Oporezovana krv: Zašto je PDV na menstrualne proizvode veći nego na hotelski smeštaj isti?

Aleksandra Reves

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs
Info
13.07.2022.
18:15 > 09:15
Menstrualno siromaštvo u Srbiji je ozbiljan problem o kom se u Srbiji ne govori dovoljno. Uprkos tome, postoje osobe koje rade kako bi se problem rešio.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Menstrualni proizvodi oporezuju se sa 20 odsto, dok je porez na smeštaj u hotelima manji - 10 odsto, kaže za 021.rs istraživačica i aktivistkinja Dušica Stojadinović iz organizacije Gender Knowledge Hub koja je pokrenula kampanju za smanjenje poreza na menstrualne proizvode. Ona dodaje da ovo dokazuje da ne postoji sistem koji to prepoznaje kao osnovnu potrebu žena i pita se da li bi i toalet papir onda mogao da se oporezuje sa 20 odsto.
Ovu borbu je godinama borila i inicijatorka peticije za ukidanje taksi na menstrualne proizvode u Velikoj Britaniji Lora Koriton. Ona je 2014. godine pokrenula peticiju koju je potpisalo 300.000 ljudi, a porez koji je u to vreme iznosio pet odsto je u potpunosti ukinut početkom prošle godine.
 
"Da bih podigla svest o ovoj peticiji i pitanju stigme i poreza na menstrualne proizvode, razgovarala sam sa lokalnim, regionalnim i nacionalnim novinarima, došla do poslanika, organizovala proteste i akcione grupe lokalne zajednice širom zemlje, a danas postoje sestrinske peticije u raznim državama širom sveta", kaže Lora Koriton za 021.rs.
 
Kako kaže, jedan od najizazovnijih delova kampanje bilo je naterati zvaničnike da ozbiljno shvate ovo pitanje, ali kada je organizacija "Freedom4Girls" otkrila da 10 odsto devojčica svakog meseca izostaje iz škole u ​​Velikoj Britaniji zbog menstrualnog siromaštva, postalo je jasno koliko je stigma oko ove teme štetna.
Istraživanja na ovu temu u Srbiji ranijih godina nisu rađena, te je jedan od glavnih ciljeva trenutne kampanje Gender Knowledge Hub-a upravo prikupljanje podataka kako bi donosioci odluka imali i uvid u to koliko je menstrualno siromaštvo rasprostranjeno u Srbiji. 
 
 
Ova organizacija je u saradnji sa organizacijama Balkan IDEA Novi Sad, IRIDA i Centrom za omladinski rad pokrenula kampanju javnog zagovaranja za besplatne menstrualne proizvode u srednjim školama, te su tom prilikom započeli istraživanje o menstrualnom siromaštvu u Srbiji.
 
"Tu su neki preliminarni rezultati zanimljivi. Na primer, jedno od pitanja je bilo 'Da li si ikada bila u situaciji da određeni menstrualni proizvod koristiš duže jer nemaš uložaka/tampona da zameniš?' i tu je 48.3 odsto devojaka odgovorilo da jeste. Takođe, za razloge koje su navodile zašto se to dešavalo jeste da ili nisu imale dovoljno ili nisu imale pri ruci, dosta devojaka je odgovorilo i da u toaletu nema tople vode ili sapuna da operu ruke pre i posle zamene menstrualnog proizvoda. Takođe, oko 25 odsto njih je pozajmljivalo menstrualne proizvode jer nije imalo dovoljno, a kod polovine učesnica istraživanja se to dešavalo jednom do tri puta godišnje. Uglavnom su to pozajmljivale od drugarice u školi. To se radi krišom, jer se stide, sramota ih je od dečaka, ne žele da to bude nešto o čemu se priča, smatraju da je to lično pitanje", kaže Dušica Stojadinović.
 
 
Iz kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti smatraju da bi proizvodi za lični higijenu, menstrualne proizvode i slično svakako mogli da smanje cenu, ali se i dalje postavlja pitanje koliko će i pod tom cenom biti dostupni siromašnijim građanima.
 
"Pitanje dostupnosti menstrualnih proizvoda je mnogo kompleksnije od pojedinačnih mera i o tome treba razmišljati u širem kontekstu, uključujući mere za smanjenje siromaštva uopšte", navode iz kancelarije Poverenice.
Iz Gender Knowledge Hub-a kažu da se velika razlika u ceni neće desiti, ali da opet može da bude značajna za neke grupe žena.
 
"Ako uzmemo u obzir podatke iz Hrvatske o menstrualnom siromaštvu, gde deset odsto žena koristi neka druga improvizovana sredstva jer ne može da ih priušti, možemo da pretpostavimo da su žene u Srbiji u mnogo većem riziku od menstrualnog siromaštva. Mislim da je glavni razlog za toliki porez to što se ne vidi osnovna potreba žena. Mi želimo da smanjivanjem poreza načinimo prvi korak i da se kasnije krećemo ka potpuno besplatnim menstrualnim proizvodima, kao što je to uradila, na primer, Škotska", kaže Dušica Stojadinović.
 
Kako dodaje Lora Koriton, njen početak u ovoj borbi svakako nije bio lak, ali kako se povećavao broj potpisnika peticije, tako je i uticaj rastao.
 
"Kada sam pokrenula peticiju razgovor o menstruaciji bio je krajnje tabu tema u Velikoj Britaniji. Međutim, danas je Vlada pokrenula sopstvenu Radnu grupu za menstrualno siromaštvo, čiji sam deo, a menstruacija se pojavljuje u mnogo TV emisija i reklama. Sjajno je videti koliko smo daleko stigli za tako kratko vreme. Ovo pomaže i u normalizaciji ženskog tela i izazivanju stigme menstruacije kakva je postojala", kaže ona.
 
Inače, kampanja za smanjenje poreza na menstrualne proizvode pokrenuta je i u zemljama regiona koje su članice Mreže za rodno odgovorno budžetiranje. Jedina država regiona koja ima veći porez od nas jeste Crna Gora, u kojoj se ovi proizvodi oporezuju sa 21 odsto.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

menstruacija gender knowledge hub

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

  • @Labud

    14.07.2022 • 12:32
    Hleb jedemo svi, a ovo MORAJU da kupuju samo osobe ženskog roda, ali pošto ti mudaodlabuda to ne koristiš, boli te uvo, a rodio te valjda tata. TI si verovatno i jedan od onih koji ume da kaže "pa šta će im ulošci, što ne zadrže krv dok ne dodju do wc, što moraju da puštaju, ni ja ne puštam mokraću stalno ko što jedem hleb i nemam popust na hleb..."

  • A zašto

    14.07.2022 • 00:07
    to pitanje niste postavili
    vrhovnom tamponu. Garant bi vam objasni crtajući dijagram???

  • Labud

    13.07.2022 • 22:06
    Ta suma novca o kojoj se govori je približno jednaka godišnjem izdatku za helb. Da li i hleb treba da bude neoporezovan, sa težnjom da bude besplatan. Šta ćemo sa vodom?
    Doprite do slojeva stanovništva kojima je ovo problem pa im pomozite. Opšta priča neće dati rezultat

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 4 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

SPO: Ne treba da učestvujemo na izborima, najveći deo Predsedništva je da se podrži Studentska lista
SPO: Ne treba da učestvujemo na izborima, najveći deo Predsedništva je da se podrži Studentska lista
O 170.000 potpisa za SNS za tri sata:
O 170.000 potpisa za SNS za tri sata: "Da je svih 230 notara overavalo potpise, morali bi po četiri u minuti"
Proglašena lista SNS-a: Na listi Šešeljev sin,
Proglašena lista SNS-a: Na listi Šešeljev sin, "student koji želi da uči", Željko Rebrača, Lidija Vukićević...

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Osnovana Stranka rusko-srpskog jedinstva

Osnovana Stranka rusko-srpskog jedinstva

14.09.2026.• 4
Osnovana je Stranka rusko-srpskog jedinstva (SRSJ), a, kako je saopštila ta stranka, jedan od osnovnih ciljeva biće joj jačanje tradicionalnih, istorijskih, duhovnih i političkih veza srpskog i ruskog naroda.
Najkomentarisanije