DRI: Sve što nije u redu sa upravljanjem opasnim otpadom (a mnogo toga nije u redu)
Srbija je druga evropska zemlja po količini opasnog otpada koji se u njoj generiše. Čak 30 odsto opasnog otpada na kontinentu dolazi iz Srbije.
Foto: 021.rs
Ovo je samo jedan od podataka iznet u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI) zasnovanom na reviziji svrsishodnosti poslovanja upravlja opasnim otpadom u periodu od maja do novembra prošle godine.
U objavljenoj reviziji iznose se brojni zabrinjavajući nalazi, uključujući i taj da u celoj zemlji samo jedan operater odlaže i upravlja rudarskim otpadom na osnovu dozvole i plana upravljanja otpadom.
U objavljenoj reviziji iznose se brojni zabrinjavajući nalazi, uključujući i taj da u celoj zemlji samo jedan operater odlaže i upravlja rudarskim otpadom na osnovu dozvole i plana upravljanja otpadom.
Problemi se javljaju i kada je reč o tretiranju medicinskog otpada i odlaganju opasnog otpada iz domaćinstava. Nedostatak kvalitetnog i redovnog nadzora samo doprinosi održavanju ovakvog statusa.
Nepouzdano, nepotpuno i neodgovorno
Upravljanje opasnim otpadom u Srbiji nije dobro regulisano od prve karike u lancu. Kako navodi Državna revizorska institucija, nisu stvoreni mehanizmi za potpunu primenu postojećih zakonskih i podzakonskih akata za upravljanje opasnim otpadom.
Ne prate se ciljevi i stope sakupljanja i tretmana baterija i akumulatora, otpada od električne i elektronske opreme i otpadnih vozila.
"Postupak izdavanja dozvola za upravljanje opasnim otpadom nije dobro urađen, registar izdatih dozvola nije kompletan. Zato nije moguće utvrditi ukupne kapacitete postrojenja za tretman opasnog otpada", nalazi DRI.
Dodaje se i da podaci o količini i tretmanu nisu u potpunosti pouzdani.
Procene su, koje zbog nepotpunih podataka nisu potpuno pouzdana, da najmanje 20 operatera u Srbiji odlaže i upravlja potencijalno opasnim rudarskim otpadom bez izdate dozvole za ovakve radnje.
"Ne postoji elektronska ili druga baza podataka o ukupnim količinama rudarskog otpada i mineralnih sirovina. Od 674 odobrena eksploataciona polja, nadležnim organima su dostavljeni podaci o generisanim količinama rudarskog otpada sa 193 zbog čega postoji rizik od toga da podaci o ukupnoj količini rudarskog otpada ne budu sveobuhvatni", piše u izveštaju DRI.
Na teritoriji Srbije ne postoji nacionalno postrojenje za tretman opasnog industrijskog otpada, kao ni centralna regionalna skladišta opasnog otpada, iako je plansko rešenje dato u Prostornom planu Republike Srbije iz 2010. godine.
"U privatnom sektoru postoji nekoliko postrojenja koja vrše tretman opasnog otpada i postrojenja čija se izgradnja planira. Nedostaju kapaciteti za insineraciju organskog industrijskog i medicinskog otpada. Konačno, do sada nije uspostavljen sistem sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstava. Dozvolu da prime određene vrste opasnog otpada imaju tri regionalne sanitarne deponije, koje primarno rade kao regionalne sanitarne deponije za neopasan otpad. Ove deponije imaju odvojene ćelije za prihvat otpada koji sadrže azbest, drugi opasan otpad od građenja i rušenja i solidifikovani opasan otpad", objašnjava se u izveštaju.
Dosta otpada generiše se i od odbačenih vozila. Procenjeno je da je reč o 40 hiljada tona godišnje. Međutim, prijavljene količine su oko 20 hiljada tona. Od toga se tretira samo oko dve hiljade tona, odnosno ponovo upotrebljava.
Najviše odbačene električne i elektronske opreme sakupljeno u Beogradu i Novom Sadu
Samo 12 odsto lokalnih samouprava predvidelo je planom upravljanja otpadom uspostavljanje sistema sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstva.
Ne postoji posebno zakonodavstvo o odvojenom sakupljanju i upravljanju opasnim otpadom iz domaćinstava u Republici Srbiji. Određeni opasni otpad iz domaćinstava, poput otpada od električne i elektronske opreme i baterija, sakuplja se pod upravom opština i u kontekstu posebnih tokova otpada.
Za drugi opasni otpad iz domaćinstava, npr. otpadno ulje, farmaceutski otpad i hemijski otpad, do sada u Republici Srbiji nije uspostavljen redovan sistem sakupljanja.
Najviše sakupljene odbačene električne i elektronske opreme koja sadrži opasne komponente iz komunalnog otpada u 2021. godini sakupila su privredna društva i preduzetnici sa adresama u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu, i to – u Beogradu 12 operatera je ukupno sakupilo 6.896t, u Novom Sadu četiri operatera su sakupila 3.298t i u Pančevu tri operatera su sakupila 2.003t.
Beograd i Novi Sad nisu davali saglasnost operaterima za sakupljanje odbačene električne i elektronske opreme koja sadrži opasne komponente iz komunalnog otpada na svojoj teritoriji, dok je Grad Pančevo dao saglasnost jednom operateru.
Oprema za tretiranje medicinskog otpada uglavnom nefunkcionalna
Jedan od najvećih problema je i neadekvatno upravljanje opasnim medicinskim otpadom, čije se količine procenjuju na 5.000 tona godišnje.
Otpad se najčešće ne razdvaja u zdravstvenim ustanovama, a postojeća infrastruktura za tretman nije u potpunosti funkcionalna. Na primer, čak 35 odsto drobilica nije u upotrebi, zbog zastarelosti opreme, čestih kvaraova, preopterećenosti uređaja i problema sa servisiranjem.
Neke od zabrinutosti koje su odgovorna lica u medicinskim ustanovama podelili sa Državnom revizorskom institucijom uključuju i rizik od povređivanja prilikom upravljanja neadekvatnom drobilicom, nekvalitetne kese za odlaganje iz kojih se može izliti opasan tečni sadržaj, neadekvatno razdvajanje otpada, i slično.
Kao problem identifikuju i komplikacije sa produženjem dozvola za tretman infektivnog medicinskog otpada.
"Zahtevi su kao za velika postrojenja za tretman, od studije o uticaju na životnu sredinu kojih su bolnice svojevremeno bile oslobođene, do upotrebne dozvole za objekat u kome se vrši tretman, što je vremenski i finansijski veoma zahtevno za bolnice i to teško mogu da ispune", tvrde odgovorni u medicinskim ustanovama.
I na višim instancama postoje nefunkcionalnosti. Na primer, većina ustanova nema saglasnosti na planove za upravljanje medicinskog otpada. U 2021. godini čak 97 odsto ustanova nije imalo ovakvu saglasnost.
Dolazimo do najviših instanci, gde nadzor potpuno izostaje, a nema ni koordinacije nadležnih organa kada je reč o rešavanju ovih problema.
Pročitaj još
.jpg "DRI: Novi Sad jedini grad u Srbiji u kojem je kvalitet vazduha značajno poboljšan - kako?")
Dve godine bez ikakvog nadzora
Tokom 2020. i 2021. nije bilo nadzora nad upravljanjem otpadom, ni od strane Ministarstva, a ni od strane inspekcije za zaštitu životne sredine Pokrajinskog sekretarijata.
Kako se navodi u izveštaju DRI, Sekretarijat je planirao nadzor nad primenom Zakona o upravljanju otpadom za 2020. i 2021. godinu, odnosno nadzor zdravstvenih ustanova koje vrše skladištenje i tretman medicinskog infektivnog otpada, ali je pregledom izveštaja o radu utvrđeno da ovo nije urađeno.
Iz Sekretarijata ovo pravdaju zdravstvenim razlozima, odnosno pandemijom koronavirusa.
Državna revizorska institucija dala je preporuke nadležnim organima koji su bili uključeni u nadzor.
Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, na primer, preporučeno je da se postara da svi operateri koji upravljaju otpadom poštuju zakone i propisane kriterijume, da uspostavi bazu podataka o količinama iskopane sirovine i otpada, i slično.
Između ostalog, važna stavka koju DRI pominje je utvrđivanje za koja eksploataciona polja su se stekli uslovi za ukidanja odobrenja i, potom, nalaganje trajne obustave radova, sanacije i rekultivacije prostora.
Jedan od primera takvih eksploatacionih polja je i Kamenolom Rakovac (kop Kišnjeva glava) čija dozvola za eksploataciju je istekla pre više od dve godine, a o čemu je 021.rs pisao. Naime ovom operateru je naložena obustava radova, ali kako smo se uverili, to nije ispoštovano.
Izveštaj Državne revizorske institucije u celini možete čitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Počela sa radom aplikacija koja prati mamografske preglede žena u Srbiji
17.09.2025.•
0
Državna sekretarka Ministarstva zdravlja Ivana Stašević Karličić rekla je da je juče počela da radi aplikacija koja će brojati koliko se žena poziva i odaziva na mamografske preglede.
Šabić: Novo krivično delo koje uvodi država moglo bi da se iskoristi protiv onih koji protestuju
17.09.2025.•
5
Novo krivično delo u Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika, "objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela" perfidno je fluidno formulisano, podobno za zloupotrebe i kršenja ljudskih prava.
Kako je Tass pisao pre mesec dana: Macut smenio "proruskog" šefa svog kabineta
17.09.2025.•
5
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut smenio je šefa svog kabineta Miloša Anđića, koji je u javnosti označen kao proruski političar.
Početak školske godine doneo i veći broj obolelih od respiratornih bolesti
17.09.2025.•
0
Curenje iz nosa, temperatura, malaksalost, bol u grlu, promuklost, kašalj samo su neki od simptoma na koje se mnogi ljudi žale poslednjih dana.
Jesen počinje sledećeg ponedeljka
17.09.2025.•
0
Jesen počinje u ponedeljak, 22. septembra u 20.19 časova, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruđer Bošković".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - tu je i poklon
17.09.2025.•
4
Bez izuzetka, 021.rs dnevni kviz je i danas pred vama. Ovog puta tu je i poklon.
Predata peticija sa više od 50.000 potpisa građana koji traže da se reši urgentan problem ambrozije
17.09.2025.•
0
Pokret "Kreni-promeni" predao je Ministarstvu zdravlja peticiju sa više od 50.000 potpisa građana koji traže hitnu reakciju nadležnih institucija zbog nedovoljno neefikasnih mera suzbijanja ambrozije.
Akademska zajednica: Pretnje ministra Stankovića profesorima ne iznenađuju, deo njegovog zadatka
17.09.2025.•
12
Najave ministra prosvete Dejana Vuka Stanovića da univerzitetski profesori neće dobiti platu ukoliko nova akademska godina počne blokadama predstavljaju "kulturu nasilja", koja više ne iznenađuje.
Dvoje mladih uhapšeno zbog poreske utaje: Oštetili budžet Srbije za 17 miliona dinara
17.09.2025.•
0
Smederevska policija uhapsila je A.T. (22) zbog poreske utaje i A.T. (22) zbog sumnje da je falsifikovala službene isprave.
Portparol Evropske komisije: Netačni navodi Rusije da EU podstiče proteste u Srbiji
16.09.2025.•
2
Portparol Evropske komisije Gijom Mersije je danas izjavio da su netačni navodi Rusije da Evropska unija podstiče proteste u Srbiji.
O Vučićevim terminima za izbore: Kupovina vremena je uvek dobra strategija za ovu vlast
16.09.2025.•
11
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da postoje dva moguća termina za prevremne izbori, april ili maj ili decembar naredne godine.
Marko Đurić: Srbija priprema promenu stava međunarodne zajednice o Kosovu
16.09.2025.•
11
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da Srbija priprema promenu stava dela međunarodne zajednice o situaciji na Kosovu.
Kamioni na prelazu Šid čekaju pet sati
16.09.2025.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) je saopštio da automobli, na graničnim prelazima, prolaze bez zadržavanja dok kamioni čekaju od sat do pet sati.
Ograda škole u Beogradu pala na učenicu prvog razreda, devojčica prevezena u Tiršovu
16.09.2025.•
5
U Osnovnoj školi "Ujedinjene nacije" u beogradskom nasilju Cerak Vinogradi danas je pala ograda na jednu učenicu prvog razreda.
Ministarstvo poljoprivrede upozorilo lokalne samouprave na obavezu uništavanja ambrozije
16.09.2025.•
3
Ministarstvo poljoprivrede uputilo je svim lokalnim samoupravama obaveštenje o njihovim obavezama za suzbijanje i uništavanje ambrozije, a povodom rekordne koncentarcije ambrozije u Srbiji.
Šapić: Tenkovi svuda u svetu oštete ulice, što više imate da prikažete to je oštećenje veće
16.09.2025.•
19
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je danas da će grad, odmah po završetku vojne parade, popraviti ulice koje su oštećene prolaskom tenkova i ostale oklopne tehnike.
Arhiv javnih skupova doveo u pitanje MUP-ovu procenu broja učesnika protesta "protiv blokada"
16.09.2025.•
17
Arhiv javnih skupova, koji objavljuje procene učesnika skupova širom Srbije, doveo je u pitanje MUP-ovu procenu broja učesnika skupova "Građani protiv blokada".
Jovana Milovanović iz Paraćina predstavljaće Srbiju u Kini na svetskom takmičenju u besedništvu na engleskom
16.09.2025.•
0
Pobednica nacionalnog takmičenja iz engleskog jezika "Pojas i put" je Jovana Milovanović, maturantkinja Opšte gimnazije u Paraćinu.
Šapić: Grad Beograd nema mehanizme da odblokira Pionirski park
16.09.2025.•
14
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da gradske službe nemaju mehanizme da oblokiraju bilo koju ulicu ili park u gradu.
Na štetu žrtava silovanja: Država ponovo pokušava da progura iste izmene zakonika kao i 2016.
16.09.2025.•
2
U Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika predloženo je propisivanje novog krivičnog dela "Obljuba bez pristanka" u članu 178a.
Komentari 7
Ledincanin
Smece u Ledincima stoji danima!!! Za čega imamo jkp i Mz?
Mile m
izzs
Stanje je kako je i napisano, ništa bolje.
Mito i korupcija - uništena Srbija.
Javlja vam se ovde jedan inženjer zžs koji se prekvalifikovao...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar