Naoružanje i municija izvezeni iz Srbije koriste se u jermenskim oružanim snagama angažovanim u odbrani Nagorno-Karabaha a na snimcima koji stižu iz tog sukoba mogu se videti protivavionski topovi, minobacači, municija i snajperske puške Crna strela, navodi portal Balkanska bezbednosna mreža (BBM).
KakoBalkanska bezbednosna mreža piše, u ratnom plenu oružanih snaga Azerbejdžana je deo tih sredstava i minobacačke mine proizvedene u Srbiji, dok su Jermeni zarobili mitraljez M02, kalibra 12,7 milimetara koje su koristili najverovatnije plaćenici iz Sirije koji se bore za račun Azerbejdžana.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana svakodnevno na jutjub stavlja snimke sa terena kao deo propagandnog rata i na snimku od 5. novembra jasno se vidi gusenično borbeno vozilo MT-LB na koje je postavljen srpski trocevni protivavionski top M55A4, kalibra 20 milimetara.
Na snimcima Ministarstva odbrane Azerbejdžana od 27. oktobra u osvojenoj kasarni u mestu Fizuli vidi se primerak snajperske puške M93 Crna strela kalibra 12,7 mm i karakteristične municijske kutije Zastavine prozvodnje za puškomitraljez M84 7,62 mm.
Uočavaju se i naslagani sanduci sa minobacačkim minama 120 mm i to lakim trenutno-fugasnim M62P3 i dimnim M64. Prema oznakama radi se o predratnoj proizvodnji iz fabrike Pretis u Vogošći.
U prilogu od 5. novembra TV stanice ANNA iz Abhazije, koja je poznata po izveštajima iz rata u Siriji snimanim u realnim borbama, vidi se dejstvo srpskim minobacačima M75.
Prema novinaru ANNA, radi se o borbama koje se vode za vrhove južno od sela Karintak kod grada Šuši. Diverzanti Azerbejdžana od 31. oktobra pokušavaju da zauzmu dominantne tačke na terenu, a Jermenska pešadija uz podršku minobacača iz Trstenika to ne dozvoljava.
U jermenskom ratnom planu našlo se takođe naoružanje poreklom iz Srbije koje ima kontraverzno poreklo - mitraljez M02 Kojot 12,7 mm koji je prikazan u jednom TV izveštaju.
"Ceni se da se radi o sredstvu koje su sa sobom doneli plaćenici iz Sirije koji su vrbovani od turske obaveštajne službe i poslati na Kakvaz. U Siriji su ranije već uočeni Kojoti u rukama anti-Asadovskih milicija i pretpostavlja se da su tamo došli kao donacija Saudijske Arabije koja je legalno uvezla stotine mitraljeza Kojot", navodi se u tekstu.
Na Jermenskoj TV stanici prikazana je obuka na minobacačima, takođe proizvedenim u Srbiji.
Pišući o tome kako je srpsko oružje završilo u Nagorno-Karabahu, portal navodi da se ta sredstva ratne tehnike i municija podudaraju sa izvoznim poslovima firme Vektura trans iz Beograda koja se dovodi u vezu sa kontraverznim trgovcem Slobodanom Tešićem.
"Beogradski nedeljnik NIN jula ove godine objavio je detalje iz dokumenata o izvozu u Jermeniju ugovorenom 2018. Iznajmljenim avionima Iljušin 76TD, Iljušin 62M i Boing 747 naručena sredstva prevezena su sa niškog i beogradskog aerodroma u Jerevan u 16 letova prošle godine i dva leta 14. i 15. jula ove godine", navodi se.
Srbi su prodavali srbsko oruzije i municiju muslimanima a oni sa istim pucali po srbina ! Novac je uzeo neko iz bgd, legija,milosevic,badza i stanisic su tada sefovali tom prodajom !
Nema ovde ništa ni čudno ni sporno, bar za one koji poznaju problematiku prodaje pešadijskog naoružanja. Osim toga, setite se snimaka sirijske TV koja pokazuje oružje i municiju naše proizvodnje zaplenjeno od raznih džihadističkih grupa. Kupci su bili Saudijska Arabija i neke zemlje Zaliva (koje, inače, ne koriste oružje i municiju ruskog odn. sovjetskog tipa). Umesto kod njih, sve je to završilo u Jemenu i Siriji.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Kandidat za poslanika na listi Studentske liste Tihomir Stanić ocenio je da će predizborni skup te liste u četvrtak, 22. oktobra na Trgu Slavija u Beogradu, pokazati rešenost društva da dođe do promena.
Od početka 2026. godine, mehanizam ŠTIT aktiviran je 127 puta radi pružanja podrške građanima i aktivistima izloženim pritiscima zbog javnog angažmana.
Sociolog Vladimir Simović smatra da je borba koja se trenutno vodi oko političkih štandova i javnih okupljanja ujedno i borba za simboličku moć nad javnim prostorom.
Fondacija Ana i Vlade Divac upozorila je na pokušaje prevare u kojima se nepoznate osobe telefonom lažno izdaju za predstavnike Fondacije i nude humanitarnu pomoć u zamenu za prethodnu uplatu novca.
Balkan će biti jedan od najpogođenijih regiona klimatskim promenama, pokazuju podaci iz poslednjih 90 godina od kada je prosečna temperatura porasla 3,8 Celzijusovih stepeni, a lokalno i više.
Jedinstveni evropski broj za hitne slučajeve 112 trebalo bi da omogući građanima Srbije da jednim pozivom zatraže pomoć policije, hitne pomoći ili vatrogasaca.
Podrške iz inostranstva koje stižu ovih dana pred vanredne parlamentarne izbore na adrese učesnika u kampanji ne mogu presudno da utiču na birače, ali mogu predstavljati dodatni začin koji bi ih motivisao da glasaju.
Srbija je pre jednog veka imala razvijeno zadrugarstvo u zdravstvu, a danas takvi oblici udruživanja praktično ne postoje, iako bi ono moglo biti važna podrška zdravstvenom sistemu.
Televizija N1 saopštila je da je redakcija odbila da nosilac liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić bude gost na toj televiziji u okviru predizbornog predstavljanja izbornih lista.
Nedeljnik "Vreme" piše da će Srpska napredna stranka u četvrtak, 22. oktobra, održati skup u Hali sportova "Ranko Žeravica" na Novom Beogradu, istog dana kada je na Slaviji zakazan završni skup Studentske liste.
Nakon istorijske zaplene pet tona marihuane u selu Konjuh kod Kruševca, čak 15 rukovodilaca Službe za borbu protiv droga UKP-a je sklonjeno iz ove službe.
Komentari 12
Pera
Dejan
marko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar