Crno tržište starlink opreme i necenzurisanog interneta u Iranu: Moćno, skupo i cveta
Podzemna mreža krijumčarenja i aktivizma donela je hiljadama ljudi u Iranu necenzurisani internet. u samo dve godine nakon što je satelitska internet usluga SpaceX-a dobila zeleno svetlo Vašingtona,
Foto: Pixabay
Ovog novembra, Mohamed je stajao u uličici blizu svog stana u jednom gradu na jugu Irana i čekao. Ovaj 38-godišnji konsultant u građevini trebalo je da se sastane s prodavcem kojeg je pronašao na Telegramu.
Bio je spreman da plati 700 američkih dolara za komad protivzakonite tehnologije za koju se veruje da predstavlja pretnju režimu u Teheranu. Reč je o terminalu Starlinka koji bi mu omogućio besplatan, necenzurisani pristup internetu, piše Forbes.
Starlink je satelitska internet usluga koju je napravio SpaceX. Zabranjena je u Iranu, zemlji u kojoj vlada jedna od najvećih cenzura u pristupu internetu. Epl i Gugl prodavnice aplikacija, kao i aplikacije poput Instagrama ili Sleka, blokiraju vladini cenzori. Oni često hapse one koji na internetu pišu stvari koje se mogu protumačiti kao "anti-islamske" ili kritički nastrojene prema Islamskoj republici.
Upotreba Starlinka dramatično je porasla u poslednje dve godine, otkad je uslugu aktivirao milijarder i osnivač SpaceX-a Ilon Mask. Taj čin ohrabrio je krijumčare koji su počeli da unose terminale u Iran.
Pretnje kaznama i zatvorom nisu zaustavile crno tržište koje dodatno podstiče i sve snažniji aktivistički pokret kojim se ljudima želi omogućiti pristup internetu. Forbes saznaje kako oko 20.000 ljudi sada ima pristup brzom internetu kakav Iran ne može da cenzuriše, a kamoli da ugasi.
Pristupačan internet? Samo za one koji mogu da plate.
To je tek delić od ukupno 89 miliona ljudi, koliko živi u Iranu. Strašno visoke preprodajne cene znače da su terminali dostupni samo šačici privilegovanih. Cene se kreću od 700 do čak 2.000 dolara. U Americi je tipična maloprodajna cena 250 dolara. Toliko iznosi prosečna mesečna plata u Iranu.
Usluga Starlinka takođe zahteva i mesečnu naknadu od 70 dolara, a to – zbog američkih sankcija protiv iranskih banaka – zahteva komplikovan niz koraka koji uključuju kriptovalute i pripejd kreditne kartice. Uz to, korisnici plaćaju jednokratnu naknadu od 200 dolara kako bi uređaj aktivirali u zemlji različitoj od one u kojoj je kupljen.
Za one koji ovo mogu da priušte, a imaju i dobar želudac za rizike, razlozi za nabavku Starlinka kreću se od svakodnevnih do političkih. Forbes je razgovarao s nekoliko korisnika Starlinka u Iranu za koje necenzurisani internet znači i veću brzinu za videopozive i igre. Tu je i nesmetani pristup društvenim mrežama i sloboda da kažu šta god žele. Kao i bolji način da organizuju svoj otpor vladi.
Tehnološka revolucija
"Masovno usvajanje Starlinka u Iranu moglo bi biti tehnološka revolucija koju smo čekali u našoj borbi protiv digitalne represije režima", kaže Ahmad Ahmadian, izvršni direktor aktivističke grupe Holistic Resilience.
Grupa se nalazi u Los Anđelesu.
"Baš kao što je Radio Slobodna Evropa uspeo da sruši zid sovjetske propagande, Starlink bi mogao da uništi digitalnu gvozdenu zavesu Islamske republike”, navode oni.
Mohamedu, čije prezime Forbes nije objavio radi zaštite njegovog identiteta, Starlink će ubrzati obavljanje posla u sklopu kojeg mora da komunicira sa stranim klijentima iz Kanade. Spora veza u njegovoj zemlji šteti njegovom biznisu. Ponekad nije mogao da pristupi Dropbox-u klijenata kako bi im preneo poslovne datoteke i dokumente.
Nakon što je pronašao prodavca na NasNetu, kanalu na Telegramu na persijskom jeziku koji promoviše upotrebu Starlinka, i upoznao se s dostavljačem, za Forbes kaže kako je proces dobijanja terminala za njega bio jednostavan. “Poslao sam lokaciju dostavljaču i dobio terminal poput dostave pice”, kaže on.
Uz to što pomaže ljudima da dođu do Starlink terminala, NasNet takođe objavljuje snimke na Jutjubu koji sadrže detaljna uputstva za postavljanje i rešavanje tehničkih problema. Snimke izrađuje uglavnom jedna Iranka koja u Evropi živi već 10 godina. Želela je da ostane anonimna. Na snimcima se prikazuje s prekrivenim licem. Za Forbes kaže kako otvoreni, necenzurisani i brzi internet može promeniti život.
Starlink se u Iranu pojavio za vreme masovnih protesta
"Ideja neograničenog interneta mnogim građanima Irana deluje gotovo neverovatno. To je kao da žedna osoba usred pustinje odjednom pronađe bunar. Najpre ne veruje da je stvaran. Potom počne da pije koliko god može", kaže ona.
Starlink je u Iran došao 2022. godine. Građani su izašli na ulice kako bi protestovali zbog smrti 22-godišnje Mahse Amini. Ona je uhapšena, pritvorena i navodno premlaćena u zatvoru zato što nije u dovoljnoj meri pokrila svoju kosu i udove. Kako bi ugušila masovne proteste, iranska vlada ugasila je internet. Tu taktiku često koristi za sprečavanje protesta.
Ti protesti podstakli su američko Ministarstvo finansija i Stejt dipartment da napravi izuzetak u sankcijama za usluge komunikacija. Tri dana kasnije, Mask je u Iranu uključio Starlink.
"Usluga zahteva korišćenje terminala u samoj zemlji. Verujem da vlada to neće podržati, ali terminali će raditi ako iko uspe da ih donese u Iran", rekao je tada Mask.
Ni on ni SpaceX nisu odgovorili na upit za komentar za ovu priču, navodi Forbes.
Pročitaj još
Prilagođavanje terminala korisnicima u Iranu
U mesecima nakon protesta u septembru 2022. godine, Mehdi Jahjanedžad, aktivista iz Irana koji živi u Los Anđelesu, upotrebio je novac lokalnih neprofitnih udruženja i privatnih donatora za kupovinu oko stotinu Starlinkovih terminala. Poslao ih je aktivistima i drugim saveznicima blizu Irana, koji su pomogli da budu prokrijumčareni u zemlju.
Jahjanedžad je takođe zamolio SpaceX da poboljšaju terminale za korisnike u Iranu. Na osnovu njegovih saveta, kaže, kompanija je dodala sklopive držače. Zbog toga ih je lakše prenositi u rančevima. Tu su i odvojivi kablovi za eternet umesto onih koje u Iranu nije bilo moguće zameniti (iranska vlada žalila se UN agenciji za komunikacije u Ženevi u želji da se Starlink isključi. Nedavno su se takođe žalili da uopšte ne mogu da lociraju uređaje jer jedan terminal bez problema stane u ranac).
Mohamed je svestan rizika koji dolaze s novim pristupom internetu. Starlink terminali trebalo bi da budu postavljeni na otvorenom, s jasnim pogledom ka nebu. Ali, njegov se nalazi u kući, pored terase, prekriven crnom zavesom. “Još ne mogu da verujem komšijama”, objašnjava.
To znači da je veza mnogo sporija nego što bi trebalo da bude. Možda i na tek pola kapaciteta. Ali, za Mohameda se to svejedno isplati.
"Još je mnogo bolja od prethodnog interneta", kazao je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Parlament Švajcarske ublažio ograničenja na izvoz oružja
04.12.2025.•
0
Parlament Švajcarske je danas glasao za ublažavanje ograničenja na izvoz oružja da bi podržao domaću industriju i navode da to neće ugrožiti neutralnost te države.
SDS traži da posle 20 godina bude skinut sa crne liste SAD
04.12.2025.•
0
Vršilac dužnosti predsednika Srpske demokratske stranke (SDS) Jovica Radulović zatražio je skidanje te stranke s "crne liste" SAD, navodeći da su razlozi za uvođenje sankcija odavno irelevantni i da više ne postoje.
Litvanski sud osudio lidera stranke vladajuće koalicije zbog podsticanja mržnje prema Jevrejima
04.12.2025.•
0
Litvanski sud je danas osudio lidera jedne od stranaka u koalicionoj vladi zbog antisemitskih komentara.
Federika Mogerini podnela ostavku na mesto rektorke Koledža Evrope posle optužbi za prevaru
04.12.2025.•
0
Bivša šefica diplomatije EU Federika Mogerini, optužena za prevaru, podnela je ostavku na mesto rektorke Koledža Evrope.
Državljanin Srbije uhapšen u Crnoj Gori po Interpolovoj poternici iz Beograda
04.12.2025.•
0
Državljanin Srbije L.K. uhapšen je u Podgorici po međunarodnoj poternici, koju je raspisao Interpol Beograd.
Istraživanje pokazalo: Skoro polovina Evropljana Trampa vidi kao neprijatelja
04.12.2025.•
6
Gotovo polovina Evropljana vidi američkog predsednika Donalda Trampa kao "neprijatelja Evrope".
Protiv Rusije do sada uvedeno skoro 31.000 sankcija
04.12.2025.•
1
Broj sankcija uvedenih protiv Rusije od 2014. godine približio se 31.000, a najviše su ih donele SAD, Kanada i Švajcarska, prema proračunima RIA Novosti zasnovanim na dostupnim informacijama i podacima nezavisnog analit
Prijava protiv muškarca u Rijeci koji je nosio zastavu sa petokrakom i jugoslovenskom trobojkom
04.12.2025.•
11
Riječka policija podnela je prekršajnu prijavu protiv muškarca koji je na antifašističkom skupu u Rijeci proteklog vikenda nosio partizansku zastavu sa crvenom zvezdom petokrakom i jugoslovenskom trobojkom.
Gutereš: Cilj Izraela bio da uništi Hamas, a uništena je Gaza i počinjeni ratni zločini
03.12.2025.•
3
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš rekao je da ima jake razloge da veruje da su počinjeni ratni zločini u Gazi.
Nastavlja se potraga za avionom nestalim 2014. godine: U njemu bilo skoro 240 ljudi
03.12.2025.•
1
Ministarstvo saobraćaja Malezije saopštilo je da će jedna privatna firma nastaviti sa potragom za avionom "Malezija Erlajnsa" (Malaysia airlines") broj 370 koji je nestao 2014. godine.
Američka administracija obustavlja imigracione zahteve iz 19 zemalja nakon ubistava ispred Bele kuće
03.12.2025.•
0
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa odlučila je da privremeno obustavi sve imigracione zahteve.
Grčki poljoprivrednici blokirali granične prelaze zbog kašnjenja subvencija
03.12.2025.•
0
Poljoprivrednici na severu Grčke su blokirali granične prelaze protestujući zbog kašnjenja isplata subvencija koje podržava Evropska unija.
Hrvatska: Optužnica protiv oca i sina zbog lažnih kovid testova vrednih 450.000 evra
03.12.2025.•
0
Hrvatsko tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv dvojice državljana, oca i sina, zbog sumnje da organizovali proizvodnju više od 1,3 miliona lažnih kovid testova u Turskoj, uvezli ih u Hrvatsku i prodavali širom Evrope.
Mađarski ministar: Otvaranje brze pruge Beograd - Budimpešta 20. februara sledeće godine
03.12.2025.•
8
Mađarska vlada planira da otvori za saobraćaj prugu Budimpešta-Beograd 20. februara 2026, izjavio je ministar saobraćaja Mađarske Janoš Lazar, prenosi budimpeštanski list na nemačkom Budapester cajtung.
Medijapar: Državljanin Srbije orkestrirao skrnavljenja jevrejskih i muslimanskih objekata u Francuskoj
03.12.2025.•
3
Francuske obaveštajne službe došle su do dokumenata Kremlja koji, prema pisanju portala Medijapar, pokazuju da je Rusija podsticala tenzije između Jevreja i muslimana u Francuskoj, uz učešće više državljana Srbije.
Federika Mogerini puštena na slobodu
03.12.2025.•
2
Rektorka Koledža Evropa Federika Mogerini i direktor Generalnog direktorata EK za Bliski istok, Severnu Afriku i Persijski zaliv Stefano Sanino, kao i kodirektor Koledža Evropa Ćezare Zegreti, pušteni su na slobodu.
Tramp: Uskoro kopneni napad na mete u Venecueli, a tako bi mogla da prođe i Kolumbija
03.12.2025.•
9
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je na sednici vlade da će vojska uskoro početi da napada mete na teritoriji Venecuele i istakao da će se akcije sprovoditi u cilju borbe protiv krijumčarenja narkotika.
Bugarski predsednik: Ostavka vlade neizbežna, protesti pokazuju potrebu za promenom
02.12.2025.•
4
Bugarski predsednik Rumen Radev izjavio je u utorak da je ostavka vlade neizbežna.
Zelenski: Ukrajina bliža miru nego ikada, delegacija spremna za dalja pregovore u Irskoj
02.12.2025.•
5
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je Ukrajina bliža miru nego ikada ranije i istakao da je ukrajinska delegacija trenutno u Irskoj i da je spremna za dalje pregovore.
Irska podržala korišćenje zamrznute ruske imovine za obnovu Ukrajine
02.12.2025.•
3
Irski premijer Majkl Martin saopštio je danas da Irska podržava plan da se zamrznuta ruska imovina koristi za obnovu Ukrajine, javlja britanski list Gardijan.
Časna sestra u Hrvatskoj lažno prijavila da je napadnuta, krivili strane radnike i migrante
02.12.2025.•
2
Časna sestra iz Hrvatske lažno je prijavila da ju je napao muškarac. Njena lažna prijava prethodno je izazvala talas ksenofobnih reakcija prema stranim radnicima i migrantima.
Komentari 1
Mohamed
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar