Kobna veza Evgenija Onjegina, Puškinove smrti i ubistva Miše Dimitrijevića

Puškin će zbog nje 27. januara 1837. pasti smrtno pogođen metkom u dvoboju, a njegov suparnik Žorž d' Antes, izgubiće oficirsku karijeru i biti proteran iz Rusije. Istovremeno, Mileva Tomić, ćerka Svetozara Miletića, stajala je u centru afere, zbog koje je 4. januara 1890. Jaša Tomić ubio Mišu Dimitrijevića. 

Mračna priča iza romantične fasade

Dve pogibije vezuju mnogi detalji. Zvanična verzija tvrdi da se D' Antes u salonima Sankt Peterburga, gde su se Puškin i Natalija preselili, otvoreno udvarao pesnikovoj ženi. Zbog povređene časti usledio je dvoboj. Ali, iza romantične fasade krije se mračnija priča. 

Isto tako, zvanična verzija tvrdi da je Tomić ubio Dimitrijevića da bi mu se osvetio jer je javno diskreditovao njegovu suprugu Milicu Tomić, ćerku Svetozara Miletića. Mnogi autori ukazuju da je iza obe smrti stajala politička intriga. 

Po jednoj od najuticajnijih teorija, iza D’Antesovih udvaranja stajao je njegov poočim, holandski ambasador Luis Hekeren, koji je želeo da ponizi Puškina. Dokaz koji je pokrenuo niz nesrećnih događaja pojavio se u novembru 1836. godine. Na Puškinovu adresu, ali i na adrese njegovih prijatelja, stiglo je anonimno pismo - zloglasna "diploma rogonje", koja pesnika ismeva zbog navodnih preljuba njegove supruge. 

Podla igra uglađenog diplomate

Puškin, koji je prezirao salonske intrige, verovao je da iza pisma stoji Hekeren, koji kao diplomata, ne sme učestvovati u dvoboju. Zato je izazov uputio D'Antesu. Da bi spasao svog posinka, Hekeren organizuje njegovu veridbu sa Natalijinom sestrom, Puškinovom svastikom Ekatarinom Gončarovom. 

Venčanje početkom 1837. formalno poništava izazov, ali se strasti ne gase. Nekoliko nedelja kasnije, 26. januara, Puškin šalje Hekerenu pismo toliko uvredljivo da više nema povratka. Sutradan, 27. januara, na obodu Sankt Peterburga, odigrava se dvoboj koji će ući u istoriju. Puškin lakše ranjava D’Antesa, ali biva pogođen u stomak. Umire dva dana kasnije. 

Cela Rusija, ali i cela Evropa su u šoku. D’Antes gubi čin, biva proteran, ali ne i uništen. U Francuskoj će kasnije izgraditi uspešnu političku karijeru. 

Novosadska smrtonosna verzija

Anonimno pismo koje je ubilo Puškina imaće 53 godine kasnije svoju novosadsku smrtonosnu verziju. Jaša Tomić, zet Svetozara Miletića, braneći čast supruge Milice Tomić, 4. januara 1890. ubiće svog političkog rivala Mišu Dimitrijevića. 

Dimitrijević je, krajem 1899. u listu "Branik", koji je uređivao, objavio aluziju da redakcija poseduje ljubavno pismo Milice Tomić, upućeno pravniku Branku Petroviću, samo šest nedelja pre udaje za Tomića. Dimitrijević prepis pisma šalje Tomiću i drugim poznatim Novosađanima. Tomić u Zastavi žestoko demantuje optužbe i poziva Dimitrijevića da pismo objavi u celosti, a potom ga izaziva i na dvoboj. Ovaj to odbija, ali ga  4. januara 1890, Tomić lovačkim nožem ubija na Železničkoj stanici i predaje se policiji. Poput D’Antesa, kasnije će izgraditi uspešnu političku karijeru.

Mnogi su pisali da je Puškin sopstvenu sudbinu naslutio u remek delu Evgenije Onjegin četiri godine pre smrti. Povređena čast, pismo i kobni dvoboj već su bili tamo.

Evgenije Onjegin živi u lektirama i operi Petra I. Čajkovskog, koja se izvodi širom sveta, kao i na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Možete je pogledati već u subotu 24. januara.