VIDEO: Moždani implant omogućio čoveku sa teškom paralizom da ponovo govori svojim glasom

Autor: 021.rs

Info

21.06.2026.

07:10 > 14:35

Čovek sa teškom paralizom, koji više ne može da pomera gotovo nijedan deo svog tela, sada može da "govori" pod svojim uslovima zahvaljujući eksperimentalnom moždanom implantatu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

VIDEO: Moždani implant omogućio čoveku sa teškom paralizom da ponovo govori svojim glasom

Foto: Pixabay

Njegova porodica ponovo može da čuje njegov glas, dok digitalna verzija tog glasa naglas izgovara njegove misli.

Kejsi Harel boluje od uznapredovalog oblika amiotrofične lateralne skleroze (ALS), zbog čega je njegov prirodni govor veoma teško razumljiv drugima.

Ali ima mnogo toga da kaže kada mu se pruži prilika.

Već gotovo dve godine, mozak ovog 47-godišnjaka povezan je sa neprekidno aktivnim sistemom za pretvaranje moždanih signala u tekst, koristeći eksperimentalnu neuroprotezu.

Ovaj najsavremeniji interfejs omogućio je Harelu da izrazi više od 183.000 rečenica i gotovo dva miliona reči.

Ova futuristička tehnologija zahteva hiruršku ugradnju implantata u određeni deo mozga. Nizovi elektroda postavljeni na tom mestu mogu da registruju neurološku aktivnost kada osoba pokušava da govori, čak i ako ne pomera usta, piše ScienceAlert.

Harel upravlja ekranom pogledom. Njegov fokus predstavljen je belim kružnim kursorom, a "klik" može da izvrši samom mišlju.

Potrebno je malo vremena da se uređaj poveže ujutru, uz pomoć negovatelja, ali pošto je montiran na pokretna kolica, dekoder može da prati Harela tokom celog dana.

Pomoću njega može samostalno da šalje imejlove i poruke, pretražuje internet i zadrži posao sa punim radnim vremenom uprkos svom zdravstvenom stanju.

Možda najvažnije od svega, može da komunicira sa svojim najbližima.

Digitalni glas koji izgovara njegove misli napravljen je tako da zvuči slično njegovom glasu pre ALS-a.

"Veoma je dirljivo imati mogućnost da pogledam suprugu u oči dok čuje moj glas i da joj probudi lepu uspomenu, kao i da objasnim svojoj ćerki, koja se zapravo ne seća vremena kada sam još razgovarao sa njima, kako sam nekada zvučao", podelio je Harel preko sistema.

Rezultat je promenio njegov život, a to znamo zato što nam je sam Harel to rekao.

U videu ispod, Harel putem teksta objašnjava da mu ova tehnologija omogućava "da radi toliko mnogo stvari i da ostane povezan sa svojim životom kao ljudsko biće".

Njegova priča uliva nadu naučnicima da bi ovi eksperimentalni uređaji zaista mogli da funkcionišu u svakodnevnom životu i na duže staze.

"Godinama su interfejsi mozak-računar bili uređaji koji su služili samo kao dokaz koncepta i postojali su u strogo kontrolisanim istraživačkim laboratorijama. Ovaj rad pokazuje da smo možda prešli važan prag, omogućivši osobi sa paralizom da govori pod sopstvenim uslovima", kaže neurohirurg Dejvid Brendman, jedan od glavnih istraživača i koautor studije sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu (UCD).

Harel učestvuje u tekućem pilot-kliničkom ispitivanju Brendmana i njegovog tima u SAD pod nazivom BrainGate 2.

Ova preliminarna studija osmišljena je da ispita bezbednost i izvodljivost novog interfejsa mozak-računar kod osoba sa paraplegijom koje imaju ozbiljna oštećenja govora ili ne mogu da koriste ruke.

Tehnologija je razvijena na Univerzitetu Kalifornije u Dejvisu, u saradnji sa stručnjacima sa Univerziteta Braun i Instituta za neuronauke Mas Dženeral Brigam.

Na početku je Harel mogao da koristi sistem samo uz podršku istraživača. Međutim, nakon nekoliko važnih unapređenja, sada ga koristi gotovo potpuno samostalno, iz udobnosti svog doma.

Prema istraživačima sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu, koji imaju različite nivoe uključenosti u razvoj tehnologije, Harel je do sada prikupio najveći skup moždanih podataka u okviru ovog ispitivanja.

Više od 400 dana vežbao je korišćenje uređaja, ukupno više od 3.800 sati. Njegova prosečna brzina komunikacije sada iznosi oko 56 reči u minuti, što je znatno brže nego kada je prvi put pokušao da svoje misli pretvori u tekst još 2023. godine.

"Kejsi može da koristi sistem kako bi preneo sopstvene misli, ne samo dok smo mi prisutni u kontrolisanom okruženju, već kad god to poželi. Ponekad bi ga koristio više od 12 sati bez prekida", kaže Nikolas Kard, postdoktorski istraživač u Laboratoriji za neuroproteze Univerziteta Kalifornije u Dejvisu.

Važno je i to što Harel kontroliše svoju tišinu. Može da uključi "privatni režim" ako želi da neke misli zadrži za sebe. Samo podaci iz sesija tokom kojih taj režim nije bio aktiviran sačuvani su i korišćeni za obuku budućih modela za dekodiranje govora.

Kada govori preko sistema, program je tačan ili uglavnom tačan u oko 92 odsto slučajeva, prema Harelovim navodima i nedavno objavljenim rezultatima.

Nezavisnost koju mu je ova tehnologija pružila bila je transformativna, slično iskustvima drugih ljudi koji su nedavno koristili tehnologiju interfejsa mozak–računar.

"To je život ispunjeniji dinamičnim aktivnostima, prijateljima i porodicom, kao i kolegama i nešto što mi omogućava da komuniciram na način koji je mnogo prirodniji za mene nego bilo koja druga tehnologija koju sam do sada koristio", poručio je Harel preko uređaja.

Istraživači se nadaju da će Harelovo iskustvo, kao i iskustva još 26 učesnika trenutno uključenih u kliničko ispitivanje, pomoći da se tehnologija dodatno usavrši za buduće korisnike.

Studija je objavljena u časopisu "Nature Medicine".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

moždani implant

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.