Autoritarni režimi vs. tehnologija: Strah i digitalna represija na delu

Autor: Demostat

Info

20.06.2023.

21:54

Autoritarni režimi slobodne tokove informacija vide kao rizik, zbog čega žele da iskoriste digitalne tehnologije za svoje ciljeve.

Autoritarni režimi vs. tehnologija: Strah i digitalna represija na delu

Foto: Pixabay

Među tim ciljevima su neretko gušenje slobode izražavanja, praćenje i suzbijanje političkih i socijalnih debata u zemlji, širenje dezinformacija, narativa i propagande, piše Demostat.

Autoritarni lideri se često plaše kako bi otvorena debata o političkim ili društvenim temama mogla da ugrozi njihovu vlast.

Njihovi pogledi na svet često su zamagljeni paranojom i sveobuhvatnom zabrinutošću za očuvanje režima, unutrašnju kontrolu i stabilnost.

Takvim liderima nije dugo trebalo da prepoznaju da digitalna povezanost građana može da predstavlja egzistencijalnu pretnju njihovoj moći, piše sajt Demostat.

Uverenje autokrata da zapadne vlade, posebno Sjedinjene Američke Države, koriste uticaj interneta da potkopaju stabilnost njihovih režima, uz sve veći broj javnih protesta širom sveta, samo je pogoršalo strahove.

Upotreba digitalnih tehnologija i metoda za praćenje i ograničavanje prava na slobodu mišljenja je na putu da postane još prodornija i efikasnija u narednih nekoliko godina, što bi dodatno ograničilo slobode na globalnom nivou.

Generativna veštačka inteligencija samo će povećati sofisticiranost tehnika autoritarnih režima, što će otežati i suprotstavljanje takvim aktivnostima.

Kineski i ruski model digitalne represije

Narodna Republika Kina je globalni lider u digitalnoj represiji.

Organizacija Fridom Haus je osmu godinu za redom Kinu identifikovala kao zemlju koja pruža najmanje slobode na internetu.

U poređenju sa Rusijom, Peking je bolji u cenzuri digitalnih informacija i nadzoru stanovništva, delom zato što su dali prioritet digitalnoj kontroli.

Peking koristi tehnike digitalne represije da kontroliše tok informacija, da umanji i ometa pristup svojih građana informacijama i pokuša da ojača legitimitet Kine, kao i njen sveobuhvatni domet.

Kineski pametni gradovi koriste tehnologiju nadzora da kombinuju pružanje osnovnih javnih dobara, kao što je, recimo, bezbednost saobraćaja, sa autoritarnom kontrolom.

Rusiji, takođe, nije strana digitalna represija, ali ima drugačiji pristup od Kine.

Ta zemlja se u velikoj meri oslanja na složene pravne i institucionalne strukture koje promovišu njenu kontrolu nad informacijama.

Rusija je posebno aktivna u širenju dezinformacija, naročito od početka invazije na Ukrajinu. Moskva je upotrebila čitav spektar aktivnosti zlonamernog uticaja da bi odbranila svoje akcije u Ukrajini i proširila lažne, obmanjujuće ili neutemeljene informacije.

Rusija je šesta na neslavnoj listi najmanje slobodnih internet okruženja na svetu.

Sve više slučajeva digitalne represije

Međutim, sve je više slučajeva digitalne represije i u drugim zemljama u svetu, što svakako doprinosi daljoj demokratskoj eroziji. Na primer, sve se više koriste taktike gašenja interneta.

Prema nekim procenama, prošle godine su vlade i drugi akteri isključili internet najmanje 187 puta u 35 zemalja, što je bio novi rekord.

Gašenja su nametnuta tokom protesta, aktivnih sukoba, školskih ispita, izbora, perioda političke nestabilnosti ili događaja visokog profila, kao što su verski praznici ili posete vladinih zvaničnika, sa ciljem da se u mnogim slučajevima nametnu i ućutkaju glasovi.

Pojedine vlade blokirale su veb-sajtove sa nenasilnim političkim, društvenim ili verskim sadržajem, podrivajući prava korisnika na slobodno izražavanje i pristup informacijama.

Takođe, koriste se komercijalni špijunski softveri, kojima se ponekad ciljaju i politički protivnici ili kritičari.

Sve veći broj korisnika interneta širom sveta ima pristup samo onlajn prostoru koji odražava stavove njihove vlade i njene interese — ali taj fenomen nije ograničen na Kinu, Rusiju i Iran.

Vlasti u 47 od 70 zemalja obuhvaćenih istraživačkom studijom Fridom hausa iz 2022. godine ograničile su pristup korisnika izvorima informacija koji se nalaze van njihovih granica.

Etiopija, Indija, Mjanmar, Rusija i Singapur bile su među zemljama koje su imale stroga ograničenja u pogledu toga kojim informacijama korisnici mogu da pristupe iz inostranstva.

Međutim, centralizovanje državne kontrole nad internet infrastrukturom je manje uobičajeno, jer je to mnogo teže postići.

Izveštaj Fridom Hausa je otkrio da je samo sedam od 70 zemalja – Bahrein, Kambodža, Kina, Iran, Tajland, Rusija i Ukrajina – pokušalo da centralizuje kontrolu nad domaćom internet infrastrukturom.

Opširnije pročitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

TEHNOLOGIJA autoritarni režimi

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

orvel

23.06.2023 • 12:47

Znaci Fejsbuk, Gugl, CIA i FBI su autoritarni rezim, jer bas oni sprovode na nivou celog sveta gušenje slobode izražavanja, praćenje i suzbijanje političkih i socijalnih debata u zemlji, širenje dezinformacija, narativa i propagande.

6 0 +6
Zemlja čudesa

20.06.2023 • 22:24

Ima li neki da nije?

"...režimi slobodne tokove informacija vide kao rizik, zbog čega žele da iskoriste digitalne tehnologije za svoje ciljeve."
"Među tim ciljevima su neretko gušenje slobode izražavanja, praćenje i suzbijanje političkih i socijalnih debata u zemlji, širenje dezinformacija, narativa i propagande..."
"...lideri se često plaše kako bi otvorena debata o političkim ili društvenim temama mogla da ugrozi njihovu vlast."

Ovo je zajedničko SVIM režimima na planeti, bez ijednog izuzetka. U ovim kategorijama je možda jedino Severna Koreja gora od Sjedinjenih Američkih Država i Britanije.

8 2 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.