Poverenica: Lingvista Dragoljub Petrović nije uputio izvinjenje zbog diskriminacije

Добри и честити професоре, задужили сте нас својим озбиљним приступом науци, а поготово својом академском етиком.

Особа са псеудонимом Марјан пише да искали дневну дозу мржње јер је очигледно да уопште не познаје професора Петровића. Човек који је почетком 1986. био два месеца у затвору због чланка у којем је написао да је „издаја домовине луксуз који себи може да приушти само онај коме је домовина увијек тамо гдје и чековна књижица“ никада није скупљао политичке поене, нити се скривао иза титуле и лингвистичких достигнућа (између осталих, двапут је добио Награду “Павле Ивић”, коју Славистичко друштво Србије додељује за значајна лингвистичка и лексикографска достигнућа). Он је био и остао све само не љубитељ послушништва и буразерства.
За време његовог тамновања свакодневно су одржаване протестне вечери у Удружењу књижевнике Србије и на њима је око 150 књижевника и других културних и јавних радника, својим саопштењима о проблематици вербалног деликта, као и другим протестним прилозима (песмама, есејима...) исказало неслагање с репресивним мерама партијске државе против слободног мишљења. Историја се понавља, зар не?!

Prof. dr Dragoljub Petrović je moj najdraži profesor sa studija. Bio je vrhunski predavač i naučnik. Sećam ga se kao ozbiljnog i dostojanstvenog čoveka koji nas je mnogo naučio, a od nas je tražio samo jedno: znanje. Pri tom se prema nama (a srpski su uglavnom studirale devojke) odnosio sa velikim poštovanjem, što čini i dan-danas. Svaki pokušaj da se takav čovek optuži za vređanje ženskog roda svojevrsni je pucanj u prazno. Štaviše, braniti žene od cenjenog profesora je kretenizam. Ovakvim obaveštenjima gospođa poverenica mnogo više govori o sebi.