Veštačka inteligencija i novinarstvo: Izvor (dez)informacija
U eri ubrzanog razvoja veštačke inteligencije (VI), novinari širom sveta sve češće postavljaju isto pitanje: da li tehnologija koju koristimo da bismo saznali više – može istovremeno da nas obmanjuje?
Foto: 021.rs
Zabrinutost nije neosnovana, piše NUNS.
Veštačka inteligencija, naročito veliki jezički modeli (Large Language Models – LLM), sposobna je da generiše tekst koji deluje uverljivo, ali može biti utemeljen na netačnim, pristrasnim ili čak potpuno izmišljenim informacijama. Poseban problem je zloupotreba LLM i namerno širenje dezinformacija.
Veliki jezički modeli, poput onih koji pokreću alate kao što su ChatGPT, funkcionišu na osnovu ogromnih baza tekstualnih podataka koje preuzimaju sa interneta – uključujući naučne radove, članke, društvene mreže, blogove, forume, pa čak i komentare korisnika. Problem nastaje kada su ti podaci kontaminirani dezinformacijama. Tada, modeli koji su trenirani na ovim podacima, reprodukuju iste greške, predrasude i manipulativne narative – često sa zapanjujućom sigurnošću i uverljivošću.
Osim toga, ljudi često ne mogu da razlikuju VI-generisane lažne informacije od pravih vesti, posebno kada je reč o temama u kojima nemaju predznanje. To dodatno komplikuje zadatak novinara i medijskih profesionalaca, koji moraju da prepoznaju, razobliče i objasne kako funkcioniše mehanizam digitalne obmane.
Koliko su jezički modeli otporni na dezinformacije?
NewsGuard je u junu prošle godine objavio izveštaj u kojem je navedeno da vodeći VI četbotovi – uključujući ChatGPT, Copilot, Gemini i drugi – u 32 odsto slučajeva reprodukuju ruske dezinformacije. Studija je testirala 10 popularnih VI modela kroz 570 upita baziranih na 19 poznatih ruskih propagandnih narativa, uključujući tvrdnje o korupciji predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.
NewsGuard je istakao da su četbotovi često koristili sumnjive izvore (npr. FlagstaffPost.com, Boston Times), a ponekad su čak i označavali propagandne sajtove kao pouzdane. Neki modeli su odgovarali generičkim izjavama umesto da jasno opovrgnu dezinformaciju, prenosi NUNS.
Iako su u pojedinim slučajevima VI alati tačno demantovali lažne tvrdnje (npr. o luksuznim jahtama Zelenskog), istraživanje je ukazalo na nedovoljnu sposobnost modela da prepoznaju i kritički obrade štetne narative.
U poslednjem izveštaju, za april 2025. navode da je jedanaest vodećih četbotova u proseku ponavljalo lažne tvrdnje u 28,18% slučajeva, što pokazuje da se situacija nije značajnije popravila.
Pročitaj još
Da veštačka inteligencija nije otporna na dezinformacije potvrđuje i sagovornica NUNS-a Milijana Rogač, izvršna urednica Istinomera. Ona smatra da su, od pojave VI, mogućnosti za manipulisanje mnogo veće u odnosu na ranije.
"Za propagandne akcije i bilo kakve operacije dezinformacija VI je vrlo koristan alat, kao i za širenje i umnožavanje i za preplavljivanje platformi. Tako da, pitanje otpornosti je zapravo pitanje politike velikih kompanija, koje će možda u Evropi, da urade nešto, ali je pitanje kako će da reaguju globalno", navodi Rogač.
Ako veliki jezički modeli nisu otporni na dezinformacije, kako onda da znamo da li nam je model dao, pre svega, tačnu informaciju na upit?
Urednica Istinomera savetuje korisnike četbotova da uvek traže izvor informacija.
"ChatGPT, ako vam daje neke odgovore, uvek ga treba pitati za izvore. Ne treba nekritički prihvatati, zdravo za gotovo, odgovor koji dobijate u takvom jednom četu. Pretpostavljam da se verzije razlikuju u zavisnosti od toga da li se plaća ili ne, to nisam analizirala, ali potrebno je uvek tražiti izvor. To je uvek preporuka. Neopohodno je da vidite odakle je poruka potekla", navodi ona za NUNS.
VI kao pomoć fektčekerima
Veštačka inteligencija može i da pomogne u razotkrivanju manipulacija i dezinformacija. Pojavom platformi za fektčeking donekle je olakšana borba protiv dezinformacija, ali te analize ipak treba posmatrati sa rezervom.
"Probala sam više platformi za fektčeking, odnosno više tih soba sa alatkama i mogu da pomognu i koriste u radu, ali ne treba da budu jedini izvor za proveru i za dokazivanje. Treba ih uzeti u obzir i njihove rezultate, ali uvek naravno više njih, dakle, ne samo jednu", savetuje Rogač.
I profesionalni fektčekeri, koji se svakodnevno susreću sa dezinformacijama koje su nastale kao produkt ljudske ili veštačke inteligencije, oslanjaju se na VI alate.
Sagovornica NUNS-a navodi da oni u svom radu kombinuju više alata jer nijedan nije sto posto pouzdan.
"Ono na šta se najviše oslanjamo u radu su belingketova baza preporučenih alatki, koje oni koriste u svom radu. I koristimo još jednu ekstenziju, inVID, koja je zapravo soba sa alatkama za različitu vrstu provera fotografija, videa i postova na mrežama. Ali mislim da je važno napomenuti da prilikom bilo kakve provere osim onog osnovnog novinarskog rada, da pratimo kako je došlo, šta je objavljeno i kako i zašto, ako koristimo alatke uvek treba da razmišljamo o kontekstu. Dakle alatke same nisu dovoljne koliko god da su važne danas", objašnjava Rogač.
Ali ipak neće zameniti ljudske fektečekere
VI alati mogu brzo analizirati velike količine podataka, prepoznati obrasce dezinformacija, bot mreže i sumnjive obrasce deljenja sadržaja, a može i označiti potencijalno netačne tvrdnje za dalju analizu.
Sagovornica NUNS-a kaže da VI ipak ne može zameniti ljude u fektčekingu, ali i da novinari ne treba da beže od ovih alatki, već da treba da nauče da ih koriste kao pomoć u radu.
"Ja verujem da ozbiljno, kvalitetno novinarstvo ne može (zameniti VI) i da će u budućnosti mnogo vrednija biti novinarska priča koju su radili ljudi, a ne neki tamo algoritmi. Ali da li će to neke redakcije koristii, verovatno hoće, ne znam. Još uvek je to prilično nepoznato polje i ljudi se ustručavaju za bilo kakvo ozbiljnije korišćenje u redakciji, makar mi to pokazuje iskustvo i razgovor sa kolegama", navodi Rogač.
Community notes kao odgovor na dezinformacije
Kompanija Meta (Fejsbuk, Instagram, Treds) ukinula je ove godine fektčekerski program za borbu protiv dezinformacija i najavila je da će, po ugledu na X Ilona Maska, uvesti "Community notes", koje funkcionišu tako što registrovani korisnici ostavljaju beleške uz objave na mrežama, a one će se prikazivati samo ako ih dovoljan broj različitih korisnika oceni kao korisne.
Ova odluka naišla je na različite reakcije. Neki su je podržali, posebno oni koji su fektčekere optuživali za cenzuru, dok su drugi izrazili zabrinutost jer su fektčekeri utvrđivali istinitost objava na društvenim mrežama na osnovu činjenica, a od sada će se istinitost utvrđivati na osnovu slaganja ili neslaganja većine u jednoj zajednici.
"Comunity notes jeste jedan od odgovra velikih kompanija na manipulacije na njihovim platofrmama. Koliko su efikasne, nisam sigurna, jer i dalje verujem u fektčeking. I dalje verujem u konkretan tekst, analizu, dodavanje konteksta i činjenica razgovoru na platformi. Dakle, comunity notes često se temelje na saglasnosti korisnika da li će nešto biti objavljeno ili ne", navodi izvršna urednica Istinomera.
Ona dodaje da su ove beleške verodostojnije ukoliko sadrže tekst fektčekera.
"Analiza kolage iz Španije, redakcije Maldita pokazuje da su te beleške uspešne i vidljive naročito onda kada sadrže fektčeking tekst. Dakle, uvek kada postoji neki izvor, ljudi bolje reaguju, ali to je opet neki novinarski rad koji stoji iza toga. Ovako, samo komentar kao komentar, pa onda se grupa ljudi usaglasi da je taj komentar ok, pa onda bude objavljen, zaista ne znam koliku informativnu vrednost ima za bilo koga."
Iako veštačka inteligencija može biti moćan saveznik u borbi protiv dezinformacija, ona nije nepogrešiva ni nezavisna. Veliki jezički modeli funkcionišu na osnovu podataka koji mogu biti kontaminirani, a njihovi odgovori deluju uverljivo čak i kada su netačni. Zato je ljudski faktor nezamenjiv. Uloga novinara, fektčekera i medijskih profesionalaca ostaje ključna – ne samo u proveri činjenica, već i u razumevanju konteksta, izvora i posledica informacija koje se šire.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Ako veštačka inteligencija uništi čovečanstvo - kako bi to moglo da izgleda?
17.09.2026.•
6
Kako upozorenja o nekontrolisanom razvoju veštačke inteligencije dostižu vrhunac, vodeći istraživači upozoravaju da egzistencijalna pretnja verovatno neće izgledati kao pobuna robota iz holivudskih filmova.
Antropik zakupljuje data centar u Australiji
16.09.2026.•
0
Gigant veštačke inteligencije Antropik potpisao je prvi ugovor o zakupu data centra u Australiji, prenela je britanska agencija Rojters.
U Srbiji 33,2 odsto prevara odnosi se na imitiranje brendova pomoću veštačke inteligencije
16.09.2026.•
1
Sajber kriminalci koji koriste veštačku inteligenciju urušavaju ugled brendova i poverenje korisnika u njih, a u Srbiji se čak 33,2 odsto prevara odnosi na imitiranje brendova, pokazuju rezultati novog istraživanja.
Samovozeća taksi služba u Japanu biće pokrenuta do 2027.
16.09.2026.•
1
Prva potpuno bespilotna taksi služba u Japanu biće pokrenuta do 2027. godine, sa planovima da se u Tokiju koristi 100 vozila.
Altman: Svet ima pravo da se plaši veštačke inteligencije, ali treba da veruje kompanijama koje se time bave
16.09.2026.•
0
Direktor američke kompanije OpenAI Sem Altman izjavio je da svet ima "pravo da se plaši", ali da "treba da veruje" kompanijama koje se bave veštačkom inteligencijom.
Kina je pustila veštačku inteligenciju da vodi očnu kliniku: Evo šta se dogodilo
16.09.2026.•
0
Istraživači u Kini otišli su korak dalje u primeni veštačke inteligencije u zdravstvu - omogućili su joj da učestvuje u gotovo svim segmentima rada jedne očne klinike.
Možda je konačno rešena misterija kako su nastali Saturnovi prsteni
16.09.2026.•
0
Postoje mnoge misterije vezane za planetu Saturn i njegove brojne mesece.
Naučnici kažu da na Mesecu još dugo neće biti gradova
16.09.2026.•
2
Uprkos napretku u mapiranju Mesečeve površine i procenama mogućnosti izgradnje lunarnih naselja, nova studija pokazuje da je trajna kolonizacija Meseca i dalje veoma težak poduhvat.
"Nebeski kanibalizam": Venera je možda progutala sopstveni Mesec
16.09.2026.•
0
Astrofizičari iz Kalifornije predstavili su novu teoriju koja bi mogla da objasni zašto Venera, planeta najsličnija Zemlji po veličini, masi i strukturi, nema sopstveni Mesec.
Koliko dugo telefon može da ostane dobar
15.09.2026.•
0
Kada biramo novi telefon, obično prvo gledamo ono što je lako uporediti. Kameru, procesor, ekran, memoriju.
Mesec je možda nastao za samo pet sati
15.09.2026.•
2
Mesec je možda nastao za svega pet sati nakon ogromnog sudara Zemlje i protoplanete Teje, pokazuju nove simulacije.
AI korišćena u predizbornoj kampanji u Maleziji: Lažni nalozi, birački podaci i izmišljeni dosijei
15.09.2026.•
2
Američka kompanija za bezbednost i istraživanje veštačke inteligencije (AI) Antropik otkrila je da je u Maleziji korišćena veštačka inteligencija za manipulacije u predizbornoj kampanji.
Majkrosoft predložio kodeks za veštačku inteligenciju pod ljudskom kontrolom
14.09.2026.•
1
Kompanija Majkrosoft predstavila je danas nacrt kodeksa ponašanja za svoje sisteme veštačke inteligencije, kao reakciju na sve izraženiji stav da budući moćni AI sistemi moraju ostati pod ljudskom kontrolom.
Astronomi otkrili 27 misterioznih objekata koji kruže oko Sunca daleko iza Neptuna
14.09.2026.•
0
Istraživanja svemirskih teleskopa "Habl" i "Džejms Veb" pokazalo je da je istorija udaljenih objekata Sunčevog sistema još zagonetnija nego što se ranije verovalo.
UN poziva na hitno regulisanje AI: Ubrzani razvoj nosi rizike po ljudska prava
14.09.2026.•
0
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Folker Tirk pozvao je države i vodeće kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju da hitno uspostave pravila za upravljanje tom tehnologijom.
Kineski teleskop mapira kosmički gas od kog nastaju zvezde i galaksije
14.09.2026.•
0
Kineski teleskop FAST mapirao je neutralni vodonik izvan Mlečnog puta, a u pitanju je gas koji pokreće stvaranje zvezda i galaksija.
Merkur se smanjuje
13.09.2026.•
0
Karakteristične "bore" koje prekrivaju Merkur ukazuju na to da je planeta nekada bila veća i da se tokom vremena smanjivala.
VIDEO: Kako izgleda Hitna pomoć za robote u Japanu?
13.09.2026.•
1
Ulicama Tokija uskoro bi mogla da se kreće nova vrsta ambulantnih kola, napravljena ne za ljude, već za humanoidne robote.
Astronomi otkrili dve zvezde koje su se spojile u binarni sistem pre samo 60 godina
13.09.2026.•
0
Koristeći radio-teleskop ALMA, astronomi su posmatrali dve mlade masivne zvezde koje su se spojile u binarni sistem.
Kina planira da pokrene misiju za donošenje uzoraka sa Marsa
13.09.2026.•
0
Kina napreduje u pripremama za misiju Tjenven 3, čiji je cilj da sa Marsa donese na Zemlju oko 500 grama uzoraka 2031. godine.
NASA pronašla neobične rupe na Marsu
13.09.2026.•
1
NASA-in rover Kjuriositi, koji već 14 godina istražuje krater Gejl na Marsu, naišao je na novu misteriju - neobične male rupe u tlu kakve naučnici do sada nisu videli na Crvenoj planeti.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar