Tramp je "mirotvorac" koji je napao čak sedam zemalja za samo godinu dana mandata
Kada je Donald Tramp 20. januara 2025. godine, stojeći na stepenicama Kapitola, položio zakletvu za svoj drugi mandat, svet je slušao retoriku poznatu iz njegove prve kampanje.
Foto: Beta/AP (Alex Brandon)
Obećao je kraj "beskonačnih ratova", povlačenje Amerike iz uloge "svetskog policajca" i fokus na domaću obnovu.
"Merićemo naš uspeh ne bitkama koje dobijamo, već ratovima koje završavamo", govorio je tada 47. predsednik SAD-a, najavljujući eru izolacionizma.
Međutim, samo dvanaest meseci kasnije, geopolitička stvarnost ne može biti drugačija. Do januara 2026. godine, Trampova administracija ne samo da se nije povukla, već je pokrenula seriju ofanzivnih kampanja koje po intenzitetu i drskosti nadmašuju čak i intervencionizam s početka veka, piše Klix.ba.
Od Venecuele do Irana, od Somalije do Jemena, Vašington je u protekloj godini pokrenuo vojne operacije u najmanje sedam suverenih država, bombardujući više zemalja u jednoj godini nego tokom celog prvog mandata.
Jasno je kako je u Trampovom drugom mandatu "Mirotvorac" postao arhitekta nove, brutalne doktrine globalne nestabilnosti.
Venecuela: Operacija "Apsolutna odlučnost" i imperijalni eksperiment
Najdramatičnija epizoda nove američke agresivnosti odigrala se u prvim danima 2026. godine, potezom koji je šokirao međunarodnu zajednicu. Ono što je počelo kao pomorska blokada, kulminiralo je direktnom invazijom i (mogućom) promenom režima u Karakasu.
Uvertira u sukob bila je promena retorike u jesen 2025, kada je Bela kuća prešla s priče o demokratiji na priču o "narko-terorizmu". Ključni trenutak bio je proglašenje "Cartel de los Soles", navodno povezanog s vrhom venecuelanske države, stranom terorističkom organizacijom. To je omogućilo Trampovom "Ministarstvu rata" (kako je simbolično preimenovao Ministarstvo odbrane) da zaobiđe međunarodno pravo i tretira strane zvaničnike kao legitimne vojne mete.
U noći sa 2. na 3. januar 2026. pokrenuta je Operacija "Apsolutna odlučnost" (Absolute Resolve). Više od 150 vojnih letelica stvorilo je neprobojni kišobran iznad Karakasa, dok su specijalne snage izvele hirurški precizan napad na "vojnu tvrđavu" u srcu prestonice. Rezultat je bio bez presedana: Nikolas Maduro je uhvaćen, prebačen na američki brod USS Ivo Džima, te fotografisan s povezom na očima i u lisicama. Tramp je operaciju nazvao "jednim od najmoćnijih prikaza američke vojne moći u istoriji", hvaleći se izostankom američkih žrtava.
No, politički plan koji je usledio bio je još radikalniji. Na konferenciji u Mar-a-Lagu Tramp je najavio de facto američki protektorat, izjavivši da će SAD "upravljati" Venecuelom dok se ne osigura tranzicija. Umesto dugogodišnje saveznice opozicije Marije Korine Mačado, koju je odbacio kao osobu bez poštovanja unutar zemlje, Tramp je za partnera odabrao Madurovu potpredsednicu Delsi Rodriguez. Razlog? Čisti pragmatizam.
"Ona je u suštini voljna da učini ono što smatramo neophodnim da Venecuelu ponovo učinimo velikom (Make Venezuela Great Again)", izjavio je Tramp. Taj slogan u prevodu znači ulazak američkih naftnih kompanija i naplatu troškova operacije direktno iz venecuelanskih resursa, potvrđujući prelazak s ideološke borbe na transakcijski imperijalizam.
Karibi: Ratna zona na turističkoj ruti
Uvod u invaziju na Venecuelu bila je Operacija "Južno koplje" (Southern Spear), koja je Karipsko more pretvorila u poligon za smrtonosnu silu. Odstupajući od policijskih metoda obalske straže, američke snage su dobile ovlašćenja da koriste smrtonosnu silu protiv sumnjivih civilnih plovila.
Državni sekretar Marko Rubio hladnokrvno je opisao novu taktitku: "Umesto da ga presretnemo, prema predsednikovom naređenju, digli smo ga u vazduh".
Do kraja 2025. u ovim udarima poginulo je više od 100 ljudi, a kritičari upozoravaju da vansudske likvidacije osumnjičenih krijumčara na otvorenom moru predstavljaju potencijalni ratni zločin. Kampanja je uključivala i tajne udare na kopnenu infrastrukturu u Venecueli nedeljama pre same invazije.
Iran: Operacija "Ponoćni čekić" i nuklearna kocka
Dok je Venecuela bila poligon za promenu režima, Iran je bio meta strateškog uništenja. U leto 2025. Tramp je odlučio da preseče iranski nuklearni čvor bombama, a ne diplomatijom.
Dana 22. juna 2025. pokrenuta je Operacija "Ponoćni čekić" (Midnight Hammer). Sedam strateških bombardera B-2 Spirit poletelo je iz Misurija kako bi na iranska postrojenja Fordov i Natanc izručili bombe GBU-57A/B, teške 14 tona, jedino konvencionalno oružje sposobno da probije planinske zaštite. Uz podršku krstarećih raketa Tomahavk, cilj je bio "potpuna i totalna obliteracija" iranskih nuklearnih kapaciteta.
Iako su obaveštajne procjene pokazale da je program samo unazađen za dve godine, a ne trajno uništen, politička poruka bila je jasna. Tramp je uspostavio novu paradigmu odvraćanja, upozorivši Teheran da će svaki pokušaj obnove rezultirati još moćnijim udarom. Cinično je rekao da je nakon ovog napada i Irak postao "mnogo prijateljskiji", kazavši da Iran više nije "siledžija Bliskog istoka".
Jemen: Cena slobodne plovidbe
U seni sukoba s Iranom, SAD su vodile skupu vazdušnu kampanju na jugu Arabijskog poluostrva. Operacija "Grubi jahač" (Rough Rider), vođena od marta do maja 2025. imala je za cilj da degradira sposobnost Huta da ugrožavaju trgovačke brodove.
Bila je to kampanja vođena dolarima protiv ideologije. U prvih mesec dana troškovi municije premašili su milijardu dolara. Iako je u udarima ubijeno stotine boraca Huta, operacija se završila transakcijskim mirom posredovanjem Omana. Tramp je proglasio pobedu jer su Huti pristali da obustave napade na međunarodne brodove, ali detalji sporazuma otkrivaju suštinu "America First" politike: primirje se nije odnosilo na Izrael. Tramp je zaštitio američke ekonomske interese, dok je saveznike ostavio da se sami nose s pretnjom.
Afrika: Tihi ratovi i "Božićni poklon"
Manje vidljiva, ali jednako smrtonosna bila je eskalacija na afričkom kontinentu. Trampova administracija je tiho pretvorila Somaliju i Nigeriju u aktivna bojišta, uklanjajući birokratska ograničenja koja su postojala za vreme Bajdena.
U Somaliji je zabeležen rekord: do juna 2025. AFRICOM je izveo viševazdušnih udara nego Bajdenova administracija u celom mandatu, a brojka se do kraja godine popela na 111 udara. Poruka militantima bila je jednostavna i brutalna: "Naći ćemo vas i ubiti".
U Nigeriji je intervencija dobila ideološku, pa čak i versku dimenziju. Na sam Božić 2025. američke snage izvele su vazdušne udare na pripadnike ISIS-a i grupe Lakurava. Tramp je na društvenoj mreži Truth Social ovaj napad eksplicitno predstavio kao odbranu hrišćana, nazvavši ga "Božićnim poklonom". Ovakvo opravdanje vojnih operacija verskom solidarnošću predstavlja opasan presedan u ionako polarizovanoj regiji Sahela.
Sirija i Irak: Osveta bez milosti
Na Levantu američka politika svela se na brutalnu odmazdu. Kada je u decembru 2025. simpatizer ISIS-a ubio dva američka vojnika u Siriji, odgovor je bio nesrazmeran. Pokrenuta je Operacija "Hawkeye Strike", u kojoj su avioni A-10 i sistemi HIMARS uništili više od 70 ciljeva širom centralne Sirije.
Bila je to demonstracija sile s jasnom porukom: svaki američki gubitak biće naplaćen stostruko. Sličan pristup viđen je i u Iraku, gde je ciljanim atentatom dronom eliminisan vrhovni kadar ISIS-a, potvrđujući da Tramp tretira irački vazdušni prostor kao svoje dvorište.
Pročitaj još
Analiza prve godine drugog mandata otkriva koherentnu, iako zastrašujuću vojnu doktrinu. Tramp nije izolacionista; on je militarizovani unilateralista. Njegova strategija počiva na tri stuba:
- Hiper-agresivna odmazda: Svaki izazov se susreće s nesrazmernom silom, kao što su pokazali primeri Irana i Sirije.
- Tehnološka dominacija bez okupacije: Ratovi se vode iz vazduha, s mora i putem specijalnih snaga. Nema dugoročne "izgradnje nacije" niti velikog broja "čizama na tlu", čime se smanjuje domaći politički rizik.
- Transakcijski imperijalizam: Suverenitet drugih država poštuje se samo ako služi američkim interesima. Slučaj Venecuele, gde se država tretira kao korporacija kojoj treba restrukturiranje ("Make Venezuela Great Again") radi naftnih profita, najbolji je dokaz.
Tramp je redefinisao pojam "mirotvorstva". Za njega, mir nije odsustvo sukoba, već odsustvo otpora američkoj volji. U godini koja je pred nama, svet se suočava s novom realnošću u kojoj je jedina garancija da će Vašington, ako se oseti i najmanje isprovociranim, pucati prvi, i pucaće da izbriše protivnike s lica zemlje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
UN pozvao na trajno političko rešenje sukoba između Libana i Izraela
17.04.2026.•
0
Visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk pozvao je danas sve strane da obezbede "potpuno i hitno" sprovođenje primirja između Libana i Izraela.
Starmer odbio da podnese ostavku zbog skandala sa Mandelsonom
17.04.2026.•
0
Premijer Velike Britanije Kir Starmer odbio je danas zahteve da podnese ostavku zbog izbora Pitera Mandelsona za ambasadora te zemlje u Vašingtonu, uprkos neispunjavanju bezbednosnih uslova.
Tramp tvrdi da je Iran prihvatio i uklanjanje obogaćenog uranijuma iz zemlje
17.04.2026.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp rekao je danas da je Iran "prihvatio sve" uključujući u uklanjanje obogaćenog uranijuma iz zemlje, što je do sada stalno tvrdio da je neprihvatljivo.
Fico: Slovačka će uložiti žalbu Evropskom sudu pravde oko zabrane uvoza ruskog gasa
17.04.2026.•
2
Slovačka će uložiti žalbu pred Sudom pravde EU zbog zabrane uvoza ruskog gasa, zbog načina usvajanja tog propisa, ne jednoglasno već kvalifikovanom većinom, preneo je slovački premijer Robert Fico.
Iran: Ormuski moreuz otvoren za sve brodove tokom primirja Izraela i Libana
17.04.2026.•
3
Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči objavio je danas da je Ormuski moreuz otvoren za sve komercijalne brodove tokom trajanja prekida vatre Izrael-Liban.
General NATO: Najveća pretnja za mir u BiH je etnonacionalizam
17.04.2026.•
4
Komadant NATO štaba u Sarajevu Metju Valas ocenio je da su najveći problemi za očuvanje mira politički ali da je NATO spreman da reaguje ako to bude potrebno.
Mesi kupio petoligaški fudbalski klub iz Barselone
17.04.2026.•
1
Legendarni argentinski fudbaler Lionel Mesi kupio je fudbalski klub Kornelja, koji se trenutno takmiči u petoj ligi Španije.
Profitirali od rata: Naftni giganti zarađuju i po 30 miliona dolara na sat
17.04.2026.•
3
Posle izbijanja rata u Iranu i krize Ormunskog moreuza, grupa naftnih korporacija zabeležila je profit od 23 milijarde dolara samo u martu ove godine.
Mađar: Orbanovi zvaničnici uništavaju dokumente
17.04.2026.•
2
Sudeći po brojnim izveštajima mađarskih organizacija, zvaničnici odlazećeg režima Viktora Orbana masovno uništavaju potencijalno inkriminišuće dokumente.
MMF: Kineski BDP raste dok globalna prognoza ekonomskog rasta opada
17.04.2026.•
0
Prema izveštaju MMF-a globalna prognoza ekonomskog rasta je smanjena za dva procentna poena i sada iznosi 3,1 odsto. Međutim, Kina je zabeležila rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu ove godine.
U EU će biti 53 miliona ljudi manje do kraja veka
17.04.2026.•
4
Do kraja ovog veka, u Evropskoj uniji živeće 53 miliona ljudi manje nego danas, što je pad populacije od 11,7 odsto, saopštio je Evrostat.
Gradonačelnik Maribora pod istragom: Tereti se da je za "uslugu" tražio 200.000 evra
16.04.2026.•
3
Protiv gradonačelnika Maribora Saše Arsenoviča pokrenuta je istraga zbog sumnje da je počinio više krivičnih dela, uključujući podstrekavanje na primanja poklona, mita i koristi za nezakonito posredovanje.
Orban: Nikada nisam tolerisao nikakvu korupciju
16.04.2026.•
5
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je večeras da prihvata punu odgovornost za izborni poraz, ne odgovarajući jasno na pitanje hoće li se povući sa mesta lidera Fidesa.
Tramp objavio desetodnevno primirje između Izraela i Libana
16.04.2026.•
2
Izrael i Liban su pristali na desetodnevno primirje, saopštio je danas predsednik SAD Donald Tramp.
Deseta žrtva pucnjave u školi u Turskoj
16.04.2026.•
1
Još jedna osoba preminula je danas u bolnici od posledica ranjavanja u jučerašnjoj pucnjavi u školi u Turskoj.
Grenlanđani se ne osećaju bezbedno, pozvani da spreme zalihe hrane i odeće
16.04.2026.•
0
Premijer Grenlanda Jens-Fredrik Nilsen rekao je da se mnogi građani te autonomne danske teritorije "ne osećaju bezbedno" zbog ponovljenih izjava predsednika SAD Donalda Trampa.
Milatović: Ulazak Crne Gore u EU bi mogao da ojača proevropsko raspoloženje u Srbiji
16.04.2026.•
11
Moguće pristupanje Crne Gore EU u narednih nekoliko godina bila je osnovna tema intervjua koji je za nemački Frankfurter algemajne cajtung dao predsednik te zemlje Jakov Milatović.
Netanjahu među 100 najuticajnijih ličnosti magazina "Tajm"
16.04.2026.•
2
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu našao se na listi 100 najuticajnijih ljudi časopisa "Tajm" za 2026. godinu, kao jedan od dvadesetak političkih lidera, objavio je magazin.
Salvador uvodi doživotni zatvor za maloletnike koji počine najteža krivična dela
16.04.2026.•
3
Predsednik Salvadora Najib Bukele odobrio je pravosudne reforme kojima se dozvoljava izricanje doživotne kazne zatvora maloletnicima od 12 do 18 godina koji su počinili ubistvo, teroristički napad ili silovanje.
Senat SAD ponovo odbio da zaustavi rat u Iranu
15.04.2026.•
3
Gornji dom američkog Kongresa, Senat, večeras je ponovo odbio da zaustavi rat koji republikanski predsednik SAD Donald Tramp vodi protiv Irana.
Višesatna čekanja na evropskim aerodromima zbog uvođenja EES sistema
15.04.2026.•
6
Putnici koji idu preko nekih evropskih aerodroma prema izveštajima čekaju do tri sata na graničnim kontrolama zbog početka pune primene EES sistema (Entry/Exit System) za ulazak u zemlje EU i Šengena.
Komentari 6
Zare
Zare
Dr Miggyy
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar