Crno tržište starlink opreme i necenzurisanog interneta u Iranu: Moćno, skupo i cveta
Podzemna mreža krijumčarenja i aktivizma donela je hiljadama ljudi u Iranu necenzurisani internet. u samo dve godine nakon što je satelitska internet usluga SpaceX-a dobila zeleno svetlo Vašingtona,
Foto: Pixabay
Ovog novembra, Mohamed je stajao u uličici blizu svog stana u jednom gradu na jugu Irana i čekao. Ovaj 38-godišnji konsultant u građevini trebalo je da se sastane s prodavcem kojeg je pronašao na Telegramu.
Bio je spreman da plati 700 američkih dolara za komad protivzakonite tehnologije za koju se veruje da predstavlja pretnju režimu u Teheranu. Reč je o terminalu Starlinka koji bi mu omogućio besplatan, necenzurisani pristup internetu, piše Forbes.
Starlink je satelitska internet usluga koju je napravio SpaceX. Zabranjena je u Iranu, zemlji u kojoj vlada jedna od najvećih cenzura u pristupu internetu. Epl i Gugl prodavnice aplikacija, kao i aplikacije poput Instagrama ili Sleka, blokiraju vladini cenzori. Oni često hapse one koji na internetu pišu stvari koje se mogu protumačiti kao "anti-islamske" ili kritički nastrojene prema Islamskoj republici.
Upotreba Starlinka dramatično je porasla u poslednje dve godine, otkad je uslugu aktivirao milijarder i osnivač SpaceX-a Ilon Mask. Taj čin ohrabrio je krijumčare koji su počeli da unose terminale u Iran.
Pretnje kaznama i zatvorom nisu zaustavile crno tržište koje dodatno podstiče i sve snažniji aktivistički pokret kojim se ljudima želi omogućiti pristup internetu. Forbes saznaje kako oko 20.000 ljudi sada ima pristup brzom internetu kakav Iran ne može da cenzuriše, a kamoli da ugasi.
Pristupačan internet? Samo za one koji mogu da plate.
To je tek delić od ukupno 89 miliona ljudi, koliko živi u Iranu. Strašno visoke preprodajne cene znače da su terminali dostupni samo šačici privilegovanih. Cene se kreću od 700 do čak 2.000 dolara. U Americi je tipična maloprodajna cena 250 dolara. Toliko iznosi prosečna mesečna plata u Iranu.
Usluga Starlinka takođe zahteva i mesečnu naknadu od 70 dolara, a to – zbog američkih sankcija protiv iranskih banaka – zahteva komplikovan niz koraka koji uključuju kriptovalute i pripejd kreditne kartice. Uz to, korisnici plaćaju jednokratnu naknadu od 200 dolara kako bi uređaj aktivirali u zemlji različitoj od one u kojoj je kupljen.
Za one koji ovo mogu da priušte, a imaju i dobar želudac za rizike, razlozi za nabavku Starlinka kreću se od svakodnevnih do političkih. Forbes je razgovarao s nekoliko korisnika Starlinka u Iranu za koje necenzurisani internet znači i veću brzinu za videopozive i igre. Tu je i nesmetani pristup društvenim mrežama i sloboda da kažu šta god žele. Kao i bolji način da organizuju svoj otpor vladi.
Tehnološka revolucija
"Masovno usvajanje Starlinka u Iranu moglo bi biti tehnološka revolucija koju smo čekali u našoj borbi protiv digitalne represije režima", kaže Ahmad Ahmadian, izvršni direktor aktivističke grupe Holistic Resilience.
Grupa se nalazi u Los Anđelesu.
"Baš kao što je Radio Slobodna Evropa uspeo da sruši zid sovjetske propagande, Starlink bi mogao da uništi digitalnu gvozdenu zavesu Islamske republike”, navode oni.
Mohamedu, čije prezime Forbes nije objavio radi zaštite njegovog identiteta, Starlink će ubrzati obavljanje posla u sklopu kojeg mora da komunicira sa stranim klijentima iz Kanade. Spora veza u njegovoj zemlji šteti njegovom biznisu. Ponekad nije mogao da pristupi Dropbox-u klijenata kako bi im preneo poslovne datoteke i dokumente.
Nakon što je pronašao prodavca na NasNetu, kanalu na Telegramu na persijskom jeziku koji promoviše upotrebu Starlinka, i upoznao se s dostavljačem, za Forbes kaže kako je proces dobijanja terminala za njega bio jednostavan. “Poslao sam lokaciju dostavljaču i dobio terminal poput dostave pice”, kaže on.
Uz to što pomaže ljudima da dođu do Starlink terminala, NasNet takođe objavljuje snimke na Jutjubu koji sadrže detaljna uputstva za postavljanje i rešavanje tehničkih problema. Snimke izrađuje uglavnom jedna Iranka koja u Evropi živi već 10 godina. Želela je da ostane anonimna. Na snimcima se prikazuje s prekrivenim licem. Za Forbes kaže kako otvoreni, necenzurisani i brzi internet može promeniti život.
Starlink se u Iranu pojavio za vreme masovnih protesta
"Ideja neograničenog interneta mnogim građanima Irana deluje gotovo neverovatno. To je kao da žedna osoba usred pustinje odjednom pronađe bunar. Najpre ne veruje da je stvaran. Potom počne da pije koliko god može", kaže ona.
Starlink je u Iran došao 2022. godine. Građani su izašli na ulice kako bi protestovali zbog smrti 22-godišnje Mahse Amini. Ona je uhapšena, pritvorena i navodno premlaćena u zatvoru zato što nije u dovoljnoj meri pokrila svoju kosu i udove. Kako bi ugušila masovne proteste, iranska vlada ugasila je internet. Tu taktiku često koristi za sprečavanje protesta.
Ti protesti podstakli su američko Ministarstvo finansija i Stejt dipartment da napravi izuzetak u sankcijama za usluge komunikacija. Tri dana kasnije, Mask je u Iranu uključio Starlink.
"Usluga zahteva korišćenje terminala u samoj zemlji. Verujem da vlada to neće podržati, ali terminali će raditi ako iko uspe da ih donese u Iran", rekao je tada Mask.
Ni on ni SpaceX nisu odgovorili na upit za komentar za ovu priču, navodi Forbes.
Pročitaj još
Prilagođavanje terminala korisnicima u Iranu
U mesecima nakon protesta u septembru 2022. godine, Mehdi Jahjanedžad, aktivista iz Irana koji živi u Los Anđelesu, upotrebio je novac lokalnih neprofitnih udruženja i privatnih donatora za kupovinu oko stotinu Starlinkovih terminala. Poslao ih je aktivistima i drugim saveznicima blizu Irana, koji su pomogli da budu prokrijumčareni u zemlju.
Jahjanedžad je takođe zamolio SpaceX da poboljšaju terminale za korisnike u Iranu. Na osnovu njegovih saveta, kaže, kompanija je dodala sklopive držače. Zbog toga ih je lakše prenositi u rančevima. Tu su i odvojivi kablovi za eternet umesto onih koje u Iranu nije bilo moguće zameniti (iranska vlada žalila se UN agenciji za komunikacije u Ženevi u želji da se Starlink isključi. Nedavno su se takođe žalili da uopšte ne mogu da lociraju uređaje jer jedan terminal bez problema stane u ranac).
Mohamed je svestan rizika koji dolaze s novim pristupom internetu. Starlink terminali trebalo bi da budu postavljeni na otvorenom, s jasnim pogledom ka nebu. Ali, njegov se nalazi u kući, pored terase, prekriven crnom zavesom. “Još ne mogu da verujem komšijama”, objašnjava.
To znači da je veza mnogo sporija nego što bi trebalo da bude. Možda i na tek pola kapaciteta. Ali, za Mohameda se to svejedno isplati.
"Još je mnogo bolja od prethodnog interneta", kazao je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
VIDEO Huligani gađali autobus sa navijačima u Italiji: Ciglom usmrtili vozača
20.10.2025.•
0
Vozač autobusa (65) je poginuo kada su huligani gađali autobus sa navijačima italijanskog košarkaškog tima Pistoje, a u toku je potraga za počiniocima.
Kraj dve decenije socijalističke vladavine u Boliviji: Rodrigo Pas je novi predsednik
20.10.2025.•
1
Novoizabrani predsednik Bolivije Rodrigo Pas nakon pobede u drugom krugu predsedničkih izbora rekao je da ta zemlja "postepeno vraća svoje mesto na međunarodnoj sceni".
Politiko: EU razmatra prijem novih članica - ali da nemaju potpuno pravo odlučivanja
20.10.2025.•
1
Evropska unija razmatra mogućnost da buduće članice pristupe bloku bez potpunih prava odlučivanja, uključujući pravo veta, u cilju ubrzanja procesa proširenja.
VIDEO Dan nakon velike krađe neprocenjivog nakita: Deo Luvra otvoren za posetioce
20.10.2025.•
0
Muzej Luvr ponovo je otvorio vrata za posetioce, dan nakon pljačke u kojoj je ukraden dragoceni kraljevski nakit, saopštila je pres-služba muzeja za francusku televiziju BFMTV.
VIDEO: Papa proglasio sedam novih svetaca
20.10.2025.•
3
Papa Lav XIV je proglasio sedam novih sevtaca, među kojima omiljenog venecuelanskog "doktora siromašnih" Hozea Gregorija Ernandeza, darujući toj južnoameričkoj zemlji prvog sveca.
VIDEO: Teretni avion skliznuo sa piste u more u Hongkongu, dvoje mrtvih
20.10.2025.•
0
Teretni avion iz Dubaija otklizao je s piste u more pri sletanju na međunarodni aerodrom u Hongkongu rano jutros, pri čemu su poginule dve osobe.
Dufur: Podići starosnu granicu za penziju - između 60 i 70 godina zdravi smo i možemo da radimo
20.10.2025.•
17
Direktor francuske državne investicione i razvojne banke Bpifrans Nikola Dufur izjavio je da je potrebno da se starosna granica za odlazak u penziju u Francuskoj pomeri na 65 godina, pa čak i više.
Tunel koji bi povezao Rusiju i Aljasku bio bi dvostruko duži od Evrotunela
20.10.2025.•
1
Tunel koji bi povezao Rusiju i Aljasku kroz Beringov moreuz bio bi otprilike dvostruko duži od Evrotunela, objavili su ruski mediji.
Konferencija NATO: Balkan ponovo može postati bure baruta
19.10.2025.•
3
Stručnjaci na konferenciji NATO u Rimu su zaključili da Zapadni Balkan ponovo može postati "bure baruta Evrope", a od strategijskog je značaja za Evropsku uniju i Atlantski savez i u svetlu ruske agresije na Ukrajinu.
Parisko tužilaštvo: Lopovi iz Luvra ukrali osam neprocenjivih predmeta
19.10.2025.•
1
Lopovi koji su jutros opljačkali pariski muzej Luvr ukrali su osam neprocenjivih predmeta, a deveti koji su pokušali da ukradu pronađen je na licu mesta, rekla je pariska tužiteljka Lor Beku.
Rumunija želi nazad 90 tona zlata koje je dala na čuvanje Rusiji pre 100 godina
19.10.2025.•
2
Savetnik guvernera Nacionalne banke Rumunije Kristijan Paunesku pokrenuo je ponovo pitanje vraćanja rumunskog zlata, koje je pre skoro 100 godina predato na čuvanje Rusiji, dodajući da je to moralna obaveza Rumuna.
Huti priveli 20 zaposlenih u UN i konfiskovali opremu
19.10.2025.•
0
Jemenski pobunjenici Huti priveli su danas oko 20 zaposlenih u Ujedinjenim nacijama, dan nakon racije na drugi objekat UN u glavnom gradu Sani.
Uzajamne optužbe Izraela i Hamasa za kršenje primirja
19.10.2025.•
0
Primirje u pojasu Gaze je danas pod pretnjom.
Preminula osnivačica programa "Erazmus" Sofija Koradi
19.10.2025.•
2
Italijanka Sofija Koradi, koja je osnovala obrazovni program Erazmus čime je milionima mladih omogućeno studiranje u drugim evropskim zemljama, preminula je u 92. godini u Rimu.
VIDEO: Nevin proveo u zatvoru 43 godine, a sada mu preti deportacija iz SAD
19.10.2025.•
4
Subramanjam "Subu" Vedam, koji je proveo 43 godine u američkom zatvoru zbog ubistva koje nije počinio, oslobođen je nakon što su novi dokazi potvrdili njegovu nevinost.
Preminuo basista grupe "Limp Bizkit" Sem Rivers
19.10.2025.•
1
Sem Rivers, basista i jedan od osnivača američkog new metal benda Limp Bizkit, preminuo je u 48. godini, objavila je grupa na društvenim mrežama.
Avganistan i Pakistan dogovorili prekid vatre
19.10.2025.•
0
Avganistan i Pakistan dogovorili su trenutni prekid vatre na pregovorima u Dohi, objavilo je katarsko ministarstvo spoljnjih poslova.
Mandić: Crna Gora istorijski nema bliže zemlje od Srbije, vizija je da zajedno budemo u EU
19.10.2025.•
5
Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić izjavio je da srpski narod u toj državi ne želi osvetu već pomirenje i ravnopravnost sa drugim narodima.
Građani Severne Makedonije danas na biralištima - prvi krug lokalnih izbora
19.10.2025.•
0
U Severnoj Makedoniji danas se održava prvi krug lokalnih izbora, na kojima se biraju gradonačelnici i odbornici u 80 opština i Gradu Skoplju.
Norveška crkva se u gej baru izvinila LGBTQ+ zajednici
19.10.2025.•
1
Norveška crkva izvinila se LGBTQ+ zajednici u zemlji zbog "decenijske diskriminacije", priznajući da je tim ljudima nanela štetu i zahvalivši onima koji su se borili za promene.
VIDEO: Sedam miliona ljudi protestovalo protiv Trampa širom SAD
19.10.2025.•
2
Sedam miliona ljudi prema tvrdnjama organizatora okupilo se juče u SAD-u na više od 2.700 mirnih skupova protiv politike američkog predsednika Donalda Trampa.
Komentari 1
Mohamed
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar