DRI: Sve što nije u redu sa upravljanjem opasnim otpadom (a mnogo toga nije u redu)
Srbija je druga evropska zemlja po količini opasnog otpada koji se u njoj generiše. Čak 30 odsto opasnog otpada na kontinentu dolazi iz Srbije.
Foto: 021.rs
Ovo je samo jedan od podataka iznet u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI) zasnovanom na reviziji svrsishodnosti poslovanja upravlja opasnim otpadom u periodu od maja do novembra prošle godine.
U objavljenoj reviziji iznose se brojni zabrinjavajući nalazi, uključujući i taj da u celoj zemlji samo jedan operater odlaže i upravlja rudarskim otpadom na osnovu dozvole i plana upravljanja otpadom.
U objavljenoj reviziji iznose se brojni zabrinjavajući nalazi, uključujući i taj da u celoj zemlji samo jedan operater odlaže i upravlja rudarskim otpadom na osnovu dozvole i plana upravljanja otpadom.
Problemi se javljaju i kada je reč o tretiranju medicinskog otpada i odlaganju opasnog otpada iz domaćinstava. Nedostatak kvalitetnog i redovnog nadzora samo doprinosi održavanju ovakvog statusa.
Nepouzdano, nepotpuno i neodgovorno
Upravljanje opasnim otpadom u Srbiji nije dobro regulisano od prve karike u lancu. Kako navodi Državna revizorska institucija, nisu stvoreni mehanizmi za potpunu primenu postojećih zakonskih i podzakonskih akata za upravljanje opasnim otpadom.
Ne prate se ciljevi i stope sakupljanja i tretmana baterija i akumulatora, otpada od električne i elektronske opreme i otpadnih vozila.
"Postupak izdavanja dozvola za upravljanje opasnim otpadom nije dobro urađen, registar izdatih dozvola nije kompletan. Zato nije moguće utvrditi ukupne kapacitete postrojenja za tretman opasnog otpada", nalazi DRI.
Dodaje se i da podaci o količini i tretmanu nisu u potpunosti pouzdani.
Procene su, koje zbog nepotpunih podataka nisu potpuno pouzdana, da najmanje 20 operatera u Srbiji odlaže i upravlja potencijalno opasnim rudarskim otpadom bez izdate dozvole za ovakve radnje.
"Ne postoji elektronska ili druga baza podataka o ukupnim količinama rudarskog otpada i mineralnih sirovina. Od 674 odobrena eksploataciona polja, nadležnim organima su dostavljeni podaci o generisanim količinama rudarskog otpada sa 193 zbog čega postoji rizik od toga da podaci o ukupnoj količini rudarskog otpada ne budu sveobuhvatni", piše u izveštaju DRI.
Na teritoriji Srbije ne postoji nacionalno postrojenje za tretman opasnog industrijskog otpada, kao ni centralna regionalna skladišta opasnog otpada, iako je plansko rešenje dato u Prostornom planu Republike Srbije iz 2010. godine.
"U privatnom sektoru postoji nekoliko postrojenja koja vrše tretman opasnog otpada i postrojenja čija se izgradnja planira. Nedostaju kapaciteti za insineraciju organskog industrijskog i medicinskog otpada. Konačno, do sada nije uspostavljen sistem sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstava. Dozvolu da prime određene vrste opasnog otpada imaju tri regionalne sanitarne deponije, koje primarno rade kao regionalne sanitarne deponije za neopasan otpad. Ove deponije imaju odvojene ćelije za prihvat otpada koji sadrže azbest, drugi opasan otpad od građenja i rušenja i solidifikovani opasan otpad", objašnjava se u izveštaju.
Dosta otpada generiše se i od odbačenih vozila. Procenjeno je da je reč o 40 hiljada tona godišnje. Međutim, prijavljene količine su oko 20 hiljada tona. Od toga se tretira samo oko dve hiljade tona, odnosno ponovo upotrebljava.
Najviše odbačene električne i elektronske opreme sakupljeno u Beogradu i Novom Sadu
Samo 12 odsto lokalnih samouprava predvidelo je planom upravljanja otpadom uspostavljanje sistema sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstva.
Ne postoji posebno zakonodavstvo o odvojenom sakupljanju i upravljanju opasnim otpadom iz domaćinstava u Republici Srbiji. Određeni opasni otpad iz domaćinstava, poput otpada od električne i elektronske opreme i baterija, sakuplja se pod upravom opština i u kontekstu posebnih tokova otpada.
Za drugi opasni otpad iz domaćinstava, npr. otpadno ulje, farmaceutski otpad i hemijski otpad, do sada u Republici Srbiji nije uspostavljen redovan sistem sakupljanja.
Najviše sakupljene odbačene električne i elektronske opreme koja sadrži opasne komponente iz komunalnog otpada u 2021. godini sakupila su privredna društva i preduzetnici sa adresama u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu, i to – u Beogradu 12 operatera je ukupno sakupilo 6.896t, u Novom Sadu četiri operatera su sakupila 3.298t i u Pančevu tri operatera su sakupila 2.003t.
Beograd i Novi Sad nisu davali saglasnost operaterima za sakupljanje odbačene električne i elektronske opreme koja sadrži opasne komponente iz komunalnog otpada na svojoj teritoriji, dok je Grad Pančevo dao saglasnost jednom operateru.
Oprema za tretiranje medicinskog otpada uglavnom nefunkcionalna
Jedan od najvećih problema je i neadekvatno upravljanje opasnim medicinskim otpadom, čije se količine procenjuju na 5.000 tona godišnje.
Otpad se najčešće ne razdvaja u zdravstvenim ustanovama, a postojeća infrastruktura za tretman nije u potpunosti funkcionalna. Na primer, čak 35 odsto drobilica nije u upotrebi, zbog zastarelosti opreme, čestih kvaraova, preopterećenosti uređaja i problema sa servisiranjem.
Neke od zabrinutosti koje su odgovorna lica u medicinskim ustanovama podelili sa Državnom revizorskom institucijom uključuju i rizik od povređivanja prilikom upravljanja neadekvatnom drobilicom, nekvalitetne kese za odlaganje iz kojih se može izliti opasan tečni sadržaj, neadekvatno razdvajanje otpada, i slično.
Kao problem identifikuju i komplikacije sa produženjem dozvola za tretman infektivnog medicinskog otpada.
"Zahtevi su kao za velika postrojenja za tretman, od studije o uticaju na životnu sredinu kojih su bolnice svojevremeno bile oslobođene, do upotrebne dozvole za objekat u kome se vrši tretman, što je vremenski i finansijski veoma zahtevno za bolnice i to teško mogu da ispune", tvrde odgovorni u medicinskim ustanovama.
I na višim instancama postoje nefunkcionalnosti. Na primer, većina ustanova nema saglasnosti na planove za upravljanje medicinskog otpada. U 2021. godini čak 97 odsto ustanova nije imalo ovakvu saglasnost.
Dolazimo do najviših instanci, gde nadzor potpuno izostaje, a nema ni koordinacije nadležnih organa kada je reč o rešavanju ovih problema.
Pročitaj još
.jpg "DRI: Novi Sad jedini grad u Srbiji u kojem je kvalitet vazduha značajno poboljšan - kako?")
Dve godine bez ikakvog nadzora
Tokom 2020. i 2021. nije bilo nadzora nad upravljanjem otpadom, ni od strane Ministarstva, a ni od strane inspekcije za zaštitu životne sredine Pokrajinskog sekretarijata.
Kako se navodi u izveštaju DRI, Sekretarijat je planirao nadzor nad primenom Zakona o upravljanju otpadom za 2020. i 2021. godinu, odnosno nadzor zdravstvenih ustanova koje vrše skladištenje i tretman medicinskog infektivnog otpada, ali je pregledom izveštaja o radu utvrđeno da ovo nije urađeno.
Iz Sekretarijata ovo pravdaju zdravstvenim razlozima, odnosno pandemijom koronavirusa.
Državna revizorska institucija dala je preporuke nadležnim organima koji su bili uključeni u nadzor.
Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, na primer, preporučeno je da se postara da svi operateri koji upravljaju otpadom poštuju zakone i propisane kriterijume, da uspostavi bazu podataka o količinama iskopane sirovine i otpada, i slično.
Između ostalog, važna stavka koju DRI pominje je utvrđivanje za koja eksploataciona polja su se stekli uslovi za ukidanja odobrenja i, potom, nalaganje trajne obustave radova, sanacije i rekultivacije prostora.
Jedan od primera takvih eksploatacionih polja je i Kamenolom Rakovac (kop Kišnjeva glava) čija dozvola za eksploataciju je istekla pre više od dve godine, a o čemu je 021.rs pisao. Naime ovom operateru je naložena obustava radova, ali kako smo se uverili, to nije ispoštovano.
Izveštaj Državne revizorske institucije u celini možete čitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Afrička kuga svinja potvrđena na dva gazdinstva kod Uba: uginulo sedam svinja, eutanazirane 52
03.02.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da su veterinarska inspekcija i službe bez odlaganja preduzele sve zakonske mere nakon pojave afričke kuge svinja u Kolubarskom upravnom okrugu u januaru ove godine.
Oglasio se Zdravko Čolić: Nalazim se van zemlje
03.02.2026.•
0
Pevač Zdravko Čolić izjavio da su svi članovi njegove porodice dobro nakon što je na njegovu kuću u Beogradu bačena eksplozivna naprava. On je trenutno van zemlje.
Pelet toliko tražen da se prodaje samo na džak i to po višim cenama
03.02.2026.•
2
Povremene nestašice peleta i ograničena prodaja na džakove nastale su zbog toga što je veliki broj domaćinstava prešao sa grejanja električnom energijom na grejanje peletom.
Danica Grujičić osnovala pokret i sklopila suverenistički savez: Cilj - rušenje SNS
03.02.2026.•
18
Bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić osnovala je pokret Zdravo društvo.
Kašikara bačena na kuću Zdravka Čolića u Beogradu: Nema povređenih, oštećena fasada
03.02.2026.•
15
Kašikara je bačena jutros u dvorište kuće Zdravka Čolića na Dedinju.
Počinje suđenje Selakoviću za Generalštab: Prvi postupak protiv jednog aktuelnog ministra još od petog oktobra
03.02.2026.•
6
Glavni pretres u slučaju "Generalštab" i prvo suđenje jednom aktuelnom minitru još od petooktobarskih promena, održaće se u sredu, 4. februara.
Tužilac Nenadić: Vučića na proslavi Informera čuvao muškarac kod kog su našli 34 paketića droge
03.02.2026.•
8
Glavni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Mladen Nenadić odgovarajući na pitanje Informera, rekao je da je predsednika Srbije čuvao muškarac kod kog je pronađena droga.
Ko komandantu SAJ-a gradi vilu?
03.02.2026.•
26
Novi komandant Specijalne antiterorističke jedinice Igor Žmirić, zajedno sa suprugom, postao je vlasnik placa na kom se gradi vila sa bazenom.
Manojlović: Srbija propustila istorijsku šansu da otkupi većinski udeo u NIS-u
03.02.2026.•
5
Lider pokreta "Kreni-promeni" Savo Manojlović ocenio je da je Srbija propustila istorijsku priliku da iskoristi pravo preče kupovine i otkupi većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Hleb "sava" poskupljuje na 65 dinara: Poznato šta sve ulazi u ovu cenu
03.02.2026.•
5
Najjeftiniji hleb u Srbiji, hleb "sava", od 7. februara koštaće 65 dinara.
Politikolog Vukadinović: Vučićev plan "Srbija 2035" jasno pokazuje da hoće doživotno da vlada
03.02.2026.•
25
Politikolog Đorđe Vukadinović ocenio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić planira da bude premijer u budućnosti i da njegove ranije najave o povlačenju iz politike nisu bile iskrene.
Demograf: Prošle godine u Srbiji rođeno najmanje dece od kako se vodi statistika
03.02.2026.•
31
Demografska situacija u Srbiji već godinama izaziva zabrinutost stručnjaka.
Kontradiktorni potezi vlasti: Prvo osnuje poseban tim za EU, a onda usvoji antievropske "Mrdićeve zakone"
03.02.2026.•
4
U danu kada je potpisao antievropske "Mrdićeve zakone" koji se tiču pravosuđa, predsednik Srbije je "naredio" članovima Vlade da se oformi Operativni tim za evropske integracije Srbije.
Ukinut još jedan deo uredbe o ograničenju cena: Evo šta to znači za građane
03.02.2026.•
5
Vlada Srbije usvojila je 29. januara novu izmenu Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom se ukida odredba o zamrzavanju fakturnih cena dobavljača na nivo od 1. avgusta 2025.
Država po projektu izgradnje puteva sklopi i do 10 aneksa ugovora - koji pomeraju rokove i utrostručuju cenu
03.02.2026.•
6
Aneksi ugovora, a njih je od tri do deset po projektu za izgradnju infrastrukture u Srbiji, sklapaju se brzo po zaključenju ugovora.
Dojče vele o "Mrdićevim zakonima": Raspojasana vlast u Srbiji ne mari za bilo kakva upozorenja
03.02.2026.•
5
Stupanjem na snagu takozvanih "Mrdićevih zakona" vlasti u Srbiji praktično će paralisati rad tužilaštva. Stručnjaci i opozicija govore o otvorenoj diktaturi, a kritika stiže i iz Brisela.
Politiko: Kina gradi rudarsku imperiju usred Srbije
03.02.2026.•
31
Na severoistoku Srbije, grad Bor izrastao je oko nekih od najznačajnijih ležišta bakra i zlata u Evropi.
Tužilac Nenadić: Došli smo u situaciju da nemamo policiju koja hoće da sarađuje sa TOK-om
02.02.2026.•
20
Glavni tužilac tužilaštva za organizovani kriminal Mladen Nenadić izjavio je da smo "nažalost, došli u situaciju da nemamo policiju koja hoće da sarađuje da TOK-om".
Pad univerziteta na Šangajskoj listi: "Ana Brnabić da pogleda oko sebe, tu će naći uzroke problema"
02.02.2026.•
11
Akademski plenum navodi da je Ana Brnabić dozvolila sebi da okrivi blokade za pad srpskih univerziteta na Šangajskoj listi, iako se nikada nije bavila naukom i o toj listi verovatno zna iz medija.
Komentari 7
Ledincanin
Smece u Ledincima stoji danima!!! Za čega imamo jkp i Mz?
Mile m
izzs
Stanje je kako je i napisano, ništa bolje.
Mito i korupcija - uništena Srbija.
Javlja vam se ovde jedan inženjer zžs koji se prekvalifikovao...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar