Formiran pravni tim za pomoć žrtvama ginekološko-akušerskog nasilja: Potrebno sistemsko rešenje

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

01.03.2022.

22:12 > 22:06

Tri pravnice su putem društvenih mreža uputile poziv ženama žrtvama ginekološko-akušerkog nasilja da kontaktiraju njihov tim kako bi ostvarili korak u rešavanju ovog sistemskog problema.

Iza poziva stoje pravnice Marina Mijatović, Ivana Soković Krsmanović i Jelena Stanković, a kako su navele u objavi na društvenim mrežama, one nameravaju da pruže pravnu pomoć svim zainteresovanim ženama žrtvama nehumanog postupanja u ginekološko-akušerskim zdravstvenim ustanovama Republike Srbije.

"Cilj je da se problem nehumanog postupanja u ginekološko-akušerskim zdravstvenim ustanovama sistemski reši preko nadležnih organa u okviru zdravstvenog sistema", navele su.

Pravnice su istakle da je važno da prijave budu dostavljene zdravstvenoj inspekciji, što je moguće uraditi i preko pravnog tima.

Žene koje žele da se jave mogu to učiniti na mejl pravnog tima koracizena@gmail.com. Potrebno je da dostave svoje kontakt podatke (ime, prezime i broj telefona) i opis događaja (hronologiju, ustanovu i datum događaja).

Prošle godine je na društvenim mrežama pokrenuta tema akušerskog nasilja, a od tada su mnoge žene podelile svoja iskustva.

Jedna od pravnica u ovom timu Marina Mijatović kaže za 021.rs da ih je ovo, između ostalog, postaklo da formiraju pravni tim, jer "jedno je ispričati priču, a drugo je preduzeti pravne korake".

"Rešile smo da pokušamo da eliminišemo ovaj problem u okviru samog zdravstvenog sistema. Dakle, nije nam cilj da pokrećemo sudske sporove, već da prikažemo ustanovama, odnosno organima koji su u okviru zdravstvenog sistema, a koji su zaduženi da nadziru rad zdravstvenih ustanova da urade sve što je iz njihove nadležnosti da se ovakva vrsta tretmana eliminiše", objašnjava Mijatović.

Inspekcija, ističe, ima zakonsku obavezu da reaguje na prijave. U slučaju da reakcija izostane, pravni tim će osmisliti dalju strategiju.

"Ako inspekcija ništa ne uradi to znači da država nije spremna uopšte da zaštiti pacijentkinje. U krajnjem slučaju ostaju nam sudski sporovi", naglašava sagovornica 021.rs.

Dodaje da je veliki problem to što žene često ne znaju kome da se obrate.

"Problem je i strah. Vi ste u jednom zatvorenom sistemu. Mislim da će ova pravna podrška doprineti da se žene osnaže da nauče kome mogu da se obrate u tim situacijama s tim što u svakom slučaju zdravstvena ustanova je dužna da ukoliko pacijentkinja pita kome može da se obrati da oni njoj daju tačne informacije. Iz razgovora sa ženama imamo podatke da one tu informaciju nisu nikada dobile. Uvek se upućuju ili na načelnika službe ili na pravnika u ustanovi, a ne na prave organe koji imaju dužnost da pomognu pacijentima. Verujem da ćemo doprineti ako ništa drugo onda da tome nekom prvom osvešćivanju i ohrabrivanju žena", objašnjava pravnica.

Napominje da je ovde reč o zaista sistemskom problemu, jer postoji više od 150 priča koje se u poslednje vreme mogle čuti o nasilju u ginekološko-akušerskim ustanovama.

"Ne možemo pričati o jednom izolovanom slučaju u kom se to desilo. Čak i da je tako, treba posvetiti pažnju tome da se ne desi nijedan takav slučaj, a ovde već pričamo o ozbiljnom broju žena koje su doživele neku vrstu nehumanog postupanja u ginekološkim ustanovama", ističe naša sagovornica.

Najčešće je problem u samom tretmanu, priča Mijatović.

"Pacijentkinje prvo ne dobiju nikakvu informaciju šta će im se raditi. Onda i kada se žale na primer na bolove, kada traže da im se daju sredstva za umanjenje bolova, one ih ne dobiju. To su neke povrede prava koje su najtipičnije", tvrdi.

Tu je i pitanje pojedinih zastarelih medicinskih tretmana u Srbiji.

"Istraživali smo i shvatili smo da se tretmani koji se primenjuju u Srbiji ne primenjuju u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj... Srbija bi morala da unapredi i odnos prema pacijentima i metode koje se primenjuju, što stvarno nije nemoguće", zaključuje Mijatović.

Istraživanje BIRN-a pokazalo je da su mnoge žene u porodilištima u Srbiji i u drugim zemljama u regionu bile izložene nasilju, verbalnom zlostavljanju i nemaru.

Iako su se mnoge žene koje su učestvovale u anketi žalile na medicinski nemar i stav medicinskog osoblja, jedva tri odsto je uložilo zvaničnu žalbu.

U javnosti je prošle godine odjeknuo i slučaj postupka zbog nesavesnog pružanja lekarske pomoći protiv četiri ginekologa iz vranjskog porodilišta.

Istraživanje "Centra za mame" objavljeno u januaru 2022. godine svedoči da Srbija nedovoljno brine o kvalitetu nege porodilja i novorođenčadi. Između ostalog, rezultati su pokazali da ženam tokom trudova u većini slučajeva (68,2 odsto) nije bila omogućena sloboda kretanja. Istovremeno, njih 46,2 odsto nije dobilo lekove za ublažavanje bolova, dok 69,9 odsto ispitanica prijavljuje da im nije bio omogućen podoj bebe odmah posle porođaja.

Takođe, istraživanje je pokazalo, ženama u Srbiji se krše i zakonska prava, pa kod njih 69,2 odsto, kod vaginalnog porođaja, nije tražen pristanak za upotrebu instrumenata poput forcepsa i vakuuma. Ženama u Srbiji prilikom porođaja nije bio dostupan ni odgovarajući smeštaj, pokazalo je istraživanje u kojem se navodi da se čak 70,5 odsto njih požalilo na neadekvatnu organizaciju soba za porođaje, a 72,4 odsto na neadekvatnu organizaciju bolničke sobe.

Porodilje se žale i na nedostatak bar jednog funkcionalnog i lako dostupnog lavaboa za pranje ruku, sa sapunom i vodom u sobi ili blizu nje, dok je na neadekvatno očišćena, opremljena i pozicionirana kupatila ukazalo 48,7 odsto anketiranih žena.

Inače, istraživanja ukazuju da je postraumatski stresni poremećaj nakon porođaja sve češći, a da su simptomi napadi panike, "flešbekovi", noćne more i osećaj tuge i otuđenosti.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 13

Hronološki Najpopularniji

Ema

23.03.2022 • 16:53

Nasilje

Babice su užasne. U Višegradskoj su u toaletu gmizavci,bube,moljci a oni vas teraju da se tu kupate, a wc solja uzas nad uzasima. Higijena nula. Morate u bolovima da zatežete krevete, u viziti vas pocenjuju,studenti se redjaju na vama, pregledi su bez osecaja,govore vam "Ne cmizdri nisam ti ja služavka" . Kad te nešto boli hodnikom viču "ova" se opet žali... sram vas bilo od vas traumu imam . Stop akušerskom nasilju pod hitno svuda u svim ustanovama.

1 0 +1
Psihoterapeut

03.03.2022 • 15:36

Multidisciplnarni pristup

Pored pravnog tima, smisleno bi bilo obrazovati i tim za psihološku podršku kako porodiljama, tako i osoblju koje bi trebalo da pohađa edukacije, kao i u svom drugom oblastima što postoje. Šta je to relacioni pristup u radu, kako obuhvatiti i podržati osećanja žena koja se nalazi pred porođajem i niz drugih važnim aspekata. Pretnje i tužbe neće mnogo toga rešiti, jer onda se rađa inat i otpor. Dijalog i približavanje iskustva porodilja osoblju u bolnicama bi mogli napraviti neki pomak. Važna tema, i hvala što se ipak pomera nešto u smeru poboljšanja položaja žena.

4 0 +4
dobrila

02.03.2022 • 22:18

nemar nemar nemar

Prvo da se jave žene koje više ne planiraju da rađaju, pa neka kažu koga su i kako častile, ko je tražio, a ko se nije bunio, pošto do sada nisam čula nikoga da se bunio.

Pa onda da novinari istraže, barem što se tiče Betanije, ko ima najviše urađenih carskih rezova, ko svoje pacijente bez ikakvih indikacija za novac porađa carskim rezom, dok se žene sa indikacijama mrcvare po 10+ sati na indukciji bez epidurala. Ko ušivanje nakon carskog reza radi nevidljivim nitima, a ko običnim, za raju. Ko nasuprot pravilniku dolazi van svoje smene i porađa žene. Pa možda se nešto onda SISTEMSKI i promeni.

22 0 +22

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.