Oporezovana krv: Zašto je PDV na menstrualne proizvode veći nego na hotelski smeštaj isti?
Menstrualno siromaštvo u Srbiji je ozbiljan problem o kom se u Srbiji ne govori dovoljno. Uprkos tome, postoje osobe koje rade kako bi se problem rešio.
Foto: Pexels (Karolina Grabowska)
Menstrualni proizvodi oporezuju se sa 20 odsto, dok je porez na smeštaj u hotelima manji - 10 odsto, kaže za 021.rs istraživačica i aktivistkinja Dušica Stojadinović iz organizacije Gender Knowledge Hub koja je pokrenula kampanju za smanjenje poreza na menstrualne proizvode. Ona dodaje da ovo dokazuje da ne postoji sistem koji to prepoznaje kao osnovnu potrebu žena i pita se da li bi i toalet papir onda mogao da se oporezuje sa 20 odsto.
Ovu borbu je godinama borila i inicijatorka peticije za ukidanje taksi na menstrualne proizvode u Velikoj Britaniji Lora Koriton. Ona je 2014. godine pokrenula peticiju koju je potpisalo 300.000 ljudi, a porez koji je u to vreme iznosio pet odsto je u potpunosti ukinut početkom prošle godine.
"Da bih podigla svest o ovoj peticiji i pitanju stigme i poreza na menstrualne proizvode, razgovarala sam sa lokalnim, regionalnim i nacionalnim novinarima, došla do poslanika, organizovala proteste i akcione grupe lokalne zajednice širom zemlje, a danas postoje sestrinske peticije u raznim državama širom sveta", kaže Lora Koriton za 021.rs.
Kako kaže, jedan od najizazovnijih delova kampanje bilo je naterati zvaničnike da ozbiljno shvate ovo pitanje, ali kada je organizacija "Freedom4Girls" otkrila da 10 odsto devojčica svakog meseca izostaje iz škole u Velikoj Britaniji zbog menstrualnog siromaštva, postalo je jasno koliko je stigma oko ove teme štetna.
Istraživanja na ovu temu u Srbiji ranijih godina nisu rađena, te je jedan od glavnih ciljeva trenutne kampanje Gender Knowledge Hub-a upravo prikupljanje podataka kako bi donosioci odluka imali i uvid u to koliko je menstrualno siromaštvo rasprostranjeno u Srbiji.
Ova organizacija je u saradnji sa organizacijama Balkan IDEA Novi Sad, IRIDA i Centrom za omladinski rad pokrenula kampanju javnog zagovaranja za besplatne menstrualne proizvode u srednjim školama, te su tom prilikom započeli istraživanje o menstrualnom siromaštvu u Srbiji.
"Tu su neki preliminarni rezultati zanimljivi. Na primer, jedno od pitanja je bilo 'Da li si ikada bila u situaciji da određeni menstrualni proizvod koristiš duže jer nemaš uložaka/tampona da zameniš?' i tu je 48.3 odsto devojaka odgovorilo da jeste. Takođe, za razloge koje su navodile zašto se to dešavalo jeste da ili nisu imale dovoljno ili nisu imale pri ruci, dosta devojaka je odgovorilo i da u toaletu nema tople vode ili sapuna da operu ruke pre i posle zamene menstrualnog proizvoda. Takođe, oko 25 odsto njih je pozajmljivalo menstrualne proizvode jer nije imalo dovoljno, a kod polovine učesnica istraživanja se to dešavalo jednom do tri puta godišnje. Uglavnom su to pozajmljivale od drugarice u školi. To se radi krišom, jer se stide, sramota ih je od dečaka, ne žele da to bude nešto o čemu se priča, smatraju da je to lično pitanje", kaže Dušica Stojadinović.
Iz kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti smatraju da bi proizvodi za lični higijenu, menstrualne proizvode i slično svakako mogli da smanje cenu, ali se i dalje postavlja pitanje koliko će i pod tom cenom biti dostupni siromašnijim građanima.
"Pitanje dostupnosti menstrualnih proizvoda je mnogo kompleksnije od pojedinačnih mera i o tome treba razmišljati u širem kontekstu, uključujući mere za smanjenje siromaštva uopšte", navode iz kancelarije Poverenice.
Pročitaj još
Iz Gender Knowledge Hub-a kažu da se velika razlika u ceni neće desiti, ali da opet može da bude značajna za neke grupe žena.
"Ako uzmemo u obzir podatke iz Hrvatske o menstrualnom siromaštvu, gde deset odsto žena koristi neka druga improvizovana sredstva jer ne može da ih priušti, možemo da pretpostavimo da su žene u Srbiji u mnogo većem riziku od menstrualnog siromaštva. Mislim da je glavni razlog za toliki porez to što se ne vidi osnovna potreba žena. Mi želimo da smanjivanjem poreza načinimo prvi korak i da se kasnije krećemo ka potpuno besplatnim menstrualnim proizvodima, kao što je to uradila, na primer, Škotska", kaže Dušica Stojadinović.
Kako dodaje Lora Koriton, njen početak u ovoj borbi svakako nije bio lak, ali kako se povećavao broj potpisnika peticije, tako je i uticaj rastao.
"Kada sam pokrenula peticiju razgovor o menstruaciji bio je krajnje tabu tema u Velikoj Britaniji. Međutim, danas je Vlada pokrenula sopstvenu Radnu grupu za menstrualno siromaštvo, čiji sam deo, a menstruacija se pojavljuje u mnogo TV emisija i reklama. Sjajno je videti koliko smo daleko stigli za tako kratko vreme. Ovo pomaže i u normalizaciji ženskog tela i izazivanju stigme menstruacije kakva je postojala", kaže ona.
Inače, kampanja za smanjenje poreza na menstrualne proizvode pokrenuta je i u zemljama regiona koje su članice Mreže za rodno odgovorno budžetiranje. Jedina država regiona koja ima veći porez od nas jeste Crna Gora, u kojoj se ovi proizvodi oporezuju sa 21 odsto.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Portparol EK: Izmene pravosudnih zakona netransparentne, potrebne konsultacije
21.01.2026.•
0
Evropska unija upoznata je sa predloženim izmenama ključnih pravosudnih zakona, kaže portparol Evropske komisije.
Ustavni sud ponovo razmatra zakonitost izbora za članove Visokog saveta tužilaštva
21.01.2026.•
0
Ustavni sud Srbije će ponovo razmotriti zakonitost izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva (VST).
Šabić: Ispitivanje porekla imovine nije stvar pogađanja, već obaveza Poreske uprave
21.01.2026.•
5
Advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić ocenio je da pitanje porekla imovine nije stvar bilo čijeg prihvatanja, neprihvatanja, ili pogađanja, niti tema atraktivna samo u eventualnoj predizbornoj kampanji.
Jugoimport prodajom imovine Etiopije u Beogradu pokušava da dođe do 225 evra miliona duga
21.01.2026.•
2
Preduzeće Jugoimport-SDPR pokušava da prodajom pokretnih stvari Etiopije namiri dug te države za vojnu opremu koja joj je isporučena osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka.
U Loznici za naknadu štete zbog nestanka struje stiglo 180 prijava
21.01.2026.•
1
Načelnik gradske uprave Loznice Milorad Matić izjavio je da je pristiglo 180 prijava za naknadu štete nastale usled nestanka električne energije.
Dačić: Glupost je tvrdnja da o svemu odlučuje Vučić, to bi značilo da je ovde diktatura
21.01.2026.•
76
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su "gluposti" tvrdnje da o svemu pa i postavljenjima u policiji odlučuje predsednik države Aleksandar Vučić, čime se kaže da je ovde "diktatura".
Kosovo dobilo poziv da uđe u Trampov "Odbor za mir", Osmani objavila da je "duboko počastvovana"
21.01.2026.•
7
Predsednica Kosova Vjosa Osmani objavila je na mreži "X" da je američki predsednik Donalnd Tramp poslao poziv Kosovu da bude jedna od zemalja osnivača budućeg Odbora za mir.
Srbija se ponovo nije usaglasila sa odlukama EU o Rusiji i Belorusiji
21.01.2026.•
5
Srbija se ponovo nije usaglasila sa četiri deklaracije koje je EU usvojila, a tiču se produženja sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini i uvođenja novog kritertijuma za sankcionisanje osoba iz Belorusije.
Rad bez plate i pretnje deportacijom: Šta se dešava sa egipatskim radnicima u Srbiji?
21.01.2026.•
12
Egipatski radnici koji su radili na gradilištima u Beogradu, Novom Sadu, Zlatiboru i Boru tvrde da mesecima nisu dobijali zarade, i ističu da nije bilo reakcija iz institucija.
Nedeljkov: Rejting vlasti na niskom nivou, više od 60 odsto građana traži izbore
21.01.2026.•
14
Programski direktor Crte Raša Nedeljkov kaže da je podrška vlasti porema istraživanjima ove organizacije u jednom "konstantno niskom nivou" i jedino gde postoji velika podrška je - podrška za promene.
Premijer, profesor, lekar u državnoj i privatnoj praksi: Šta sve radi Đuro Macut i ima li ičeg spornog?
21.01.2026.•
25
Studenti medicine u blokadi zamerili su predsedniku Vlade Đuru Macutu da više vremena provodi radeći brojne druge poslove od premijerskog.
Vučić: Vojska Srbije će sledeće godine biti među 50 najmoćnijih na svetu
21.01.2026.•
45
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da veruje će Vojska Srbije u narednoj godini biti među 50 najmoćnijih svetskih armija po indeksu koji objavljuje portal Global Firepower.
Skup "Zajedno uz studente" u subotu u Beogradu: Okupljanje u malo drugačijem formatu
21.01.2026.•
7
Formalne i neformalne organizacije koje podržavaju studente u blokadi najavile su da će u subotu, 24. januara, na Trgu Nikole Pašića u Beogradu organizovati skup "Zajedno uz studente",
Lazović: Tražićemo od Evropske komisije personalizovane sankcije protiv Brnabić, Vučića, Krička, Malog...
21.01.2026.•
20
Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je da će opozicija krenuti da vrši uticaj na Evropsku komisiju kako bi donela odluke kojom bi aktuelnoj vlasti u Srbiji otežala da vrši "represiju i kriminal".
Nastavak vanredne sednice Skupštine Srbije: Glavna tema "Mrdićevi zakoni"
21.01.2026.•
0
Poslanici Skupštine Srbije nastaviće danas objedinjenu raspravu o 25 tačaka dnevnog reda, među kojima je set zakona iz oblasti pravosuđa, koje je podneo poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić.
Kurti: Srbija napravila grešku kada je naredila svim Srbima da napuste kosovske institucije
20.01.2026.•
3
Premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti ocenio je da je Srbija napravila veliku grešku kada je "naredila svim Srbima koji su bili integrisani u kosovski sistem u severnim opštinama da ga napuste".
O "Mrdićevim zakonima": Amandmani ugrožavaju predmete Tužilaštva za organizovani kriminal
20.01.2026.•
7
Tužilaštvo za organizovani kriminal nalazi se ponovo na meti čelnika vlasti, ovog puta usvajanjem amandmana na skupštinskom Odboru za pravosuđe, koji će doneti izmene zakona po predlogu poslanika Uglješe Mrdića.
Macut: Srbija posvećena daljoj saradnji sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta
20.01.2026.•
0
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut sastao se danas sa direktorkom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MКCК) za Evropu i Centralnu Aziju Arijan Bauer.
Komentari 4
@Labud
A zašto
Labud
Doprite do slojeva stanovništva kojima je ovo problem pa im pomozite. Opšta priča neće dati rezultat
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar