Crno tržište starlink opreme i necenzurisanog interneta u Iranu: Moćno, skupo i cveta
Podzemna mreža krijumčarenja i aktivizma donela je hiljadama ljudi u Iranu necenzurisani internet. u samo dve godine nakon što je satelitska internet usluga SpaceX-a dobila zeleno svetlo Vašingtona,
Foto: Pixabay
Ovog novembra, Mohamed je stajao u uličici blizu svog stana u jednom gradu na jugu Irana i čekao. Ovaj 38-godišnji konsultant u građevini trebalo je da se sastane s prodavcem kojeg je pronašao na Telegramu.
Bio je spreman da plati 700 američkih dolara za komad protivzakonite tehnologije za koju se veruje da predstavlja pretnju režimu u Teheranu. Reč je o terminalu Starlinka koji bi mu omogućio besplatan, necenzurisani pristup internetu, piše Forbes.
Starlink je satelitska internet usluga koju je napravio SpaceX. Zabranjena je u Iranu, zemlji u kojoj vlada jedna od najvećih cenzura u pristupu internetu. Epl i Gugl prodavnice aplikacija, kao i aplikacije poput Instagrama ili Sleka, blokiraju vladini cenzori. Oni često hapse one koji na internetu pišu stvari koje se mogu protumačiti kao "anti-islamske" ili kritički nastrojene prema Islamskoj republici.
Upotreba Starlinka dramatično je porasla u poslednje dve godine, otkad je uslugu aktivirao milijarder i osnivač SpaceX-a Ilon Mask. Taj čin ohrabrio je krijumčare koji su počeli da unose terminale u Iran.
Pretnje kaznama i zatvorom nisu zaustavile crno tržište koje dodatno podstiče i sve snažniji aktivistički pokret kojim se ljudima želi omogućiti pristup internetu. Forbes saznaje kako oko 20.000 ljudi sada ima pristup brzom internetu kakav Iran ne može da cenzuriše, a kamoli da ugasi.
Pristupačan internet? Samo za one koji mogu da plate.
To je tek delić od ukupno 89 miliona ljudi, koliko živi u Iranu. Strašno visoke preprodajne cene znače da su terminali dostupni samo šačici privilegovanih. Cene se kreću od 700 do čak 2.000 dolara. U Americi je tipična maloprodajna cena 250 dolara. Toliko iznosi prosečna mesečna plata u Iranu.
Usluga Starlinka takođe zahteva i mesečnu naknadu od 70 dolara, a to – zbog američkih sankcija protiv iranskih banaka – zahteva komplikovan niz koraka koji uključuju kriptovalute i pripejd kreditne kartice. Uz to, korisnici plaćaju jednokratnu naknadu od 200 dolara kako bi uređaj aktivirali u zemlji različitoj od one u kojoj je kupljen.
Za one koji ovo mogu da priušte, a imaju i dobar želudac za rizike, razlozi za nabavku Starlinka kreću se od svakodnevnih do političkih. Forbes je razgovarao s nekoliko korisnika Starlinka u Iranu za koje necenzurisani internet znači i veću brzinu za videopozive i igre. Tu je i nesmetani pristup društvenim mrežama i sloboda da kažu šta god žele. Kao i bolji način da organizuju svoj otpor vladi.
Tehnološka revolucija
"Masovno usvajanje Starlinka u Iranu moglo bi biti tehnološka revolucija koju smo čekali u našoj borbi protiv digitalne represije režima", kaže Ahmad Ahmadian, izvršni direktor aktivističke grupe Holistic Resilience.
Grupa se nalazi u Los Anđelesu.
"Baš kao što je Radio Slobodna Evropa uspeo da sruši zid sovjetske propagande, Starlink bi mogao da uništi digitalnu gvozdenu zavesu Islamske republike”, navode oni.
Mohamedu, čije prezime Forbes nije objavio radi zaštite njegovog identiteta, Starlink će ubrzati obavljanje posla u sklopu kojeg mora da komunicira sa stranim klijentima iz Kanade. Spora veza u njegovoj zemlji šteti njegovom biznisu. Ponekad nije mogao da pristupi Dropbox-u klijenata kako bi im preneo poslovne datoteke i dokumente.
Nakon što je pronašao prodavca na NasNetu, kanalu na Telegramu na persijskom jeziku koji promoviše upotrebu Starlinka, i upoznao se s dostavljačem, za Forbes kaže kako je proces dobijanja terminala za njega bio jednostavan. “Poslao sam lokaciju dostavljaču i dobio terminal poput dostave pice”, kaže on.
Uz to što pomaže ljudima da dođu do Starlink terminala, NasNet takođe objavljuje snimke na Jutjubu koji sadrže detaljna uputstva za postavljanje i rešavanje tehničkih problema. Snimke izrađuje uglavnom jedna Iranka koja u Evropi živi već 10 godina. Želela je da ostane anonimna. Na snimcima se prikazuje s prekrivenim licem. Za Forbes kaže kako otvoreni, necenzurisani i brzi internet može promeniti život.
Starlink se u Iranu pojavio za vreme masovnih protesta
"Ideja neograničenog interneta mnogim građanima Irana deluje gotovo neverovatno. To je kao da žedna osoba usred pustinje odjednom pronađe bunar. Najpre ne veruje da je stvaran. Potom počne da pije koliko god može", kaže ona.
Starlink je u Iran došao 2022. godine. Građani su izašli na ulice kako bi protestovali zbog smrti 22-godišnje Mahse Amini. Ona je uhapšena, pritvorena i navodno premlaćena u zatvoru zato što nije u dovoljnoj meri pokrila svoju kosu i udove. Kako bi ugušila masovne proteste, iranska vlada ugasila je internet. Tu taktiku često koristi za sprečavanje protesta.
Ti protesti podstakli su američko Ministarstvo finansija i Stejt dipartment da napravi izuzetak u sankcijama za usluge komunikacija. Tri dana kasnije, Mask je u Iranu uključio Starlink.
"Usluga zahteva korišćenje terminala u samoj zemlji. Verujem da vlada to neće podržati, ali terminali će raditi ako iko uspe da ih donese u Iran", rekao je tada Mask.
Ni on ni SpaceX nisu odgovorili na upit za komentar za ovu priču, navodi Forbes.
Pročitaj još
Prilagođavanje terminala korisnicima u Iranu
U mesecima nakon protesta u septembru 2022. godine, Mehdi Jahjanedžad, aktivista iz Irana koji živi u Los Anđelesu, upotrebio je novac lokalnih neprofitnih udruženja i privatnih donatora za kupovinu oko stotinu Starlinkovih terminala. Poslao ih je aktivistima i drugim saveznicima blizu Irana, koji su pomogli da budu prokrijumčareni u zemlju.
Jahjanedžad je takođe zamolio SpaceX da poboljšaju terminale za korisnike u Iranu. Na osnovu njegovih saveta, kaže, kompanija je dodala sklopive držače. Zbog toga ih je lakše prenositi u rančevima. Tu su i odvojivi kablovi za eternet umesto onih koje u Iranu nije bilo moguće zameniti (iranska vlada žalila se UN agenciji za komunikacije u Ženevi u želji da se Starlink isključi. Nedavno su se takođe žalili da uopšte ne mogu da lociraju uređaje jer jedan terminal bez problema stane u ranac).
Mohamed je svestan rizika koji dolaze s novim pristupom internetu. Starlink terminali trebalo bi da budu postavljeni na otvorenom, s jasnim pogledom ka nebu. Ali, njegov se nalazi u kući, pored terase, prekriven crnom zavesom. “Još ne mogu da verujem komšijama”, objašnjava.
To znači da je veza mnogo sporija nego što bi trebalo da bude. Možda i na tek pola kapaciteta. Ali, za Mohameda se to svejedno isplati.
"Još je mnogo bolja od prethodnog interneta", kazao je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Tramp u pismu premijeru Norveške: Pošto mi niste dali Nobelovu nagradu, nemam obavezu da razmišljam o miru
19.01.2026.•
3
Američki predsednik Donald Tramp je u pismu norveškom premijeru Jonasu Garu Storeu poručio da više ne oseća obavezu da razmišlja isključivo o miru, pošto je Norveška odlučila da mu ne dodeli Nobelovu nagradu.
Nobelova fondacija: Nagrada se ni simbolično ne može preneti
19.01.2026.•
1
Nobelova fondacija, koja je zadužena za dodelu Nobelovih nagrada, ponovila je da ta nagrada ne može, čak ni simbolično da se prenosi dalje ili distribuira.
VIDEO Voz iskočio iz šina i sudario se sa drugim vozom u Španiji: Najmanje 39 mrtvih
19.01.2026.•
0
U sudaru dva voza na jugu Španije poginulo je 39 osoba, saopšten je novi bilans.
Izabrana nova vlada Republike Srpske, opozicija bojkotovala glasanje
19.01.2026.•
0
Poslanici vladajuće većine nešto pre ponoći su na posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske izabrali novu entitetsku vladu, na čijem čelu je Savo Minić iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
Počela rekonstrukcija perona železničke stanice u Budimpešti: Pripremaju se za vozove iz Beograda
19.01.2026.•
1
Ovih dana započeta je rekonstrukcija perona istočne železničke stanice u Budimpešti, a prvi putnici će novom prugom iz Beograda stići polovinom marta.
VIDEO "Neobična pojava": Kod Hamburga sante leda visoke i 10 metara, prave probleme u plovidbi
19.01.2026.•
0
Na reci Elbi u blizini Hamburga formirale su se ogromne sante leda, visoke i do 10 metara, što je izazvalo probleme u plovidbi i privuklo veliki broj posmatrača, saopštile su nemačke vlasti zadužene za vodne puteve.
VIDEO Zaledio se Balaton: Jezero pretvoreno u klizalište
19.01.2026.•
0
Jezero Balaton u Mađarskoj je pretvoreno u klizalište, nakon što je debljina leda premašila 10 centimetara, što je uslov da vlasti dozvole tu vrstu rekreacije.
Oko 200 migranata oslobođeno iz tajnog zatvora u Libiji
18.01.2026.•
0
Više od 200 migranata oslobođeno je iz "tajnog zatvora" u libijskom gradu Kufra gde su bili držani u nehumanim uslovima.
EU razmatra uzvratne carine prema SAD
18.01.2026.•
1
Članice EU razmatraju mogućnost uvođenja carina SAD u vrednosti od 93 milijarde evra kao odgovor na pretnje američkog predsednika zemljama koje se protive njegovom planu da preuzme Grenland, piše Fajnenšal Tajms.
U oružanom sukobu gerilskih grupa u Kolumbiji ubijeno 27 osoba
18.01.2026.•
1
Najmanje 27 pripadnika levičarske gerilske grupe u Kolumbiji ubijeno je u sukobima sa suparničkom frakcijom tokom borbe za kontrolu nad područjem džungle na jugozapadu zemlje, saopštile su vojne vlasti.
Predsednik Čilea proglasio vanredno stanje zbog požara
18.01.2026.•
1
Predsednik Čilea Gabriel Borić proglasio je stanje katastrofe u dva regiona na jugu zemlje, zbog velikih požara usled kojih je više desetina hiljada ljudi evakuisano.
Francuski general: NATO se neće boriti sa SAD ako zauzmu Grenland
18.01.2026.•
13
Članice NATO saveza neće se pozivati na član pet u slučaju da Sjedinjene Američke Države odluče da vojnom akcijom zauzmu Grenland, izjavio je bivši načelnik Generalštaba Vojske Francuske general Pjer de Vilije.
Pentagon priprema 1.500 vojnika za raspoređivanje u Minesoti
18.01.2026.•
0
Pentagon je naredio da se oko 1.500 vojnika u aktivnoj službi pripremi za moguće raspoređivanje u saveznoj državi Minesoti gde se održavaju veliki protesti protiv vladine kampanje deportacija, preneli su američki mediji.
Rusija i Ukrajina nastavile međusobne napade na energetske sisteme
18.01.2026.•
1
Stotine hiljada ljudi u delovima južne Ukrajine koje je zauzela Rusija ostale su bez struje danas, saopštile su vlasti koje je postavio Kremlj.
Tramp osniva Odbor za mir - za stalno članstvo u njemu traži milijardu dolara
18.01.2026.•
3
Vlada američkog predsednika Donalda Trampa želi da države plate milijardu dolara kako bi ostale u njegovom Odboru za mir.
Dečaka napala ajkula kod Sidneja, lekari se bore za njegov život
18.01.2026.•
0
Dečaka starog 12 godina je u istočnom predgrađu Sidneja napala ajkula i on se nalazi u kritičnom stanju, lekari se bore za njegov život, saopštila je policija australijske savezne države Novi Južni Vels.
Pronađena olupina nestalog indonežanskog aviona, traga se za 11 ljudi koji su bili u njemu
18.01.2026.•
0
Indonežanske vlasti su pronašle olupinu aviona za nadzor ribarstva koji je u subotu nestao u provinciji Južni Sulavesi blizu planine prekrivene maglom, ali i dalje tragaju za 11 ljudi koji su bili u letelici.
VIDEO: Zatvorenici u Gvatemali preuzeli kontrolu nad tri zatvora, uzeli 46 talaca
18.01.2026.•
0
Bezbednosne snage u Gvatemali nastoje da vrate kontrolu nad tri zatvora nakon što su se zatvorenici pobunili i uzeli najmanje 46 talaca, dok su zvaničnici za incident okrivili članove bandi.
Četiri decenije je na čelu Ugande i sad je osvojio novi mandat
18.01.2026.•
2
Predsednik Ugande Joveri Museveni je proglasio novu pobedu na izborima za šefa države, čime ulazi u petu deceniju boravka na vrhu vlasti.
Iranci putuju u susednu Tursku da bi došli do interneta
18.01.2026.•
0
Zbog životnih obaveza koje zahtevaju pristup internetu, Iranci prelaze u Tursku, preko graničnog prelaz Kapikoj na ulazu u istočnu tursku provinciju Van.
Osam skijaša poginulo u snežnim lavinama u Austriji
18.01.2026.•
0
Austrijski gorski spasilački timovi su saopštili da je osmoro skijaša stradalo u lavinama.
Komentari 1
Mohamed
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar