kojoj ostale kompanije mogu da prodaju gorivo. „NIS je tu na neki način primoran, ali država Srbija u NIS-u ima trećinu vlasništva, tako da ipak može da utiče. Međutim, ne može da utiče na OMV, MOL i druge kompanije da prodaju gorivo poljoprivrednicima jeftinije nego što njih to košta. Zato mislim da se ova igra sa akcizama ne vodi da bi gorivo pojeftinilo, već da njegova cena ne raste više nego što smo do sada navikli", zaključuje Nebojša Atanacković.
.jpg "Prodaje se čuveni novosadski brod-restoran Zeppelin, evo koja je cena")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar