Zakon o poreklu imovine među onima koji su završili u fiokama
Postalo je opšte mesto da građani Srbije imaju kratko pamćenje kada su obećanja političara u pitanju.
Foto: Pixabay
Kako piše list "Danas", upravo ova njihova osobina, ohrabrila je predstavnike političke elite da obećavaju "šakom i kapom", bez previše straha da bi to moglo da ih, danas sutra, košta glasova. Tako smo od "švedskog standarda" preko "svakome po hiljadu evra" i došli do "prosečne plate od 500 evra naredne godine".
U moru obećanja bilo je i onih koji su se ticali zakona, koji bi na sistemski način uredili određenu oblast. Obećani u zanosu predizborne kampanje, ovi zakoni nikako ne stižu na dnevni red skupštine i već godinama, iz različitih razloga, zaglavljeni su u nečijim fiokama.
Zakon o poreklu imovine
Osoba koja je rođena u trenutku kada je u javnosti prvi put izjavljeno da bi trebalo usvojiti Zakon o poreklu imovine, uskoro će proslaviti punoletstvo. Davne 2001. godine ovu ideju izneo je Čedomir Čupić, u tom trenutku član Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije. Nakon njega, gotovo da nije prošla godina, a da se već neko nije dosetio da bi trebalo usvojiti zakon koji bi osvetlio način na koji je neko stigao do svoje imovine. I pored toga, nacrt ovog zakona, o javnoj raspravi da se ne govori, nije bio na vidiku.
Priča o usvajanju Zakona o poreklu imovine podgrejala se dolaskom Srpske napredne stranke na vlast. U svom ekspozeu 2016. godine njegovo usvajanje najavio je Aleksandar Vučić, tada u ulozi premijera. Nakon toga, posla na izradi nacrta prihvatilo se Ministarstvo pravde.
Najbliže tome da vidimo nacrt ovog zakona stigli smo u decembru 2016. godine kada je ministarka pravde Nela Kuburović izjavila da je prva verzija Zakona o poreklu imovine već spremna i da bi ta verzija naredne nedelje "trebalo da bude uobličena u prednacrt, koji će ići u javnu raspravu".
"Daćemo predlog da se imovina ispituje pet godina unazad. Ukoliko se utvrdi očigledna nesrazmera između nečijeg načina života i prihoda koje ostvaruje, predložićemo da se takvima odredi porez i do 50 odsto procenjene vrednosti imovine", govorila je tada Kuburović.
Međutim, vreme je odmicalo, a nacrt se nikako nije pojavljivao. Medijima su u više navrata iz Ministarstva pravde objašnjavali da je zakon u "završnim fazama", da bi u novembru 2017. godine za Insajder rekli da je donošenje zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i izmene Krivičnog zakonika, razlog zbog kojeg ga ne donose. Kako su istakli, pre efikasne primene ovih zakona "nije svrsishodno donositi prateće zakone u ovoj oblasti, kao što je Zakon o poreklu imovine."
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći
Pravdu zaslužuju oni koji mogu da je plate. Ovaj princip je i dalje na snazi u Srbiji, iako već 12 godina Ustav predviđa donošenje zakona koji bi na sistemski način uredio pružanje pravne pomoći onima koji nisu u stanju da je priušte.
Za razliku od Zakona o poreklu imovine, ne može da se kaže da nije bilo pokušaja da se usvoji Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Deset godina unazad formirane su radne grupe sa ciljem da izrade radnu verziju ovog dokumenta. U par navrata su i stizali dotle, ali bez efekta – predstavnici civilnog sektora i advokatskih komora nisu mogli da se usaglase oko toga ko bi trebalo da bude pružalac pomoći.
Naime, godinama unazad, u odsustvu sistemskog rešenja, besplatnu pravnu pomoć pružale su nevladine organizacije. Od zakona su očekivali da im se i dalje dozvoli da pružaju pomoć, pogotovo što su se u međuvremenu različite organizacije specijalizovale za različite vrste pomoći.
S druge strane, advokati su insistirali da isključivo oni mogu da pružaju pravnu pomoć, pošto, kako ističu, samo oni mogu da garantuju kvalitet pružene pomoći. Jak argument za svoje stanovište imali su u Ustavu, koji ističe da advokati, uz jedinice lokalne samouprave, mogu da pružaju pravnu pomoć.
Ovo razmimoilaženje je blokiralo donošenje zakona a država nije imala dovoljno motiva da pomogne u pronalasku kompromisa. Tek kada je spolja, u formi uslova u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, došao podsticaj, došlo je do opipljivih pomaka u usvajanju zakona.
Vlada Srbije je 20. septembra ove godine usvojila Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, a sledeća stanica je skupština.
Aleksin zakon
Aleksin zakon formalno gledano i nije zakon, već skup izmena i dopuna različitih zakona koje vezuje isti cilj – prevencija i sankcionisanje vršnjačkog nasilja.
Ime je dobio po Aleksi Jankoviću, 11-godišnjem dečaku iz Niša koji je izvršio samoubistvo zbog nasilja kojem je bio izložen u školi. Aleksin zakon, koji je krajem 2015. godine napisala docentkinja na Novosadskom univerzitetu Dragana Ćorić, predlagao je niz mera osmišljenih da spreče vršnjačko nasilje.
Između ostalog predviđao je suspenziju učenika nasilnika, obaveštavanje njegovih ili njenih roditelja, premeštanje nasilnika u drugu školu, a u pojedinim slučajevima i isključenje iz škole. Takođe, jedna od mera podrazumevala je gubitak licence za rad direktora škole koji se ogluši o njene odredbe.
Aleksin zakon je u februaru 2016. godine prešao prag Narodne skupštine kada je o njemu diskutovano na Odboru za prava deteta. Međutim, tu staje put ovog zakona koji se poslednje dve i po godine nije našao na dnevnom redu skupštine. Prema rečima Dragane Janković, majke tragično preminulog Alekse, i neće, a nedavno je za Nedeljnik objasnila i zašto.
"Jedan od razloga što 'Aleksin zakon' ne može biti usvojen je, kako su nam rekli, da nije u skladu sa evropskim konvencijama o pravima deteta, tj. da bi strožim kaznama prema detetu-učeniku koje vrši nasilje u školi, ono bilo izopšteno iz društva odnosno sredine. Paradoks je da su ključni delovi 'Aleksinog zakona' preformulisani upravo iz zemalja koje su tvorci ovih konvencija i gde su čak i stroži. Delovi 'Aleksinog zakona' faktički jesu ušli u novi zakon o osnovama vaspitanja i obrazovanja, ali dve najbitnije stavke, strože kazne prema učenicima koji vrše nasilje u školama ali i odgovornima u školi koji ne reaguju ili nepravovremeno reaguju ili zataškavaju nasilje u školi, nisu", kazala je Dragana Janković.
Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti
Zamišljen kao akt koji će doprineti stvaranju uslova da žene i muškarci imaju jednake mogućnosti da ostvare svoja prava, novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti pretvorio se u monetu za potkusurivanje unutar Vlade Srbije. Negde u tom procesu, nema dokaza koji bi tvrdili suprotno, od usvajanja ovog zakona se i odustalo.
Još 2014. godine uočena je potreba za promenom Zakona o ravnopravnosti polova iz 2009. godine. Posla izrade novog zakona prihvatilo se Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost kojem predsedava ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlvić.
Uz svestranu pomoć Ženske platforme za razvoj Srbije, Zakon o rodnoj ravnopravnosti je tri godine kasnije bio spreman za "proceduru". Međutim, kako to poslednjih godina biva, isprečili su se izbori.
Kada su se stvari stišale minstarka Mihajlović je najavila usvajanje zakona u prvih 100 dana Vlade. I to je bio kraj. Tek što je prekomandovan u Ministarstvo rada, Zoran Đorđević se usprotivio nacrtu. Navodno, odredbe nisu bile primenjive. Njemu se pridružila i nova premijerka Ana Brnabić: "Ne možemo biti kao neke vlade u prošlosti koje, a ja sam toliko puta govorila o tome, koje donose zakon koji je BMW, a u stvarnosti pored tog zakona koji je BMW vozimo fiću".
O stvarnim motivima se nagađalo sve dok Insajder nije objavio interni document koji je iz Ministarstva za rad poslat Zorani Mihajlović. Razlog za protivljenje su mere štednje i zebnja da bi ovakav zakon mogao da dovede do "nesrazmerno većeg otpuštanja muškaraca u javnom sektoru, kao i da bi obaveze vođenja evidencije o rodnoj ravnopravnosti u privatnom sektoru mogla negativno uticati na investicionu klimu, jer se time poslodavcima nameću nove administrativne obaveze i dižu troškovi poslovanja".
Ceo sukob, koji je uključivao i tabloidno razapinjanje ministarke Mihajlović, konačno je gurnut pod tepih. Zajedno sa njim, otišao je i nacrt Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Neizvesno je da li će i kada ponovo ugledati svetlost dana.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Macut odgovorio Đokiću: Nema razloga za odlaganje uvođenja SPIRI sistema na fakultetima
19.12.2025.•
5
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut odgovorio je na apel rektora Univerziteta u Beogradu na odlaganje primene Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI) u visokoškolskim ustanovama u Srbiji.
Hrvatski ministri o izjavi Borisa Bratine: Treba se zabrinuti zbog narativa u Srbiji, ministar poput Gebelsa
18.12.2025.•
16
Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman je oštro osudio izjave ministra informisanja Borisa Bratine o Hrvatskoj, rekavši da svi treba da se zabrinu zbog takvog narativa u Srbiji.
Amerikanci usvojili Zakon o Zapadnom Balkanu: Oštre kritike za Srbiju, sankcije povezanima sa korupcijom
18.12.2025.•
43
Američki Kongres usvojio je obiman Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, u kom se navodi i da je stanje demokratije u Srbiji zabrinjavajuće i da su izborni uslovi nepravedni.
Tužilac: Četiri puta više prijavljenih fizičkih napada na novinare u ovoj godini u odnosu na 2024.
18.12.2025.•
0
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković izjavio je da je od početka 2025. svim tužilaštvima u Srbiji prijavljeno 117 slučajeva u kojima je došlo do ugrožavanja bezbednosti novinara.
Advokat Beljanski: Vučić pomilovanjima priznaje da ne veruje pravosuđu da će biti poslušno
18.12.2025.•
5
Advokat Slobodan Beljanski izjavio je da data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno.
Vlada Srbije preporučila da Badnji dan i 24. decembra i 6. januara bude neradan
18.12.2025.•
14
Vlada Srbije preporučila je poslodavcima da Badnji dan - 24. decembra 2025. po gregorijanskom kalendaru i 6. januara 2026. po julijanskom kalendaru bude neradan za vernike.
Tužilaštvo: Snimak razgovora direktora Telekoma i Junajted grupe o promeni uređivačke politike N1 montiran
18.12.2025.•
25
Više javno tužilaštvo u Beogradu navodi da je audio snimak razgovora između direktora Telekoma Srbija Vladimir Lučić i direktora Junajted grupe Stana Milera montiran.
Poznato koliko je koštala obnova dva bulevara koja su oštetila vojna vozila tokom parade na Novom Beogradu
18.12.2025.•
13
Nakon vojne parade "Snaga jedinstva" u septembru, rekonstrukcija Bulevara Mihajla Pupina na Novom Beogradu koštala je 196,7 miliona dinara, dok je rekonstrukcija Bulevara Nikole Tesle koštala 79,07 miliona dinara.
Režim pravi ideološke udžbenike istorije za razvijanje "patriotskih vrlina": Da li se iza svega krije novac?
18.12.2025.•
13
Najava države da odustane od objavljivanja nacionalnih udžbenika za najavljenih sedam predmeta, uz zadržavanje isključivo udžbenika iz istorije i geografije, ne predstavlja pedagošku, već pre svega političku odluku.
Rektor Đokić uputio apel premijeru Macutu da odloži primenu SPIRI sistema: "Sprečiti teške posledice"
18.12.2025.•
31
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić uputio je otvoreno pismo premijeru Đuru Macutu, u kome traži odlaganje primene Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI).
Poljoprivrednik iz Klenja prekinuo štrajk glađu: Ministarstvo pristalo na sastanak
18.12.2025.•
0
Poljoprivrednik iz sela Klenje u Opštini Bogatić, Nemanja Lacković, odlučio je da prekine štrajk glađu.
Tanja Soldatović nova rektorka Državnog univerziteta u Novom Pazaru, zamenila Zanu Dolićanin
18.12.2025.•
3
Savet Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) izabrao je Tanju Soldatović za novu rektorku te visokoškolske ustanove.
Više javno tužilaštvo pokrenulo postupak po tužbi Mrdića protiv Dolovac i drugih tužilaca
18.12.2025.•
11
Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je Trećem osnovnom javnom tužilaštvu zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja u cilju ispitivanja navoda krivične prijave Uglješe Mrdića protiv četiri javna tužioca.
A1 Ultra 5G je stigao – mobilni internet i do osam puta brži u većini urbanih zona Srbije
18.12.2025.•
0
A1 Srbija lansirao je A1 Ultra 5G mrežu, obezbeđujući korisnicima od prvog dana znatno brži i pouzdaniji mobilni internet.
Vučić izjavio da neki roditelji-negovatelji ne žele da rade: Uvredio one koji se 13 godina bore za osnovno
18.12.2025.•
33
Predsednik Aleksandar Vučić je prilikom gostovanja na RTS rekao da će država izaći u susret roditeljima-negovateljima, ali da "moramo da vidimo kako to da ograničimo jer će doći do bezbroj zloupotreba".
Monarhisti: Država ni dinar ne da za Dvorski kompleks, to je osveta princu Filipu za podršku studentima
18.12.2025.•
19
Monarhisti - Pokret za Kraljevinu Srbiju osudili su danas odluku vlasti da u budžetu za 2026. godinu u potpunosti ukine sredstva za održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju.
Poslanici Skupštine Srbije izabrali sudije Ustavnog suda koje je predložio Vučić
18.12.2025.•
3
Poslanici Skupštine Srbije izabrali su većinom glasova sudije Ustavnog suda koje je predložio predsednik Aleksandar Vučić.
Sa tržišta Srbije i Hrvatske povučena hrana za odojčad zbog mogućeg prisustva bakterije
18.12.2025.•
0
Sa tržišta Srbije povučena je hrana za odojčad Aptamil AR1.
Prosečna plata samo na momenat uspela da pokrije prosečnu potrošačku korpu - koja je ponižavajuća
18.12.2025.•
9
U statistici se u prvoj polovini ove godine desilo nešto izuzetno retko pa je prosečna zarada pokrila prosečnu potrošačku korpu.
Komentari 4
Nemanja NS
Sloba53
Predragg
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar